Bar sa hiljadu piva

Bar je na uglu, na malom trgu, u ne previše prometnom delu grada zvanom Sen Žil (St. Gilles), odmah iza lokalne gradske većnice. Adresa je Moeder Lambic (Chez), Rue de Savoie 68, 1060 Bruxelles. Ima sasvim prijatnu i opuštenu atmosferu. Prirodno, svuda po zidovima su razne pivske oznake. Pored piva, ovde možete naručiti još i sir. Dok čekate društvo, možete se zabaviti stripovima kojih ima takođe oko hiljadu. Kao što se može očekivati, muzika koju ćete ovde slušati je rok, sasvim dobar, na različitim jezicima. Vođe lokalne skautske jedinice su tu svake srede, poslednjih desetak godina, tako da su mi bili dobri vodiči.

Što se piva tiče, stvarno ih ima valjda hiljadu različitih. Stručnjak za njih je momak koji radi ponedeljak, sredu i petak, koji stvaro zna svako pivo, ukus ili drugu odliku, i koje pivo uz šta najbolje ide. Ako zatražite neko baš specifično, možda će mu trebati par minuta da ga pronađe duboko u skladištu i obriše prašinu sa njega. Ovde ćete naći samo kvalitetna piva. Možete biti čak i ismejani ako pokušate da naručite neko od klasičnih piva koje se piju po Belgiji, kao što su Jupiler ili Stella Artois. Takođe, ako zatražite nešto bezalkoholno, ljubazno će vam odgovoriti da je bolnica nekih stotinak metara dalje i da se lekovi tamo dele. Neka piva možete dobiti jedino u ovom baru, kao što je na primer Cuvée Ermesinde, koje prave sveštenici u mestu Ambly.

Bar zvanično radi do 1 po ponoći, ali po posebno dogovoru sa lokalnom zajednicom ovde se ostaje do zore. Takođe, cigare se zvanično ne mogu kupiti, ali ako ih zatražite dobićete otvorenu kutiju, predostrožnosti radi.

U Briselu postoji još jedan bar sa hiljadu vrsta piva. Nalazi se u studentskom delu grada. Kažu da je i on dobar, ali da je atmosfera mnogo bučnija, daleko od prijateljske, lokalne atmosfere koja ovde vlada.

U gradu se na nekoliko mesta može kupiti pivo na metar. Dobijete ram i u njega možete staviti koje god boce želite u dužini od 100 cm. Ima ovde i doza koje su metar visoke. No da bi se iz njih pilo potrebno je strpljenje. To turisti obično ne znaju, pa nagnu i ispolivaju se. Kada im se objasni ispravan način, naruče još jednu dozu (možda zato ne upozoravaju unapred) i onda u njoj uživaju.