СРПСКИ ИДЕНТИТЕТ?

sepeo RSS / 30.06.2009. u 21:17

Међутим, сва трагика данашње Србије почива у томе што темељан раскид са тим накарадним режимом никада није спроводен, због високе политичке цене, оличене у неким хиљадама гласова бирача, а национални идентитет је остао заробљен у раљама лажи и неистина. Тако да смо данас сведоци да, рецимо, генерала Драгољуба Михаиловића, који се готово пред стрељачким водом позивао на идеале америчке демократије, присвајају исти људи за које је Садам Хусеин мученик, а Осама Бин Ладен херој модерног доба. Један злочинац који је на грозан начин укаљао српску војничку част, Ратко Младић, поистовећује се са Живојином Мишићем и војводама из ратова за ослобођење. У говорном језику се одомаћила употреба епитета „српски" и „европски" као дијаметралних, што само по себи довољно говори. 

 

Као историчар, али и као неко ко је одрастао у Србији 90-их година, поставио бих на почетку свог излагања проблем идентитета. Неразјашњено питање колективних идентитета узроковало је у прошлости много несрећа на Балкану, а у случају мог, српског народа, трагично неразазнавање сопствене улоге у простору и времену и дан данас нас држи за таоце некаквих дилема које то никако не би смеле бити.

Данас, на концу прве деценије 21. века, можемо отворено, трезвено и без сувишних страсти рећи да је након доласка кумунизма 1945. г. српски национални идентитет деценијама систематски потискиван и разграђиван у циљу изградње једне нове нације пролетера, радника, атеиста. Репресивне методе које су при томе коришћене вратиле су се доцније као бумеранг, и након пада Берлинског зида национални покрети у Југославији добијају наслућени замах.

Али, за разлику од народа са истока Европе, који су са одласком совјетских тенкова са лакоћом збацили са себе бреме комунизма и наставили свој друштвени и историјски развој са истог места на којем је пола века раније био прекинут, у Србији се догодило нешто битно другачије. Вођена интересима моћи и власти, владајућа комунистичка елита на челу са Слободаном Милошевићем успела је да у великој мери апсорбује национални покрет, и тиме изнедри један тоталитарни режим базиран на шизофреној национал-бољшевичкој идеологији. Режим на који нећу потрошити више ни једну једину реч.

Међутим, сва трагика данашње Србије почива у томе што темељан раскид са тим накарадним режимом никада није спроводен, због високе политичке цене, оличене у неким хиљадама гласова бирача, а национални идентитет је остао заробљен у раљама лажи и неистина. Тако да смо данас сведоци да, рецимо, генерала Драгољуба Михаиловића, који се готово пред стрељачким водом позивао на идеале америчке демократије, присвајају исти људи за које је Садам Хусеин мученик, а Осама Бин Ладен херој модерног доба. Један злочинац који је на грозан начин укаљао српску војничку част, Ратко Младић, поистовећује се са Живојином Мишићем и војводама из ратова за ослобођење. У говорном језику се одомаћила употреба епитета „српски" и „европски" као дијаметралних, што само по себи довољно говори.

Попут искривљене слике коју имамо о себи самима, на сасвим погрешан начин оцењујемо и свет око нас. НАТО алијанса се посматра на исти, ако не и ригиднији начин него ли у време Хладног рата, а Европска унија је за просечног човека у Србији клуб превртљиваца, додуше богатих превртљиваца, који уживају у томе да нам напакосте, али у чије друштво бисмо ипак требали ући због чисте материјалне користи.

Иако цртам слику данашње Србије прилично тамним бојама, ја нисам песимиста. Верујем да српски народ има довољно снаге и виталности да оствари своје право на бољу будућност и то уверење ми и даје снагу за политички рад којим се бавим. Оно што је неопходно, по моме мишљењу, јесте потпун, брз и темељан раскид са наслеђем комунизма и изградња новог патриотизма на чврстом темељу српског националног идентитета из времена пре 1945. г.

Потребно је и суштинско схватање евро-атлантске заједнице, која није само економска или безбедносна заједница, већ пре свега заједница друштава које баштине исте вредности - људска права, демократију, неприкосновеност приватне својине, једнакост шанси. Дубоко верујем да српски народ, који је изнедрио једног Лубарду и једног Мокрањца, Руђера Бошковића, Пупина и Теслу, чији језик су радо говорили Јакоб Грим, Гете и Толстој и чијој историји су се дивили велики Леополд Ранке и председник Вудро Вилсон, да тај и такав српски народ заиста припада евро-атлантској заједници вредности.

Напослетку, дозволите ми да кажем још једну ствар. Путовање кроз просторе историје може нам послужити као инспирација и пружити обиље лепих примера, али историјски разлози нипошто не смеју бити мотив политичког деловања, јер политика грађена на таквим основама често води у странпутицу.

Сви ми који се активно бавимо политиком у данашњој Србији морамо гледати неколико деценија унапред и као референтни систем својих размишљања узети Србију будућности. Посматране са те висине, многе данашње дилеме изгледају малене и лако решиве, а питање треба ли Србија да приступи НАТО алијанси готово и да не постоји, већ нам само остаје да то учинимо што пре.

Из перспективе Србије будућности јасно се види да је евро-атлантска заједница природно окружење за економки, друштвени, политички и културни развој српског народа у 21. веку.



Komentari (3)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

drug.clan drug.clan 15:15 01.07.2009

jos jedan

Clanak koji ponavlja hiljadu puta recenu laz koja tamo negde u doglednoj buducnosti mora postati istina. Vi ste kao istoricar sigurni nakon svojih istrazivanja da su SVE nedace srpskog naroda pocele bas tog Novembra 1945. kada je Komunisticka partija Jugoslavije nesporno i demokratski osvojila vlast?

Za vas nije relevatno cak ni to sto je unistavanje srpskog nacionalnog identiteta masovno sprovodjeno za vreme diktatorske i srpske dinastije Karadjordjevica, niti to sto su mnogi po vama veliki srbi ukljucujuci i Drazu otvoreno saradjivali sa okupatorima tokom rata i tako gazili osnovne moralne principe srpskog naroda.

Sve to ide u prilog "отвореном, трезвеном и без сувишних страсти" izrecenom misljenju da sva zla pocinju sa 1945. koje je iskljucivo bazirano na istorijskim cinjenicama?

Потребно је и суштинско схватање евро-атлантске заједнице, која није само економска или безбедносна заједница, већ пре свега заједница друштава које баштине исте вредности - људска права, демократију, неприкосновеност приватне својине, једнакост шанси.


Vas opis evro-atlanske zajednice kao da je izasao iz pera nekog dvorskog ili boljsevickog pesnika nadahnuto obecanjem da ce se gore pomenuta neprikosnovena privatna imovina uvecati ukoliko poema bude posebno nadahnuta.

Za razliku od ostalih naroda "istoka" srbi su u socijalistickoj jugoslaviji ziveli u jednoj i svojoj drzavi i ziveli su veoma dobro slicno kao i oni u evro-atlanskim zemljama ili bolje nego neki od njih sto bi za jednog istoricara mogao biti sasvim dovoljan razlog zasto srbi nisu uskocili u blagodeti evro-atlanskih drustava o kojima vi govorite. Zasto ekonomski sistem i drzavno uredjenje koji su uspesno funkcionisali skoro pola veka menjati strasnom tranzicijom u kojoj se izmedju ostalog drzava i imovina naroda pretvara u neprikosnovenu imovinu novih gospodara. Da li zato sto je jugoslovenski samoupravljacki socijalizam kao uspesan (manje ili vise kao i kapitalisticki u mnogim uporedivim zemjama u evropi) pokazao kao pretnja idealnom zapadnom liberalnom kapitalistickom u peridu kada je sve istocno trebalo da bude predstavljeno kao uzasno?

Govorite o kontinuitetu Milosevicevskog sistema sa komunistickim sistemom pre toga a ne navodite primere koji vas navode na to? Da li vi stvarno mislite da je period u kome je narodu od strane pojedinaca pokradeno sve sto je stekao u "mracnom periodu komunizma", drzava unistena i privatizovana, sve oko nas dobilo neprikosnovenog privatnog gospodara, u kome je nacionalizam postao prva jutarnja aktivnost, crkva postala mocna institucija, mislite da sve to kontinuitet sa periodom u kome je izgradjeno sve materijalno i preostalo intelektualno sto vi sada mozete videti oko sebe? Da vas samo podsetim da se kroz istoriju bile cesce kapitalisticke diktature od komunistickih, pa je vezivanje diktature iskljucivo za komunizam vise nego maliciozno.

Posto se ne secate perioda o kome pisete a skoro sigurno vase znanje bazirate na skoro jedino dostupnoj postkomunistickoj literaturi koja ostrasceno i interesno govori o tom periodu probajte da se okrenete drugim istorijskim izvorima. Za pocetak citajte novine iz "mracnog perioda" komunisticke vladavine. Odite u biblioteku i potrazite neki broj iz 60-tih ili 70-tih pa ih potom uporedite sa novinama istog datuma iz neke zemlje evro-atlantske grupe. Veoma je vazno da poredite istorijske nalaze iz nekog perioda sa odgovarajucim nalazima iz istog perioda na drugom mestu u protivnom cete upastu u zamku.

PS. Vidim da se zalazete za restituciju. Probajte da uporedite danasnje kapitalisticke tajkune sa onim predratnim (mislim na WWII) i potom se opet zapitajte da je nanosenje nove nepravde ispravljajuci staru u stvari stvaranje vece nepravde od one stare u kojoj su u periodu od 1945-50 u procesu legalne i pravne nacionalizacije navise stradali karadjordjevicevski tajkuni? Naravno da su u tom periodu stradali i nevini ljudi ali ce jos vise nevinih stradati ukoliko vase zalaganje za restituciju uspe. Zemlja je u dobrom delu vec vracena manjim posednicima od kojih je oduzeta agrarnom reformom 40-tih jer vracanje drzavne zemlje uglavnom ne nanosi novu nepravdu. Slican princip treba upotrebiti u svim slucajevima kada je to moguce ali nikako ne treba nanositi novu nepravdu narodu koji je vec dovoljno stradao zarad "nove" ideologije koja po ovom pitanju nema nikakavu moralnu osnovu.
Nadam se da vas motiv za restitucijom nije licne interesne prirode jer u tom slucaju onda o tome ne moramo ni polemisati. U stvari onda ni o onom prethodnom ne moramo polemisati jer se i tome vidi osveta i/ili jasan interes a ne istorijska istina.
wukadin wukadin 07:50 02.07.2009

Умерено ме занима

У смислу разбијања стереотипа од којих текст просто врви...

Нисмо се само ми променили, што се тиче следбеника ДМ (нажалост нису немачке марке). Ако се сад не салутира Америци, можда је то зато што њихова начела демократије никако да важе за Србе. Одавно нема Милошевића, па не бих рекао да је због њега. Истина, има побољшања, одакле би се најмање очекивало (Бајденов долазак), али рано је доносити озбиљније закључке. Посебно у вези идентитета, што је за мене озбиљно питање. Дакле, ако Америка гази демократске принципе према Србима, разумно је другачије гледати на њу. Ако гази и према другима (како оно беше Куба, Никарагва, Вијетнам, Ирак и Кореја) разумно је претпоставити да са Америком нешто није у реду. То нису европски народи?! Па заболе ме за пропале Европљане, који и биолошки изумиру! Но, вратићемо се на Дражу.

Што се тиче другог ђенерала - Ратка, ствар је проста. Смета вам што се пореди са војводама. Узгред, ја то лично не радим. Различите су историјске околности. Само подсетићу на једну ствар - Србија је некад била пуна џамија. А где су сад те џамије? Није ли лицемерно замерати Српској што су урадили оно што је Србија одавно?!? Истина, ове је та "хришћанска европа" натерала да врате "на старо". У Куршумлији пре 150 година скоро да није било ниједног Србина. Живели су Арнаути и Турци. Сада их нема. Како се зове тај процес који се одвијао? Да и не говорим шта је описано у Горском Вијенцу под појмом "истрага потурица"...

Вратимо се Дражи. Јесте, ту је аутор текста једино у праву - ипак је глупо да они који му кличу буду против Америке, империјализма, чак капитализма. Зато ја нешто и нисам фан ДМ (али вратио бих дојч марке). Њега су издали ти западњаци, а кад је неко издан у великој мери је његова кривица. Што им је веровао. И стварно чему та огорченост против комуниста?!? Јесу ли нам комунисти долазили 1914, 1941 и 1999!? Јесу ли комуисти направили Јасеновац!? Јесу ли комунисти спречили 1876. уједињење Босне и Србије, што би касније спречило многе покоље, па и повод за Први светски рат (мада рат би можда избио другим поводом)?! Јесу ли комуисти 1944. бомбардовали Београд, а загреб јок!? Ја сам рекао шта замерам комунизму као идеологији - пре свега доктринарно негирање нације, вере, чак и породице - било којег идентитета који није економски. Али који "комуниста" данас (уопште има ли комуниста или ти "комуњара"?!?) то негира??? Чавез, Раул, Путин (не заборавља се да је био КГБ)?! Дакле, немам апсолутно ништа против данашње алтернативе американизму и либералном капитализму. Овде? Волите ли Мишковића? Или бисте га можда експроприлисали (јел се тако каже)?!

Све у свему, текст ми делује као да су га наручили атлантисти или да га је писао неко ко је изгубљен у времену и простору. Једно не искључује друго - није ексклузивна дисјункција. Уосталом, његови драги Американци кажу да је ово век Азије. Америчка администација се ограђује кад изврше пуч против председника који је против њихове доминације. Добродошли у Трећи миленијум! Ослободите свој Дух!
libkonz libkonz 22:27 02.07.2009

U vezi NATO-a

Što se tiče ulaska u EU, lično najveću prednost vidim u tome da ćemo morati da prihvatimo evropske vrednosti, koje su nama, na žalost, postale strane. Verujem da bi članstvom u EU Srbija postala humanije društvo, gde bi više bila zaštićena prava slabijih, a političari i tajkuni ne bi bili toliko moćni.
A NATO? 1999. godina mi je u svežem sećanju. Sećam se NAMERNOG ubijanja civila, sećam se da je agresija, što je vreme više prolazilo, postajala sve surovija. Sećam se onog bandita, američkog generala Šeldona koji je na CNN-u likovao što se ubijaju Srbi i jedva čekao kopneni napad "da nas nauče pameti".
NATO? Hvala, ali ne hvala. Daleko im lepa kuća!

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana