Srpsko - malteški rečnik

Već godinama Malta je jedna od češćih destinacija srpskih turista. Ne znam da li svi Maltežani govore engleski jezik, ali pouzdano znam da taj jezik svi Srbi ne govore. Kako se onda sporazumeti sa domaćinima, ukoliko vas put navede na neki od otoka Malteškog arhipelaga?

Postoji rešenje:  SRPSKO - MALTEŠKI REČNIK, odnosno DIZZJUNARJU MALTI - SERB. Problem je, međutim, što retko ko zna za to rešenje. Sumnjam da i srpski lingvisti znaju za ovaj rečnik.

Autor prvog srpsko - malteškog, odnosno malteško - srpskog, rečnika je Svetislav L. Stojanović. Izdavač je Bitmac Ltd. & Associatted News Group, Gzira, Malta, a prvo izdanje izašlo je iz štampe 2005.godine.

Svetislav L. Stojanović je naš kolega Čerevićan. Skroman kakvog ga znamo, sem kad piše o ženama, nikad se nije pohvalio ovim svojim delom. A imao bi čime i da se hvali i da se ponosi.

U pitanju su dva jezika koji pripadaju veoma različitim jezičkim grupama: srpski jezik spada u grupu južnoslovenskih jezika, dok je malteški jezik po poreklu arapski dijalekt i vodi poreklo od semitskih jezika. Ovo delo je važan pokušaj da se zbliže i povežu dva različita jezika, kao i oni koji se njime služe, kaže u predgovoru prof. Albert Borg iz Instituta za lingvistiku Malteškog univerziteta.

U uvodnom delu autor je dao osnovne informacije o malteškom jeziku, alfabetu i akcentu. Zatim sledi srpsko malteški rečnik, pa manji odeljak koji obuhvata iste i slične reči i na kraju malteško - srpski rečnik. Iako rečnik nema akademsku namenu, kao primarnu, 20.000 reči je sasvim pristojan fond. Tim pre što g. Svetislav Stojanović priprema knjigu "naUČIMO malteški" u kojoj će oni koji to žele, koristeći rečnik, moći da progovore na malteškom,  jeziku po svemu različitom od srpskog.

U pogovoru autor kaže:

Sudbina, šta li, usmeri mene, starosti bliskog, ka Malti, te izazov u formi književne pustolovine ponudi, mada me baš ništa, kao građevinca, za takav posao preporučivalo nije. Prevagnu, ipak, želja za ostvarenjem govorne povezanosti dva, po mnogo čemu različita jezika srpskog i malteškog, ali naroda mentalitetom bliskih, i pokušaja, koji do danas u ovoj formi, još nije oproban, a 20000 reči čini pristojnu osnovu za realizaciju sastavljačeve zamisli.

Jer, ćutati se može, ali reč je izazov.

Otud rečnik. 

Edit:

Pogovor, čini mi se, nije pisao filolog, a ni građevinac. 

Osnovano sumnjam da je reč o pesniku. 

 .........

Nisam lingvista, a ni poliglota, čak i kad govorim srpski zamuckujem, zato je ovaj tekst štura informacija, nedostojna napora koji je g. Sveta Stojanović uložio pišući svoje vredno i retko delo. Razlog za tekst nije ni to što g. Čera smatram svojim prijateljem. U eri globalne komunikacije internet nam nudi bilione informacija o svemu i svačemu. Međutim, ako guglujete srpsko - malteški rečnik, ili ime autora, nećete pronaći ni jednu odrednicu koja se odnosi na ovo delo. Rečnika nema ni u knjižarama u Srbiji.

Otud tekst.