"Tajne službe u vojsci- da li ih i ko kontroliše i reformiše

Kada se u novinama pojave naslovi kao “Tajne službe vojske bez ikakve kontrole”, “Magija tajnih službi “  i izjave ministra odbrane da sa direktorima službi sarađuje na bazi promenljivog poverenja, a ne da sa njima rukovodi iako su mu potčinjeni, to naravno izazove niz dobronamernij ali i onih drugih pitanja u vezi tih “misterioznih” službi.

Već devet godina priča se o reformi sistema odbrane, svaki ministar odbrane na kraju svake godine govori o značajnim rezultatima koji su postignuti a posebno svaki ističe kako je upravo “od kako je on ministar napravljen ogroman i suštinski pomak“. Bilo bi krajnje neodgovorno reći da nisu ostvareni značajni reformski procesi, uz isto tako značajne promašaje, počev od masovnog i neselektivnog penzionisanja i lutanja oko koncepcijskih pristupa.

Inače, održano je na stotine konferencija, seminara, savetovanja, javnih rasprava, stručnih konsultacija, realizovano mnogo mnogo uzajamnih radnih poseta na različitim nivoima sa ciljem da se razmenu iskustva o reformi sistema bezbednosti.

Neka ranija  ekipa iz Generalštaba i Ministarstva odbrane predlagala je ujedinjenje VOA i VBA u jednu službu, iako nigde u svetu nema primera da su te dve službe objedinjene. Državni sekretar za politiku odbrane Dušan Spasojević odbacio je taj model spajanja i naložio da se nekadašnji model tih službi u JNA modifikuju za današnja vremena, jer se, po njemu, a što je i tačno , pokazao kao bolji i funkcionalniji od predloženih rešenja.

Naša navika je izgleda da patimo od naše posebnosti pa tako prikupimo iskustva mnogih zemalja, izučimo različite modele, ukrstimo ih i onda umesto da odaberemo najbolji mi napravimo kombinaciju najlošijih rešenja i to zovemo kao naš specifični model.Eto sada se govori o Nacrtu Zakona o ovim službama, koji će navodno uspostaviti sistem rukovođenja i kontrlole. Čak se mudro zamišlja uvođenje institucije generalnih inspektora koji će kontrolisati službe i biti direktno potčinjeni ministru, kao što su mu potčinjeni i direktori službi. Eto još jednog našeg originalnog rešenja ali i nekom položaja, inače druge svrhe i nema.

Da je to baš tako potvrdi nam i sam minister odbrane Šutanovac , ko zna čime izazvan, tvrdeći  da u ovom trenutku ne postoji adekvatna kontrola rada VBA i VOA i da s njima praktično radi na sistemu poverenja. Pa još dalje, da je to poverenje  nekada na višem, nekada na nižem nivou, ali trenutno ne postoji nijedan način, nijedan instrument koji bi ministar mogao da upotrebi kako bi došao do saznanja šta se zaista dešava u tim službama. U Ministarstvu odbrane nezvanično navode da se saradnja sa ovim službama odvija na principu njihovih šturih izveštaja o „akcijama na potrazi za Ratkom Mladićem” ili „o proceni bezbednosne situacije na jugu Srbije”, ali bez konkretnih informacija. Naši izvori, kako piše Blic, navode da se pripadnici tajnih vojnih službi prema svim ministrima odbrane odnose sa nipodaštavanjem. Kažu: „Mi smo zimzeleni, a vi listopadni, vas menjaju, a mi ostajemo”.
- Ministar na taj način ne zna ni kakvu akciju imaju službe, a kamoli da nad njima ima kontrolu. On snosi odgovornost za rad VBA i VOA, a odnos s njima mu je na bazi „rizičnog” poverenja - kažu u Ministarstvu i navode da bi zakonske odredbe u ovom u ovom Nacrtu konačno dovele do reforme sistema..

Prema organizacionoj strukturi ministarstva odbrane , tako nešto je prosto neverovatno, jer su  VBA i VOA organizacione jedinice u sastavu ministarstva odbrane i direktno potčinjene ministru. Dakle, potčinjene su mu vojno-disciplinski, organizaciono i stručno. Šefovi službi su članovi kolegijuma ministra i referišu mu . Upravo zbog toga je izjava ministra, u najmanju ruku zabrinjavajuća i čudna. Ako je tako kako kaže, onda sistem ne funkcioniše, ispada da su mu šefovi službe odbili poslušnost, a on , opet, sve to toleriše i trpi.U najmanju ruku ne vidi se da je preduzeo mere da ostvari kontrolu na ministarstvoim ili se on to žali da im ništa ne može.

Očito da u procesu reformi ima problema.

Bezbednost je opšte dobro, jer se odnosi na bezbednost i sigurnost građana (humana bezbednost), njihovih prava i imovine, a ne samo na određene grupe, partije, državu i režim, ali, svakako , i na bezbednost države tj. nacionalnu bezbednost. Upravo zbog toga sistem bezbednosti i službe koje ga čine ne sme da se mistifikuje, glorifikuje, ali ni da se nipodaštava.
Svaka ozbiljna država, koja drži do svog međunarodnog ugleda, nastoji da ima ozbiljne i efikasne državne institucije, pa i službe koje se bave obaveštajnim i bezbednosnim poslovima.
Savremeni bezbednosni izazovi i pretnje nametnuli su potrebu izgradnje i jačanja sistema kooperativne bezbednosti na globalnom nivou. Razume se da je nužna saradnja obaveštajnih i bezbednosnih službi u regionalnim i širim okvirima. Preduslov za dobru saradnju, a time i efikasnost, jeste kompatibilnost koja podrazumeva visoki stepen stručnosti i profesionalizam. Da bi se dostigli zahtevani standardi, neophodno je konačno otpočeti i završiti reforme bezbednosnog sektora kod nas, o čemu se inače od petooktobarskih promena mnogo govori.Međutim, svako je imao svoje viđenje i "pravo rešenje" - od raspuštanja postojećih službi i formiranja svega iznova, do bukvalnog kopiranja koncepata drugih država i raznih varijanti "međurešenja". Sve to je pratila i prati  prava inflacija samozvanih eksperata i stručnjaka, najčešće onih koji su, kako se hvale, o tome mnogo čitali ili bili na nekom seminaru.
Službe se i dalje mistifikuju, a u javnosti i medijima plasiraju različite spekulacije o njihovoj nedodirljivosti. Službe su dodirljive ili nedodirljive u meri u kojoj im to politika omogućava. Bez obzira na mistifikaciju, lojalnost rukovodstava službi političkom rukovodstvu (uz manje ili više opstrukcije) nikada nije ozbiljno dovođena u pitanje.
Mistifikacija proističe iz činjenice da i naše, kao i sve službe sveta, imaju dimenziju tajnosti koja proističe iz prirode zadataka. Zatim, tu je objektivan strah proistekao iz zloupotreba službi od strane političkih struktura, ali i samovolje. Nemali doprinos mistifikaciji daju oni koji se hvale kako su bili proganjani zbog svog "antikomunističkog i antirežimskog delovanja". Nesumnjivo da takvih ljudi ima prilično, ali je mnogo više samohvalisavaca. Jer, da je bilo toliko protivnika režima, verovatno bi se 5. oktobar desio 1991. ili 1992, a ne tek 2000. godine.
Mistifikacija proističe iz nepoznavanja namene i zadataka pojedinih službi, pa i elementarnih pojmova i termina. Ilustracije radi, čak se i u Skupštini, a i od strane visokopozicioniranih eksperata, može čuti kako "kompetentno" drže slovo o "bezbedonosnim službama", misleći valjda na bezbednosne ili službe bezbednosti.

Pri tome se, vrlo često i u medijima, ne pravi ili ne razume razlika između službe bezbednosti i obaveštajne službe. To se posebno odnosi na službe u vojsci, pa se za šefa službe bezbednosti kaže "prvi vojni obaveštajac", a on je kontraobaveštajac. Za razliku Službe bezbednosti (VBA)  sebavi i unutrašnjom problematikom i u njenoj je nadležnosti da planira, organizuje i realizuje bezbednosnu funkciju u sistemu odbrane i u okviru toga otkriva, prati i sprečava:

lunutrašnji i međunarodni terorizam i subverzivne aktivnosti usmerene protiv Vojske i Ministarstva odbrane

lobaveštajnu i drugu delatnost stranih službi usmerenih protiv Vojske i Ministarstva odbrane

lotkriva, istražuje i dokumentuje krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, protiv čovečnosti i međunarodnog prava i najteže krivična dela sa elementima organizovanog kriminala

Vojno-obaveštajna služba (VOA) je okrenuta isključivo ka spoljnjem faktoru i nema nikakva ovlašćenja prema našim građanima.VOA  ima zadatak da: prikuplja, analizira, procenjuje i dostavlja podatke i informacije (vojnog, vojnopolitičkog, vojnoekonomskog ili naučno-tehnološkog karaktera)  o potencijalnim i realnim opasnostima, aktivnostima, planovima ili namerama stranih država i njihovih oružanih snaga, međunarodnih i stranih organizacija, grupa i pojedinaca, kao potencijalnih pretnji i izazova po bezbednost i odbranu zemlje, njen suverenitet i teritorijalni integritet.

Upravo zato je VOS najmanje podložna zloupotrebi i pokušajima da se ogreši o prava građana. To je možda i razlog što joj duže vremena nije poklanjana adekvatna pažnja, pa je u odnosu na druge zapostavljana u svakom pogledu, uključujući i kadrovskom.Ve' 5 godina se nalazi u VD stanju.

Dakle, treba demistifikovati službe tako što se neće sve trpati u isti koš, što će se jasno sagledati šta koja služba radi i šta je radila. Zatim, definisati njihove delatnosti i nadležnosti, obezbediti politički i stručni nadzor i, u potrebnoj meri, izvršiti pročišćavanje, lustraciju i sve što je, po jasnim kriterijumima, neophodno da bi se došlo do profesionalnih stručnih kadrova koji će voditi i izvesti proces reformi.
Politički nivo rukovođenja je stvar onih koji o tome odlučuju, ali operativno rukovođenje svim službama mora biti povereno profesionalcima. Razume se da profesionalni deo mora biti depolitizovan i departizovan, inače preti opasnost od zloupotreba.
Prema tome, da bi se reforme izvršile, treba ih konačno otpočeti.