I tako zavrsila se skola...

Imam dilemu : Da li sam nadobudna, neskromna, neadekvatnog ponasanja ..... ukoliko svakome ko me pogleda ovih dana kazem :

Ehejjjjjjjjj jedno dete mi je diplomiralo na Harvadu, dobilo doktorat u Evropi.... Drugo dete mi je zavrsilo osnovnu skolu kao djak generacije....

Znam tacno kako sve ovo ide ( dugogodisnje iskustvo ) svi se nasmeju, cestitaju, kazu svaka im cast...

Zasto onda negde u sebi imam osecaj "krivice" kada pricam o svojoj deci?

Mnogo su dobri i to stvarno u svakom pogledu....

Pa zasto je ljudima neprijatno da stalno i bez prekida govore to svima?

Meni bar jeste...

Zasto negde u ocima sagovornika skoro pa uvek vidim onaj delic pogleda koji ce pronaci "falinku" u mojoj prici?

A nema je , stvarno!

Ehejjjjjjjjjjj deca su mi mnogo dobra!