Univerzijada. WTF "U"?

Ministri oko stola utonuli su u očaj.
- U pi#ku materinu – začulo se s kraja stola.
- Nemoj te ustaške psovke na U!
Društvo se kiselo nasmijalo.
- Mnogo smešno, Mrko – podviknuo je potpredsjednik Vlade Božidar Đelić.
- Imam ja ideju – prekinuo je neugodni muk Žarko Obradović, ministar prosvete. – Što ne bi na otvaranju podigli zastavu naopako? Pa da bude lepo latinično malo štampano „n“? Kao Niverzijada. Bez U.
- To uopšte nije loše. Niverzijada. Vrlo dobro.
- Imam ja bolju ideju – javio se ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić. – Da ja pitam drugove iz Kine kako su oni rešili onaj vatromet sa Fotošopom, pa da nekako u direktnom prenosu na RTS-u kompjutorski izbrišemo zastavu?
- Ne vredi, videće ljudi na svečanom otvaranju – dobacio je gradonačelnik Đilas.
- Šta, niste valjda zaista mislili da pravimo svečano otvaranje? – zaprepastio se bivši predsjednik Komiteta Božidar Đelić.
- Imam ja rešenje! – viknuo je iznenada Ivica Dačić. – Zašto ne prevedemo slovo U na srpski? Molim lepo, je li ćirilica u Srbiji zvanično pismo? Objasnićemo drugovima iz FISU-a da smo po zakonu morali na zastavu da stavimo ćirilično U. Ipsilon. Ako vas ko pita, recite da sam ja zapretio da ću uhapsim svakoga ko ne poštuje zakon.
- Budalo jedna, pa da ispadne da kopiramo Hrvate?!
- Ne razumem.

 EDIT:Utakmica prvog kola A grupe muškog fudbalskog turnira na Univerzijadi između selekcija Srbije i Gane nije odigrana pošto gostujući tim zbog problema sa vizom nije doputovao u Beograd

Dvoumio sam se da li da napisem copy/paste blog o univerzijadi ili ne ali kad sam video "radosnu" pobedu nasih akademskih fudbalera nad kolegama iz gane sluzbenim rezultatom 3:0 prelomio sam. Evo mene u opstenarodnom veselju. 

Dakle clanak prvi, preuzet iz Press-a:

 I clanak drugi nadahnutog autora Borisa Dezulovica, preuzet iz E-Novina

Slovo o Univerzijadi

Organizatori Univerzijade ovih se dana preznojavaju i domišljaju kako da doskoče belaju. Dan svečanog otvaranja sve je bliži, a ministri iz Organizacionog komiteta cijelo se vrijeme ustrajno prave ludi, kao da Univerzijade neće biti i kao da se neće bijela zastava sa zloslutnim latiničnim U podići iznad Beograda. Nijedan čestiti sportski objekt nije sagrađen, „nijedan plakat, bilbord, putokaz ili neki drugi vid reklame u Beogradu ne ukazuje da će u prestonicu doći osam hiljada takmičara sa indeksima“. Ukratko, „ni slova o Univerzijadi“

Prije koji mjesec u beogradskom Blicu je izašao članak pod naslovom „Ni slova o Univerzijadi“. „U prestonici ništa ne ukazuje na najveće svetsko studentsko takmičenje“, kaže zabrinuti novinar: „Baš nijedan plakat, bilbord, putokaz ili neki drugi vid reklame u Beogradu ne ukazuje da će za pet meseci u prestonicu doći osam hiljada takmičara sa indeksima i još nekoliko hiljada gostiju iz 170 zemalja. S druge strane, organizatori tvrde da je za sve još rano i da će kampanja početi već u aprilu.“

Prošao je mjesec, prošla su dva, tri, prošao je i april, a u Beogradu i dalje gotovo „ništa ne ukazuje da će u prestonicu doći osam hiljada takmičara sa indeksima“. Nema bilborda ni putokaza. Da je po plakatima, putnik namjernik bi prije mogao zaključiti da se Univerzijada ove godine održava u Dubrovniku ili Portorožu. Mjesec dana prije svečanog otvaranja, Univerzijada se u Beogradu najavljuje i reklamira agresivno i bučno otprilike kao da zabranjeni Falun Gong organizira u Pekingu prvenstvo Narodne Republike Kine u meditacijskim disciplinama.
Ukratko, ni slova o Univerzijadi.

Vrag je, naime, slovo. Ovih dana saznali smo, recimo, da SMS-poruke koje sadrže nesretne Vukove grafeme Č, Ć, Š ili Đ telekomunikacijske kompanije u našim štokavskim državama naplaćuju dvostruko, jer ih kompjuteri registriraju dugačkim, kompliciranim šiframa, a izdavači novih biometrijskih pasoša napravili su pakao gastarbajterima sa slovom Đ u imenu i prezimenu, jer im u svim dokumentima stoji DJ.

Rekoh, vrag je slovo. Kad su prije točno pedeset godina Talijani organizirali prvu Univerzijadu, izradili su amblem koji će postati trajni službeni logotip FISU, Svjetske sveučilišne sportske federacije – veliko, gordo univerzitetsko „U“ - ne vodeći računa o tome da će njihovo jednostavno rješenje nanijeti tolike glavobolje nekim budućim organizatorima. A bit će da na to nisu mislili ni entuzijasti iz gradske delegacije koji su se januara 2005. u austrijskom Innsbrucku grlili, ljubili i skakali od sreće kad je donesena odluka da će domaćin Univerzijade 2009. godine biti Beograd.

Dvije i pol godine kasnije, na Rajamangala National Stadiumu u Bangkoku zatvorena je 24. Univerzijada, a zastava FISU-a spuštena je sa jarbola, uredno složena i svečano predana sljedećem gradu domaćinu. Tek tada domaćini su, čini se, shvatili zajeb kozmičkih dimenzija.

- Šta je ovo, bog te jebo?! – otelo se nekome u prepunoj svečanoj Sali Gradske skupštine u trenutku kad je u septembru 2007. zamjenica gadonačelnika Radmila Hrustanović zajedno s gostima iz prijateljskog Bangkoka pred fotografima odmotala uredno složenu zastavu Univerzijade, pa sa smješkom razvila veliki, bijeli komad platna na kojemu se, po sredini, kočilo golemo slovo - „U“.

Šok i nevjerica unijemili su Gradsku skupštinu, samo su se simpatični gosti iz Tajlanda sveudilj smješkali, zbunjeno gledajući domaćine. A ovi su se pogledavali slježući ramenima i pokušavajući facijalne grčeve presložiti u kurtoazni smješak. Prva se snašla gospođa Hrustanović i na brzinu otela zastavu iz ruke dragog tajlandskog gosta, spretno je složila, ugurala u torbicu i pozvala drage goste iz Tajlanda na koktel.

- Kako sam mogla da znam?!? – branila se gradonačelnica dok je predsjednik Organizacijskog komiteta Univerzijade Božidar Đelić brzao za njom i psovao ispod glasa, da ne čuju dragi tajlandski gosti. – To je trebala Snežana...
- Sad sam ja kriva?! – branila se ministarka sporta Snežana Marković-Samardžić. – Šta ja imam s tim? Šta je radio Siniša, gdje je on bio?
- Ah da, ja sam kriv, dabome – uzvratio je direktor poduzeća Univerzijada Beograd Siniša Jasnić.
- A ko je trebao da zna? – prekinuo ih je Đelić. – Samo nam je još ovo trebalo! Jebe nas Koštunica, sutra treba da raspišemo izbore, ne znamo gde smo sa pregovorima o statusu Kosova, a vi nam ovde usred Beograda donosite ustašku zastavu!
- Ali niko nam nije...
- Ćuti! Što niste odmah postrojili i Crnu legiju? Što ne bi Glavaš svečano otvorio Univerzijadu? Što ne bi i slogan Univerzijade bio „Za dom spremni“? – pizdio je predsjednik Organizacijskog komiteta. - Sem toga, Univerzijada je internacionalna, što nije znak, recimo, kukasti krst? A? To bi bilo mnogo lepo. Da napravimo otvaranje s bakljama i zastavama.
- Ali...
- Sikter! Ni reči!
- Iz evriting ol rajt? – pitao je dragi gost iz Tajlanda s uljudnim smješkom. – Uaj mis Radmila end mis Snežana ar krajing?
- Ou, ic noting, dont vori – odgovorio je gospodin Đelić. – Đast smol problems vit ju.
- Vit mi?! – zbunio se dragi gost.
- Nou, nou, not ju, bat d leter „ju“, ju nou, „ju“ – objašnjavao je Đelić crtajući rukom u zraku slovo „U“.
- Aj dont anderstend.
- Ic long stori, bat biliv mi, ic noting ju šud vori abaut – smješkao se Đelić, pa se okrenuo Radmili, Snežani i Siniši strijeljajući ih pogledom. – Ter ar douz hu šud vori.
- Što mene gledaš? – pitao je direktor Siniša Jasnić.
- Pričaćemo – siktao je Đelić. – Ko zna šta ste još zajebali! Reci mi još samo da nisi završio ni posao oko uniformi za učesnike Univerzijade?
- To je rešeno, gospodine ministre. Ugovor je potpisan.
- S kim?
- Pa, hm, vidite... ima jedna odlična firma iz inostranstva, mnogo su dobri.
- Pa dobro, koja je to firma?
- Kako bih vam sad rekao, više onako... Varteks.
- Varteks?! Da li si to upravo rekao Varteks? Reci mi da sam krivo čuo, ko boga te molim!

Već sutradan, posve očekivano, digla se na organizatore Univerzijade kuka i motika.„Univerzijada u Beogradu biće održana u julu 2009. godine. Zastava Univerzijade već je iz Bangkoka stigla u našu prestonicu. I ništa tu ne bi bilo čudno i vredno spomena da nije onog velikog slova U, slova koje neodoljivo podseća na ustaški simbol pod kojim je tokom dva rata poklano više od milion Srba!“, pisao je sutradan dežurni oficir na straži srpstva, urednik Pressa Dragan Vučićević. „I taman kao što nacionalna osećanja Jevreja i njihovu uspomenu na nevine žrtve vređa javno isticanje svastike, tako bi i nas Srbe moralo da vređa veliko latinično slovo U. Optužite me da sam paranoičan, kažite da sam šovinista, ali prvo to isto kažite Jevrejima. Šta hoću da kažem? Samo to da je neko od nadležnih funkcionerima međunarodne federacije univerzitetskog sporta morao da objasni strašnu simboliku velikog latiničnog slova U u kolektivnoj svesti Srba.“

Dežurni oficir Vučićević je urlao, a pridružila mu se i vojska u blatnjavim rovovima opskurnih serbijan-uajt-pauer-stromfront-dveri-obraz-kurac-palac internetskih foruma. Ako ih se, kako bi rekao major Vučićević, i moglo „optužiti da su paranoični“ kad je godinu dana ranije zagrebački Crotram htio beogradskom javnom gradskom prevozu uvaliti niskopodne tramvaje TK 2200 sa vjetrobranskim staklima u obliku latiničnog slova U, sada nikakve sumnje nije bilo: na zastavi Univerzijade mračne snage Novog svjetskog poretka Beogradu su uvalile veliko i vrlo nedvosmisleno slovo U - nije to ovoga puta ništa što bi paranoike moglo podsjetiti na slovo U, već slovo u obliku slova U, dakle slovo U kao takvo, glavom i bradom, nožem i raspelom.

I kao da to nije bilo dosta, izrada uniformi za učesnike Univerzijade, suce, radnike i volontere, povjerena je ustaškom poduzeću iz Varaždina. Sam bog zna kako bi hrvatski dizajneri riješili, recimo, kape za sudionike beogradske Univerzijade, a kako uniforme za redare, da ugovor tada nije iznenada razvrgnut, a direktor Siniša Jasnić smijenjen.

Prošlo je od tog nemilog incidenta u Gradskoj skupštini godinu i pol dana, novi predsjednik Organizacionog komiteta postao je premijer Mirko Cvetković, zastava Univerzijade zaključana je u sef Gradske skupštine, a organizatori se sakrili u zgradu Vlade, sve se nadajući da Univerzijade možda neće biti, kao mala djeca kad pokriju oči rukama pa misle da ih nitko ne vidi i da vanjski svijet ne postoji.

- Šefe, ostalo je mesec dana – rekao je najzad bojažljivo Ivica Dačić premijeru Mirku Cvetkoviću. – Šta da radimo?
- Misliš da nisu zaboravili?
- Ko?
- Pa mislim, novinari.
- Šta da zaborave?
- Pa Univerzijadu. Misliš da će primetiti ako, mislim, ako se jednostavno ne održi?
- Novinari možda i neće, ali sportaši oće. Zvali su danas neki iz Italije, Kanade, iz Kine, raspituju se, dolaze.
- Jebem ti sve. Na kraju će stvarno morati da se održi. Ima li ko neku ideju?

Ministri oko stola utonuli su u očaj.
- U pičku materinu – začulo se s kraja stola.
- Nemoj te ustaške psovke na U!
Društvo se kiselo nasmijalo.
- Mnogo smešno, Mrko – podviknuo je potpredsjednik Vlade Božidar Đelić.
- Imam ja ideju – prekinuo je neugodni muk Žarko Obradović, ministar prosvete. – Što ne bi na otvaranju podigli zastavu naopako? Pa da bude lepo latinično malo štampano „n“? Kao Niverzijada. Bez U.
- To uopšte nije loše. Niverzijada. Vrlo dobro.
- Imam ja bolju ideju – javio se ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić. – Da ja pitam drugove iz Kine kako su oni rešili onaj vatromet sa Fotošopom, pa da nekako u direktnom prenosu na RTS-u kompjutorski izbrišemo zastavu?
- Ne vredi, videće ljudi na svečanom otvaranju – dobacio je gradonačelnik Đilas.
- Šta, niste valjda zaista mislili da pravimo svečano otvaranje? – zaprepastio se bivši predsjednik Komiteta Božidar Đelić.
- Imam ja rešenje! – viknuo je iznenada Ivica Dačić. – Zašto ne prevedemo slovo U na srpski? Molim lepo, je li ćirilica u Srbiji zvanično pismo? Objasnićemo drugovima iz FISU-a da smo po zakonu morali na zastavu da stavimo ćirilično U. Ipsilon. Ako vas ko pita, recite da sam ja zapretio da ću uhapsim svakoga ko ne poštuje zakon.
- Budalo jedna, pa da ispadne da kopiramo Hrvate?!
- Ne razumem.

Ispalo je tako da su Hrvati - kad je ono prije dvadeset dvije godine Univerzijadu organizirao Zagreb, i kad su komunistčki drugovi doskočili neugodnom spletu historijsko-gramatičkih okolnosti tako što su umjesto slova U stavili ćirilično Y, pravdajući to kao početno slovo engleskih riječi „Yugoslavia“ i „youth“, mladost – onako veličanstveno zajebali Beograd. Kupili Hrvati autorska prava i na latinično U i na ćirilično Y, i Srbi su sad na sto muka.

- Mamu im jebem – mrmorio je Dačić.
- A što mi ne bismo – razmišljao je na glas Mrko – što ne bismo i mi stavili naša slova? Molim lepo, neka zastava naše Univerzijade ima četiri S.
- Ti si Mrko prolupo načisto. Kakva četiri S?
- Samo sport studente spasava. To jedna lepa poruka omladini, da se ne drogiraju, da se ne odaju alkoholu i demokratiji, nego da se bave sportom.
- Jeste, u pravu je Mrko – dodao je Žarko Obradović. – Ako nas pitaju šta znače četiri S, mi ćemo da kažemo: Svetski studentski sportski svetosavski sabor svih Srba sveta.
- Ne vredi, to ih je osam.
- Reći ćemo da je brojka četiri na ćirilici osam. Šta oni znaju šta je ćirilica?

Tako se organizatori Univerzijade ovih dana preznojavaju i domišljaju kako da doskoče belaju. Dan svečanog otvaranja sve je bliži, a ministri iz Organizacionog komiteta cijelo se vrijeme ustrajno prave ludi, kao da Univerzijade neće biti i kao da se neće bijela zastava sa zloslutnim latiničnim U podići iznad Beograda. Nijedan čestiti sportski objekt nije sagrađen, „nijedan plakat, bilbord, putokaz ili neki drugi vid reklame u Beogradu ne ukazuje da će u prestonicu doći osam hiljada takmičara sa indeksima“. Ukratko, „ni slova o Univerzijadi“.
Što bi se reklo, ni U od Univerzijade.

Da je, naime, po slovima, putnik namjernik bi prije mogao zaključiti da se Univerzijada ove godine održava negdje u Dalmaciji. Gdje marljivi volonteri beogradske Univerzijade već godinama ustrajno crtaju znak FISU-a po zidovima nebodera, stadiona, škola i pravoslavnih crkava.

Za to vrijeme major Dragan Vučićević, dežurni oficir na straži srpstva, traži ustaše po Srbiji, dok ih šokiran ne otkrije u srcu Srbije, u prirodnom rezervatu Golija.
„Sledeće otvoreno prvenstvo Ivanjice u slalomu, u organizaciji PSD Golija biće održano u martu 2010. godine na ski stazi na Dajića brdu na Goliji“, pisat će sutradan u uvodniku urednik Pressa. „Tereni su već spremni, domaćini pripremaju gostima lep doček, i ništa tu ne bi bilo čudno i vredno spomena da nije Golija jedna od malobrojnih planina u Srbiji na kojoj su zabeležene glacijalne pojave, i da nije tamo one velike glacijalne doline u obliku slova U, koje neodoljivo podseća na ustaški simbol pod kojim je tokom dva rata poklano više od milion Srba!“

„Ne budi lenj, proverio sam na Wikipediji“, nastavit će major Vučićević, „i evo šta tamo piše: Za razliku od dolina u obliku slova V, koje su fluvijalnog porekla, glacijalna erozija odgovorna je za doline u obliku slova U. Optužite me da sam paranoičan, kažite da sam šovinista, ali zar mi u Srbiji nemamo planina i dolina fluvijalnog porekla? Šta hoću da kažem? Samo to da je neko od nadležnih funkcionerima PSD Golija morao da objasni strašnu simboliku latiničnog slova U u kolektivnoj svesti Srba.“