B92 Blog

cestitke za mit. drug mi je studirao davnih godina fiziku i medicinu tamo, pa smo mi tada razjapljenih vilica slusali te price. Delovalo nam je tako sf! Narocito mi se dopao deo oko formiranja ocenjivanja i to sto niko ne hvata beleske vec dobijes spremljen ''papir''. Posteno je priznao da je ucio kao manijak i da nikome nije bilo do toga da neko drugi prepisuje od njega jer bi opsti nivo skakao i svi ispod crte bi pali. ( eto pragmaticnog nacina za resavanje problema prepisivanja :) )

MIT je specijalan. Ja sam ih jednom zvao na projekat (Media Lab) i, Negroponte se odmah javio i rekao da im industrija nudi više novca nego što mogu da potroše. Mene je impresionirala ta ljubaznost i profesionalnost, pošto se mi nismo poznavali. U Srbiji mi često uopšte ne odgovore oni za koje znam da jedva sastavljaju kraj sa krajem.

Iako je vaš blog lep i trebao bi da se čita kao svetao primer i magnet, da nebi imao kod nekih suprotno dejstvo, dalje gajenje kompleksa niže vrednosti, ja ću da ponovim:

U Dec 2006 je počeo FP7 (malo sam ko papagaj, al neka :) Preko 50 milijardi evra za 6 godina. 17 milijardi za ICT )Information and Communication Technology (kad je blog već o MITju). Podeljeno u pozive za ponude. Srbija je ravnopravan partner.

Prvi poziv je prošao. Moja firma (jako mala) je poslala nekoliko ponuda i jedna je prošla - dobili smo, za ceo konzorcijum, ne samo za nas, 3.3 Miliona evra. Za nas 530 hiljada. A mi smo: bivsi novinar iz Beograda, jedan ETF Beograd, 1 ETF Novi Sad, ekonomista iz Novog Sada i ovde u Londonu jedan IT koji nam radi administraciju i coordinaciju i ja.

Ovaj posao što smo dobili nam plaća sve troškove 2.5 godine. Od partnera Norwegian Computing Center, HP European Innovation Center (italija), VTT (Finska), CNIT (Italija)... Ići ćemo i na sva ta mesta na sastanke. Dovešću ih, sve učesnike, i u Beograd i u London.

Prvo, ja ove ljude nikad nisam video pre nego što sam ih prvi put pozvao u konzorcijum. Da bih pisao ponude potreban mi PC, Internet, MS Office, E'Mail adresa i mobilni.

I najvažnije, vredan rad i ideja. Nedelja dana po ponudi ako ću aljkavo da je odradim (češće tako dobijemo posao nego kad damo sve od sebe), nekoliko ako ćemo dobro da je odradimo. Ako bismo ulagali 2 meseca u ponudu mislim da bi nam FPs bili stalan izvor prihoda. Ideju stavljam na poslednje mesto. Tih ideja ima ko hoće i koliko hoće. Ovo što smo mi dobili moja firma je smislila, ostali slušaju. Lenji su da razvijaju i guraju svoje ideje. Čemu, opet ovako "arogantne" reči? Pa ja se kladim da kad bi profani tražili na ETF-u Bgd i NS ideje od studenata da bi ih na ovu našu temu (messaging) dobili bar 50 dobrih ideja. Neke bi bile bar dobre kao naša (naša je bila na temu evolutivnog i self-healing messaginga), neke bi bile bolje.

S drage strane, mi smo poslali više ponuda, jedna odobrena, druga je bila još bolja ali se politika umešala (možda je još uvek dobijemo). Jako smo aljkavi i možemo da kažemo da nam je hit rate nizak.

Od nekih ljudi tamo u Srbiji što sastavljaju kraj s krajem, rade danonoćno, koje ponekad pozovem da nam se pridruže, ne umem da iscedim A4 stranicu teksta o instituciji i dva pojedinca koja bi učestvovala u projektu. A znam da su izuzetno dobri.

Od 50-tak ljudi iz ICT profesije, koje ja u Srbiji koliko-toliko poznajem, bar 20 bi umelo odlično da se uključi u FP7. Ovo je ogroman prosek čak i ako sam ja imao tu sreću da upoznam one uspešnije.

Evo završsava se Call 2 u ICT delu FP7, poslali smo nekoliko ponuda, u dve imamo ETF iz Novog Sada, odlični ljudi, koliko se da zaključiti iz nekoliko imailova i priloga, Call 3 treba da izađe do kraja godine, naš ekonomista iz Novog Sada nam je već "sažvakao" Call 3 materijal.

Infrastruktura je, svakako, od neprocenjive važnosti. Ali nema te infrastrukture koja će previše pomoći dok pojedinci ne počnu da svrbe prsti da proguraju svoje ideje. Nisu ideje rocket science, nego ideje uz rad i to tvrdoglavo guranje.

Kada je pre nekoliko godina gost sa MIT-a rekao da su njihovi programi na www i da svako moze da ih primeni zavladao je tajac. Domacini opsednuti zastitom intelektualne svojine toliko da imaju poseban departman koji se samo time bavi ovo nisu mogli lako da progutaju....
Na pitanje zasto bi onda neko placao da dodje na MIT kada moze da slusa iste stvari i drugde rekose da je MIT lider i da nema problem da deli resurse sa drugima, a da se od lidera i ocekuje da pokazuje nove puteve, da ima originalne ideje i da ih primenjuje, da vodi.......da kvalitet programa nije samo u napisanom nego u profesorima, zbog njih ce MITuvek biti MIT....
OpenCourseWare

The goal of advancing education around the world is shared by the MIT Faculty. Indeed, we owe the existence of OpenCourseWare to the foresight, dedication, and generosity of our faculty. In the year 2000, a faculty committee first proposed this bold and innovative idea, and since then, the vast majority of our faculty–over 90%–have voluntarily contributed their teaching materials for free and open publishing on OCW. MIT faculty are passionate about their teaching, and they are keen to see their work benefit global society.

MIT je MIT, samo se sa Harvardom igraju...

Olivera, kao prvo cestitke za prijem na MIT! I meni je u novembru bio Harvard manje interesantan od MIT ali me JD domacin odveo do njihovog prvog Aiken kompjutera!

Ja sam ETF BGD generacija 1963 i nista me nisu ucili o racunarima. U Bostonskom muzeju sam video prvi tranzistorizirani racun napravljen pogodite kada - 1963! Tada sam shvatio svu prazninu naseg visokog skolstva. Govorili su nam, da nas mogu samo nauciti koristiti literaturu, a davali nam svoje zastarele knjige. Jedino smo matematiku malo vezbali iz ruskih. To je dobro jer ja znam dvoje diplomanata BGD Matematicke gimnazije koji su polozili prijemne ispte na MIT, Yale i Harvard. Zavrsili ova dva zadnja.

LJU Univerzitet je medju najvecim u EU ali ga nema medju 500 najboljih na svetu. 46% sudenata odlazi na drustvene nauke. Broj univerzitetski obrazovanih se udvostrucio na 12% ali su to uglavnom diplome "vecernjih skola" potrebnih za radno mesto u javnoj upravi. Cesti su skandali sa falsifikovanim diplomama, narocito u vojsci!

Stariji Slovenac koji predaje preko reke na Bostonskom Univerzitetu se zalio, da SLO studenti nece da dodju u USA jer ovde komotno studiraju 7-8 godina. Imaju bonove za prehranu koje primaju svi restorani, tezgare preko mnogobrojnih zadruga i spekulisu na Berzi. Napreduje nam gradjevinarstvo sa Rumunima i Slovacima...

Demidovich je zakon! Ja sam radio doktorat kao mladi istrazivac u 50-oj. Naucio racunare kroz praksu, a posle upisao magisterij da bi dobio "big picture". ETF zavrsio za 4 godine, a magisterij gustirao :-) Kao sada sudoku!

Moram dodati:

A Demidovich jeste zakon :-)))

:-)))

5 tomova Smirnova je zakon, pa tri toma Fihtengoljca je zakon (dobro to za mladji uzrast), ako cemo do vishe matematike, pocetni kursevi (uz, naravno, Gradstajna i Rizika kao referencu).
Ima sve te knjige sada da se nadju na internetu. Meni neki drugar prosle godine dao 7 GB klasicnih udzbenika.

Zar se situacija u Srbiji bitno razlikuje? Visoko školstvo je i dalje prvenstveno element socijalne politike, a ne mesto za sticanje znanja koja će vas razlikovati od okruženja. Uveli smo tzv. Bolonju i sad kažemo "Puj pike ne važi". Zašto, da se studenti ne naljute ili da se prikrije loše stanje u visokom školstvu? Ministarstvo se ponaša, kao da ga to ne interesuje. Neki misle doći će akreditacija 2008 - 2009. pa će se sve rešiti. Bojim se (da ne kažem nešto teže) da neće. Nismo nijednom napravili detaljnu analizu stanja u visokom školstvu - koliko studenata regularno studira, koliko traju studije - svi beže od istine. Da smo to uradili samo pre pet godina danas bi imali čistiju situaciju. Ovako vlast - fakulteti - studenti su postigli prećutni dogovor u kome svako gleda svoj interes i svi su "zadovoljni".

Да, да, закон. Још увек га имам на почасном месту у библиотеци.

A Ljashko?

"Studije su zahtevne, i nije ih lako upisati. Primaju se samo oni sa najboljim ocenama. Osim toga su i skupe. Roditelji obicno plate detetu prvi semester, a na njemu je da se snadje za dalje. Svi su u potrazi za stipendijama, a za njih treba imati dobre ocene. Preko leta studenti rade, a cesto i tokom cele godine kako bi zaradili za osnovne zivotne potrebe. Tamo nema vecitih studenata. Suvise je naporno i skupo.

"

Sada da budemo iskreni i kod nas su najbolji upisivali ETF, masinstvo, itd, pa mozemo da kazemo da su i nasi fakulteti imali posla sa pamtnim i vrednim studentima. Elem, ono sto je meni jos uvek neshvatljivo, je da ovde fakultet traje 4 godine, svi krenu lepo u Septembru i zavrse godinu u Maju, pa onda traze poslove preko leta. Naravno preko godine sem ispita rade i na vec pomenutim projektima itd. Koliko se ja secam na ETF-u je eventualno 2-3 coveka cistilo svaku godinu u Junu, a ostali top studenti su to radili u Septembru ili Oktobru i naravno oni vredni i prosecni su to uspevali tek u Januaru. Naravno niko nije stizao da radi jos neke projekte sa strane, nije se imalo vremena...

Ovde na zapadu mnogo manje vremena trose na matis i ostala teorijska razmatranja. Rade onoliko koliko treba, pa onda to spoje sa prakticnim radom i upotrebom; kod nas valjda nije bilo sredstava pa smo se pardoksalno bavili teorijom i to 4.5 + 0.5 godina. Kazem paradoksalno, jer kada vec nije bilo para, ne znam zasto smo morali da studiramo 5 godina, mislim na ETF.

Moje licno iskustvo je da je ETF daleko brutalniji i tezi od nekih svetski poznatih fakulteta. Po meni "teze" studiranje ne rezultira u boljim strucnjacima i vecem znanju, rezultira u vecem premoru :) Ono sto je prednost dobrih fakulteta je dobar nastavni i studentski kadar i to onda u pozitvnoj povratnoj sprezi daje dobre rezultate. Imao sa prilke da zavrsim postdiplomske na americkom fakultetu i prva misao posle slusanja 3 predmeta je bila "Boze kakva bi pesmica ETF bio da su svi profesori kao Surutka, B.Popovic, D.Tosic, itd", jer bas takvi su bili svi profani od pocetka do kraja. Stoga ako mi dete bude bilo za skole, trudicemo se da ide u one bolje, jer je lakse :)

Pozdrav :)

Za menadzere, HBS je zakon :)

Kakav je profil studenata na prvi pogled? Nedavno sam americki vic "Sta rade studenti kada ih ne prime na IIT (Indian Institut of Technology)? Idu na MIT..."

Cao

Najpre da cestitamo na licnom uspehu:)

Desetine mojih drugova je krajem osamdesetih otislo na postdiplomske studije u USA (uglavnom hemicari).
Slusali smo price o americkom nacinu studiranja, posebno su nam bile interesantne price da profesora mozes da zaustavis na hodniku i da ga pitas sta te interesuje. Nase profesore nismo sretali ni na predavanjima cestito. Od podrumskih laboratorija najbolje je radila ona gde si mogao samostalno da ispitas kvalitet i kakvocu raznih napitaka.

Elem, niko se od njih nije vratio. Neki su dosli blize, u Evropu i tako. Niko nije dosao da nesto menja ovde, jer, to je nemoguce u ovakvoj Srbiji. Da li?

Pricali smo o nasem skolstvu. Naravno da su najbitnije promene u obrazovanju i vaspitanju dece, ali od toga u skorasnje vreme verovatno nece biti nisa.

Najvise od svega me je fascinirao stav skole da po svaku cenu od studenata trazi da imaju preduzetnicki stav. Uce ih da pre svega budu inovatori. Velike kompanije tipa Cisco ili IBM dodeljuju donacije za interesantne projekte. Studenti dobiju oko $100.000 da razrade neku ideju. Ako im projekat uspe, te iste firme otkupe patent za par miliona dolara.

Od svih stvari koje ste nabrojali, jedno od tragicnijih odstupanja u odnosu na lokalnu klimu, moze se mozda naci i u quotiranom delu teksta. Sticaj okolnosti, sila prilika, sta li vec, navela je dosta prosvetnih radnika da se umesto obrazovanjem i podsticanjem inovativnog i kreativnog razmisljanja i rada kod studenata, na fakultetu bave ... privatnim poslovima. Tako da su, kao pecurke posle kise, unutar obrazovne ustanove iznikle poludivlje privatne firme, koje naravno, studente i posdiplomce, koriste kao besplatnu radnu snagu za svoj razvoj i proizvodnju. Svi rezultati rada (pod okriljem semestralnih radova, diplomskih radova, ...) ostaju u vlasnistvu privatne firme. Od autorskih prava studenata i postdiplomaca, tantijema, patenata ili neceg slicnog sto ste pominjali nema nicega, naravno.

Moj poznanik koji je predavao matematiku na Johns Hopkinsu pričao mi je da ja na njegovoj grupi međe 60 studenata bilo samo dvoje koji su rođeni Amerikanci. I oni su bili među lošijim.

Uz sve cestitke na odslusanom kursu, ipak se mora reci da je jedan MIT.

Ovde se zna sta je Ivy league (Columbia, Harvard, Princetown, Yale...) i ko tamo moze da studira je zaista jako jako srecan.
Ostali USA univerziteti su daleko od savrsenosti tako da se nemoze po MIT iskustvu suditi o Americkom univerzitetkom sistemu.

Naravno ako poredimo zgrade i opermu svaki je naravno napredniji od Balkana.

Kao is sve u USA, koliko para toliko i muzike...

pozdrav

Ovde se zna sta je Ivy league (Columbia, Harvard, Princetown, Yale...) i ko tamo moze da studira je zaista jako jako srecan.

Gotovo svako, k'o ima pare.(George je dobar primer).
Na jednom zuru kod "nasih" , upoznao sam naseg coveka koji radi na Yale kao asistent profesora. Inpresioniran, poceo sam da ga zapitkujem kako to sve radi i funkcionise na tako famoznom univerzitetu. Nije zvucao srecan i odusevljen. Zasto?.......pitao sam. Odgovorio mi je pitanjem; " da li ti mislis da ja nekom priglupom sinu od extra bogatasa iz Indije ili odavde, sevejedno,mogu da kazem da nije talentovan za ovo skolu ?" "Ne mogu, jer bi me moj bos sutra pozvao na razgovor i opomenuo me da skola radi za novac i da pazim kako se ophodim prema musterijama"
Naravno, to ne znaci da medju njima nema talentovanih i pametnih.

Tacno tako,

Nazalost, insistira se sve vise na sto vecem upisu (enrollment, enrollment, enrollment) umesto da se odrzava mali odnos broja studenata u odnosu na profesora - sto doprinosi boljem kvalitetu studija. Ako se ipak odrzava odnos malog broja studenata u odnosu na profesora onda cena po akademskoj godini studija vrtoglavo raste (za Ivy League vec preko $50000 godisnje: upisnina + troskovi za zivot). Univerzitetska administracija (i na privatnim i na drzavni univerzitetima) ima sasvim druge ciljeve od profesora i studenata, a to je profit. Mnogi americki univerziteti u poslednjih 10 godina gube na kvalitetu zbog toga. Upravo je to jedan od razloga sto postdiplomci iz drugih zemalja uglavnom briljiraju ako konkurisu jer cesto imaju bolju undergrad pripremu.

Pa da, i onda meni uvek zvuci pomalo cak i neukusno porediti sve sa BU jer smo svi mi tamo studirali za DZ i onda se dalje otisnuli u svet.

Ko zna sta bi bilo da smo i mi kao i Ameri morali da platimo hiljade dolara da bi studirali osnovne studije.
Ko zna ko bi od nas uopste zavrsio fax i gde bismo bili sada.

Zato kakav da je, ipak smo svi mi na kraju krajeva profitirali od tog BU. Respect please!!!

niko na BU nije studirao za DZ, sve je placeno delom razlike bruto i neto dohotka svih koji su bili zaposleni.....

marta l

niko na BU nije studirao za DZ, sve je placeno delom razlike bruto i neto dohotka svih koji su bili zaposleni.....

Da, ali proporcionalno je to sigurno bilo daleko manje od $50.000 godisnje po studentu. Ili mozda gresim?
Jel ima neko pay slips iz Srbije 80-tih npr?

moj prvi susret sa Amerikom bio je bas kampus MIT, jednog studentskog dugog, vlaznog, bostonskog leta i te slike iz kembridza - gluve sobe sa klavirom za rekreaciju, reka carls, mass avenija, bioskop orson vels... - zauvek su ostale tetovirane u mom mozgu. Kao i cinjenica da su nasi diplomci u to vreme uspesno aplicirali na MIT i da su im vrata na doktorskim studijama bila otvorena i placena.

i secam se da su svi profani bili tu, iako je bilo leto, da su kursevi picili, a samo najvece zvezde su mogle sebi da dozvole duzi letnji odmor. pa tako ja te godine nisam videla noama comskog, jer je negde zapalio, a mnogo mi je bilo stalo.

hehe, secam se i otkacene srece mojih drugara, fizicara, dok zuje niz hodnik, a ono svaka druga vrata - nobelovac. a ovi cekiraju, kao klinci:)

...kao neko bez iskustva sa americkih univerziteta, uz cestitke autoru bloga , hteo bih da iznesem jedno licno zapazanje.
Cesto se danas govori da imamo strucnjake, pametne mlade ljude koji ovde nemaju sansu da pokazu svoje umece.
...i to je ono sa cime se ne slazem. Nekada smo imali strucnjake ali danas vise ne. Nasi univerziteti su sasvim drugacije postavili stvari od americkih, prilicno slicno ruskom modelu.
Godine studiranja, izuzetno dobra teoretska podloga, a zatim na poslu gde se bude nasao stice iskustvo i uci od starijih kolega, sto za posledicu ima formiranje strucnjaka. To je ono sto je godinama davalo rezultate. Kod nas se dogodilo to sto jeste, i u propaloj privredi vise nemate strucnjake od kojih bi mladji mogli da uce. Nema generacije koja danas treba da formira naslednike u struci, jer u vreme kada su oni trebali da se formiraju kao strucnjaci desio se koliaps privrede.
Ne mislim da je prednost amerikanaca u nacinu organizovanja i kvalitenim laboratorijama, to je stvar volje da li cete nesto organizovati , a pare za laboratorije se nadju. Problem je, u nastalom diskontinuitetu nasih strucnjakan koji ce se tesko povratiti. Vlasnik SONY-ja je rekao uzmite mi sve, ostavite mi ljude i opet cu postati SONY, plasim se da je nas problem bas u tome. Ako gresim ispravite .....

..jeste da svaki srbin za svaki problem ima resenje, ali ovde moram da priznam da nemam ideju, zato sam i postavio kao pitanje da cujem sta drugi misle o tome. licno sam iz sfere elektronike, ali posten da budem ni tu za neki duzi period ne vidim resenje....da ne vulgarizujem stvari fudbalom, ali postoji nesto sto je poznato, da veliki klubovi kupuju mlade talentovane igrace iz istocnih zemalja, iako unapred znaju da oni nikada nece da zaigraju za njihovu ekipu, samo da taj igrac ne ode u neki drugi klub gde bi mu pruzili sansu da postane velicina. Ni najmanje ne zelim da uvedem u pricu zaveru velikih kompanija prema nama, ali mi deluje slicno i kao sastavni deo problema svih malih zemalja koje ostaju bez kadrova ....

.jeste da svaki srbin za svaki problem ima resenje

Ovaj pocetak me je zasmejao vrlo :-)))))

Elem, a da pozovemo sve nase koji su studirali na MIT i ostalim Ivy League fakultetima da se vrate na BU kao predavaci?
Da li bi se iko vratio ???? Nsarski? Olja?

Harvard club postoji u BGD, za MIT nisam siguran.

Pa, koliko znam bilo je nekih pokusaja, ali slaba vajda od toga. Ja znam ljude koji su, na MIT konkretno, uradili doktorate, i sada uglavnom tavore na BU. Kao moj prijatelj Sudoku-san iznad - tormented creative souls:

Overeducated - fraza nepoznata na Balkanu jer si mi dopustamo luksuz neiskoriscenih mozgova. Dezela ima najslabiji EU prosek zaposljavanja starijih osoba, a obrazovani beze u javnu upravu.

s56a

Overeducated - fraza nepoznata na Balkanu jer si mi dopustamo luksuz neiskoriscenih mozgova.

Poslednji taksista koji me je vozio po Bg. pre par godina je bio po obrazovanju pravnik.

Olivera Vujnović

s56a

Overeducated - fraza nepoznata na Balkanu jer si mi dopustamo luksuz neiskoriscenih mozgova. Dezela ima najslabiji EU prosek zaposljavanja starijih osoba, a obrazovani beze u javnu upravu.

U UK je veoma cesto da vas odbiju za posao posto ste "Overqualified". Naime, firme misle da vas posao nece zadovoljiti i da cete brzo otici, a oni ponovo u proces zaposljavanja.

Meni nikad nije bilo jasno kako to radi. Kao kad bi otisli u jeftin restoran a gazda vam kaze: "Vi ste, gospodine, suvise bogati za ovaj restoran - idite na drugo mesto. Hrana vam se nece svideti."

Desilo mi se par puta na interview-u da su mi rekli da sam overqualified for job. Ali zato se lepo CV napise tako da tacno odgovara zahtevima posla i to sve resava. Premda sam posle uvek isla na poslove za koje i nisam bila kvalifikovana ali sam ih ubedila na interview-u da sam sposobna da ih radim.
Iskustvo cini svoje.......

Pazi ovo za restoran je nekako i tacno, premda priznajem zvuci sumanuto :-)

Pa, koliko znam bilo je nekih pokusaja, ali slaba vajda od toga. Ja znam ljude koji su, na MIT konkretno, uradili doktorate, i sada uglavnom tavore na BU. Kao moj prijatelj Sudoku-san iznad - tormented creative souls:

tavore i oni sa harvarda. Konkurencija je kod nas nekorektna:(

samo sto nisi navela da su ubedljivo najbolji studenti u americi stranci koji imaju nesto u glavi i da oni rade kao konji dok se braca ameri uglavnom zaj...
mislim da su samo vredni (neki od njihovih studenata) i da NE VARAJU na ispitima kao nasi, SVE OSTALO NIJE TOLIKO BITNO.
tezina ispita je prilicno varijabilna i zavisi od profesora, studenata kao sto rekoh ima svakakvih....
dobra osobina americkog skolstva je privatno ucesce u finansiranju, losa sto studiras samo ako imas pare! inace ne bih ovo pricao da i sam nisam trenutno na jednom americkom univerzitetu...
btw ritam zivota je odvratan u americi. uvek imas osecaj da trce negde i ne znaju da uzmu pauzu i razmisle tj. njihova pauza je potpuno otkidanje od alkohola uglavnom...

ovakav nacin studiranja, kakav je opisan gore, nama izgleda kao nedostizan, a morao bi da bude standard.
Razume se, i novac igra veliku ulogu. Na univerzitetu na kome sada radim (uvek je medju top 10 skola u US), prosle godine je od priloga bivsih studenata i saradnika (alumni) sakupljeno 1.6 milijardi dolara. Zato je univerzitet u stanju da za predavace privuce najveca svetska imena, a sa imenima dolaze i najtalentovaniji studenti. Dobitna kombinacija!

Pa, kao jedan mali primer, navescu taj Karic univerzitet, ili kako se vec zvao. Ne pada mi na pamet da ga nesto hvalim, ili pravdam, naravno. Medjutim, cuo sam da su neke studije bile na pristojnom nivou tamo - biznis, na primer. (Ispravite me ako gresim).
To su Karici postigli tako sto su profesorima placali dvostruko (trostruko?) vece plate nego sto su imali na BU. Razume se, ovde ne uzimam u obzir Miru Markovic i slicne budale - to je bila politicka stvar, i o tome ovde nije rec. Ali kada su zaposljavali ozbiljne profesore, onda su im bolje placali i imali su bolje rezultate.
Ne znam kakva je sudbina tog univerziteta sada, i ne zanima me. Samo hocu da kazem da se uz malo vise novca i kompetitivnosti i kod nas moze napraviti nesto solidno.
Ovo se ne moze porediti sa velikim svetskim univerzitetima, ali je samo pokazatelj da je moguce, kad se ima novca i inicijative.

Olivera Vujnović

Dobro merilo bi bilo da mozemo da znamo gde su svrseni studenti Karic Univerziteta sada. Ako su uspeli da naprave dobre karijere, to znaci da je fakultet bio dobar.

To zaista ne znam (moja struka nema veze sa biznisom:)). Medjutim, tako mi je receno - da studenti koji sun tamo zavrsili menadzment imaju sasvim dobra znanja.
Licno mislim da i BU sa svojom tradicijom, koja nije losa, mada na trenutke malo umazana, ima potencijale da se pretvori u ozbiljan evropski univerzitet sa nekom reputacijom. Ali, iz "opoznatih istorijskih razloga" mnogi profesori i najbolji studenti sa njega masovno odlaze. Nazalost.

Moja ograničena iskustva sa ljudima sa tog univerziteta nisu veoma pozitivna. Znanja ljudi sa kojima sa razgovarao su bila ograničena u poređenju sa studentima koji su završili državni ekonomski fakultet. Bili su mnogo agresivniji u svom nastupu, imali su bolju prezentaciju sebe (većina koristi iste "trikove" prezentacije) prikazivanje samopouzdanja ... Ljudima sa državnog ekonomskog fakulteta bi mnogo pomogla bolja prezentacija i više samopouzdanja. Naravno ne bih da generalizujem. Ovo je samo nekoliko data points.

Što se tiče kvaliteta, mislim da je ključan Oliverin pasus:

Studije su zahtevne, i nije ih lako upisati. Primaju se samo oni sa najboljim ocenama. Osim toga su i skupe. Roditelji obicno plate detetu prvi semester, a na njemu je da se snadje za dalje. Svi su u potrazi za stipendijama, a za njih treba imati dobre ocene. Preko leta studenti rade, a cesto i tokom cele godine kako bi zaradili za osnovne zivotne potrebe. Tamo nema vecitih studenata. Suvise je naporno i skupo.

Novac je naravno samo potreban, ne i dovoljan uslov za kvalitet visokog obrazovanja. Ali najvažniji potreban uslov. Ovakvo studiranje mnogo košta. Najbolji profesori moraju da koštaju mnogo, oprema, uslovi itd. Ovaj trošak moraju da nose sami studenti, ne država. Da se izbore za stipendiju, da osećaju i teret i odgovornost svog izbora. Onda neće ni biti večitih studenata. Doduše, kod nas je privatna privreda još uvek nejaka, tako da deo sa stipendiranjem ne može baš da funkcioniše. Ali na primer, država da ponudi kredite za školovanje, to može da se uradi. Ovo "besplatno" visoko školovanje je pogubno za kvalitet.

Značajno je i to što studenti kreiraju svoje programe studija za sebe. Nije na državi da odabere koliko kojih i kakvih stručnjaka i znanja treba već na studentima da sami preuzmu odgovornost za to i naoružaju se potrebnim znanjima. Npr. kombinacija znanja iz biznis administracije, menadžmenta, finansija i tehnologije koja kod nas jako nedostaje. Inovacije se kod nas uglavnom završavaju na : napravio sam nešto, imam crteže i prototip, i sad će neko da dođe i smisli šta od toga da napravi, kome da proda, kako da plasira na tržište... A moje je da idemo po sajmovima pronalazača i pokazujem svoju skalameriju. Ja sam ipak naučnik.

Lep tekst Olivera.

Saša