Htela sam ovih dana da primenim jedno malo odvikavanje od blogging-a, i da se javim negde u avgustu, e da bismo se malo odmorili, kind of reset. Ali kao što vidite ne ide mi lako, pa velim, ko priznaje pola mu se...Sledi redovan sezonski izveštaj iz mog sokaka.
Nekako s proleća sam govorila na blogu nekog od manccini-jevih da ću zasaditi nešto svojom rukom, da vidim kako je to. Sve se to primilo, cvetalo... i bićeee roooda!!! Ostatak bašte, tj. cveće, magnolija...su u jadnom, sprženom stanju, kao da nisu pili vode od maja. Drže se ruže i prkos! (Nomen est omen!) I trava je divna, zelena i otporna, kao najmekši tepih. A šta mislite, ko je potegao u Italiju da nabavi baš to seme za travu?! ( neka vrsta deteline, čudnog latinskog imena dichondra repens, koja ne raste uvis, nego se pruža po zemlji kao lozica tako da se pokosi očas, ili se ne kosi uopšte) I ko nije ni u snu hteo da čeka 200 godina ne bi li imao decent engleski travnjak !? Pa naravno B.! Vraćajući se jednom pre dosta godina s poslovnog puta, nije ga mrzelo da svrati u Italiju, specijalno po seme trave. Naravno, svako se češe gde ga svrbi, košnja je njegov posao, he, he, he...A šta mislite, ko uživa i piše vam iz ove ljuljaške!?
Vrućina je čak i ovde kod mene na obodu grada punom zelenila. Moja ulica je pusta, nema skoro nikoga napolju, sem što u rano prepodne po neka mama prošeta u kolicima svoju bebu. Letnji mirisi... Jedem medene, mirisne smokve, i uopšte...oseća se divni miris zreline, as july goes by...
I, da!!! Leto je, ako ste negde pored vode, i u nju vam upadne knjiga, kao što je meni onomad mobilni upao u mutno Dunavo...ne brinite! Imam kompletno uputstvo za vas, u tom slučaju!
Novi Sad, 23 juli, 2009.
Tune: Šećeru moj, by Vojvođanski bluz bend ( odvikavanje, itakoto )
I poslednje, a ne manje važno...ovo slušam na repeat ovih dana. Obratite pažnju na mladu bas gitaristkinju Tal Wilkenfeld (17) iz Australije...
