.

.. ako nemamo avijaciju, a ono aj da se pravimo da imamo, mozda neko i poveruje..

vic koji sam cuo pre par dana:

Važno saopštenje: Srušio se albanski avion iznad Kosova. Nezvanično saznajemo da ima dvojica poginulih: Nazim Beriša (pilot) i Memed Krasnići (ložač)

tuzno je sto lici da ce za 10 godina svi ostali ovako da se sprdaju s nama..

Steta za coveka..

b) ne zeza se sa aeromitinzima koji uključuju aerobatiku mlaznim avionima iznad naseljenog mesta (u konkretnom slučaju starog Beograda (Kalemegdana), Novog Beograda, Zemuna, Ovče, Borče)

oni to rade svake bozije godine, i svake godine ne znam da li da vojsku prijavim muriji zbog fizickog maltretiranja ili da im psujem sve po spisku u nebo i dalje, na cemu se uglavnom i zavrsi.

ako su oni odabrali tu zajebanciju, ja nisam - a ono je daleko vise od uznemiravanja gradjana. ono je prostakluk od najnize moguce vrste. zagadjenje mordor-zvukom.

Zašto nije proradilo Martin-Baker 0-0 sedište na Randjelovićevom avionu? Niko pojma nema. Piloti kažu da ono pruža solidnu teoretsku mogućnost katapultiranja na nultoj visini (čak ii na zemlji) sa razvijanjem kupole padobrana i razmerno bezbednim prizemljenjem ali ako je avion postavljen manje više horizontalno (pa i na nultoj visini). Na velikim visinama, generalno može kako hoćete i radiće (verovatno). U konkretnom slučaju kokpit je bio okrenut skoro pa naglavce. Sistemi na sedištu naprosto nisu stigli da izvrše sekvencu.

Ne, problem je očigldno bio to što je avion leteo nisko a bio okrenut naglavačke (na leđa) u trenutku katapultiranja. Ono što sa uspehom natera sedište da bezbedno prizemlji pilota čak i ako se katapultira dok je avion na zemlji - mislim na silu potiska koja katapultira sedište dovoljno visoko - u ovom konkretnom slučaju je samo učinilo da se sedište silovito zakuca u zemlju dajući jako malu šansu pilotu da preživi.

Avioni padaju, bas kao i sve sto leti, kvare se, bas kao i svaka ljudskom rukom napravljena masina, ljudi grese bas zato sto su ljudi – i nista od toga nije novo niti sporno. Istrage ce da utvrdjuju i, sa manjom ili vecom sigurnoscu da utvrde o cemu se radilo, izvuci ce se neki zakljucci, popravice se neke procedure i/ili postupci. Neko ce, mozda, da odgovara, po ljudskim ili neki drugim zakonima i tu je, manje vise kraj price oko svake katastrofe, pa i ove o kojoj je rec.
Nesto drugo je ovde, bojim se, bitnije: stanje u glavama u, po prirodi stvari jedne od najkonzervativnijih organizacija koje je ljudska vrsta stvorila: vojsci. A srpska vojska, tacnije ostaci JNA, zivi i razmislja jos uvek u kategorijama davnih osamdesetih, opterecena pri tom desavanjima za koje, ruku na srce, nije kriva. Nazovi drzavnom politikom koja je, devedesetih, pozornike unapredjivala u generale i nadredjivala ih pravim generalima, a kao udarnu patriotsku vest u udarnim patriotskim informativnim emsijama prikazivala samare koje beogradski poslasticari dele aktivnim oficirima od zanata…. Sve to, i jos toliko toga prouzrokovalo je ovo o cemu govorim.
U Moskvi mozete za relativno male pare da letite avionom MiG-29. I ne samo njim.
Svaki iole upuceniji entuzijasta ce vam izdeklamovati takozvane takticko tehnicke podatke o ovom tipu aviona, varijantama, serijske brojeve, sudbinu svakog pojedinog aviona, njegovo kretanje u sluzbi…. Ni deo toga necete moci da dobijete od odgovarajucih sluzbi VJ. Spada u cuvenu vojnu tajnu i saopstavanje javnosti nekog od podataka koje sam pomenuo jos uvek dize ostatke kose na bezbednjackim i ostalim glavama zaduzenih da se ne sazna ono sto vec i vrapci na granama znaju. Da znaju oni kojima je posao da znaju – ne treba ni pominjati. Mislim na omrazene strane obavestajne i ostale sluzbe.
Pored svih prica o transformaciji i otvaranju vojske – nista se nije promenilo jos od zlatnih sezdesetih kada ste rizikovali zatvor ako vas samo uhvate da se raspitujete koji, recimo motor, ima Galeb, ili kolike su mu osnovne dimenzije…. Sve dok lepo ne otvorite neki od stranih strucnih casopisa i na pola strane procitate reklamu u kojoj se nudi pomenuti avion, reklamu nafilovanu svim mogucim podacima i garniranu sloganom tipa ‘ako vam treba zgodan i jeftin avion, da ucite, pucate….’ Jugoslovenske haubice su veselo pucale po jednom El Salvadoru, na primer, dok su regruti JNA, obucavani da na tim istim haubicama brane zemlju, na potpis zaduzivali i razduzivali svesku sa podacima, upozoravani da ozbiljno rizikuju ako nepoznatom koga sretnu ispred kasarne ma i rec kazu….
Juce je srpsko vazduhoplovstvo DVAdesetkovano. Da podsetim – vojna jedinica koja je ‘samo’ desetkovana vise se ne racuna u jedinice. Ne postoji. Postoje zato kastrirana a la neke tamo pedesete, sezdesete godine, zvanicna saopstenja koja se nisu menjala ni za zapetu: ‘da je, izvrsavajuci redovne zadatke…’. Postoji u kicmenu mozdinu, gene, usadjeno uverenje da je TO dovoljno, da se TOME ima verovati, samo zato sto TO saopstava vlast, ma kakva vlast, vojska bre…. Dok do glava tamo gde treba doje ma i pomisao da je jos istog dana na sve glavne televizije trebalo da izadje upucen, nadlezan i odgovoran covek, zvanicnik, i odgovori, uputi javnost u sva pitanja, ukljucujuci i dosadno objasnjavanje koje sediste za izbacivanje ima MiG-29, kako ono radi, itd, itd, proci ce godine i decenije sva je prilika. Dok u te iste glave ne udje pomisao da je upravo u plamen otislo nekoliko miliona dolara novca poreskih obveznika…. Mada, to ionako niko ne racuna. Oni su do sada imali samo da – daju. Pogotovo ako je za vojsku, koja, znamo, ne sme ni u cemu da oskudeva. Da polaze racune jos manje.
Dobronamernim i manje dobronamernim poznavaocima i ocevicima je prepusteno da obavestavaju takozvanu javnost o poznatim i/ili dostupnim detaljima katastrofe, da nagadjaju da li je u motor uletela ptica ili pogon u kome je avion remontovan nije tih dana kada je trebalo da se deli plata nije tih dana obisao Putin, pa je neko od mehanicara, nezadovoljan, propustio da uradi ono sto je trebalo…. O nimalo nemogucim spekulacijama glede cene i uslova remonta – necu.
Necu ni o tome kome i zasto uopste treba aeromiting. Na stranu teska ekonomska situacija, na stranu sto to kosta, na stranu da se mozda nekome malo, za vreme mitinga samo, mozda nosila, da se figurativno izrazim, ona cuvena svetloplava pozlacena uniforma….
Uostalom, tesko da cete u svetu naci oruzane snage spremne da udju u operaciju u kojoj rizikuju da izgube petinu svojih snaga. Aeromitinge i da ne pominjemo.
A avioni – kao avioni. Zagrizeni pobornici jednih prema drugima su kao pobornici automobila – o tome jednostavno ne vredi raspravljati. Bas kao ni o dodatnoj opremi kao sto su sedista za izbacivanje.
Kudikamo je vaznije da se zapitamo kako to da smo, iz sata u sat, vise znali o sudbini i najsitnijim tehnickim detaljima vezanim za katastrofu nedavno nastradalog Airbus-a....

I sve to zbog parade. Ne samo što je ova otkazana, nego više te gluposti ne teba izvoditi. Osim možda na onim novim propelercima što će ih Utva štancovati na tone.
Šta drugo reći.
RIP

ali žao mi je pilota i vojnika .... Njihovih porodica ....

E, Vaske, a sećaš li se kad smo kao klinci išli u Ladjevce na aeromitinge, pa posle u pekaru na vruć hleb i mezeluke!!! Bila su to lepa vremena 70-tih....

E, da - a zašto ruska imena pišeš na ovaj čudan način:

Pilot Volodymyr Toponar i kopilot Yuriy Yegorov

Vojsku treba ukinuti. Možda bi neko dao neki dinar za polovnu opremu , makar za rezervne delove, ima dosta nekretnina koje se nalaze na spisku imovine vojske, neko bi to poklonio "zaslužnima" ali ima i onih koji bi kupili.

To sve može omogućiti otpremnine za one koji imaju nesreću da rade u toj insttuciji i verovatno nešto novca za budžet.

Pozitivni efekti bi se videli odmah...ne bi više morali da trošimo vreme na one likove sa TV koji se iyjašnjavaju kao vojni analitičari...

O majkama koje više ne bi brinule za svoju decu da i ne govorimo....

ni Lazanski ga ne bi ovako napisa


Svaka cast

Kakvo crno Martin-Baker sediste u Migu?! Sta, nije bilo na Wikipediji?

Btw, slazem se za ovo ostalo, ali kad pogledae ko su bili ministri odbrane u prethodnom periodu (ukljucujuci i slavujcica, tj. zeta na slavuja), ovakvo stanje u vojsci, pa samim tim i u RV nije nista iznenadjujuce.

Po jucce nam saopsstenim informacijama, pilot Randjelovich imao je 900 sati naleta u karijeri. Leti od 1985, kada je zavrssio akademiju. To iznosi 37,5h naleta godissnje, u proseku. U proteklih godinu dana imao je 24 leta i 20h naleta. A recc je o komadantu eskadrile, koji je trebalo da iste manevre u kojima je poginuo radi nad Kalissem i okolinom.

U Juzznoj Koreji prosek po pilotu (nadzvuccnih borbenih aviona) je min 134h godissnje, na Tajvanu 180h, a u najboljim vazduhoplovstvima (Izrael, USA, UK) izmedju 200 i 230h. Prosek po pilotu. Broj sati naleta za opitne, akrobatske i pilote-instruktore znatno je vechi.

Demonstracija mochi koja to nije, a ljudi ginu...


Q

Pre svega, potpukovniku Randjelovicu slava i cast. Biti pilot mlaznog aviona, posebno tipa Mig 29 nije mala stvar. A ako je negde pogresio... greske ne prave samo oni koji ne rade nista.

Sigurno nije mnogo interesantno kada vam mlazni avioni lete iznad kuce svaki dan, ali za mene nema nista lepse od preleta mlaznog lovca u niskom letu. Svojevremeno sam vodio decu na sve aeromitinge u Batajnici i Vrscu. Ostao mi je u secanju izvesni pukovnik Kovacevic, tadasnji komandant vazduhoplovstva, verovatno teska komunjara, ali to nema veze, koji je seo u Miga 29 na tom aeromitingu, neke '96, '97 u Batajnici i tako ga je motao da je to bilo za uzivanje gledati. A moji klinci se prilepli za mene od straha od buke motora.

U Ameriku sam otisao pre bombardovanja Srbije i na aeromitinge nisam mogao da idem bar nekih cetiri ili pet godina, zvuk tih motora mi je smetao iako bombardovanje nisam doziveo. A onda je to polako iscilelo iz mene, stara ljubav se vratila i sada svakog novembra idem na Aviation Nation Airshow ovde kod mene u Nellis Air Force Base.