Tako studiraju Ameri

/ 13.10.2007. u 10:33

Komentari: 87
Čitanost: 11163
/
Preporuke: 2376
/

Cekala sam par nedelja da dobijem odgovor da li ce MIT (Massachusetts Institutes of Technology) primiti moju aplikaciju za kurs. Trebalo je podneti podatke o skolovanju, radnu biografiju i preporuke. To mi se cinilo malo arogantnim s njihove strane. Zar nije ideja da naplate skolovavanje, a ja sta naucim-naucila sam?

U trenutku kada sam krocila u kampus sam shvatila da sistem ne funkcionise kako sam navikla, a sada, nakog zavrsenog kursa, sam oduseveljena kako stvari zaista funkcionisu i kako to izgleda strudirati tamo. Sasvim mi je jasno zasto su Ameri tamo gde su, a mi ovde gde jesmo.

MIT.1210.JPG

Studije su zahtevne, i nije ih lako upisati. Primaju se samo oni sa najboljim ocenama. Osim toga su i skupe. Roditelji obicno plate detetu prvi semester, a na njemu je da se snadje za dalje. Svi su u potrazi za stipendijama, a za njih treba imati dobre ocene. Preko leta studenti rade, a cesto i tokom cele godine kako bi zaradili za osnovne zivotne potrebe. Tamo nema vecitih studenata. Suvise je naporno i skupo.

U trenutku kad sam usla u amfiteatar mi se otelo “wooow”. Sala na kojoj bi im pozavidele i Ujedinjene Nacije. Veliki ekrani ukrug, a studenti prikazuju svoje radove sa licnih laptopova. Sa strane su razna naucna pomagala, I gluve sobe za potrebe zvucne izolacije. Setih se mog ETF-a i cuvene 56-ce. Da budem iskrena, i tada mi se otelo “wooow” kada je profesor pritiskom na dugme zamenio gornju i donju tablu na kojima je pisao kredom. Da ne gresim dusu, davno je to vreme bilo.

U podrumu su razne laboratorije. Valjaonice stakla, nekakve peci, razni roboti, elektorinika, cudni materijali, radari, medicinska pomagala buducnosti… I ko zna cega sve nema? Laboratorije nisu obavezne. Za njih se studentiu prijavljuju vodjeni sopstvenim interesovanjem. Uglavnom svi zele da se u necemu prakticno oprobaju. Videla sam krku devojku kako duva staklo. Kaze, radi neke eksperimente. Neka joj je sa srecom.

Najvise od svega me je fascinirao stav skole da po svaku cenu od studenata trazi da imaju preduzetnicki stav. Uce ih da pre svega budu inovatori. Velike kompanije tipa Cisco ili IBM dodeljuju donacije za interesantne projekte. Studenti dobiju oko $100.000 da razrade neku ideju. Ako im projekat uspe, te iste firme otkupe patent za par miliona dolara. Sistem usmerava entuzijazam i energiju mladih ljudi ka pronalazenju novih tehnologija. A gde ces vecu motivaciju od te da su ti predavaci priznti naucnici (dosta njih cak i nobelovci), imas na raspolaganju prvoklasne laboratorije, a i veliki budzet. Ah, da, jos nesto. Ako ti projekat uspe, ti si milioner! Opet se setih mojih studenskih dana. I mi smo imali ogromnu energiju i entuzijazam. Na zalost protracenu po demonstracijama i protestima.

Na kraju zavsismo kod zgrade koja je donacija jednog bivseg studenta. Bavio se momak Dorm.1212.JPG ispitivanjem instrumenata za pronalazenje nafte. Onda se po diplomiranju preselio u Texas. Osnovao svoju firmu i nakon prvih par milijardi profita Texas Instruments-a, sazidao I poklonio zgradu svom bivsem fakultetu. Mali znak zahvalnosti.

I bas mi se nesto ne pise neki veliki zakljucak. Sasvim pravolinijska prica. Americki system studiranja je takav da svi u njemu profitiraju, i studenti i kompanije i privreda, a postize se i tehnoloski napredak i inovacije. Tvorac vrednosti je student, a svi ostali se do maximuma trude da mu omoguce da ima sve sto mu treba da uspe. I zato su Ameri tamo gde su, a nas student ipak nije spalio zito.

Atačmenti

Dorm.JPG / 63.57 / KB image/pjpeg
Electronics Studies.JPG / 70.03 / KB image/pjpeg
Electronics Studies.JPG / 70.03 / KB image/pjpeg
MIT.JPG / 69.88 / KB image/pjpeg
Nuclear Reactor.JPG / 53.63 / KB image/pjpeg

postavite na |

Komentari (87)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

pufna 12:34 13.10.2007

...

cestitke za mit. drug mi je studirao davnih godina fiziku i medicinu tamo, pa smo mi tada razjapljenih vilica slusali te price. Delovalo nam je tako sf! Narocito mi se dopao deo oko formiranja ocenjivanja i to sto niko ne hvata beleske vec dobijes spremljen ''papir''. Posteno je priznao da je ucio kao manijak i da nikome nije bilo do toga da neko drugi prepisuje od njega jer bi opsti nivo skakao i svi ispod crte bi pali. ( eto pragmaticnog nacina za resavanje problema prepisivanja :) )

Milan Novković 13:16 13.10.2007

Red, rad i disciplina

MIT je specijalan. Ja sam ih jednom zvao na projekat (Media Lab) i, Negroponte se odmah javio i rekao da im industrija nudi više novca nego što mogu da potroše. Mene je impresionirala ta ljubaznost i profesionalnost, pošto se mi nismo poznavali. U Srbiji mi često uopšte ne odgovore oni za koje znam da jedva sastavljaju kraj sa krajem.

Iako je vaš blog lep i trebao bi da se čita kao svetao primer i magnet, da nebi imao kod nekih suprotno dejstvo, dalje gajenje kompleksa niže vrednosti, ja ću da ponovim:

U Dec 2006 je počeo FP7 (malo sam ko papagaj, al neka :) Preko 50 milijardi evra za 6 godina. 17 milijardi za ICT )Information and Communication Technology (kad je blog već o MITju). Podeljeno u pozive za ponude. Srbija je ravnopravan partner.

Prvi poziv je prošao. Moja firma (jako mala) je poslala nekoliko ponuda i jedna je prošla - dobili smo, za ceo konzorcijum, ne samo za nas, 3.3 Miliona evra. Za nas 530 hiljada. A mi smo: bivsi novinar iz Beograda, jedan ETF Beograd, 1 ETF Novi Sad, ekonomista iz Novog Sada i ovde u Londonu jedan IT koji nam radi administraciju i coordinaciju i ja.

Ovaj posao što smo dobili nam plaća sve troškove 2.5 godine. Od partnera Norwegian Computing Center, HP European Innovation Center (italija), VTT (Finska), CNIT (Italija)... Ići ćemo i na sva ta mesta na sastanke. Dovešću ih, sve učesnike, i u Beograd i u London.

Prvo, ja ove ljude nikad nisam video pre nego što sam ih prvi put pozvao u konzorcijum. Da bih pisao ponude potreban mi PC, Internet, MS Office, E'Mail adresa i mobilni.

I najvažnije, vredan rad i ideja. Nedelja dana po ponudi ako ću aljkavo da je odradim (češće tako dobijemo posao nego kad damo sve od sebe), nekoliko ako ćemo dobro da je odradimo. Ako bismo ulagali 2 meseca u ponudu mislim da bi nam FPs bili stalan izvor prihoda. Ideju stavljam na poslednje mesto. Tih ideja ima ko hoće i koliko hoće. Ovo što smo mi dobili moja firma je smislila, ostali slušaju. Lenji su da razvijaju i guraju svoje ideje. Čemu, opet ovako "arogantne" reči? Pa ja se kladim da kad bi profani tražili na ETF-u Bgd i NS ideje od studenata da bi ih na ovu našu temu (messaging) dobili bar 50 dobrih ideja. Neke bi bile bar dobre kao naša (naša je bila na temu evolutivnog i self-healing messaginga), neke bi bile bolje.

S drage strane, mi smo poslali više ponuda, jedna odobrena, druga je bila još bolja ali se politika umešala (možda je još uvek dobijemo). Jako smo aljkavi i možemo da kažemo da nam je hit rate nizak.

Od nekih ljudi tamo u Srbiji što sastavljaju kraj s krajem, rade danonoćno, koje ponekad pozovem da nam se pridruže, ne umem da iscedim A4 stranicu teksta o instituciji i dva pojedinca koja bi učestvovala u projektu. A znam da su izuzetno dobri.

Od 50-tak ljudi iz ICT profesije, koje ja u Srbiji koliko-toliko poznajem, bar 20 bi umelo odlično da se uključi u FP7. Ovo je ogroman prosek čak i ako sam ja imao tu sreću da upoznam one uspešnije.

Evo završsava se Call 2 u ICT delu FP7, poslali smo nekoliko ponuda, u dve imamo ETF iz Novog Sada, odlični ljudi, koliko se da zaključiti iz nekoliko imailova i priloga, Call 3 treba da izađe do kraja godine, naš ekonomista iz Novog Sada nam je već "sažvakao" Call 3 materijal.

Infrastruktura je, svakako, od neprocenjive važnosti. Ali nema te infrastrukture koja će previše pomoći dok pojedinci ne počnu da svrbe prsti da proguraju svoje ideje. Nisu ideje rocket science, nego ideje uz rad i to tvrdoglavo guranje.

Olivera Vujnović 14:26 13.10.2007

Fantastican komentar - hvala

Poptuno se slazem da bi nasi studenti doprineli jako dobrim idejama, samo sto eto, to im niko ne trazi.

marta l 13:29 13.10.2007

OpenCourseWare

Kada je pre nekoliko godina gost sa MIT-a rekao da su njihovi programi na www i da svako moze da ih primeni zavladao je tajac. Domacini opsednuti zastitom intelektualne svojine toliko da imaju poseban departman koji se samo time bavi ovo nisu mogli lako da progutaju....
Na pitanje zasto bi onda neko placao da dodje na MIT kada moze da slusa iste stvari i drugde rekose da je MIT lider i da nema problem da deli resurse sa drugima, a da se od lidera i ocekuje da pokazuje nove puteve, da ima originalne ideje i da ih primenjuje, da vodi.......da kvalitet programa nije samo u napisanom nego u profesorima, zbog njih ce MITuvek biti MIT....
OpenCourseWare

The goal of advancing education around the world is shared by the MIT Faculty. Indeed, we owe the existence of OpenCourseWare to the foresight, dedication, and generosity of our faculty. In the year 2000, a faculty committee first proposed this bold and innovative idea, and since then, the vast majority of our faculty–over 90%–have voluntarily contributed their teaching materials for free and open publishing on OCW. MIT faculty are passionate about their teaching, and they are keen to see their work benefit global society.

MIT je MIT, samo se sa Harvardom igraju...

Olivera Vujnović 14:22 13.10.2007

Re: OpenCourseWare

Zanimljivo poredjenje sa Harvardom. I njega sam obisla (kad sam vec bila tamo). Mnogo manje mi je bio interesantan, ali mislim da je to zbog prvenstveno struke kojom se ja bavim.

s56a 22:36 13.10.2007

Re: OpenCourseWare

Olivera, kao prvo cestitke za prijem na MIT! I meni je u novembru bio Harvard manje interesantan od MIT ali me JD domacin odveo do njihovog prvog Aiken kompjutera!

Ja sam ETF BGD generacija 1963 i nista me nisu ucili o racunarima. U Bostonskom muzeju sam video prvi tranzistorizirani racun napravljen pogodite kada - 1963! Tada sam shvatio svu prazninu naseg visokog skolstva. Govorili su nam, da nas mogu samo nauciti koristiti literaturu, a davali nam svoje zastarele knjige. Jedino smo matematiku malo vezbali iz ruskih. To je dobro jer ja znam dvoje diplomanata BGD Matematicke gimnazije koji su polozili prijemne ispte na MIT, Yale i Harvard. Zavrsili ova dva zadnja.

LJU Univerzitet je medju najvecim u EU ali ga nema medju 500 najboljih na svetu. 46% sudenata odlazi na drustvene nauke. Broj univerzitetski obrazovanih se udvostrucio na 12% ali su to uglavnom diplome "vecernjih skola" potrebnih za radno mesto u javnoj upravi. Cesti su skandali sa falsifikovanim diplomama, narocito u vojsci!

Stariji Slovenac koji predaje preko reke na Bostonskom Univerzitetu se zalio, da SLO studenti nece da dodju u USA jer ovde komotno studiraju 7-8 godina. Imaju bonove za prehranu koje primaju svi restorani, tezgare preko mnogobrojnih zadruga i spekulisu na Berzi. Napreduje nam gradjevinarstvo sa Rumunima i Slovacima...

Olivera Vujnović 22:51 13.10.2007

Re: OpenCourseWare

I ja imam svoje ruske knjige iz Matematike. Verovatno su iste, iako sam ja mnogo kasnije studirala ETF. Ali matematika je drugo, nije bas emerging nauka, kao elektronika.
Ima jos jedna isitina, a to je da ako se covek bavi strukom koja se razvija i unapredjuje, mora non-stop da se skoluje. Ja to radim, te kako malo upisem neki kurs. Treba opstati u trci sa vremenom i inovacijama.

s56a 23:20 13.10.2007

Re: OpenCourseWare

Demidovich je zakon! Ja sam radio doktorat kao mladi istrazivac u 50-oj. Naucio racunare kroz praksu, a posle upisao magisterij da bi dobio "big picture". ETF zavrsio za 4 godine, a magisterij gustirao

Kao sada sudoku!

Olivera Vujnović 23:45 13.10.2007

Re: OpenCourseWare

Svaka cast ! Cestitke na uspesima. A Demidovich jeste zakon

))

dunjica 23:47 13.10.2007

Re: OpenCourseWare

Moram dodati:

A Demidovich jeste zakon ))

))

nsarski 00:06 14.10.2007

Tako studiraju Rusi

5 tomova Smirnova je zakon, pa tri toma Fihtengoljca je zakon (dobro to za mladji uzrast), ako cemo do vishe matematike, pocetni kursevi (uz, naravno, Gradstajna i Rizika kao referencu).
Ima sve te knjige sada da se nadju na internetu. Meni neki drugar prosle godine dao 7 GB klasicnih udzbenika.

Olivera Vujnović 00:09 14.10.2007

A Venove zbirke zadataka?

spektator 07:30 14.10.2007

Re: OpenCourseWare

Zar se situacija u Srbiji bitno razlikuje? Visoko školstvo je i dalje prvenstveno element socijalne politike, a ne mesto za sticanje znanja koja će vas razlikovati od okruženja. Uveli smo tzv. Bolonju i sad kažemo "Puj pike ne važi". Zašto, da se studenti ne naljute ili da se prikrije loše stanje u visokom školstvu? Ministarstvo se ponaša, kao da ga to ne interesuje. Neki misle doći će akreditacija 2008 - 2009. pa će se sve rešiti. Bojim se (da ne kažem nešto teže) da neće. Nismo nijednom napravili detaljnu analizu stanja u visokom školstvu - koliko studenata regularno studira, koliko traju studije - svi beže od istine. Da smo to uradili samo pre pet godina danas bi imali čistiju situaciju. Ovako vlast - fakulteti - studenti su postigli prećutni dogovor u kome svako gleda svoj interes i svi su "zadovoljni".

Sepulturero 11:12 14.10.2007

Re: OpenCourseWare

Да, да, закон. Још увек га имам на почасном месту у библиотеци.

Djole 16:01 14.10.2007

Re: OpenCourseWare

A Ljashko?

Olivera Vujnović 16:19 14.10.2007

Re: OpenCourseWare

E tog nisam mogla da se setim. I Ljaskog smo radili do beskonacnosti

kalvarija 00:05 19.10.2007

Re: A Venove zbirke zadataka?

"Studije su zahtevne, i nije ih lako upisati. Primaju se samo oni sa najboljim ocenama. Osim toga su i skupe. Roditelji obicno plate detetu prvi semester, a na njemu je da se snadje za dalje. Svi su u potrazi za stipendijama, a za njih treba imati dobre ocene. Preko leta studenti rade, a cesto i tokom cele godine kako bi zaradili za osnovne zivotne potrebe. Tamo nema vecitih studenata. Suvise je naporno i skupo.

"

Sada da budemo iskreni i kod nas su najbolji upisivali ETF, masinstvo, itd, pa mozemo da kazemo da su i nasi fakulteti imali posla sa pamtnim i vrednim studentima. Elem, ono sto je meni jos uvek neshvatljivo, je da ovde fakultet traje 4 godine, svi krenu lepo u Septembru i zavrse godinu u Maju, pa onda traze poslove preko leta. Naravno preko godine sem ispita rade i na vec pomenutim projektima itd. Koliko se ja secam na ETF-u je eventualno 2-3 coveka cistilo svaku godinu u Junu, a ostali top studenti su to radili u Septembru ili Oktobru i naravno oni vredni i prosecni su to uspevali tek u Januaru. Naravno niko nije stizao da radi jos neke projekte sa strane, nije se imalo vremena...

Ovde na zapadu mnogo manje vremena trose na matis i ostala teorijska razmatranja. Rade onoliko koliko treba, pa onda to spoje sa prakticnim radom i upotrebom; kod nas valjda nije bilo sredstava pa smo se pardoksalno bavili teorijom i to 4.5 + 0.5 godina. Kazem paradoksalno, jer kada vec nije bilo para, ne znam zasto smo morali da studiramo 5 godina, mislim na ETF.

Moje licno iskustvo je da je ETF daleko brutalniji i tezi od nekih svetski poznatih fakulteta. Po meni "teze" studiranje ne rezultira u boljim strucnjacima i vecem znanju, rezultira u vecem premoru :) Ono sto je prednost dobrih fakulteta je dobar nastavni i studentski kadar i to onda u pozitvnoj povratnoj sprezi daje dobre rezultate. Imao sa prilke da zavrsim postdiplomske na americkom fakultetu i prva misao posle slusanja 3 predmeta je bila "Boze kakva bi pesmica ETF bio da su svi profesori kao Surutka, B.Popovic, D.Tosic, itd", jer bas takvi su bili svi profani od pocetka do kraja. Stoga ako mi dete bude bilo za skole, trudicemo se da ide u one bolje, jer je lakse :)

Pozdrav :)

kalvarija 00:09 19.10.2007

Re: OpenCourseWare

Za menadzere, HBS je zakon :)

Kakav je profil studenata na prvi pogled? Nedavno sam americki vic "Sta rade studenti kada ih ne prime na IIT (Indian Institut of Technology)? Idu na MIT..."

Cao

bravar 13:47 13.10.2007

bez naslova

Najpre da cestitamo na licnom uspehu:)

Desetine mojih drugova je krajem osamdesetih otislo na postdiplomske studije u USA (uglavnom hemicari).
Slusali smo price o americkom nacinu studiranja, posebno su nam bile interesantne price da profesora mozes da zaustavis na hodniku i da ga pitas sta te interesuje. Nase profesore nismo sretali ni na predavanjima cestito. Od podrumskih laboratorija najbolje je radila ona gde si mogao samostalno da ispitas kvalitet i kakvocu raznih napitaka.

Elem, niko se od njih nije vratio. Neki su dosli blize, u Evropu i tako. Niko nije dosao da nesto menja ovde, jer, to je nemoguce u ovakvoj Srbiji. Da li?

Pricali smo o nasem skolstvu. Naravno da su najbitnije promene u obrazovanju i vaspitanju dece, ali od toga u skorasnje vreme verovatno nece biti nisa.

jinks 14:21 13.10.2007

Antonym

Najvise od svega me je fascinirao stav skole da po svaku cenu od studenata trazi da imaju preduzetnicki stav. Uce ih da pre svega budu inovatori. Velike kompanije tipa Cisco ili IBM dodeljuju donacije za interesantne projekte. Studenti dobiju oko $100.000 da razrade neku ideju. Ako im projekat uspe, te iste firme otkupe patent za par miliona dolara.

Od svih stvari koje ste nabrojali, jedno od tragicnijih odstupanja u odnosu na lokalnu klimu, moze se mozda naci i u quotiranom delu teksta. Sticaj okolnosti, sila prilika, sta li vec, navela je dosta prosvetnih radnika da se umesto obrazovanjem i podsticanjem inovativnog i kreativnog razmisljanja i rada kod studenata, na fakultetu bave ... privatnim poslovima. Tako da su, kao pecurke posle kise, unutar obrazovne ustanove iznikle poludivlje privatne firme, koje naravno, studente i posdiplomce, koriste kao besplatnu radnu snagu za svoj razvoj i proizvodnju. Svi rezultati rada (pod okriljem semestralnih radova, diplomskih radova, ...) ostaju u vlasnistvu privatne firme. Od autorskih prava studenata i postdiplomaca, tantijema, patenata ili neceg slicnog sto ste pominjali nema nicega, naravno.

Olivera Vujnović 14:24 13.10.2007

Zemlja to mora da shvati

I stvari se moraju menjati. Ja se, ipak nekako nadam da ce ovako male stvari, kao moje pisanje i vasi komentari pomoci da se neke promene dese. Korak po korak.

gorran 14:40 13.10.2007

sastav studenata?

Moj poznanik koji je predavao matematiku na Johns Hopkinsu pričao mi je da ja na njegovoj grupi međe 60 studenata bilo samo dvoje koji su rođeni Amerikanci. I oni su bili među lošijim.

Olivera Vujnović 15:00 13.10.2007

Re: sastav studenata?

Konkretno MIT ima limit od 12% stranih studenata koje sme da primi na osnovne studije. Limit propisuje drzava.
Za postiplomeske i doktorske studije nema limita.

cyN 15:39 13.10.2007

Ivy league

Uz sve cestitke na odslusanom kursu, ipak se mora reci da je jedan MIT.

Ovde se zna sta je Ivy league (Columbia, Harvard, Princetown, Yale...) i ko tamo moze da studira je zaista jako jako srecan.
Ostali USA univerziteti su daleko od savrsenosti tako da se nemoze po MIT iskustvu suditi o Americkom univerzitetkom sistemu.

Naravno ako poredimo zgrade i opermu svaki je naravno napredniji od Balkana.

Kao is sve u USA, koliko para toliko i muzike...

pozdrav

Spacek 18:01 13.10.2007

Re: Ivy league

Ovde se zna sta je Ivy league (Columbia, Harvard, Princetown, Yale...) i ko tamo moze da studira je zaista jako jako srecan.

Gotovo svako, k'o ima pare.(George je dobar primer).
Na jednom zuru kod "nasih" , upoznao sam naseg coveka koji radi na Yale kao asistent profesora. Inpresioniran, poceo sam da ga zapitkujem kako to sve radi i funkcionise na tako famoznom univerzitetu. Nije zvucao srecan i odusevljen. Zasto?.......pitao sam. Odgovorio mi je pitanjem; " da li ti mislis da ja nekom priglupom sinu od extra bogatasa iz Indije ili odavde, sevejedno,mogu da kazem da nije talentovan za ovo skolu ?" "Ne mogu, jer bi me moj bos sutra pozvao na razgovor i opomenuo me da skola radi za novac i da pazim kako se ophodim prema musterijama"
Naravno, to ne znaci da medju njima nema talentovanih i pametnih.

Vega 18:56 13.10.2007

Re: Ivy league

Tacno tako,

Nazalost, insistira se sve vise na sto vecem upisu (enrollment, enrollment, enrollment) umesto da se odrzava mali odnos broja studenata u odnosu na profesora - sto doprinosi boljem kvalitetu studija. Ako se ipak odrzava odnos malog broja studenata u odnosu na profesora onda cena po akademskoj godini studija vrtoglavo raste (za Ivy League vec preko $50000 godisnje: upisnina + troskovi za zivot). Univerzitetska administracija (i na privatnim i na drzavni univerzitetima) ima sasvim druge ciljeve od profesora i studenata, a to je profit. Mnogi americki univerziteti u poslednjih 10 godina gube na kvalitetu zbog toga. Upravo je to jedan od razloga sto postdiplomci iz drugih zemalja uglavnom briljiraju ako konkurisu jer cesto imaju bolju undergrad pripremu.

cyN 18:26 14.10.2007

Re: Ivy league

Pa da, i onda meni uvek zvuci pomalo cak i neukusno porediti sve sa BU jer smo svi mi tamo studirali za DZ i onda se dalje otisnuli u svet.

Ko zna sta bi bilo da smo i mi kao i Ameri morali da platimo hiljade dolara da bi studirali osnovne studije.
Ko zna ko bi od nas uopste zavrsio fax i gde bismo bili sada.

Zato kakav da je, ipak smo svi mi na kraju krajeva profitirali od tog BU. Respect please!!!

marta l 19:32 14.10.2007

Re: Ivy league

niko na BU nije studirao za DZ, sve je placeno delom razlike bruto i neto dohotka svih koji su bili zaposleni.....

cyN 19:49 14.10.2007

Re: Ivy league

marta l
niko na BU nije studirao za DZ, sve je placeno delom razlike bruto i neto dohotka svih koji su bili zaposleni.....

Da, ali proporcionalno je to sigurno bilo daleko manje od $50.000 godisnje po studentu. Ili mozda gresim?
Jel ima neko pay slips iz Srbije 80-tih npr?

Olivera Vujnović 19:59 14.10.2007

Re: Ivy league

Mislim da je vazno dodati da nije sve tako crno-belo ni na zapadu. Ako imate dobre ocene, na zapadu vas finansira drzava, ili mozete dobiti neku od stipendija. Ako pak nemate ocene medju najboljim, onda mozete uzeti kredit koji pocinjete da vracate tek kad se zaposlite. Tako da, iako se skolovanje placa, postoje sistemi kojima se i to regulise.
Kao sto sam vec rekla, zato sto je regulisano tako da morate nekako i da vratite te kredite, nema vecitih studenata. Sistem vas jednostavno gura da ili zapnete ili odustanete.

Vesna Knežević Ćosić 18:39 13.10.2007

olivera, cestitam:)

moj prvi susret sa Amerikom bio je bas kampus MIT, jednog studentskog dugog, vlaznog, bostonskog leta i te slike iz kembridza - gluve sobe sa klavirom za rekreaciju, reka carls, mass avenija, bioskop orson vels... - zauvek su ostale tetovirane u mom mozgu. Kao i cinjenica da su nasi diplomci u to vreme uspesno aplicirali na MIT i da su im vrata na doktorskim studijama bila otvorena i placena.

i secam se da su svi profani bili tu, iako je bilo leto, da su kursevi picili, a samo najvece zvezde su mogle sebi da dozvole duzi letnji odmor. pa tako ja te godine nisam videla noama comskog, jer je negde zapalio, a mnogo mi je bilo stalo.

hehe, secam se i otkacene srece mojih drugara, fizicara, dok zuje niz hodnik, a ono svaka druga vrata - nobelovac. a ovi cekiraju, kao klinci:)

Olivera Vujnović 19:10 13.10.2007

Nobelovci

Ja sam ostala impresionisrana brojem nobelovaca koji radi kao predavaci na MIT. A u stvari je to normalno, uslovi za njihov rad su tamo zaista fenomenalni.

anonimni 19:37 13.10.2007

bez naslova

...kao neko bez iskustva sa americkih univerziteta, uz cestitke autoru bloga , hteo bih da iznesem jedno licno zapazanje.
Cesto se danas govori da imamo strucnjake, pametne mlade ljude koji ovde nemaju sansu da pokazu svoje umece.
...i to je ono sa cime se ne slazem. Nekada smo imali strucnjake ali danas vise ne. Nasi univerziteti su sasvim drugacije postavili stvari od americkih, prilicno slicno ruskom modelu.
Godine studiranja, izuzetno dobra teoretska podloga, a zatim na poslu gde se bude nasao stice iskustvo i uci od starijih kolega, sto za posledicu ima formiranje strucnjaka. To je ono sto je godinama davalo rezultate. Kod nas se dogodilo to sto jeste, i u propaloj privredi vise nemate strucnjake od kojih bi mladji mogli da uce. Nema generacije koja danas treba da formira naslednike u struci, jer u vreme kada su oni trebali da se formiraju kao strucnjaci desio se koliaps privrede.
Ne mislim da je prednost amerikanaca u nacinu organizovanja i kvalitenim laboratorijama, to je stvar volje da li cete nesto organizovati , a pare za laboratorije se nadju. Problem je, u nastalom diskontinuitetu nasih strucnjakan koji ce se tesko povratiti. Vlasnik SONY-ja je rekao uzmite mi sve, ostavite mi ljude i opet cu postati SONY, plasim se da je nas problem bas u tome. Ako gresim ispravite .....

Olivera Vujnović 19:46 13.10.2007

Re: bez naslova

Izuzetno zanimljivo zapazanje. Mislim da ima puno istine u tome sto ste rekli.
A sta mislite da, kada bi poceli sa oporavkom, gde bi bilo najbolje da se pocne. Da li verujete da su po neki strucnjaci ipak preziveli, pa bi mogli da uce mladje? Koja bi to grana bila?

anonimni 20:12 13.10.2007

Re: bez naslova

..jeste da svaki srbin za svaki problem ima resenje, ali ovde moram da priznam da nemam ideju, zato sam i postavio kao pitanje da cujem sta drugi misle o tome. licno sam iz sfere elektronike, ali posten da budem ni tu za neki duzi period ne vidim resenje....da ne vulgarizujem stvari fudbalom, ali postoji nesto sto je poznato, da veliki klubovi kupuju mlade talentovane igrace iz istocnih zemalja, iako unapred znaju da oni nikada nece da zaigraju za njihovu ekipu, samo da taj igrac ne ode u neki drugi klub gde bi mu pruzili sansu da postane velicina. Ni najmanje ne zelim da uvedem u pricu zaveru velikih kompanija prema nama, ali mi deluje slicno i kao sastavni deo problema svih malih zemalja koje ostaju bez kadrova ....

cyN 18:34 14.10.2007

Re: bez naslova

.jeste da svaki srbin za svaki problem ima resenje

Ovaj pocetak me je zasmejao vrlo

))))

Elem, a da pozovemo sve nase koji su studirali na MIT i ostalim Ivy League fakultetima da se vrate na BU kao predavaci?
Da li bi se iko vratio ???? Nsarski? Olja?

Olivera Vujnović 19:17 14.10.2007

Re: bez naslova

Ja mislim da bi. Kao sto znam da su neki profesori za vreme mog studiranja uporedo radili i na Stanfordu.
Ono sto je zabrinjavajuce da li se uopste zna ko je studirao na Ivy League? Bilo bi super povezati sve te ljude.

s56a 20:34 14.10.2007

Re: bez naslova

Harvard club postoji u BGD, za MIT nisam siguran.

nsarski 20:45 14.10.2007

Re: bez naslova

Pa, koliko znam bilo je nekih pokusaja, ali slaba vajda od toga. Ja znam ljude koji su, na MIT konkretno, uradili doktorate, i sada uglavnom tavore na BU. Kao moj prijatelj Sudoku-san iznad - tormented creative souls:

s56a 21:06 14.10.2007

Re: bez naslova

Overeducated - fraza nepoznata na Balkanu jer si mi dopustamo luksuz neiskoriscenih mozgova. Dezela ima najslabiji EU prosek zaposljavanja starijih osoba, a obrazovani beze u javnu upravu.

nsarski 21:15 14.10.2007

Re: bez naslova

s56a
Overeducated - fraza nepoznata na Balkanu jer si mi dopustamo luksuz neiskoriscenih mozgova.

Poslednji taksista koji me je vozio po Bg. pre par godina je bio po obrazovanju pravnik.

Olivera Vujnović 21:27 14.10.2007

Re: bez naslova

s56a
Overeducated - fraza nepoznata na Balkanu jer si mi dopustamo luksuz neiskoriscenih mozgova. Dezela ima najslabiji EU prosek zaposljavanja starijih osoba, a obrazovani beze u javnu upravu.

U UK je veoma cesto da vas odbiju za posao posto ste "Overqualified". Naime, firme misle da vas posao nece zadovoljiti i da cete brzo otici, a oni ponovo u proces zaposljavanja.

nsarski 22:08 14.10.2007

Re: bez naslova

Olivera Vujnović
s56a
Overeducated - fraza nepoznata na Balkanu jer si mi dopustamo luksuz neiskoriscenih mozgova. Dezela ima najslabiji EU prosek zaposljavanja starijih osoba, a obrazovani beze u javnu upravu.

U UK je veoma cesto da vas odbiju za posao posto ste "Overqualified". Naime, firme misle da vas posao nece zadovoljiti i da cete brzo otici, a oni ponovo u proces zaposljavanja.

Meni nikad nije bilo jasno kako to radi. Kao kad bi otisli u jeftin restoran a gazda vam kaze: "Vi ste, gospodine, suvise bogati za ovaj restoran - idite na drugo mesto. Hrana vam se nece svideti."

cyN 22:32 14.10.2007

Re: bez naslova

Desilo mi se par puta na interview-u da su mi rekli da sam overqualified for job. Ali zato se lepo CV napise tako da tacno odgovara zahtevima posla i to sve resava. Premda sam posle uvek isla na poslove za koje i nisam bila kvalifikovana ali sam ih ubedila na interview-u da sam sposobna da ih radim.
Iskustvo cini svoje.......

Pazi ovo za restoran je nekako i tacno, premda priznajem zvuci sumanuto

Olivera Vujnović 07:50 15.10.2007

Re: bez naslova

Samo zaposljavanje je skupo i traje par meseci. Firma ne zeli da izgubi tek zaposljenog coveka i ponovo izgubi vreme i placa zaposljavanje novog. Zasto se uglavnom odbijaju previse kvalifikovani ljudi za odredjeni posao. Firme se plase da takvi radnici nece biti dugo zadovoljni da rade posao ispod svojih kvalifikacija i da ce otici cim nadju vise odgovarajuci posao.

pufna 15:23 15.10.2007

nsarski

stefan.vizantin 20:54 13.10.2007

oni nisu nista narocito

samo sto nisi navela da su ubedljivo najbolji studenti u americi stranci koji imaju nesto u glavi i da oni rade kao konji dok se braca ameri uglavnom zaj...
mislim da su samo vredni (neki od njihovih studenata) i da NE VARAJU na ispitima kao nasi, SVE OSTALO NIJE TOLIKO BITNO.
tezina ispita je prilicno varijabilna i zavisi od profesora, studenata kao sto rekoh ima svakakvih....
dobra osobina americkog skolstva je privatno ucesce u finansiranju, losa sto studiras samo ako imas pare! inace ne bih ovo pricao da i sam nisam trenutno na jednom americkom univerzitetu...
btw ritam zivota je odvratan u americi. uvek imas osecaj da trce negde i ne znaju da uzmu pauzu i razmisle tj. njihova pauza je potpuno otkidanje od alkohola uglavnom...

nsarski 21:07 13.10.2007

Tuzno je da

ovakav nacin studiranja, kakav je opisan gore, nama izgleda kao nedostizan, a morao bi da bude standard.
Razume se, i novac igra veliku ulogu. Na univerzitetu na kome sada radim (uvek je medju top 10 skola u US), prosle godine je od priloga bivsih studenata i saradnika (alumni) sakupljeno 1.6 milijardi dolara. Zato je univerzitet u stanju da za predavace privuce najveca svetska imena, a sa imenima dolaze i najtalentovaniji studenti. Dobitna kombinacija!

Olivera Vujnović 21:09 13.10.2007

Re: Tuzno je da

Da, pare su bitan faktor. A svi u toj igri zavrse kao dobitnici.

nsarski 21:17 13.10.2007

Re: Tuzno je da

Pa, kao jedan mali primer, navescu taj Karic univerzitet, ili kako se vec zvao. Ne pada mi na pamet da ga nesto hvalim, ili pravdam, naravno. Medjutim, cuo sam da su neke studije bile na pristojnom nivou tamo - biznis, na primer. (Ispravite me ako gresim).
To su Karici postigli tako sto su profesorima placali dvostruko (trostruko?) vece plate nego sto su imali na BU. Razume se, ovde ne uzimam u obzir Miru Markovic i slicne budale - to je bila politicka stvar, i o tome ovde nije rec. Ali kada su zaposljavali ozbiljne profesore, onda su im bolje placali i imali su bolje rezultate.
Ne znam kakva je sudbina tog univerziteta sada, i ne zanima me. Samo hocu da kazem da se uz malo vise novca i kompetitivnosti i kod nas moze napraviti nesto solidno.
Ovo se ne moze porediti sa velikim svetskim univerzitetima, ali je samo pokazatelj da je moguce, kad se ima novca i inicijative.

Olivera Vujnović 21:20 13.10.2007

Re: Tuzno je da

Dobro merilo bi bilo da mozemo da znamo gde su svrseni studenti Karic Univerziteta sada. Ako su uspeli da naprave dobre karijere, to znaci da je fakultet bio dobar.

nsarski 21:24 13.10.2007

Re: Tuzno je da

Olivera Vujnović
Dobro merilo bi bilo da mozemo da znamo gde su svrseni studenti Karic Univerziteta sada. Ako su uspeli da naprave dobre karijere, to znaci da je fakultet bio dobar.

To zaista ne znam (moja struka nema veze sa biznisom:)). Medjutim, tako mi je receno - da studenti koji sun tamo zavrsili menadzment imaju sasvim dobra znanja.
Licno mislim da i BU sa svojom tradicijom, koja nije losa, mada na trenutke malo umazana, ima potencijale da se pretvori u ozbiljan evropski univerzitet sa nekom reputacijom. Ali, iz "opoznatih istorijskih razloga" mnogi profesori i najbolji studenti sa njega masovno odlaze. Nazalost.

Olivera Vujnović 21:29 13.10.2007

Re: Tuzno je da

Zaista en mogu da odgovorim. Sa tim univerzitetom nisam imala dodirnih tacaka, cak nisam ni radila ni sa kim ko je tamo diplomirao.

Saša Radulović 09:48 14.10.2007

Re: Menadžment

Moja ograničena iskustva sa ljudima sa tog univerziteta nisu veoma pozitivna. Znanja ljudi sa kojima sa razgovarao su bila ograničena u poređenju sa studentima koji su završili državni ekonomski fakultet. Bili su mnogo agresivniji u svom nastupu, imali su bolju prezentaciju sebe (većina koristi iste "trikove" prezentacije) prikazivanje samopouzdanja ... Ljudima sa državnog ekonomskog fakulteta bi mnogo pomogla bolja prezentacija i više samopouzdanja. Naravno ne bih da generalizujem. Ovo je samo nekoliko data points.

Što se tiče kvaliteta, mislim da je ključan Oliverin pasus:

Studije su zahtevne, i nije ih lako upisati. Primaju se samo oni sa najboljim ocenama. Osim toga su i skupe. Roditelji obicno plate detetu prvi semester, a na njemu je da se snadje za dalje. Svi su u potrazi za stipendijama, a za njih treba imati dobre ocene. Preko leta studenti rade, a cesto i tokom cele godine kako bi zaradili za osnovne zivotne potrebe. Tamo nema vecitih studenata. Suvise je naporno i skupo.

Novac je naravno samo potreban, ne i dovoljan uslov za kvalitet visokog obrazovanja. Ali najvažniji potreban uslov. Ovakvo studiranje mnogo košta. Najbolji profesori moraju da koštaju mnogo, oprema, uslovi itd. Ovaj trošak moraju da nose sami studenti, ne država. Da se izbore za stipendiju, da osećaju i teret i odgovornost svog izbora. Onda neće ni biti večitih studenata. Doduše, kod nas je privatna privreda još uvek nejaka, tako da deo sa stipendiranjem ne može baš da funkcioniše. Ali na primer, država da ponudi kredite za školovanje, to može da se uradi. Ovo "besplatno" visoko školovanje je pogubno za kvalitet.

Značajno je i to što studenti kreiraju svoje programe studija za sebe. Nije na državi da odabere koliko kojih i kakvih stručnjaka i znanja treba već na studentima da sami preuzmu odgovornost za to i naoružaju se potrebnim znanjima. Npr. kombinacija znanja iz biznis administracije, menadžmenta, finansija i tehnologije koja kod nas jako nedostaje. Inovacije se kod nas uglavnom završavaju na : napravio sam nešto, imam crteže i prototip, i sad će neko da dođe i smisli šta od toga da napravi, kome da proda, kako da plasira na tržište... A moje je da idemo po sajmovima pronalazača i pokazujem svoju skalameriju. Ja sam ipak naučnik.

Lep tekst Olivera.

Saša

Olivera Vujnović 07:51 15.10.2007

Nsarszki, slazem se sa vama

BU moze da se pretvori u ozbiljan evropski univerzitet sa nekom reputacijom

s56a 10:51 15.10.2007

Re: Nsarszki, slazem se sa vama

Olivera Vujnović
BU moze da se pretvori u ozbiljan evropski univerzitet sa nekom reputacijom

Mi smo neiscrpan vir potencijala koji se povremeno realizuju u inostranstvu! Nesto je trulo u drzavi Nemanjica...

Raspucin 16:27 15.10.2007

Re: Nsarszki, slazem se sa vama

tesko ukoliko ne promeni skracenicu, posto je BU (= Boston University) vec americki univerzitet sa veoma dobrom reputacijom.

spektator 21:09 13.10.2007

Tako studiraju Ameri

Draga Olivera, hvala na trudu koji si uložila da prikažeš delić onoga vezanog za studije u SAD. Nažalost, bojim se da to nema ko da čita (čast izuzecima), ni među profesorima, ni među studentima, o prosvetnim vlastima da se i ne govori. Kod nas se sve ideje obično završavaju konstatacijom da se u ovoj zemlji ništa ne može promeniti pogotovu ne pojedinac. Naravno ne mislim tako, jer mislim da "armija" nastavnika i studenata na našim univerzitetima nije zanemarljiv faktor. Ne mislim kao potencijalni revolucionari sa ulice, već revolucionari u širenju ideja, kao nosici novih vetrova, koji treba da produvaju Srbijom. Reći će neko "koliko para toliko muzike", ali mi električari treba da se uvek setimo nekog tamo Kasvelovog zakona koji kaže "Fluks kroz zatvorenu površinu jednak je nuli". To je upravo kompatibilno sa onom pričom o parama i muzici, ali se zaboravljaju uslovi pod kojima ovaj zakon važi, da u zatvorenoj površini nema izvora zračenja. E taj izvor zračenja je ČOVEK. On mora da se promeni i transformiše i onda ćemo biti u prilici da ako ne baš MIT onda neku drugu dobru američku školu vidimo na kraju tunela i u Srbiji.

anonimni 00:10 14.10.2007

Re: Tako studiraju Ameri

Fluks kroz zatvorenu površinu jednak je nuli". To je upravo kompatibilno sa onom pričom o parama i muzici, ali se zaboravljaju uslovi pod kojima ovaj zakon važi, da u zatvorenoj površini nema izvora zračenja

kad smo kod ovog, pa srbija ko da je P dopirana .....samo supljine.....

a mozda mu ovo P dodje i Partijski...

Olivera Vujnović 00:14 14.10.2007

Spektatore

Ja se ipak nadam, procitace po neko. Znam da se nece desiti neki veliki pomak, ali ako procita sto, dvadeset o ovome i razmisli i od njih samo dvoje kada dodju na posao u ponedeljak po nesto urade drugacije i bilje - pa i to je uspeh.
I onda kada bi svako od nas napravio po to dvoje......

...... a mozda sam ja i suvise veliki optimista? U svakom slucaju, treba pricati. Treba biti agent pozitivnih promena, pa sad koliko ko moze!

marta l 05:34 14.10.2007

Olivera

tacno tako, pomaci pocinju od svakog pojedinca koji resi da ne pristaje na zabokrecinu, zbog sebe a uprkos maloj plati i svemu ostalom....
BU moze da bude mnogo bolji, ali treba da se meri sa najboljima u svetu, pa kako oni....uostalo, evo MIT programa pa primenite gospodo, free

to bi medjutim podrazumevalo da se podigne kriterijum kvaliteta za sve - nastavnike i njihove reference, da se podrzava ucesce samo na najboljim svetskim konferencijama, publikovanje u najboljim svetskim casopisima, kriterijum u nastavi bi eliminisao pola "sjajnih" studenata pa bi bilo i vise prostora....Bilo bi manje ljudi, ali probranih i za njih bi bilo para i sa ovim budzetom. A onda bi stigle akreditacije, jos bolji studenti, projekti, pare, sve ....i bilo bi svejedno da li smo na BU ili MIT-u :)

Medjutim, nema tog naucno nastavnog veca koji ce ovo da izglasa....

spektator 07:11 14.10.2007

Re: Spektatore

Upravo je to i bio smisao onoga što sam napisao.

Черевићан 23:54 13.10.2007

има Школа . . и шкооола

одувек је било важно ,ако се човек на тај луксуз звани студирење одлучи где то чинити.мислим на којој школи.данас млади . .уистину имају избора ,под условом наравски да и пара (за избор) имају. Међутим . . има томе 37 година . . распише се у фирми нискоградње где сам био запослен конкурс за пројектанта (путеви).јавило се подоста међу њима и 1 чех ,прижениосе момак у нашем граду па решио и да остане.препорука- студирао на првом универзитету у средњој европи ,карловом универзитету у прагу (основан 1348)

био студент генерације а имао и стажа на пројектовању саобраћајница. Међутим миле кобац прецедник комисије за пријем у радни сношај запео за једног који је на вишљој грађ.школи у чачку ( основаној 1960) завршијо обуку знања, уосталом као и поменути миле.знали се оданде ,а знали ишколу шта је нудила док за тај буђави карлов универзитет ,миле је после признао, чуо никад ние. Нарочито не да му је први ректор био јан хус . . ако је то уопште и битно. Ееее, миле, комисијин прецедниче . .. .коњу.

Olivera Vujnović 00:02 14.10.2007

Re: има Школа . . и шкооола

To je jos i opravdan razlog, covek nije cuo za tu skolu. Ima i onih ozbiljnijih, kad je cuo za skolu, al' nece valjda da zaposli boljeg ode sebe!

viconte 15:01 15.10.2007

Re: има Школа . . и шкооола

Pun pogodak...
To je upravo i jedan od razloga zasto se ne vracaju na BU ljudi koji su zavrsili negde druge. Nema zdrave konkurencije. Uvek ce neki sa "vislje skole u cacku" da ima prednost jer, boze moj, sta je ovaj sto je zavrsio MIT (Harvard, Oxford,...) umislio da je...

ivana23 00:08 14.10.2007

Studiranje u Srbiji

Pogledajte ovu vest:
http://www.blic.co.yu/_print.php?id=16088

Olivera Vujnović 00:24 14.10.2007

Re: Studiranje u Srbiji

Ne znam sta da kazem. Tuzno je.

Vlasta 09:17 14.10.2007

Re: Studiranje u Srbiji

Tužno, tužno. Osim ekonomskih prilika i prilika za poslovni prosperitet, mi imamo i sistemski haos. Jednako su sluđeni većina fakulteta i gotovo svi studenti Bolonjom, a naročito masterom. Neki upisuju master, plaćaju ga skupo, a da ne znaju hoće li im stare diplome biti izjednačene sa masterom. Sa druge strane, šta i ako se izjednače, da li to znači da će oni koji su studirali po starom sistemu (4 godine), sada moći odmah da upišu doktorat, jer, posle mastera ide doktorat? A šta je sa onima koji su po starom morali da magistriraju? Znači, i ako se usvoji, sigurno će pojedini fakulteti imati problema i ipak neće te diplome isto vredeti, jer jednostavno nećeš moći sa "starim masterom" (posle 4 godine, diploma izjednačena sa masterom) da dođeš na fakultet čije studije traju inače pet godina. Fali ti pa ti fali jedna godina....Imaće mastere koji baš i na vrede ako žele nastavak studija....Haos...Dakle, ako se usvoji, pretpostavljam da će mnogi fakulteti morati opet puno da rade kako bi napravili četvorogodišnje doktorske studije.

Stijak 04:51 15.10.2007

Re: Studiranje u Srbiji

Sa druge strane, šta i ako se izjednače, da li to znači da će oni koji su studirali po starom sistemu (4 godine), sada moći odmah da upišu doktorat, jer, posle mastera ide doktorat?

vlasta, i po starom zakonu su mogli da upišu doktorat. Poslije mastera možeš upisati trogodišnje doktorske studije. Identična zakonska mogućnost je postojala i sa starim zakonom gdje je diplomirani student koji ima odgovarajući prosjek (do 2002 - 8.5, a poslije povećan na 9) mogao takodje upisati trogodišnje doktorske studije preskočivši magistra.

Ipak, staza kojom je većina ljudi išla je to da poslije završenog fakulteta ide na dvogodišnje magistarske studije i pisanje master rada, a poslije toga samo piše i brani doktorsku tezu (bez trogodišnjih studija).

Inače, znam da se fiploma mog fakulteta (fizike) već godinama u inostranstvu priznaje kao master.

Doctor Wu 09:28 14.10.2007

Nekako više od raznoraznih

gadgets čini mi se da je ključna stvar kod najboljih američkih i engleskih univerziteta to što insistiraju na 2 važna elementa edukacije: 1) poznavanju fundamentalnih činjenica, osnovnih principa, basic princples i 2) logičkom razmišljanju. Ovo drugo je u Srbiji (a rekao bih i na svim ostalim školama bivše nam otadžbine) skoro potpuno iščezlo.

Hormuk 10:42 14.10.2007

Re: Nekako više od raznoraznih

Има, дакле, младих људи који схватају где проблеми леже. Раде и стварају. Да је тешко увести нешто ново и да се тиме дестабилизује моћ оних који воде универзитете, медије и политику, јасно је. Говорим из искуства у развојном професионалном раду у Србији, а из иностранства, током више година. Чини ми се да је један од највећих проблема окоштала друштвена структура, храњена ирационалним, инаџиским национализмом и "рајинским" менталитетом. Ово последње је чврсто укорењено: Паше деле из свиленог шпага беговима и субашама милост, ови враћају хранећи пашу, а узимају од раје која ћути стрепећи од колца, даје шта може нагоре а узима од оних који су још ниже, башибозук. Сви хипнотизовани и не таласају, да неког не наљуте по принципу "ћути, жив си". Паше и бегови трљају руке, постигли шта треба јер раја чврсто верује да их не ваља љутити. Колико сам пута чуо одговор на предлоге модернизације: "Немој, ако чује министар наљутиће се" или "Не можемо ништа урадити, немоћни смо јер немамо законску основу". И то спада у недостатак логичног размишљања. Храброст аутора у овом блогу, од којих је вероватно већина узела властиту судбину у своје руке, свиђа ми се.

Milan Novković 11:12 14.10.2007

Re: Nekako više od raznoraznih

Dr Wu, ja se potpuno slažem, samo bih dodao, možda optimističi, zarad ove diskusije:

1. Osnovnu svest o dinamičkoj strani aksiomatskog i pretpostavki čak i kad se spustimo ovako kako ti kažeš pod 1.

2. Ja bih tvoje 2 samo rasčlanio na komponente gde je očigledno da i logičko razmišljanje ima strukturu, koja je promenljiva i koju treba menjati kroz analizu procesa i rezultata koji su iza nas, i gde je očigledno da logičko razmišljanje ima naglašenu komponentu lateralnog i eksperimentalnog ako iole želimo da u život uključimo naglašenu kreativnost. Tj da se mladim ljudima indukcija od malena stavi na pravo i fer mesto, ne na naduvano.

inspekcija 10:40 14.10.2007

realno

tacno tako, pomaci pocinju od svakog pojedinca koji resi da ne pristaje na zabokrecinu, zbog sebe a uprkos maloj plati i svemu ostalom....
BU moze da bude mnogo bolji, ali treba da se meri sa najboljima u svetu, pa kako oni....uostalo, evo MIT programa pa primenite gospodo, free

to bi medjutim podrazumevalo da se podigne kriterijum kvaliteta za sve - nastavnike i njihove reference, da se podrzava ucesce samo na najboljim svetskim konferencijama, publikovanje u najboljim svetskim casopisima, kriterijum u nastavi bi eliminisao pola "sjajnih" studenata pa bi bilo i vise prostora....Bilo bi manje ljudi, ali probranih i za njih bi bilo para i sa ovim budzetom. A onda bi stigle akreditacije, jos bolji studenti, projekti, pare, sve ....i bilo bi svejedno da li smo na BU ili MIT-u :)

Medjutim, nema tog naucno nastavnog veca koji ce ovo da izglasa....

Cekaj, Cekaj, Cekaj... Polako. Ovo je samo lepa (najlepsa) zelja, ali, ako hocemo da budemo realni, priznacemo da ovaj metod, preskakanja 15 stepenica u jednom koraku, moze da vodi jedino padu i slomljenoj vilici. Ne mozemo MI, odjednom, iz mesta, da udjemo u takmicenje sa NAJBOLJIM SVETSKIM univerzitetima. To nije moguce, i svako natezanje da rekonvalescent trci maraton sa maratoncima sampionima, dace kao rezultat - smrt prambicioznog i precenjenog trkaca. A evo i zasto:
Seca li se iko nasih... 15-20 prethodnih godina? Zamislite nekoga ko je tada negde, (na pr. 90-tih) dosao na fakultet kao mladi asistent. Nigde kvalitetne literature, zaparlozeni programi, profesori koji tetose svoje pulene, gurajuci njihove tanke i bezlicne radove, internet nije postojao, novca za odlazak u inostranstvo nema... Jos ako na sve to dodamo da je i ziveo kao podstanar (a barem 50% jeste), primoran da plati stan... U doba svega onoga sto se 90-tih desavalo... Dolazimo do zakljucka da je borba za goli opstanak te ljude bacila u autsajderski polozaj, vezala im noge, a sada se od njih ocekuje da stanu u isti rang sa kolegama iz razvijene Evrope ili Amerike? 15 godina takvog zivota... A onda dodje nadobudni propis, koji trazi vrhunske reference i radove objavljene na (americkoj) SCI listi. Rezultat? Ogromna vecina fakulteta ne moze da nagrebe 15-tak profesora UOPSTE, od svih zaposlenih, da oformi cestite doktorske studije. I - sta sad raditi? Poodpustati SVE te ljude, koji su ulozili ipak neke godine radeci (pa, valjda najbolje sto su umeli) taj posao i uvesti strucnjake iz Indije ili Spanije, ili... Odakle?
Nema revolucionarnih resenja u ovakvim situacijama. Step by step... Inace ce biti po onoj narodnoj "videla zaba da se konji kuju"... Haj'mo ministarstva: gde su strane donacije, gde su gostujuci predavaci, i jos nesto STA JE SA IMOVINOM BU? Hoce li se to vratiti Univerzitetu, da barem neka parica kapne, ili ce i to neko da privatizuje?
Osim toga, da bi nas, Beogradski Univerzitet, poboljsao svoj rejting, potrebno je PRE SVEGA da sami profesori imaju dignitet. A to sto ga sada krnji je: nacin placanja (ne bih sada o tome, jer postoje prevelike razlike - od fakulteta do fakulteta, zahvaljujuci nakaradnom principu da ministarstvo placa fakultet na osnovu broja prvoupisanih studenata na godinu), pritisci na profesore da povecaju prolaznost, upisivanje na fakultet preko jedva simbolicnog prijemnog ispita, koji je klasifikacionog, a ne kvalifikacionog tipa. Na kraju, veoma je tesko odrzati nivo, koliki god trud bio, ako imate posla sa studentima koji dodju bez predznanja i radnih navika, za sta je krivo skolovanje od samog pocetka.
Zakljucak: Ne vredi glazitari tortu (sa sastojcima - takvim kakvi su), prvi zalogaj vec otkrice sustinu... i izazvati mucninu. Malim koracima, ali PRAVIM koracima. Kasnimo, mnogo kasnimo... Ali ako se zatrcimo, pa sapletemo, necemo nikad ni stici na cilj.

Olivera Vujnović 10:48 14.10.2007

Re: realno

Dosta istine u ovome. Ja bih dodala nesto stoste propustili, a to je uloga provrede. Privreda bi trebalo da bude ukljucena, zato sto se tamo prave prekopotrebne pare. Nije bez razloga zasto IBM i Cisco ulazu u MIT projekte i studente. Te kopmanije ce imati itekako povecan profit kada stave sapu na inovacije cije su stvaranje finansirali. One su veoma zianteresovane u kvalitet studiranja.

Shunjich 11:46 14.10.2007

Re: realno

slazem se da bi privreda trebala da bude ukljucena... ali kako se privreda ukljucuje u srbiji... mozes da dobijes nekakvu crkavicu od stipendije koja ti je dovoljna samo za dzeparac... i to, da bi dobio tako nesto, potrebno je da imas nekoga u toj firmi...
tako da je privreda kod nas ipak ukljucena, ako se ovo racuna...

marta l 16:45 14.10.2007

Re: realno

Ne mogu da se ne slozim i sa inspekcijom i sa Oliverom. Moj komentar mozda lici na ono "budimo realni, trazimo nemoguce"....a i predlozeni lek je "gorka trava za ljutu ranu". Medjutim, ovo vec jeste polako, nikakvo preskakanje, ovo je tempo koji su najbolji svetski univerziteti vec nametnuli i koji mnogi nekada nerazvijeni, posebno sa istoka, uspesno prate.
Lepo ste primetili da nam treba sistem za ovu promenu, ali to je vec pitanje tehnike, a ne razlog da promene ne bude.
I ne treba svi iznureni da trce ovu trku, ali ne treba da koce one koji mogu. Treba nam bar zametak novog, oslobodjen balasta starog i vitalan, u kontaktu sa najboljima iz sveta, prisutan na najvaznijim mestima za struku, ...uostalom, master programi na engleskom vec nalaze svoj put na BU, nove istrazivacke grupe formiraju neki mladi nastavnici, poneko se i vraca iz inostranstva, donoseci nove navike....

Tacno je da sistem ne bi odgovarao mnogima, ali nije nemoguce i moze da se sprovede uz progame koji pomazu u tom procesu prilagodjavanja novim uzusima. Oni koji hoce da se menjaju to bi mogli, oni koji ne zele, to je vec njihova odluka.

Inace, znam nekoga ko je prosao svih 20 poslednjih godina ziveci kao i svi, bas kao sto ste opisali. ALI, usput i uradio sve sto sam ja opisala, ponekad uz svece, u hladnom, bez para, izmedju setnji ulicama, redova, sklonista.....i sa tim uradjenim je stizao na kongese, da bude zapazen, pozivan, sponzorisan....na kraju stigao na vrlo cenjeni univerzitet, prilagodio se u letu i opstao. dakle moze.

pa gde je jedan, tu su i drugi na BU, samo zatureni u masi opravdano umornih.....e, to je to jezgro, dajte im okvir da rade po novim pravilima, a onda se stvar razvija dalje....nekako verujem da bi se mnogo vise ljudi prilagodilo brze nego sto mislite....

inspekcija 22:26 14.10.2007

Re: realno

Inace, znam nekoga ko je prosao svih 20 poslednjih godina ziveci kao i svi, bas kao sto ste opisali. ALI, usput i uradio sve sto sam ja opisala, ponekad uz svece, u hladnom, bez para, izmedju setnji ulicama, redova, sklonista.....i sa tim uradjenim je stizao na kongese, da bude zapazen, pozivan, sponzorisan....na kraju stigao na vrlo cenjeni univerzitet, prilagodio se u letu i opstao. dakle moze.

Nas idol! :) Elem, znam i ja nekoga ko je sve to uradio, sem stavke o sponzorima i odlasku na vrlo cenjeni univerzitet... Veliko je pitanje i struke kojom se bavi. Neke su atraktivne sponzorima, a neke (na pr. klasicni jezici, fundamentalne nauke, filozofija...) nisu. Onda se snalazi kako ko zna i ume, sto preko poznanstava, veza i "koautorstava", do raznih rodbinskih sponzorstava. Ministarstvo je upotrebljivo, takodje ako se ima nesto od navedenog... A sta ako toga nema? Ostaje varijanta: iz sopstvenog dzepa. Tako izgleda baviti se poslom kojeg placas da bi ga radio! :)
Nazalost, osim ovih gornjih svetlih primera, poznajem mnogo vise onih koji su razocarani, bez ideje, inspiracije i motivacije, ostali da vegetiraju u nizim naucnim zvanjima. E, tu je problem. Kako njih razmrdati? Kako im udahnuti volju za daljim napredovanjem, kako razraditi neku strategiju za podsticanje naucnih doprinosa (osim restiktivne, koja daje kontra-efekte), kada je nauka, kao i dugi niz prethodnih godina, tretirana kao nesto sto ovom drustvu niti treba, niti je cenjeno, a jos manje placeno?! Nije valjda jedino resenje - put preko granice? Nije, cak ni u individualnim okvirima. Postoje ljudi koji ne zele da idu "napolje", verovali ili ne.

nsarski 22:58 14.10.2007

Re: realno

Inace, znam nekoga ko je prosao svih 20 poslednjih godina ziveci kao i svi, bas kao sto ste opisali.

Moj dobar drugar je pisao tezu tokom bombardovanja u Bg., dok mu se zena sa tek rodjenim detetom skrivala u sklonistu. Danas radi na veoma prestiznom univerzitetu u USA.
Ali to nije poenta - takvi ljudi (retki su, zaista) bi mogli da studiraju i u danasnjem Bagdadu. Poenta je da se normalnim ljudima obezbedi normalno skolovanje, uporedivo sa svetskim.

marta l 02:34 15.10.2007

Re: realno

Kako im udahnuti volju za daljim napredovanjem, kako razraditi neku strategiju za podsticanje naucnih doprinosa (osim restiktivne, koja daje kontra-efekte), kada je nauka, kao i dugi niz prethodnih godina, tretirana kao nesto sto ovom drustvu niti treba, niti je cenjeno, a jos manje placeno?! Nije valjda jedino resenje - put preko granice

e, da ste bar "inspekcija" nekog odgovarajuceg ministarstva i da ovim pocinje sednica u ponedeljak ujutru:)

marta l 14:59 15.10.2007

Re: realno nsarski

Ali to nije poenta - takvi ljudi (retki su, zaista) bi mogli da studiraju i u danasnjem Bagdadu. Poenta je da se normalnim ljudima obezbedi normalno skolovanje, uporedivo sa svetskim

haha,ha ..... pa jeste, ti sto rade k'o nenormalni, kao tvoj drugar stvarno "nisu normalni", nego da vidimo sta sa normalnima...SALIMSENARAVNO :))))
a sad ozbiljno, svaki UNI sistem se uvek steluje prema prosecnima, ali izuzetni sluze da se ta granica proseka ipak konstantno pomera na vise. I Ivy league tome sluzi uostalom......taman im se neko primakni, a oni odu dalje

viconte 15:32 15.10.2007

Re: realno

Podizanje kriterijuma kvaliteta za nastavnike je neophodno, ali nazalost nemoguce je to uraditi odjednom.

Ono je sto je prethodno potrebno je da BU i individualni fakulteti imaju jasnu viziju za buducnost (recimo za narednih 10-20 godina). Onda kreirati strategiju kako da se dostigne vizija pa kriterijume ne bi li se dati ciljevi postigli.
Npr. podici kriterijume za nastavike za otprilke 10-20% od sadasnjih (pojma nemam sta je danas neophodno jednom profesoru BU da dobije odnosno zadrzi zvanje - samo se nadam da je to izmedju ostalog i broj objavljenih radova u casopisima sa dobrim impact faktorom, broj patenata, broj diplomaca, magistara i doktora itd...)
Pa se za 5-10 godina taj standard opet podigne dok se ne dostigne odredjeni nivo. Naravno ne preterivati u postavljanju kriterijuma kao ni u podizanju - zato je tu nepohodna vizija i strategija...

nsarski 16:42 15.10.2007

Re: realno

viconte
Podizanje kriterijuma kvaliteta za nastavnike je neophodno, ali nazalost nemoguce je to uraditi odjednom.

Ono je sto je prethodno potrebno je da BU i individualni fakulteti
imaju jasnu viziju za buducnost (recimo za narednih 10-20 godina). Onda
kreirati strategiju kako da se dostigne vizija pa kriterijume ne bi li
se dati ciljevi postigli.
Npr. podici kriterijume za nastavike za otprilke 10-20% od sadasnjih
(pojma nemam sta je danas neophodno jednom profesoru BU da dobije
odnosno zadrzi zvanje - samo se nadam da je to izmedju ostalog i broj
objavljenih radova u casopisima sa dobrim impact faktorom, broj
patenata, broj diplomaca, magistara i doktora itd...)
Pa se za 5-10 godina taj standard opet podigne dok se ne dostigne
odredjeni nivo. Naravno ne preterivati u postavljanju kriterijuma kao
ni u podizanju - zato je tu nepohodna vizija i strategija...

To je, naravno, jedna mogucnost. Druga je da se u ovom interregnumu pozivaju ljudi sa strane, visiting profesori, na primer, na par semestara, par godina, da se napravi jedan protok strucnosti iz koga smo mi iskljuceni. Tako se pored ostalog uspostavljaju i dugorocniji kontakti sa drugim sredinama. Ovo je i normalna praksa na mnogim univerzitetima.
Nauka se radi u razmeni ideja, u fluksu znanja, a ne u mrtvom moru.

s56a 18:52 15.10.2007

Re: realno

Moj prijatelj je uzeo sabatical na SFSU i ponudio se za dva semestra na ETF ali nema sanse jer je u Srbiji zvanicno penzioner! U dezeli gnjavimo sa nostrifikacijama i obaveznom upotrebom slovenackog jezika

audrey 11:59 14.10.2007

moj malo mračan pogled

Imam iskustva sa našim i nemačkim univerzitetima samo u oblasti društvenih nauka (filologije), a pošto mi sestra studira na jednoj umetničkoj akademiji u Srbiji, znam i kako je tamo, a poznato mi je i stanje na poljoprivrednom fakultetu.
Dakako, ima velikih razlika medju fakultetima koje nastaju uglavnom iz različitih personalnih rešenja, odnosno iz stava prema radu onih koji su tamo zaposleni. Pa tako ima profesora koji čestito rade svoj posao, ali ima i onih drugih. Na toj umetničkoj akademiji recimo vlada šarlatanstvo i negativna selekcija. Važno je progurati se do centara moći i dobiti zvanje profesora preko poznanstva, a posle nema veze. Šta takav profesor može studentima da prenese, ne treba posebno naglašavati. Znam da je u oblasti "novi mediji" nedavno magistrirala osoba koja ne ume da uključi kompjuter (pa tako sigurno ni ne čita ovaj blog) i tačno se zna ko joj je napravio mag. rad u vidu animacije. Studenti koji žele nešto da nauče a ne samo da steknu diplomu kao većina bivaju frustrirani jer im se želja za znanjem u tom okruženju uzima kao greh, kao mućenje bare, i obavezno su kažnjeni.

Nedostatak realnog privrednog okruženja: na poljoprivrednom fakultetu studira se po nekakvim programima samo da bi se studiralo i predavalo, studenti da dobiju nekakvu diplomu a profesori da imaju nekakav posao. Svima je jasno da se sa tim znanjem ništa ne može početi pa tako ni diplomirani studenti ne nalaze posao u struci, čemu se ni tokom studija nisu nadali. Čemu onda sve to? Da ne pominjem koliko se samo plaća na tom fakultetu, pa prijave, polaganje ispita (čuj, polaganje ispita kao neku valjda extra uslugu van reda), za vadjenje potvrda, za obnove godine... I to sve u tom virtuelnom prostoru fakulteta, kao kod Kafke. A život je nešto drugo. I zar to nije traćenje života mladih, tog najdragocenijeg resursa što ga Srbija ima? Zar to nije genocid? Zbog pretrpanih programa nemoguće je diplomirati u roku, uče se napamet čitave klase biljaka i insekata (to učenje napamet ne mogu da svarim) i to traži vreme, dragoceno životno vreme, dok profesori prema tome imaju onaj poznat mudrački stav da treba "doobro zagrejati stolicu" i ruše studente na ispitima zbog gluposti. Gotovo da nema studenta koji nije na nekakavih antidepresivima jer mu se stalno govori da je glup i loš. I za to se plaćaju enormne sume. Roditelji opet hoće da vide samo diplomu, jer je to svetinja, i tu se zatvara krug. Protesta nema, svi samo gledaju da prežive i polože ispit i skinu predmet s vrata. To je poljoprivredni, a imam osećaj da se tako studira i na dugim fakultetima čiji diplomci našoj privredi zapravo ne trebaju - pravni, ekonomski...

mariopan 12:35 14.10.2007

Re: moj malo mračan pogled

Sa zanimanjem sam procitala sva vasa iskustva...pre svega da cestitam "upad" na studije i da pozelim srecu....jer i moja je cerka bas sada upisala studije u jednom evropskom gradu...pa pronalazim dosta slicnosti...tamo gde kazete da je zestoka konkurencija...i da stalno mora uciti..sto je i ona radila i ..eto .studirace na budzetu te zemlje sto joj uveliko olaksava bar onaj materijalni deo. Medjutim da bi zivela u tom velegradu, da bi placala stan i hranu ,svoje racune i ostalo...mora da radi. Ima odlicno placeno radno mesto . Malo se brinem sto ce morati posle punog radnog vremena da uci i da trci na predavanja..da ne spava nocu...firma je podrzava jer imaju jos desetak mladih koji studiraju i po zakonu imaju pravo na neke dane za predavanja a pred ispite i na deset slobodnih dana. Fakultet je tezak i ona kao strankinja nije mnogo ni birala , htela je bilo sta sto ima veze sa ekonomijom i upala je na Pravno-ekonomski...ako ne gresim..
Predavanja su pocela ovih dana i ja sa malo nervoze ocekujem prve utiske..kad je saznala da je prosla i kad je uzela potvrdu od njihovog ministarstva da je zaista upisana ,,napravila je slavlje...to su velike stvari u zivotu mladih i ja i Vama zelim sve najbolje...kao i mom piletu... pozzz:-0))))))))

Gonzo 17:56 15.10.2007

Dobro placeni studenti

Studenti dobiju oko $100.000 da razrade neku ideju. Ako im projekat uspe, te iste firme otkupe patent za par miliona dolara.

Molim? Ovako kako je napisano ispada da je ovo gore pravilo, tj da svaki student to dobije

Olivera Vujnović 19:11 15.10.2007

Re: Dobro placeni studenti

Ne. Studenti konkurisu za taj budget, a dobiju oni cije su ideje najinterantnije.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Olivera Vujnović

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi