Sanaderov manevar i njegov mogući odraz u Srbiji..

Ostavka Ive Sanadera imala je krupan odjek. Čovek koji je držao sve dizgine vlasti u Hrvatskoj, zaspao je zadnjeg junskoga dana ove godine kao premijer, zaspali su građani sa kojima je suvereno upravljao, zaspali bankari, politička klasa i tajkuni,svi snom bezbrižnoga pravednika, a onda se premijer probudio prvoga jula, u danu kad započinje najintezivniji deo turističke sezone, dana kad se već decenijama u Hrvatskoj dešava najintezivnija "žetva novca", od koga država i njena potrošnja u dobrom delu žive, i rekao - a sad adio. I kako je to rekao...Rekao je..evo, odoh, a vi radite što znate.

Čudo, neverica, loš vic....na to su ličile prve reakcije u Hrvatskoj. Kad se istorijski pogleda, a tu se Hrvati ni malo ne razlikuju od Srba,pa ni od drugih naroda diljem sveta, sa vlasti se nikada ne odlazi dobrovoljno i iz svesti da to radiš za opšte dobro. Poslednji kojeg se mogu setiti da je to uradio na "ovom našem prostoru" ali u potpuno drugim civilizacijskim i istorijskim uslovima je rimski car Dioklecijan.

Nema potrebe, što bi rekla braća Hrvati "dvojiti", odnosno imati dilemu oko ovoga što je Sanader uradio.  On je načinio politički manevar sračunat da nastavi vladavinu u malo drugačijoj formi, vladavinu gde će ga zamoliti da je ponovo preuzme, kao predsednik države a ne više kao premijer. Da bude neka hrvatska varijanta Borisa Tadića gde bi on imao svoga Cvetkovića u Jadranki Kosor i gde bi moć potpuno preselila ka njemu, mada ne i odgovornost.

Da ovo malo pojasnim. U Srbiji se često pogrešno tvrdi kako bi Toma Nikolić trebao postati "srpski Sanader", a njegova stranka pandan "evropeiziranom HDZ-u". Od toga nema ništa jer je potpuno krivo postavljeno. U Srbiji se "sanaderizacija" dogodila pre Sanadera i njegove vlasti u Hrvatskoj i to tako što je procesom regresije Đinđićev DS pod vođstvom Borisa Tadića postao pandan tom "evropeiziranom HDZ-u"a Tadić postao ono što će malo kasnije postati Sanader. Doduše, Sanader i njegova stranka su napravile koji korak napred što je bio uslov da se sretnu sa svojim srpskim pandamom, Tadićem i njegovim DS-om u njihovom hodu koji korak unazad. Kao što su svojevremeno potpuno lojalni partneri u "regionalnoj politici" bili Milošević i Tuđman, tako su ovih godina to apsolutno Tadić i Sanader. Razlika je samo u tome što potonja dvojica ne vode dogovoreni rat nego dogovoreni mir. Za dogovoreni rat više nema uslova, jer nema uslova za podelu BIH. Ako pogledamo političke tehnike kojima se služe ova dva lidera "malih - velikih" balkanskih država onda je to kao kopirano preko indigo papira. Isti populizam, ista upotreba tzv. "patriotske retorike", isti odnos prema "državnoj crkvi". Oni imaju potpunu vlast u svojim državama, njihove stranke personalno imaju samo njih, a ostali koji se pojavaljuju tek su pusti sateliti koje oni žrtvuju i troše. Uzmimo primer buduće hrvatske premijerke Jadranke Kosor i Bože Đelića koga je Tadić isticao kao svoga kandidata za premijera iako je sa Koštunicom već bio dogovorio da će on biti premijer. E, to isto je Sanader radio sa Jadrankom Kosor ističući je kao protukandidata Mesiću u predsedničkoj izbornoj trci.Slično zapravo, mada ne potpuno isto.

Pored toga, stranke ove dvojica lidera su paradigma za korupciju u svojim državama. Odnos prema tajkunima je identičan. Odnos prema susjedima, potpuno isti, naročito politika prema BIH. Hajde, neka neko nađe razliku u odnosu koji ima Tadić prema Dodiku u onome koji Sanader ima prema hercegovačkim prvacima.To liči kao kuruz, kuruzu, što bi se reklo u mom kraju.

E, sad se udaljih sa ovim, pa da se vratim na Sanaderovu ostavku, a kopče ćemo praviti naknadno.

Dakle, Sanader je u principu jedan šarmantan, obrazovan čovek. I najvećim "čistuncima" bi bio problem da recimo, danas - sutra odbiju da sa njim popiju kafu. Kao i sa Tadićem, u ostalom. Čovek je doktor književnosti, studirao i doktorirao u svetu ( Italija i Austrija), govori besprekorno više jezika, bio upravnik kazališta, približio Hrvatsku Evropskoj Uniji, isporučio Hagu sve koje su sa te strane traženi, u regionu se konstruktivno ponašao, uveo Hrvatsku u NATO pakt, dva puta za redom dobio izbore, eliminisao značajne jastrebove iz HDZ-a, sudio Glavaša za zločine nad Srbima u Osjeku, i da ne nabrajam.

Međutim, pod Sanaderovom vladavinom Hrvatska je zemlja pred bankrotom. Oko 40 milijardi evra stranoga duga, sa ogromnom državnom potrošnjom ( ima recimo šestotina hiljada branitelja iz ratova devdesetih godina koji uživaju razne vrste privilegija, da drugo ne pominjem), sa nepovoljnom privrednom strukturom, sa privatizacijom koja je slična onoj u Srbiji, sa potpunom izvesnošću da joj u roku od mesec - dva dođe MMF i naredi kresanje državnih troškova, što populistička vlast ne može podneti, sa zastojem sa integracijom u EU zbog nerešenih pitanja sa Slovenijom koja je direktno blokira, sa padom BDP od skoro 7 posto što je najviše u regionu, i sličnih stvari.

Znajući sve ovo, a po mom mišljenju, želeći da nastavi vladavinu, Sanader je došao do zaključka da treba restatovati celu priču dok je još na vreme. Odlučio se otići da bi ga oni koji bi ga za koji mesec, ili najkasnije negde u novembru terali, baš tada, u novembru, tražili kao spasioca. Jer, ako dobrovoljno i naoko bez neke velike nevolje ode sa vlasti, a tu vlast ostavi mnogo gorim od sebe, koji će za nekoliko meseci doći do grdnih problema, šta je prirodnije nego da se odazove brojnim vapajima za to da se vrati. Jer, jun će u odnosu na novembar izgledati idilično.  Zato Sanader u javnosti ne obrazlaže ništa vezano za svoj odlazak osim što upire prst u Sloveniju koja blokira završetak pregovora sa EU. A za završetak tih pregovora potrebno je još mnogo toga, još mnoga poglavlja nisu otvorena, a kamo li zatvorena.

Ove godine će u Hrvatskoj predsednički izbori. Nema u HDZ-u kandidata koji bi na tim izborima mogao pobediti a da to nije Ivo Sanader. Prosto, on je tako vodio tu stranku da je sav njen kapacitet

koncentrisan u njenu personu. ( Hajde, upitajte se ima li neko u DS-u da bi mogao dobiti kakve izbore osim Tadića, pa da dopunim paralelu)....

Sanader će biti izabran na stranačkom kongresu, 4. jula, a možda već jeste, za počasnog predsednikastranke Zamoliće ga, nakon izvesnoga vremana, dok je tobož pasivan, da se kandiduje za predsednika države, odnosno vršiće tobož na njega velike pritiske kojima on opet neće kao odoleti i onda će se on nakon "podužeg" femkanja pojaviti kao kandidat - spasioc. Biće izabran. I tad, na krilima toga uspeha, sa nekom novvom pričom, HDZ može ući u parlamentarne izbore sa izgledom da ih dobije. Drugačije, nikakvih izglesda nema.

No, ima jedna stvar koja mene izneđuje. Pokazalo se da hrvatski mediji i hrvatska javnost reaguju onako kako nije predviđao Ivo Sanader. Kontrolisao je medije, ali ispalo je da je ključni odraz "bežanje" i "kukavičluk". Osnovni kometnari su, evo, beži sad kad je frka. Ako opozicija bude umela držati ovu temu u centru pažnje, mislim da se Sanader preraćunao. Videćemo. Ako oceni da se preračunao, on ima mogućnost da ne pristane odmah nego da pričeka sledeću priliku.Neće dugo čekati, ostaje mu da se nada poznajući prilike.

U Srbiji je jedino DSS video u Sanaderovoj ostavci "neke znakove pokraj puta". Zatražili su da Cvetković podnese ostavku...hahahaha...Kao da je Cvetković pandam Sanaderu? Za to vreme je Toma Nikolić po preporuci Borisa Tadića boravio u Briselu. Kad se vratio hvalio se kako je video Rena i Solanu. Nije pomenuo da je to sve posledica Bajdenovog boravka u Beogradu. I da će Tom, potencijalno, kao drugi ćovek Srbije, a ne kao "srpski Sanader" učestovati aktivno u tri stvari. Ulazak Srbije u NATO, omekšavanje srpskih gledišta oko Kosova naročito nakon presude međunarog suda i konačno eliminacije Rusa sa u meri u kojoj su previše u Srbiji. Da sam Bajden i ja bih to tražio. Nakon toga može slobodno u penziju, zajedno sa Vučićem. Mada, istorija će mu zabeležiti ono što je ranije radio. I rekoh ja pre više od godinu i po dana - nema razlike između Tadića i Tome. S tim, što je Toma "pomoćni igrač", a šta bi kao bivši grobar i mogao drugo biti, a glavni kradljivac našega vremena, toga neobnovljivoga resursa, Boris Tadić.Šteta, jer Tadić je dobio priliku kakva se ne ukazuje. I umesto da nešto uradi odmah, trebaće mu čitava tri mandata. Toliko će trebati i Sanaderu, što nije uteha nego konstatacija....