U zemlji seljaka

Kontaminirana zavidnom količinom nakaradnih konstrukcija, neizlečivim gramatičkim omaškama i sličnim problemima jezika, od danas pišem za sve one koji teže da i u ovom ovakvom vremenu ostanu jezički kulturni. I volela bih da se shvati, pročita i raširi sve ono što nisu uspeli da usade i primene oni čija je to dužnost i obaveza.

Bilo je to u jednoj zemlji seljaka, doktora, političara i elektrotehničara. U maloj prkosnoj zemlji na brdovitom Balkanu pacijenti bolje znaju od lekara, učenici od profesora, seljaci od diplomata, a svi isto ne znaju i svi su jednako pismeni. U istoj su zemlji svi rođeni, od istih bolesti svi pelcovani, na istim udžbenicima učeni i svi jednako nepismeni. Najčešće i najuočljivije su one jezičke greške kojima nas stalno bombarduju. Neprimetne, a katastrofalne. Ljudi koji se jezikom ne bave i ne neguju ga, ne čuvaju od zle ruke prevodilaca i nepismene većine sada će sigurno prestati da čitaju ovo. Oni kojima je stalo da na sopstvenim greškama nešto nauče, pročitaće ponešto o čestim zabludama. Razbijanje mitova kreće sada! (ovo je jedna namerno upotrebljena engleska konstrukcija)

Mit broj jedan: Najbolje od Zdravka Čolića.

Pod uticajem engleskog best of, pravo sa reklame svakodnevno nas saleće konstrukcija najbolje od, i eto reklama za sve Cece, Jece i ostale mace. A još u školi su nas učili da je jedan među nama najbolji, a da bolji od drugih mogu biti mnogi. U srpskom je duhu i vazduhu da se pobegne sa časa, ali mi, štreberi, koji nismo bežali, ne možemo da prećutimo ovu lošu poredbenu konstrukciju.

U petom razredu osnovne škole profesori srpskog jezika predaju komparaciju prideva. U sveskama ostaje zapisano da komparaciju najčešće imaju opisni pridevi. U prenesenom, metaforičkom značenju komparaciju mogu imati i gradivni pridevi. Tako postoje zlatna deca i zlatnija deca od te zlatne dece. Svi znamo da se ne misli na decu od zlata, već na dobru decu. Međutim, sve to ostaje u školskim sveskama, retko i u glavama. Tako dolazimo do drugog mita: Najosvežavajućije piće. Mada to tvrde u onoj reklami za Fantu, i mada to možda može kada marketinškim radnicima zafali još veći stepen osvežavajućosti nekog pića da bi se ono razlikovalo od svih istih pića na tržištu, u srpskom jeziku po pravilu ovakvi pridevi nemaju komparaciju. Gorući problemi ne mogu biti gorućiji, vladajući principi ne mogu biti vladajućiji, verujući ljudi ne mogu biti verujućiji, viseći mostovi ne mogu biti visećiji, žvakaže gume ne mogu biti žvakaćije, zabrinjavajući stavovi ne mogu biti zabrinjavajućiji.

Superlativ se u poslednje vreme pojavio i u sledećoj konstrukciji: Najbolji prašak za veš ikada. Konstrukcija best something ever trpi anglosaksonsku klimu, a kalkiranjem dolazi u srpske reklame. Moguća rešenja za mit broj tri: najbolji prašak za veš, i samo to, ništa više, prašak za veš bez premca, nema boljeg praška, nikada nije bilo boljeg praška. Ikada bi u srpskom u srpskom tražilo da se kaže: najbolji prašak za veš ikada napravljen, koji se ikada pojavio na tržištu ili nešto slično, ali je sve to predugo i preopširno za reklamni slogan.

Sledeći mit tiče se upotrebe priloga. Juče uveče umesto sinoć, danas ujutru umesto jutros, danas uveče umesto večeras, primetio je još profesor Klajn i o tome pisao u svom Srpskom jezičkom priručniku sa velikim S.  Svedoci smo još jedne žrtve jezika našeg sušnog pred opakim neprijateljem anglosaksonskog porekla. Naime, to novinarsko juče uveče je englesko yesterday night. A ovo, s druge strane, može biti i znak ozbiljne strukturne promene u srpskom jeziku, iz kategorija promena koje naš jezik sve više vode ka analitičkim jezicima. Obratite pažnju kako ljudi pišu i govore: danas više nije neobično kada se kaže previše lepa, previše jak, previše mlad umesto prelep, prejak, premlad. Ista vam je to priča.

No, da se vratimo prilozima i priloškim izrazima: često puta smo čuli često puta umesto mnogo puta ili samo često. Peta mitološka predstava zabludelih voditelja, spikera, novinara i političara jeste nakaradna konstrukcija nastala kalemljenjem priloga često i konstrukcije sa sličnim značenjem: mnogo puta. O ovome nam nisu govorili ni u školi ni na fakultetu, pa im nekako opraštam što nemaju ono što neko naziva jezičkim osećanjem, neko obrazovanošću i informisanošću, a ja jezičkom kulturom.

.

Do sledećeg obraćanja, gledajte vesti što manje i ne slušajte šta govore, jer i to što govore uglavnom nije istina, a ni način na koji govore nije ispravan.