Europaische Wirtschaftsgemeinschaft 1942

Evo jedne lagane letnje teme. Možda u dokonosti, možda nešto i ozbiljnije zaključimo, tek podsetiću nas na jedan malo manje poznat detalj novije istorije. Naime, naslov je, prevedeno sa nemačkog, bukvalno "Evropska Ekonomska Zajednica", preteča današnje EU, tako se zvala do 1991. i Mastrihta, ako se ne varam. Ako to guglujete i dobićete nemačke sajtove o EEZ/EU. Ali ako guglujete uz "godinu proizvodnje", dobijate nešto zanimljivo. Konferenciju koju su držali vlada i državni instituti i ekonomske veličine Trećeg Rajha. Sve sa planovima evro-integracija kad rat bude dobijen. Zajedničko tržište, valuta i integrativni optimizam...

Moja malenkost (ja frazetine) je pisala o tome, ali ovde prenosim jednu od forumskih kompilacija. A forum je crnogorski, što bi možda bilo zanimljivo u svetlu njihovih antifašističkih tradicija. No, da pređemo na stvar

Osnovne principe na kojima počiva EU su postavili nacisti.Zato ne treba da čudi strah malih država, kao što je Irska da će njihova država biti marginalna u odlučivanju.I pre 65-70 godina je postojao vrlo sličan koncept kao što je danas EU.
- Na Kongresu o Evropi, od 14. do 20. novembra 1932. u Rimu, Alfred Rozenberg je izneo ideje evropskog ujedinjavanja.
-Hitler je u Nirnbergu 1937. godine rekao: „Nas više interesuje ujedinjena Evropa kao harmonična porodica naroda od bilo koje države".
-Gebels, je 1940. godine govorio: „Tehnologija transporta i telekomunikacija smanjuje razdaljine između naroda i to će neminovno dovesti do evropske integracije, veliki nemački rajh će reorganizovati Evropu, srušiti granice koje još razdvajaju evropske narode i omogućiti im da lakše žive zajedno; za 50 godina ljudi više neće razmišljati u kategorijama nacije".
-1942 je NSDAP(nacionalsocijalistička partija) u saradnji sa Berlinskim društvom za industriju i trgovinu, i Komorom industrije i trgovine planirala osnivanje Europaische Wirtschaftsgemeinschaft (u prevodu Evropska ekonomska zajednica) i osnivanje EuropaBank u Berlinu kao centralne banke za EEZ.
-Walter Funk, ministar ekonomije Rajha i predsednik Rajhsbanke je govorio:"Razmena roba između nacija neće još biti posmatrana kao domaća trgovina zato što je još rano razmatrati potpuno uklanjanje barijera. Kao velika trgovinska oblast ipak će uživati sve privilegije kao tržište pod državnom upravom. Rumunski farmer, norveški drvoseča, holandski baštovan i danski stočar , neće više brinuti o tome gde će prodati svoje proizvode ili da li će odgovarajuća cena nagraditi njihove napore. Oni će znati da međudržavni ugovori određuju sigurnu proizvodnju i prodaju, i da su spekulacije i krize stvar prošlosti.
Još jednom je ekonomski i tehnički progres taj koji gura ka formiranju velikih kontinentalnih ekonomskih oblasti. Sadašnja tehnologija nudi mogućnosti koje ne mogu potpuno iskoristiti nacionalne ekonomije. Granice nacija su se približile kroz sve veću brzinu vozova, proširenje mreže puteva i plovnih tokova, transkontinentalne lance nabavke energenata, koji nude mnogo potencijala, i najzad, aviona. Izvan Evrope su već formirane ogromne ekonomske oblasti, ili su u procesu formiranja, dejstvom ovih faktora. Za svoje dobro, Evropa mora biti gurnuta iz romantične nazadnosti".

Znači da nacisti nisu nudili samo gasne komore već i "evropsku perspektivu",carinsku i monetarnu uniju i zajedničko tržište roba,usluga i radne snage, naravno pod preovlađujućim uticajem Trećeg Rajha i Italije.
Danas se nudi vrlo sličan koncept u EU, samo što će posle prihvatanja Lisabona to značiti preovlađujući uticaj Nemačke,Francuske,UK, i Italije kao najvećih država dok će male države imati sličnu ulogu kao i u Europaische Wirtschaftsgemeinschaft .
Kao i danas postojala je prilična zainteresovanost većine država u Evropi za "evropske integracije".Nemačka(sa Austrijom i protektoratom u Češkoj),Italija,Španija,Portugalija, Rumunija,Mađarska,Finska,Bugarska,,Slovačka su uoči početka 2 sv.rata dobrovoljno prihvatile "evroperspektivu" i "evrointegracije" bez rata i okupacije.
1940/1941 su se "evrointegracijama" "pridružile" i Francuska,Poljska,Jugoslavija,Norveška,Danska,Hola ndija,Belgija,Grčka.
Ako uporedimo stanovništvo država koje su dobrovoljno stupile u Europaische Wirtschaftsgemeinschaft-preteču EU i okupiranih država koje su prinudno pristupile okupacijom tadašnjoj Evropskoj ekonomskoj zajednici, vidimo da je to sadašnjih 260 miliona stanovnika dobrovoljno pridruženih država Europaische Wirtschaftsgemeinschaft i još oko 150 miliona stanovnika "prinudno pridruženih".Znači tada je jasna većina u Evropi (oko 60%) bila za "evrointegracije" i Europaische Wirtschaftsgemeinschaft

I tada kao i danas ima skeptika prema Europaische Wirtschaftsgemeinschaft/EU koji misle da to neće biti apriori dobro za male države.

Više o svemu tome u opširnijem eseju:

Koreni Ujedinjene Evrope