Sv. Nikolaj a.k.a. Nikolaj Stratimirović

obrati pažnju u koje doba je pisana ova BS priča... 2000-e, verovatno je nastajala i pre... dakle, uokviren je u njoj čitav jedan hejt i veliki prezir prema jednom turobnom vremenu... a ti se, Nidžo, teo ne teo, svrstavaš u grupu BS neprijatelja, i na stranu klero-faširanih... BS' enemy 's klerofaširani's friend

a ti se, Nidžo, teo ne teo, svrstavaš u grupu BS neprijatelja, i na stranu klero-faširanih... BS' enemy 's klerofaširani's friend

Tipičan primer. Knjiški... Ne upuštati se u dijalog sa neistomišljenicima. Jednostavnije ih je nazvati klerofašistima...

Tvoja generalizacija je jako loša. Ispada da su svi oni koji se ne slažu sa BS odjednom klerofašisti...

...ili njihovi simpatizeri..

Svima je dobro poznato delo i lik Sv. Nikolaja,

Meni nije dobro poznato njegovo delo i lik, niti me nešto mnogo i zanima. Ono malo njegovih izjava koje sam pročitala su jako isključive, grube i netolerantne.

želim da ukažem na potrebu da kritičko mišljenje uvek moramo izražavati nepristrasno i uravnoteženo.

A šta kada se radi o nekritičnom mišljenju, koje mahom dominira tvojim tekstom, da li je onda u redu što je pristrasno i neuravnoteženo?

Svima je dobro poznato delo i lik Sv. Nikolaja, njegova prozorljivost sa kojom je posmatrao svet koji dolazi ali i njegova dubina sa kojom je govorio o svetu u kojem je živeo.

ovog duhovnog velikana

Dakle, ti u ovom tekstu nekritično (uz jedva reda radi kao malo pominjanja njegove kontraverznosti) govoriš o njemu da bi kritikovao drugu krajnost kojoj je pribegla BS, da ni jedno od vas dvoje ne mogu da doživim kao iole objektivno. Zato se ne osećam delom Srbija u kojima vi živite. Što, naravno i dalje ne znači da ne treba da razgovaramo, koliko god se može civilizovanije. Najlakše je svađati se, vređati ili ćutati. Teško je pričati i biti pristojan.
Možda bi bilo bolje da si objavio neki svoj kritički tekst o NV i na taj način nam pokazao razliku između kritičkog i kritizerskog posmatranja, ovako...

Jelica Greganović

Ono malo njegovih izjava koje sam pročitala su jako isključive, grube i netolerantne.

Crkveno ucenje (svake crkve) i izjave su uvek iskljucive, grube, i netolerantne. To je glavna osobina dogme, bilo koje!

Nikola Knežević

Danas je klima mnogo manje monolitna nego onda, više se oseća diverzitet mišljenja i stavova, pa je samim tim i vreme sazrelo da se ovaj tekst objavi ovde.

Amin!
Adam Weishaupt reče da su blogovi u kriptodepresiji... Osim što onaj projekat FM radija nije uspeo, doprineo je demokratičnosti ovog blog portala
Mada, moram priznati... i ranije je navedena ulazila u konflikte baš na ovim blogovima, i nije baš dobro prolazila.

Crkveno ucenje (svake crkve) i izjave su uvek iskljucive, grube, i netolerantne. To je glavna osobina dogme, bilo koje!

O dragiboze , o majngot ..o druze clan !!
Kako ovako mozete ??
Da li znate da sam prisustvovala misama katolickim u Bajernu u jeku rata kod nas
i da su se prisutni molili za sve Hrvate i Srbe ,
da li je borba protiv abortusa - netolerancija?
Poziv na potomstvo?
Pomoc novcana siromasnima , staracki domovi , misionari ..
Pozivi na ljubav !

Ekstremna akcija izaziva ektremnu reakciju i tako stvara niz uzročno posledičnih radnji koje ne vode nikuda.

dunja73

Crkveno ucenje (svake crkve) i izjave su uvek iskljucive, grube, i netolerantne. To je glavna osobina dogme, bilo koje!

O dragiboze , o majngot ..o druze clan !!
Kako ovako mozete ??
Da li znate da sam prisustvovala misama katolickim u Bajernu u jeku rata kod nas
i da su se prisutni molili za sve Hrvate i Srbe ,
da li je borba protiv abortusa - netolerancija?
Poziv na potomstvo?
Pomoc novcana siromasnima , staracki domovi , misionari ..
Pozivi na ljubav !

Ekstremna akcija izaziva ektremnu reakciju i tako stvara niz uzročno posledičnih radnji koje ne vode nikuda.

A sta je sa tolerancijom prema drugim verama, prema ateistima, prema gresnicima, prema svakome ko se drzne da dovede u pitanje dogmu?

Mogao bi ovde do sutra navoditi primere netolerancije crkava. Milosrdje je samo sastavni deo licemerja koje je u osnovi religije.

A sta je sa tolerancijom prema drugim verama, prema ateistima, prema gresnicima, prema svakome ko se drzne da dovede u pitanje dogmu?

Mogao bi ovde do sutra navoditi primere netolerancije crkava. Milosrdje je samo sastavni deo licemerja koje je u osnovi religije.

............a crveni su to bez problema usvojili i dodatno razvili.........
Diktatura proleterijata na celu sa KP je bio vrhunac netolerancije i obracuna sa neistomisljenicima.

vracarac92

A sta je sa tolerancijom prema drugim verama, prema ateistima, prema gresnicima, prema svakome ko se drzne da dovede u pitanje dogmu?

Mogao bi ovde do sutra navoditi primere netolerancije crkava. Milosrdje je samo sastavni deo licemerja koje je u osnovi religije.

............a crveni su to bez problema usvojili i dodatno razvili.........
Diktatura proleterijata na ceku sa KP je bio vrhunac netolerancije i obracuna sa neistomisljenicima.

Slicno kao predratni obracun monarhista sa komunistima i sa celokupnim narodom (osim sacice tajkuna u dvorskoj sviti).

Hvala za linkove, Nikola, sa zadovoljstvom ću ih pogledati, propustila sam te tvoje tekstove.
E, sad, ako nazoveš nekog "duhovnim velikanom", meni to zvuči kao krajnost, pozitivna, ali ipak krajnost, jer ima li išta više od toga? Dakle, krajnost. Jednom krajnošću se druga krajnost teško kredibilno kritikuje.

Slicno kao predratni obracun monarhista sa komunistima i sa celokupnim narodom (osim sacice tajkuna u dvorskoj sviti).

Kojim komunistima?
Ubicama (teroristima) ministra Draskovica u Delnicama?
Toliko su ih lose tretirali da su i zatvore nazvali "komunistickim univerzitetima".
najvec posast koja je snasla ovu zemlju je komunisticko divljanje i izivljavanje nad neistomisljenicima........

Dvadeset godina posle pada Berlinskog zida partizani su još jedino u Srbiji tabu tema. Sve krivične prijave do sada su odbijene, zabranjeno je otkopavanje bezbrojnih masovnih grobnica, dok pristup dobro čuvanim dokumentima zavisi isključivo od snalažljivosti pojedinih entuzijasta. Ali, istina polako izbija...

O zločinima komunista tokom i posle Drugog svetskog rata, u postkomunističkim zemljama, počelo je da se govori kada je pao Berlinski zid, 1989. godine. Novoformirane demokratske vlade otvarale su tajne dosijee, otkopavale masovne grobnice, pravile popise žrtava i dostojno ih sahranjivale. Od bivših jugoslovenskih republika najpre se oglasila Slovenija, otkopavajući masovne grobnice žrtava komunista. Onda je tajne arhive otvorila i Hrvatska, objavljujući dokumenta o poratnim likvidacijama u Zagrebu, da bi 31. marta Zagreb povukao prvi korak rapisujući međunarodnu poternicu za 86-godišnjim Simom Dubajićem, nekadašnjim Titovim majorom, kojeg terete za ubistvo 13.000 ratnih zarobljenika na Kočevskom rogu 1945. godine.

Tako je ironijom sudbine Hrvatska postala prva zemlja bivše Jugoslavije koja je raspisala poternicu za jednim partizanom. Ironijom sudbine jer su komunisti posle rata najveće čistke pravili u Srbiji, gde to pitanje nikad nije došlo na dnevni red.


Dvadeset godina posle pada Berlinskog zida partizani su tabu tema u Srbiji. Sve krivične prijave podnete protiv komunista do sada su odbijene, zabranjeno je otkopavanje bezbrojnih masovnih grobnica, dok pristup dobro čuvanim dokumentima zavisi isključivo od snalažljivosti pojedinih entuzijasta.

A, takav slučaj postoji još samo u Rusiji, gde milioni nevino pobijenih ljudi posle rušenja društvenog poretka još nisu izbrojani, iako su nedvosmisleno pokazali dve stvari: prvo, jednom pokrenuti talas masovnih zločina ne zaustavlja se činom osvajanja vlasti, i drugo, pre ili kasnije komunisti počinju da se ubijaju i međusobno.

Tako je Staljin poubijao gotovo celu garnituru Lenjinovih revolucionara, da bi se potom okrenuo i protiv svojih saradnika. U zloglasnim staljinističkim čistkama ubijeno je i više od 100 jugoslovenskih komunista - mnogo više nego što ih je u Kraljevini Jugoslaviji ubila Žandarmerija. Nestajali su Srbi da bi na njihovo mesto bili postavljani Hrvati i Slovenci.

Od 20 članova poslednjeg predratnog Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije u Moskvi je 1937. godine likvidirano njih 19. Saučesnik u ovim ubistvima bio je poslednji, dvadeseti član Centralnog komiteta - Josip Broz Tito. On je tada postavljen na čelo KPJ, gde je nastavio da primenjuje oprobani staljinistički metod: likvidirati sve stvarne i potencijalne neprijatelje, počev od onih u svojoj blizini.

U izraz „klasni neprijatelj", po direktivi Kominterne, od 9. maja 1941. potpale su dve grupe ljudi: članovi ideološkog pokreta nacionalističkog ili verskog karaktera, sveštenici, članovi policije, oficiri, diplomatski i građanski službenici ukoliko odbiju da se svrstaju na stranu revolucionarnih snaga, kao i svi članovi vladajuće dinastije i svako lice za koje se zna da se aktivno protivilo pripremama ili izvršenju revolucije...

„Premnogo vas je ostalo u životu, ali još imamo vremena da tu grešku ispravimo" - Slobodan Penezić Krcun, prva izjava u oslobođenom Beogradu

Direktiva je, dakle, zahtevala ubistva širokog kruga ljudi, što je uskoro počelo da se sprovodi u delo. Najpre u Srbiji. I najpre po srpskim varošima i selima. I opet je upotrebljen poznati recept sa slanjem Lenjina da diže revoluciju i razbija sistem „iznutra".

Očekujući otpor Srba, 1941. godine u Srbiju stiže 400 profesionalnih revolucionara, pronađenih u okupiranim evropskim zemljama, gde su se sklonili posle poraza u Španskom građanskom ratu. Na čelu je Josip Broz Tito. Pošto se pokazalo da 400 revolucionara nije dovoljna brojka, oni su potražili saveznike u robijašima odbeglim iz zatvora tokom aprilskom sloma. Tako se u partizanima našao i najpoznatiji kriminalac u zemlji Draža Gligorijević, koji je aprila 1941. čekao izvršenje smrtne kazne, zatim zloglasni razbojnik sa Kosmaja Milosav Živanović Čaruga, Aleksandar Živaljević Coja, zvani Coja prvoborac, iz Kragujevca i mnogi drugi.

Teorija i praksa dolaze prvi put masovno do izražaja u Užicu, jedinom većem mestu iz kog su se Nemci povukli, 21. septembra 1941. Nemci su predali Užice Žandarmeriji i Pećančevim četnicima koji, videvši da dolaze komunisti, pozivaju najviđenije građane da proglase mobilizaciju. Ovi, pak, nameću odluku da se grad preda bez borbe, s obrazloženjem: „Da vidimo šta i ova naša deca hoće". Već 1. oktobra komandant Užičkog partizanskog odreda, Dušan Jerković, izdaje proglas: „Glavni cilj naše borbe jeste uništenje naših klasnih neprijatelja". Uskoro u grad dolaze sve komunističke strukture. Bogate, ugledne i nepokorne građane komunisti masovno hapse i streljaju iznad kasarne u Krčagovu. Jedan od glavnih egzekutora, Vladan Mićić iz Požege, svedočio je posle da su ubili preko 400 osoba.

„Neke sam ubio i maljevima", rekao je. Poslednja grupa od 50 uhapšenika, a među njima i akademski slikar Mihailo Milovanović, ubijena je u noći između 27. i 28. novembra, uoči povlačenja iz Užica.

Stravičnu sliku komunisti su ostavili i u Čačku. U podrumima katastarske uprave i sokolskog doma pronađeni su leševi bez glave, dok su u podrumu ispod sreskog načelstva nađeni ljudske oči i prosut mozak. Nemački izveštaji javljali su o klanju žrtava, a nedićevski o ubijanju sekirama. Glavni egzekutor bio je Milan Bata Janković, koji je simbolično nosio crvenu rukavicu bez prstiju, na levoj ruci, a ubijao je čekićem. Komunisti su pedesetih godina sakupljali potpise da se Janković proglasi za narodnog heroja, ali su odustali jer bi to ipak bilo previše. Ali, postavili su mu bistu, koju su Čačani prvom prilikom sklonili. Milan je bio rođeni brat Milke Minić, supruge jednog od vodećih komunista Miloša Minića, dok je drugi rođeni brat, Dušan, tokom rata bio korektor u jednom listu u Beogradu. To je bio razlog da ga posle rata streljaju. Kada su mu drugi uhapšenici u ćeliji rekli da će sigurno preživeti, zbog sestre i šuraka, on je odgovorio: ''Naprotiv, ja ću prvi biti streljan!''

Masovna ubistva građana u Užicu, Čačku i drugim mestima gde su 1941. uspostavili vlast, komunisti su nazivali „drugom fazom revolucije", u kojoj, prema teoriji, „treba da se izvrši definitivni obračun sa klasnim neprijateljem". Pod „prvom fazom revolucije" oni podrazumevaju osvajanje vlasti svim sredstvima, a pod „drugom fazom" učvršćivanje vlasti, pre svega likvidacijom stvarnih i potencijalnih neprijatelja njihove stranke. Tu „drugu fazu" počeli su da sprovode u novim oblastima koje su osvojili: u istočnoj Hercegovini i Crnoj Gori.

Na osnovu Titovih naređenja, komunistički preki sudovi slali su ljude u smrt po kratkom postupku i bez prava žalbe. „Ova presuda je izvršna i protivu iste nema mjesta žalbe", pisao je Sava Kovačević, predsednik Prekog vojnog suda Nikšićkog partizanskog odreda. Od 19 optuženih na ovom procesu osmoro je osuđeno na smrt, uz uobičajenu konfiskaciju imovine. Od ovih osmoro petoro su bili rođaci Save Kovačevića: Novica, Blažo, Marko, Mirko i Petar Kovačević. Prvooptuženi Novica Kovačević pre rata je bio sudija, dok je njegov rođak Sava Kovačević bio krijumčar duvana.

„Mi se u Srbiji moramo ponašati kao u zemlji koju smo okupirali" J. B. Tito deset dana po zauzimanju Beograda

Po zlu najčuveniji zločin u Crnoj Gori komunisti su počinili na Badnji dan 1942. godine (a i inače su voleli da ubijaju na velike srpske i pravoslavne praznike). U kolašinskom Lugu, na desnoj obali Tare, nad telima 240 unakaženih građana razapeli su lešinu psa na daskama u obliku krsta. Zatim su na jednoj dasci napisali: „Ovo je pasje groblje". Svedok, koji je posle nekoliko meseci posmatrao otkopavanje žrtava „pasjeg groblja", piše:

„Pred jezivim prizorom nemo stojimo svi, naročito rodbina. Ona ne može da prepozna leševe svojih milih i dragih, jer su strašno unakaženi i bez pojedinih delova tela. Ruke i noge su im polomljene; zubi povađeni grubim kleštima još dok su bili živi; lobanje su im razmrskane drvenim maljevima, čije su udarce čuli stanovnici najbližih kuća one svete noći uoči Božića..."

Najobimniji rad o komunističkim zločinima u Hercegovini, dvotomnu knjigu „Krvavo kolo hercegovačko 1941-1942", objavio je bivši hercegovački partizan i visoki oficir Titove armije, dr Savo Skoko. Mnogobrojna dokumenta Skoko je upotpunio svedočenjima partizana očevidaca događaja. On piše da su J. B. Tita i njegov Centralni komitet na novi talas zločina naročito inspirisali uspesi Crvene armije pod Moskvom i Staljinov govor na proslavi godišnjice Oktobarske revolucije. U prvoj polovini decembra 1941. godine oni su procenili da je došlo vreme za uspostavljanje ''diktature proletarijata'', kao ''zakonom neograničene i na nasilju osnovane vladavine proletarijata nad buržoazijom''.

U prve velike zločine komunista u Hercegovini spada ubistvo trojice kaluđera u manastiru Duži, 23. decembra 1941. Bili su to stari ruski kaluđeri, izbegli posle 1917. godine od boljševičkog terora. Zločini se umnožavaju posle 4. januara 1942, kada je u Hercegovinu upućen Savo Kovačević sa delom Nikšićkog partizanskog odreda. Bilo je pritužbi da su hercegovački komunisti „meki" u obračunu sa klasnim neprijateljem, pa je vrh partije smatrao da će im koristiti osoba koja je upravo osudila na smrt petoro svojih rođaka. Kovačevićeva desna ruka bio je još jedan „narodni heroj" Petar Drapšin.

U zločinima je prednjačio 1. udarni bataljon, specijalno osnovan za ovu namenu. Za komandanta je postavljen Vlado Šegrt, a u štabu su bili Savo Kovačević, Ljubo Kovačević i Milija Stanišić. Dan po osnivanju ove jedinice, sekretar Okružnog komiteta KPJ za severnu Hercegovinu, Miro Popara, donosi zaključke sa savetovanja Vrhovnog štaba i Centralnog komiteta u Ivančićima, o ''beskompromisnoj borbi protiv 'petokolonaša' srpske nacionalnosti''.

Već 30/31. januara Preki vojni sud 1. bataljona osuđuje na smrt 16 „najistaknutijih razbijača narodnooslobodilačke borbe" u Dabarskoj vili. Četvorica su streljana, a ostalima je kazna izrečena uslovno na godinu dana. Pod neposrednom komandom Save Kovačevića i Petra Drapšina, partizani su 27. februara pod uobičajenim lažnim optužbama na Radačkom brijegu streljali 21 seljaka. Posle „užasno surovog" nastupa i streljanja pred velikim narodnim zborom, partizani su, piše Skoko, oko ubijenih zaigrali kolo.


Srđan Cvetković, istoričar: Arhiv krije dokumenta koja bi uzbudila duhove

Istoričar Srđan Cvetković, saradnik Instituta za savremenu istoriju, kaže da se u svim društvima koja su imala periode totalitarnog režima pokreću četri procesa: rehabilitacije, otvaranje arhiva, denacionalizacije i lustracije, dok je kod nas započet samo proces rehabilitacije.

- Kod nas je bilo tek nekoliko pojedinačnih pokušaja istraživanja zločina dok, na primer, u Sloveniji, istoričar Mitja Ferenc rukovodi nacionalnom komisijom i u saradnji sa državom već nekoliko godina nastoji da obeleži sve masovne grobnice, u kojima se procenjuje da ima od 80.000 do 100.000 žrtava. Među njima je oko 20.000 Srba, koji su pripadali raznim vojnim formacijama. Kod nas, nažalost, nema ni značajne javne diskusije o tome - priča Cvetković.
Hrvati su otvorili svoje arhive OZNA, a pretpostavlja se da se većina dokumenata krije upravo u Beogradu.

- Iako su po zakonu dostupni svi podaci o događajima do 1958.godine, oni se pozivaju na interni pravilnik, po kome treba da se traži odobrenje od institucije koja je arhivu predala građu. To su sve izgovori. Sama činjenica da građa nije dostupna govori o tome da bi ona prilično uzbudila javnost - kaže Cvetković.

Jedan od najmonstruoznijih zločina odigrao se tokom 3. i 4. marta u Golobrđu, na Divljakuši i u Mekoj Grudi, kada partizani streljaju 41 osobu. U Lastvi su streljali braću Petra i Ivana Saičića, kojima su kao otežavajuću okolnost uzeli što su bili dobrovoljci na Solunskom frontu. U selu Brajićevići streljali su 12 starijih ljudi. Posle obilnog ručka, pred masom sveta, Drapšin je uperio pištolj u Milana Zirojevića, rekavši: „Ovoga gađam u oko". Ipak je promašio, pa je nesrećnika, koji je govorio da ništa nije kriv, dotukao partizan Slavko Kocka. Utom je rodbina osuđenih, do tada u neverici, stala da leleče, dok su partizani započeli pesmu i šenlučenje, terajući rodbinu da im se pridruži. „Ta stravična mešavina pesme i leleka ostavljala je poražavajući utisak na sve prisutne, izuzimajući organizatore i izvršioce tog groznog čina", piše u svojim sećanjima Savo Skoko.

Partizansko kolo, nad još toplim leševima (bukvalno), vilo se i u Jasenku. Drapšin je tu izjavio: „Moramo ubijati i nevine zajedno sa kvislinzima da ne bi nas oni ubijali". Na igrankama oko ubijenih u selima Mala i Velika Gareva i Dobrelje partizani su pevali svoju novu pesmu: ''Što ne valja ubićemo, komunizam širićemo''. U Dobreljima su streljali dva starca i jednog 13-godišnjeg dečaka, Obrena Nikolića.

Drapšina, potonjeg komandanta jedne od komunističkih armija, Savo Skoko opisuje kao „psihički nestabilnu ličnost", uz napomenu da se ova nestabilnost „graničila sa ludilom". Neposredno posle rata, u trenucima psihičkog rastrojstva, Drapšin je izvršio samoubistvo, što su komunisti, kao i njegove zločine, decenijama skrivali.

Za Pavla Kovačevića, partijskog rukovodioca Operativnog štaba za Hercegovinu, Skoko kaže da je bio još gori i da se njegov ekstremizam graničio „sa nekom vrstom mentalne poremećenosti". Kovačević je lično učestvovao u suđenju i ubistvu svog oca Petra, 8. marta 1942. u Grahovu. Kada mu je sutradan u kancelariju došla majka i pitala da li može videti muža, sin joj je hladnokrvno odgovorio: „Ne možeš, ubili smo ga noćas".

Samo u zborniku dokumenata Nedićeve uprave, koja su sami komunisti odabrali i objavili 1965. godine, navedeno je oko 1.000 imena njihovih žrtava (civila) u „Nedićevoj Srbiji", pre jeseni 1944. godine. Samo jedna dopuna spiska žrtava komunizma iz 1941. godine sadrži 76 imena zemljoradnika, činovnika, domaćica, sveštenika, zanatlija. Nedićeve vlasti nastavile su da beleže ubistva i narednih godina. Avgusta 1942. godine nedićevci su evidentirali 18 slučajeva ubistava civila. Na primer: „Trećeg avgusta u selu Negrišori (Guča) ubijen je od strane partizana Milomir Davidović, koji je ranije bio u partizanskim redovima, pa je odrekao saradnju komunistima". Ili: „Tridesetog avgusta od strane komunista ubijen je u Stragarima (srez Orašački) Miron Đurić, arhimandrit".

Novi veliki talas zločina pokreće se krajem 1943, kada su partizani otpočeli sa pokušajima povratka u Srbiju. Među najzverskijim bila je likvidacija porodice Radić u selu Mali Požarevac, koju su izvršili partizani iz Kosmajskog odreda, pod komandom Marka Nikezića. Stradali su glava porodice Nikola, njegova žena Novka, sinovi Živorad i Milorad i snaja Mileva (Živoradova žena). U ovom selu ubili su ukupno 34 osobe, u obližnjem Malom Popoviću 22, itd. Lakoću s kojom su ubijali vidimo i u dnevniku 1. čete Kosmajskog odreda: „Rad u četi: Čitanje 'Proletera' sa diskusijom. Brijanje. Uveče je četa izvršila likvidaciju jedne izdajnice iz Kusatka", zapisano je za 20. jul 1943. A ovo je zapis za 21. jul: „...Individualno čitanje. Uveče četa je izvršila likvidaciju jednog narodnog izdajnika u Kusatku".

A, onda je stiglo oslobođenje... Prava prilika za izvođenje „druge faze revolucije" ukazala se, iza tenkova Crvene armije, oktobra 1944. godine. U oduševljenju što su se dočepali glavnog grada, komunisti su se teško obuzdavali u javnim istupima. „Srbiji nije dovoljno pušteno krvi", rekao je Milovan Đilas u prvoj izjavi iz „oslobođenog" Beograda. „Srbija nema čemu da se nada. Za nju neće biti milosti", rekao je J. B. Tito u govoru na Banjici novembra meseca. Prva izjava „poludivljeg" Slobodana Penezića Krcuna, kako ga naziva pisac knjige „Na strašnom sudu" dr Radoje Vukčević, glasila je: „Premnogo vas je ostalo u životu, ali još imamo vremena da tu grešku ispravimo".

Ovakav nastup komunista u Srbiji potvrđuju i hrvatski izvori. Prema izjavi Dušana Bilandžića, na sednici Politbiroa Komunističke partije deset dana po zauzimanju Beograda J. B. Tito je rekao: „Mi se u Srbiji moramo ponašati kao u zemlji koju smo okupirali". (Bilandžić je zabeležio i Titovu izjavu iz 1974, povodom optužbi da novim ustavom Srbiju želi da svede na Beogradski pašaluk. „Pa to i hoću", rekao je.)

Stojan Pribićeveić izvestio je jedan američki list 27. januara 1945. godine da se „posle oslobođenja Beograda... čitavu nedelju dana civili nisu usuđivali da izađu na ulicu". Bila je to posledica strahovitog terora. Prema podacima američkog ministarstva vojske, komunisti su u Beogradu streljali „između 13.000 i 30.000 ljudi".

Mnogo godina kasnije, major OZNA Milan Trešnjić svedočio je da je u kvartu kojim je on komandovao ubijeno 800 civila. A Beograd je imao 16 kvartova. Kada su otkrivena dokumenta OZNA u Zagrebu, ispostavilo se da su komunisti više ljudi ubili u jednom beogradskom kvartu nego u celoj hrvatskoj prestonici.

Pripadnik KNOJ-a, Mija Petrović iz sela Badnjevac kod Kragujevca, stražario je šest meseci ispod Avale, gledajući kako OZNA svake noći strelja civile dovezene kamionima iz Beograda. Dovozili su ih oko 9-10 časova uveče, sakupljali ih u podrumima kuća beogradskih trgovaca sa leve strane kragujevačkog druma, a onda svlačili i izvodili na streljanje. „Slušao sam i plač i jauk tih žrtava dok su ih ti beogradski oznaši tukli, rukama, nogama i kundacima, jer su se oni jedva kretali, a jaka zima, oni jadnici goli", svedočio je Petrović. On je takođe pokazao masovnu grobnicu, odnosno nekadašnji nemački rov za stojeći stav dug oko kilometar i po, od skretanja za Ralju prema Beogradu, tik iznad druma. Kako je koja grupa streljana, rov je zatrpavan, a i danas se vide kasnije nastala ulegnuća. „Za onih šest meseci dok sam ja bio po stražama, verujem da je pobijeno najmanje 10.000. A koliko je u novembru i decembru, pa i u oktobru 1944. postreljano, ne znam, ali sam slušao od drugih da su za ta dva-tri meseca streljali masovnije", kaže Mija Petrović.

Druga masovna grobnica nalazi se u negdašnjim Belimarkovićevim voćnjacima na Banjici. Ovde je tokom rata bilo najveće nemačko podzemno skladište benzina na Balkanu. Komunisti su celo skladište napunili leševima, pa su pored kopali nove masovne grobnice, kao i u Lisičjem potoku, u Železničkoj koloniji i na mnogim drugim mestima. Istovremeno, koncentracioni logor na Banjici nije prestao da radi, samo je promenio čuvare.

Sudbinu prestonice, u odgovarajućoj srazmeri, doživeli su i svi drugi gradovi u Srbiji. U Nišu, zloglasni koncentracioni logor na Bubnju nastavio je da radi. Nišlije i meštani okolnih sela i varošica ubijani su na brdu Bubanj, iza zidina Kaznenog zavoda, kao i na mestima gde su danas teniski tereni i rov iza tvrđave. Jedno od najvećih stratišta bilo je u selu Krupac kod Aleksinca, gde su seljaci, mnogo godina kasnije, prilikom oranja otkopavali ljudske kosti. Prema minimalnoj proceni istoričara Aleksandra Dinčića, u Aleksincu i okolini komunisti su ubili preko 600 osoba.

Zasad najdetaljniji popis žrtava komunista sačinili su istoričari Goran Davidović i Miloš Timotijević za čačanski kraj. Sakupili su imena 1.341 žrtve, s tim što za 735 osoba nije bilo moguće utvrditi od koga su stradale, ali pouzdano se zna da je reč o protivnicima komunizma. Ovde treba dodati još preko 1.000 mladića koje su komunisti nasilno mobilisali i smišljeno odvodili pred nemačke cevi na Sremskom i drugim frontovima toga doba. Inicijativa da se otkopa jedna od masovnih grobnica, na pomoćnom igralištu FK ''Borac'', uvek je propadala.

U Kragujevcu, komunisti su najviše ubijali u Kapislani, u krugu vojne fabrike, a imali su i logor na Metinom brdu, takođe preuzet od nacista. U Kruševcu postoji čak i toponim Madžino groblje, prema imenu jednog komuniste. U Užicu, krajem 1944. i početkom 1945, ubijali su u Skojevskom parku na brdu Pora, u Krčagovu, gde je danas gradska bolnica, u Starom gradu (danas: Terazije), kao i u tranšejama iznad Carine. U Valjevu su ubijali na brdu Krušik, ispod kasarne Petog puka. Žrtve leskovačkog kraja ubijane su u okolnim selima, najviše u Slavniku, gde je postojao i logor. U Gornjem Milanovcu, mnogi „narodni neprijatelji" izdahnuli su pod mukama u zgradi starog suda, gde je bila glavna tamnica. U samom gradu egzekucije su bile na mestu zvanom Groblje. U Resavi svake noći su bila streljanja kraj druma Svilajnac - Crkvenac, a masovna grobnica postoji i u Rasadniku. Masovne grobnice u Jagodini nalaze se u bagremaru kraj puta za Rakitovo, u bagremaru Mike Mladenovića i na Konjskom groblju, koje se i danas zove Strelište, a u Zaječaru na brdu Kraljevica, kraj puta za selo Vražogrnac, u potoku Zmijanac, u jarugama prema Boljevcu, na obalama Timoka, u šumi pored Tupižnice...

Kao strelište u Šapcu poslužila je stara tvrđava, dok je u Požarevcu najviše nevinih građana palo kraj starog petrovačkog puta.

Jedna od današnjih opština sa najvećim brojem žrtava komunizma je Aranđelovac. Istraživač Rade Glavaš sakupio je više od 500 imena ubijenih, koja će uskoro biti objavljena u njegovoj knjizi. Kompletan popis postoji i za opštinu Sopot, koji sadrži 202 imena ubijenih od komunista.

U Novom Sadu komunisti su ubijali „narodne neprijatelje" u Rajinoj šumi, a u Banatu najviše u Deliblatskoj peščari. Na Kosmetu, najviše u Kosovskoj Mitrovici, a postojao je i logor kraj manastira Visoki Dečani, u kome su kosti ostavljali „kulaci" iz cele Srbije


Da li je u kraljevini postojalo nesto slicno?

E, onda je zaista šteta što ga je upropastio onim ekstremističkim izjavama i zapisima.
I za mene su Dostojevski i Šekspir duhovni velikani, ali VN koji je imao onakve izjave - ne. Zato mi se čini da je nazivati ga duhovnim velikanom - krajnost, jer te njegove problematične izjave upravo ukazuju na uskost duha.

drug.clan

Jelica Greganović

Ono malo njegovih izjava koje sam pročitala su jako isključive, grube i netolerantne.

Crkveno ucenje (svake crkve) i izjave su uvek iskljucive, grube, i netolerantne. To je glavna osobina dogme, bilo koje!

Da! Nikada mi vece biti jasno kako mnogi pametni i uceni ljudi ne razumeju ovu jednostavnu cinjenicu.

Nikola Knežević

A sta je sa tolerancijom prema drugim verama, prema ateistima, prema gresnicima, prema svakome ko se drzne da dovede u pitanje dogmu?

Mogao bi ovde do sutra navoditi primere netolerancije crkava. Milosrdje je samo sastavni deo licemerja koje je u osnovi religije.

Da vidimo, Mao Ce Dung, Staljin, Pol Pot, Čaučesku, (Tita i Kastra ipak ne bih da stavljam u ovo "fino" drustvo). Sve te ljude je odlikovao nadasve, torerantan stav prema neistomišljenicima.

Vi ste ljudi veoma iskljucivi. Ko nije za crkvu taj je odmah za pola pota i staljina!
Ko nije sa vama taj odmah krvni neprijatelj? Jesam li ja negde ikada rekao da su gore pomenuti bili tolerantni i dobri?
Njihovi postupci ne umanjuju zlodela i netoleranciju crkve pa navodjenjem tih primera samo ste stavili jednakost izmedju njih. Znaci vi kazete da je crkva rame uz rame sa pomenutim likovima?

vracarac92

Ala si se raspisao, svaka cast.

Problem sa svim sto si ti napisao nije u tome da je sve neistina (bilo je zlocina to niko ne spori) vec sto je ovde sve desetosruko naduvano i sto pretpostavljas da su svi ubijeni bili nevini civili (uspeli su da svuku uniforme). Osim toga ti zlocini komunista dosli kao odgovor na zlocine koje mnogi od tih ljudi zapoceli i sprovodili tokom rata.

U stvari na momente dobro krenes navodeci konkretne primere od 20, 50 ili 200 ljudi sa tacnim lokacijama i nekim imenima gde je verovatno bilo zlocina ali onda pocinjes da se razbacujes sa ciframa po kojima ispadne da su komunisti ubili vise ljudi nego sto je bilo stanovnika, da u stvari nemci i ustase nisu ni ubijale vec su sve ljude (i vise od tog broja) koji su poginuli u ratu pobili partizani. Navodis primere masovnih egzekucija gde postoje samo pojedinacni svedoci ubistava nad desetinama hiljada ljudi. Kao da je likvidaciju tolikog broja ljudi lako sakriti pa je samo jedan neustrasivi borac za pravdu uspeo to da sazna.

Istina treba da se otkrije ali je ovakvim cak i neupucenima ocevidnim lazima samo zakopavate jos dublje. Jednog dana kada istina ispliva mnogi ce pozeleti i da nije isplivala jer ce pokazati pljave i krvave ruke mnogih onih za koje sada tvrdite da su svi nevini likvidirani.

dunja73

Crkveno ucenje (svake crkve) i izjave su uvek iskljucive, grube, i netolerantne. To je glavna osobina dogme, bilo koje!

O dragiboze , o majngot ..o druze clan !!
Kako ovako mozete ??

Niste razumeli. Drugclan je mislio na jednu drugu stvar. Crkveno ucenje je netolerantno zato sto u njega ili verujes ili ne verujes. Nema tu rasprave! Ne moze patrijarh ili papa biti tolerantan prema "drugacijem" tumacenju crkvenog ucenja. Ako ti se ne svidja ili ako ne verujes - izvoli u neku drugu crkvu.

Inner Party

dunja73

Crkveno ucenje (svake crkve) i izjave su uvek iskljucive, grube, i netolerantne. To je glavna osobina dogme, bilo koje!

O dragiboze , o majngot ..o druze clan !!
Kako ovako mozete ??

Niste razumeli. Drugclan je mislio na jednu drugu stvar. Crkveno ucenje je netolerantno zato sto u njega ili verujes ili ne verujes. Nema tu rasprave! Ne moze patrijarh ili papa biti tolerantan prema "drugacijem" tumacenju crkvenog ucenja. Ako ti se ne svidja ili ako ne verujes - izvoli u neku drugu crkvu.

Pa valjda je recenica koju sam napisao "To je glavna osobina dogme, bilo koje!" ovo jasno izrekla.

Hvala Party na pojasnjenju za druge

vec sto je ovde sve desetosruko naduvano i sto pretpostavljas da su svi ubijeni bili nevini civili

Naravno da nisu svi, ali vecina jeste.
Vise je obicnih gradjana u srbiji nastradalo od strane komunista nego od strane nacista (+ saradnika) i to uglavnom zbog ideoloskih razlika.



Za svega nekoliko meseci, od oktobra 1944. do maja 1945. godine, posleratne vlasti u Srbiji su likvidirale najmanje 180.000 ljudi. Većini je presuđeno bez suda i suđenja, bez dokaza i uverljivih svedoka, pa su se pred streljačkim strojem našli i ratni zločinci i nevina deca! I dok EU traži da se ovaj period naše istorije potpuno rasvetli, država kao da za to i ne haje!

Na to, uostalom, upućuju i izjave svedoka koji ovih dana svedoče pred Državnom komisijom za rasvetljavanje činjenica o pogubljenju Draže Mihailovića. Osim tvrdnje da je komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini likvidiran i sahranjen u Lisičjem potoku, ponovo je „vaskrsla" davna sumnja da su na istom mestu, pored njega, streljane i pokopane stotine drugih. Prema rečima istoričara Srđana Cvetkovića, saradnika Instituta za savremenu istoriju, na teritoriji bivše Jugoslavije, od septembra 1944. pa sve do polovine 1945. godine, stradalo je od 280 do 300 hiljada ljudi, od čega samo u Srbiji oko 180.000.

- Teško je navesti tačan broj pogubljenih i lokacija na kojima su zakopavani, ali vodimo se jasnom računicom - skoro da nema mesta u Srbiji u kojem nije bilo egzekucija. U selima su streljane grupe od pet do 40 ljudi. Samo je u Vrčinu, recimo, odjednom streljano 40 osoba. U palankama i varošicama ubijano je od nekoliko desetina do stotinu ljudi, a najteže je utvrditi obim egzekucija u većim gradovima. Tamo se broj likvidiranih kreće od 300 do 400, pa čak i do hiljadu ljudi i više! - govori Cvetković.



U Beogradu su streljanja obavljana na više lokacija, a najmasovnija u Lisičjem potoku, ističe istoričar Srđan Cvetković. On kaže da je „skoro svaka veća zgrada sa boljim podrumom" tada pretvarana u zatvor. Najveći istražni zatvori su bili u Đušinoj ulici, „Glavnjača" kod Prirodno-matematičkog fakulteta, zatim na Banjici i Adi Ciganliji.

- Prva streljanja u gradu obavljena su još 17. oktobra 1944, u Belimarkovićevom voćnjaku, na prilazu Beogradu, jer su partizani dolazili iz pravca Avale. Procenjuje se da je skoro 95 odsto stradalih ubijeno bez suda - priča Cvetković.

Pre nekoliko nedelja Vlada je formirala komisiju čiji je zadatak da utvrdi sve okolnosti u kojima su 1944.-1946. streljani građani Srbije i sahranjivani po tajnim masovnim grobnicama.
- Komisija koja se bavi streljanjem generala Mihailovića našla je fascinantne podatke o streljanjima građana Srbije, čak i kompletne spiskove i mesta streljanja, kao i sahranjivanja u nekoliko stotina masovnih grobnica na teritoriji Srbije. To nam jasno ukazuje da je tadašnjoj vlasti cilj bio samo da sakrije mesto sahrane generala Mihailovića jer je to smatrala kao politički problem. S obzirom da je u Sloveniji, koja ima istu komisiju, za deset godina nađeno 200 masovnih grobnica streljanih bez presude, osnovano se može pretpostaviti da je broj takvih grobnica u Srbiji daleko veći – kaže Slobodan Homen.

Prema rečima istoričara Srđana Cvetkovića, saradnika Instituta za savremenu istoriju, na teritoriji bivše Jugoslavije, od septembra 1944. pa sve do polovine 1945. godine, stradalo je od 280 do 300 hiljada ljudi, od čega samo u Srbiji oko 180.000.

I Cvetkoviceva izjava je krunski dokaz?

I Cvetkoviceva izjava je krunski dokaz?

Cifra sigurno nije daleko od istine. Covek je ipak strucnjak i verovatno zna sta govori.
U ostalom i drzavna komisija (koju uporno opstruiraju komunisti iz SPS-PUPS) je iznela dosta zanimljivih podataka o broju stratista i masovnih grobnica...........ispada da su crveni sve pedantno zapisivali da bi se odcepali plena svojih zrtava.

drug.clan

Crkveno ucenje (svake crkve) i izjave su uvek iskljucive, grube, i netolerantne. To je glavna osobina dogme, bilo koje!

Znaci i vase, komunisticke, antiliberalne i antizapadne dogme? Pa, ko priznaje, pola mu se prasta, kao sto su nas ucili...

Milan M. Ćirković

drug.clan

Crkveno ucenje (svake crkve) i izjave su uvek iskljucive, grube, i netolerantne. To je glavna osobina dogme, bilo koje!

Znaci i vase, komunisticke, antiliberalne i antizapadne dogme? Pa, ko priznaje, pola mu se prasta, kao sto su nas ucili...

Opet me cudi Vase neznanje gospodine Cirkovicu.
Da li vi znate sta je dogma?

To je glavna osobina dogme, bilo koje!" ovo jasno

Samo bih molila da mi na jedno jedino pitanje odgovorite

Da li zbog Crkvenih " dogmi " ne treba verovati u Boga ?

dunja73

To je glavna osobina dogme, bilo koje!" ovo jasno

Samo bih molila da mi na jedno jedino pitanje odgovorite

Da li zbog Crkvenih " dogmi " ne treba verovati u Boga ?

Ma to nema nikakve veze, draga Dunja - jedino ova braca blizanci (u svemu, pa i u dogmatizmu, a i u zlocinima), dakle verski i komunisticki fanatici, zele svako iz svog razloga, da vas ubede da je to jedno te isto. Kao sto nema istinskog konflikta izmedju nauke i religije, nema ni istinskog konflikta izmedju personalne religioznosti i antiklerikalizma u kulturnom, drustvenom i bilo kom drugom kontekstu. Na kraju krajeva, ljudi koji su bili najveci antiklerikalisti u istoriji i stoga bili iskljucivani iz crkava su, realno, bili najpobozniji (Dekart, Volter, Lav Tolstoj, itd.).

drug.clan

Da li vi znate sta je dogma?

Boze (sic!), pa to je objasnjeno u Tezama o Fojerbahu! (vidi narocito pod #3, 4 i 6) Sedite, druze.clan, jedan.

Prema rečima istoričara Srđana Cvetkovića, saradnika Instituta za savremenu istoriju, na teritoriji bivše Jugoslavije, od septembra 1944. pa sve do polovine 1945. godine, stradalo je od 280 do 300 hiljada ljudi, od čega samo u Srbiji oko 180.000.

"Likvidacije bez suda: 1944-1945 Srbija 80 000 (od toga 45 000 Nemaca i Madjara u Vojvodini i 35 000 u Srbiji) ,i najmanje 80 000 u Sloveniji civila i ratnih zarobljenika tu treba adodati Hrvatsku i BIH ukuopno u Jugoslaviji oko 180 000"
Dakle, Srđan Cvetković kaže: u Srbiji 35 000.
Od toga "oko 9000 yarobljenih na Zelengori i u Sloveniji", te "2-3000 naoružanih odmetnika"...
Postoji opravdana pretpostavka i da su neki među stradalima bili ratni zločinci...
Dakle, i prema Srđanu Cvetkoviću, jednom od najistaknutijih promotera "posleratnih" zločina, ne bi moglo biti više od 20.000 "civila" u Srbiji - članova kojekakvih administracija, policajaca, špijuna-potkazivača i sl...
Mada još uvek ne videsmo neki spisak od 5.000 tih civila. Ili makar 1.000.

Milan M. Ćirković

drug.clan

Da li vi znate sta je dogma?

Boze (sic!), pa to je objasnjeno u Tezama o Fojerbahu! (vidi narocito pod #3, 4 i 6) Sedite, druze.clan, jedan.

Izgleda da ste ga vi pogresno shvatili ili vam je tumac istog bio "dogmatski" opterecen.

Господине Ћирковић,

Na kraju krajeva, ljudi koji su bili najveci antiklerikalisti u istoriji i stoga bili iskljucivani iz crkava su, realno, bili najpobozniji (Dekart, Volter, Lav Tolstoj, itd.).

Био бих Вам захвалан ако би ми предочили у којим се текстовима могу уверити у побожност Волтерову.
Унапред захвалан.

nidža velimirović,
je običan klerofaširani lik svog doba, pobornik rasizma, kvazi-ideja o arijanizmu i semitima, čovek svog vremena, depresivac... postoji razlika u spiritu njegovih pre-wwII napisa i onih potonjih kada je zapalio u free USA.

Ako je zaista takav, zasto je onda zavrsio u naci -logoru?
Da je zaista bio takav kao sto tvrdis, Hitler bi mu dodelio ulogu i publicitete isti (ili slican) kao sto je dodelio Jerusalimskom muftiji!
Oprosti i molim te bez ljutnje, ali stvarno preterujes!
Nema logike............milslim da si nesto (slucajno) pobrkao.

Јелица Грегановић:

Crkveno ucenje (svake crkve) i izjave su uvek iskljucive, grube, i netolerantne. To je glavna osobina dogme, bilo koje!

čak i demokratske?

Vladimir Maričić

Јелица Грегановић:

Crkveno ucenje (svake crkve) i izjave su uvek iskljucive, grube, i netolerantne. To je glavna osobina dogme, bilo koje!

čak i demokratske?

sto bi demokratska bila izuzeta?

a da sam ga onda postovao bilo bi to okarakterisano kao politički napad na LDP,

Pa šta, jel' LDP Sveta Krava pa je svaka kritika odmah napad na likove i dela LDP članova??

dragan7557 cerski

vracarac92

Ako je zaista takav, zasto je onda zavrsio u naci -logoru?
Da je zaista bio takav kao sto tvrdis, Hitler bi mu dodelio ulogu i publicitete isti (ili slican) kao sto je dodelio Jerusalimskom muftiji!
Oprosti i molim te bez ljutnje, ali stvarno preterujes!
Nema logike............milslim da si nesto (slucajno) pobrkao.

"On September 15, 1944 both Patriarch Dozic and Bishop Nikolai were sent to the Dachau concentration camp, which was at that time the main concentration camp for priests arrested by the Nazis. Both Velimirovic and Dozic were held as 'special prisoners' (Ehrenhafling) imprisoned in the so-called Ehrenbunker (or Prominentenbunker) separated from the work camp area, together with high-ranking Nazi enemy officers and other prominent prisoners whose arrest has been dictated by Hitler directly. In December 1944 they were transferred from Dachau to Slovenia, together with Milan Nedic, the Serbian collaborationist PM, and German general Hermann Neubacher, the first Nazi mayor of Vienna (1938-1939), as the Nazis attempted to make use of Patriarch German's and Nikolai's authority among the Serbs in order to gain allies in the anti-partisan movements.
Patriarch Dozic testified himself that both he and Velimirovic were treated normally."

Živeo je u US od '46. do '56.

"Univerzitetska Evropa je istucala svoga Boga u stupi i razbila u bezbrojne atome, protone i elektrone od kojih se jedva noge mogu očistiti. Da li ste sa Evropom ili svojim narodom? Ako kažete da ste sa Evropom onda se brzo lečite da ne bi zarazili svoj narod...", pisao je tih ratnih godina "raspevana lira" Nikolaj Velimirović, tvrdeći da su "evropski narodi pod prokletstvom božijim jer oni nisu više narodi nego jazavci... dvonogi majmuni... zverovi a ne ljudi... Evropski intelektuizirani čovek napravio je ugovor sa đavolom... Evropa je jeres... A ti Srbijo, kuda si pošla za Evropom? Ti nikada nisi išla njenim putem i nikada za njom. Nazad, na svoje, ako hoćeš da se spaseš i živiš..." Nikolaj Velimirović je na istom mestu primetio da je "kultura nula ispod jedinice". "Jevreji i njihov otac đavo", piše onaj koga Srpska pravoslavna crkva naziva arhipastirom, "uspeli su laganim dugotrajnim trovanjem duha i srca evropskog čovečanstva da ovo odvrate od pravog bogopoštovanja i privuku na poklonjenje idolu kulture... dim, prah, blato, mutljag... glupačka ništarija..."

"Pronalasci evropski doveli su", prema mišljenju onoga ko je nedavno proglašen svetim, "čovečanstvo na obronak propasti, doveli ga u duhovni mrak i u mračnu kvarež kakva se ne pamti u istoriji čovečanstva. Jer sve svoje pronalaske Evropa je uperila protiv Hrista; da li po svome sopstvenom krivoumlju ili po nagovoru Jevreja, ne znamo", piše Velimirović, nabrajujući potom među pronalascima teleskop, mikroskop, železnicu, parnu fabriku, mašine za plivanje pod vodom, za letenje u vazduhu... ()

Vladici nisu bile previše drage ni druge civlizacijske tekovine: "Revnost za čistoćom postala je manijom za čistoćom. No nažalost, i ovde je Čivutin umešan... Vodovod, vodovod, vodovod. Kupatila, kupatila, kupatila! Čistoće, čistoće, čistoće! I svi klonuše od umora perući se i čisteći se spolja..."

Prema mišljenjima njegovih kritičara, Velimirović je ispisao neke od najžešćih stranica u istoriji modernog antisemitizma: "Sva moderna gesla evropska sastavili su Židi, koji su Hrista razapeli: i demokratiju, i štrajkove, i socijalizam, i ateizam, i toleranciju svih vera, i pacifizam i sveopštu revoluciju, i kapitalizam i komunizam. Sve su to izumi Židova, odnosno oca njihova đavola. I to je sve u nameri da Hrista ponize, da Hrista ponište, i da na presto Hristov stave svog jevrejskog mesiju, ne znajući ni dan danas da je to sam Satana, koji je otac njihov i koji ih je zauzdao svojom uzdom i bičeva ih svojim bičem... Ali je za čuđenje, da su se Evropejci, kršteni i miropomazani, potpuno predali Židovima tako da židovskom glavom misle, židovske programe primaju, židovsko hristoborstvo usvajaju, židovske laži kao istine primaju, židovska gesla kao svoja primaju, po židovskom putu hode i židovskim ciljevima služe... Ali najvažnije je kako je hrišćanska Evropa postala sluškinja Židova i kako je otpala od Oca svetlosti i priznala đavola za svoga Oca u svima mislima i delima svojim..."

Univerzitetska Evropa je istucala svoga Boga u stupi i razbila u bezbrojne atome, protone i elektrone od kojih se jedva noge mogu očistiti. Da li ste sa Evropom ili svojim narodom? Ako kažete da ste sa Evropom onda se brzo lečite da ne bi zarazili svoj narod

...

Posle citata koje smo na ovom blogu videli, mogao bih da zamerim Biljani Srbljanovic preteranu blagost.

Evo, još jednog bisera Sv. Nikolaja:

Године 1935. Николај Велимировић је одржао предавање у Београду под насловом „Национализам Светог Саве“. У том излагању изнео је тврдњу да су покушаји Адолфа Хитлера o немачкој националној цркви сличне идејама Светог Саве о народној вери и цркви:[5][11]

„Ипак се мора одати признање садашњем немачком Вођи, који је као прост занатлија и човек из народа увидео да је национализам без вере једна аномалија, један хладан и несигуран механизам. И ево у 20-ом веку он је дошао на идеју Светога Саве, и као лаик подузео је у своме народу онај најважнији посао, који приличи једино светитељу, генију и хероју.“ (izvor)

Ako je i od svetitelja, mnogo je.

Dr M

Univerzitetska Evropa je istucala svoga Boga u stupi i razbila u bezbrojne atome, protone i elektrone od kojih se jedva noge mogu očistiti. Da li ste sa Evropom ili svojim narodom? Ako kažete da ste sa Evropom onda se brzo lečite da ne bi zarazili svoj narod

...

Posle citata koje smo na ovom blogu videli, mogao bih da zamerim Biljani Srbljanovic preteranu blagost.

Univerzitetska Evropa (a bogami i Amerika i ostali) je istucala svoj moral (i autonomiju) i stavila ga u sluzbu prljavog kapitala. Ono sto nije uspela mocna crkva u srednjem veku uspela je sacica finansijera sa "spricerom i kavurmom" koju i ja inace nesto nevolem.

Valdika jedino nije prepoznao da je i crkva svog Boga istucala jedno 15. vekova ranije

Команданту јужног фронта, генералу Александру фон Леру, Хитлер је лично издао наређење: “Уништити српску интелигенцију, обезглавити врх Српске православне цркве, и то у првом реду патријарха Дожића, митрополита Зимоњића и епископа жичког Николаја Велимировића, као и калуђере и монахиње српских манастира”. Чим су Немци окупирали земљу, одмах су војне и полицијске снаге упале у Жичу и изоловале Владику Николаја. 12. јула 1941. године ухапсили су га и пребацили у манастир Љубостињу у заточеништво. Био је то његов растанак са Жичом. Под јаком немачком стражом Владика је у Љубостињи остао све до 3. децембра 1942. године када је заједно са јеромонахом Василијем Костићем, потоњим епископом жичким, и својим синовцем Јованом Велимировићем, пребачен у манастир Војловицу код Панчева. После неколико месеци, крајем маја 1943. године немци су у Војловицу довели и патријарха Гаврила. Своје тамничке дане, Владика Николај је испунио даноноћним радом и молитвом. У Љубостињи је написао своја позната дела: “Теодул”,“Српски народ као Теодул”,“Средњи систем”,“Индијска писма”,“Мудра игуманија љубостињска”,“Стослов о љубави”и друге књиге. У Војловици је исправио Вуков превод Светог писма Новог завета.

Пред крај рата, 15.септембра 1944. године Немци су Владику Николаја и Патријарха Гаврила спровели из манастира Војловице у злогласни концентрациони логор Дахау у Немачкој. Они су били једина два црквена великодостојника у Европи који су били заточени од немачке солдатеске и који су прошли пакао логора Дахау. Ослобођени су 8.маја 1945. године од стране савезничке 36. Америчке дивизије. Неко време потуцали су се обојица по земљама западне Европе а затим се Патријарх вратио у земљу и преузео дужност поглавара Српске цркве. Николај је кренуо голготским стазама емиграције. Није желео да се врати у своју вољену Србију у којој је насилно дошао на власт безбожнички и богоборачки комунистички режим. Сматрао је да ће више за свој народ урадити ако остане у емиграцији и покрене своје пријатеље у Европи и Америци да помогну Србији. “Када кућа гори, пожар се гаси споља” - често је говорио.

Преко Енглеске стигао је у Америку. Тамо је наставио свој мисионарски и списатељски рад.

Велики страдалник за живота, постао је још већи страдалник после смрти. Проглашен је за издајника и непријатеља свог народа. Он, који је преживео све страхоте рата, и који је био заточеник најзлогласнијег фашистичког логора, проглашен је за сарадника окупатора. Многи су се такмичили ко ће га више попљувати и понизити. Пљували су и понижавали себе. Николај је остао недокучива величина, духовни стуб и упориште, нејгенијалнији српски беседник и богослов, највећи српски црквени писац и мислилац. епископ Лаврентије је сабрао његова дела и издао у петнаест великих томова са преко 12.000 страница, почасни доктор Глазговскког и Колумбијског универзитета, велики отац цркве и духовник, од чијег духовног капитала Српска црква данас живи и живеће кроз векове.

извор
Твој извор, Војиславе, је ништа друго него комунистичка пропаганда. Пошто је Свети Владика Николај био један од најгласнијих бораца против комунистичког режима, комунистичка пропаганда је, потпомогнута полтронима којих никад није фалило у Србији, ширила лажи како би се укаљало име часнога Владике.

Да не бих сличан коментар понављао на два места, питање за тебе и друге блогере, првенствено Астрид и Др М: Када би све те комунистичке измишљотине биле истините, како онда објашњавате да је Владика Николај био притворен чим су Немци ушли у Србију и остао у заточеништву до краја рата? Како је доспео у Дахау, један од логора смрти? И ако је имао иста права као и британски официри, да ли му се то може узети за зло? Да нису и Британци били сарадници окупатора?

Jelica Greganović

Hvala za linkove, Nikola, sa zadovoljstvom ću ih pogledati, propustila sam te tvoje tekstove.E, sad, ako nazoveš nekog "duhovnim velikanom", meni to zvuči kao krajnost, pozitivna, ali ipak krajnost, jer ima li išta više od toga? Dakle, krajnost. Jednom krajnošću se druga krajnost teško kredibilno kritikuje.

Stvarno ne razumem patronizerski ton gospođe Greganović: nisam pročitala, ne znam i ne želim da znam, ali vala imam stav ko vrata.

libkonz

Твој извор, Војиславе, је ништа друго него комунистичка пропаганда. Пошто је Свети Владика Николај био један од најгласнијих бораца против комунистичког режима, комунистичка пропаганда је, потпомогнута полтронима којих никад није фалило у Србији, ширила лажи како би се укаљало име часнога Владике.

lib, ja zaista nisam prisustvovao predavanju čiji sam deo citirao, Nikolaj ga je održao 1935.g. Evo integralnog teksta predavanja. Pogledaj deo IV, i vidićeš da je svetitelj tačno tako rekao.

libkonz

Да не бих сличан коментар понављао на два места, питање за тебе и друге блогере, првенствено Астрид и Др М: Када би све те комунистичке измишљотине биле истините, како онда објашњавате да је Владика Николај био притворен чим су Немци ушли у Србију и остао у заточеништву до краја рата? Како је доспео у Дахау, један од логора смрти? И ако је имао иста права као и британски официри, да ли му се то може узети за зло? Да нису и Британци били сарадници окупатора?

Što se tiče činjenica vezanih za Nikolajevo zatočeništvo u II svetskom ratu i njegov boravak u Dahauu, poznato je da su Nikolaj i patrijarh Gavrilo u Dahauu proveli oko dva meseca i to kao počasni zatvorenici – znači u boljim uslovima od običnih logoraša. Oni su u Dahauu nosili mantije i nisu morali da se šišaju i briju. Barake u kojima su bili zatvoreni nisu se zaključavale i na raspolaganju su imali dvorište izdvojeno od glavnog logora. Jeli su istu hranu kao i njihovi čuvari.

Ova dva velikodostojnika SPC dovedeni su u Dahau u jesen 1944, kada su se Nemci već povlačili iz Srbije pred naletima Crvene armije. Oni tamo nisu prebačeni zbog svoje antifašističke delatnosti, već da bi ih Nemci iskoristili kao zalog u pregovorima sa Ljotićem i Nedićem. Nikolaj i Gavrilo pušteni su u decembru 1944. i poslati u Beč na odmor.

Izvor, svakako, nije komunistički.

Srđan Fuchs

nidža velimirović,
je običan klerofaširani lik svog doba, pobornik rasizma, kvazi-ideja o arijanizmu i semitima, čovek svog vremena, depresivac... postoji razlika u spiritu njegovih pre-wwII napisa i onih potonjih kada je zapalio u free USA...prethodne su mračnije, potonje pokajnije... valjda se razočarao čoek što adolf nije uspeo da odradi poso do kraja pa iz razočarenja tražio novi identitet? šalim se... ali mračan deda, uostalom kao spc uopšte ili kao svi klerotetotalitarni svih meridijana.

Potpuno se slazem sa tvojim opisom vladike Nikolaja. NIje ni cudo sto ga danas brane nase vrle "patriote".

Vladimir Maričić

Био бих Вам захвалан ако би ми предочили у којим се текстовима могу уверити у побожност Волтерову.
Унапред захвалан.

Npr. ima dobar tekst o njegovom deizmu na http://deism.com/voltaire.htm . Tu je i cuvena recenica u engl. prevodu: "It is perfectly evident to my mind that there exists a necessary, eternal, supreme, and intelligent being." Covek se doticao te teme u gotovo svakoj drugoj knjizi, tako da je izbor veliki... (Ja licno volim onaj odeljak u "Macromegasu" gde se kroz shalu doticne ozbiljnog problema panteizma/deizma.)

Када би све те комунистичке измишљотине биле истините, како онда објашњавате да је Владика Николај

libkonz,

ne ulazim u bilo cije izmisljotine.

Moj stav prema vl. Nikolaju proizlazi iz :

Sva moderna gesla evropska sastavili su Židi, koji su Hrista razapeli: i demokratiju, i štrajkove, i socijalizam, i ateizam, i toleranciju svih vera, i pacifizam i sveopštu revoluciju, i kapitalizam i komunizam. Sve su to izumi Židova, odnosno oca njihova đavola. I to je sve u nameri da Hrista ponize, da Hrista ponište, i da na presto Hristov stave svog jevrejskog mesiju, ne znajući ni dan danas da je to sam Satana, koji je otac njihov i koji ih je zauzdao svojom uzdom i bičeva ih svojim bičem... Ali je za čuđenje, da su se Evropejci, kršteni i miropomazani, potpuno predali Židovima tako da židovskom glavom misle, židovske programe primaju, židovsko hristoborstvo usvajaju, židovske laži kao istine primaju, židovska gesla kao svoja primaju, po židovskom putu hode i židovskim ciljevima služe... Ali najvažnije je kako je hrišćanska Evropa postala sluškinja Židova i kako je otpala od Oca svetlosti i priznala đavola za svoga Oca u svima mislima i delima svojim."

...reci koje je sam, nedvosmisleno, izgovorio.

Vojislave, koristeći tvoj izvor, želim da istaknem tekst koji se zamera Svetom Nikolaju:

Luter je svojom crkvenom bunom uspeo jedino da podeli nemački narod na dve polovine, gotovo ravne, no jednu nacionalnu crkvu nije mogao ustanoviti. Luterova buna stvorila je od Evrope ratno poprište, na kome se s prekidima ratovalo stolećima, no samo s delimičnim ili pogotovu nikakvim uspehom. Luterovu zamisao o stvaranju jedne nacionalne crkve u Nemačkoj u naše dane preduzeo je sadašnji Vođ nemačkog naroda. S teškom mukom, i još nesvršenom borbom, on je za poslednje dve godine donekle uspeo da samo od protestantskog dela nemačkog naroda organizira nešto nalik na nacionalnu crkvu.

Da li se ovo može nazvati hvalospevima Hitleru? Ovo su reči Nikolaja Velimirovića izgovorene 1935. godine, u vreme kada je Adolf Hitler uspevao da zavara pola sveta. Pa u Velikoj Britaniji je bio vrlo popularan do početka Drugog svetskog rata. Godinu dana nakon tog predavanja NV, u Nemačkoj su održane i letnje i zimske olimpijske igre. Niko ih nije bojkotovao. Koliko je ljudi 1935. godine moglo da pretpostavi koliko se zlo krije u Hitleru? A pogledaj ponovo označeni tekst. Može li se NV zameriti zbog tih reči izrečenih 1935?
Nadam se da ćemo se složiti da je istorijska činjenica da je Nikolaj zatvoren odmah po dolasku Nemaca u Srbiju. Da Nemci u njemu nisu videli opasnost, ne bi ga zatvorili.
Jasno je da Nemci 1944 nisu želeli da naljute Nedića i Ljotića. Zato NV nije mučen u Dahau.
Lično sam uverenja da je Nikolaj Velimirović preživeo drugi svetski rat samo zahvaljujući generalu Milanu Nediću. Da nije bilo njega, verujem da bi ga Nemci ubili.

Doktore,
te reči je Sveti Nikolaj navodno napisao za vreme zatočeništva u Dahau !
A objavljene su u Austriji 1981. godine.
I tome da verujemo? Pa tim glupostima veruju samo srpski fašisti, tipa Obraza, Stormfronta, Krv i čast i ostali mazgovi i na tome zasnivaju svoj "program". Zar ćemo mi da verujemo u to???

ps Možda nije u okviru teme, ali pade mi na pamet jedna genijalna misao sjajnog reditelja Bilija Vajdlera: Austrijanci su brilijantan narod. Uspeli su da ubede svet da je Adolf Hitler Nemac, a Ludvig Van Betoven austrijanac.

te reči je Sveti Nikolaj navodno napisao za vreme zatočeništva u Dahau !

Zelim da verujem, za potrebu ove diskusije, da je tako.

Medjutim, imao je jos 12 godina zivota, van fasizma i komunizma, da demantuje tekst, ili da se pokaje ili...

imao je jos 12 godina zivota, van fasizma i komunizma, da demantuje tekst, ili da se pokaje ili...

Doktore, zaboravljaš:

A objavljene su u Austriji 1981. godine.

ps Možda nije u okviru teme, ali pade mi na pamet jedna genijalna misao sjajnog reditelja Bilija Vajdlera: Austrijanci su brilijantan narod. Uspeli su da ubede svet da je Adolf Hitler Nemac, a Ludvig Van Betoven austrijanac.

Evo, da ostanemo malo van teme:

Pitali Ajnstajna sta je, Nemac ili Jevrejin.

"Ovako, odgovori on:

Ako se ispostavi da su moje teorije tacne, Nemci ce tvrditi da sam Nemac a Francuzi da sam Jevrejin.
Ako sam pogresio, za Francuze cu biti Nemac a za Nemce, Jevrejin".

Mozda i nismo bas sasvim van teme..

Ako se ispostavi da su moje teorije tacne, Nemci ce tvrditi da sam Nemac a Francuzi da sam Jevrejin.
Ako sam pogresio, za Francuze cu biti Nemac a za Nemce, Jevrejin".

Istina.

libkonz

Nadam se da ćemo se složiti da je istorijska činjenica da je Nikolaj zatvoren odmah po dolasku Nemaca u Srbiju.

Nećemo. Nikolaj je odveden u Dahau 1944.g. i tamo je proveo oko dva meseca.

libkonz

Koliko je ljudi 1935. godine moglo da pretpostavi koliko se zlo krije u Hitleru?

Jevreji u Nemačkoj nisu morali ništa predpostavljati 1935.g.
Ne znam kako je Nikolaj onda mogao u njemu da vidi genija, svetitelja i heroja.

„Ипак се мора одати признање садашњем немачком Вођи, који је као прост занатлија и човек из народа увидео да је национализам без вере једна аномалија, један хладан и несигуран механизам. И ево у 20-ом веку он је дошао на идеју Светога Саве, и као лаик подузео је у своме народу онај најважнији посао, који приличи једино светитељу, генију и хероју.“

Doktore, zaboravljaš:
A objavljene su u Austriji 1981. godine.

Ne zaboravljam ni da je znao sta je napisao `44 (?) i da je znao sta se desavalo do `45, ali ne znam da je suza svetiteljska pala na grobove mucenika, zrtava ideologije koja mu je bila u dusi.

Nećemo. Nikolaj je odveden u Dahau 1944.g. i tamo je proveo oko dva meseca.

Wikipedia o Nikolaju:

Николај је ухапшен 1941. године и одмах затворен у манастир Љубостињу, а затим је пребачен у затвор у манастир Војловицу код Панчева и заточен тамо заједно са Патријархом Српским Гаврилом Дожићем, строго контролисани оружаном немачком стражом. (Сачуван је из тих дана, у једној свесци, Николајев "Молбени канон и Молитва" Пресветој Богородици Војловачкој, као и касније написане, у Бечу јануара 1945. већ познате "Три молитве у сенци немачких бајонета", забележене на корицама Јеванђеља у Српској цркви у Бечу).
14. септембра 1944. године Немци су Владику Николаја и Патријарха Гаврила спровели из Војловице у концентрациони логор Дахау. Тамо су они затворени у посебном делу за високе официре и свештенство (Ehrenbunker), третирани боље од осталих и имали статус посебних заточеника (Ehrenhäfling). У Дахауу остају три месеца, до децембра 1944. године када их Немци ослобађају. Путују заједно са Миланом Недићем и немачким генералом Херманом Нојбахером у Словенију. Патријарх се одатле враћа у земљу, док Николај одлази прво у Аустрију, па потом у Америку.

Za Hitlera kažem, prevario je on celu Evropu, kao i svet. Malo ih je znalo za njegove namere 1935. godine.

Ne zaboravljam ni da je znao sta je napisao `44 (?) i da je znao sta se desavalo do `45, ali ne znam da je suza svetiteljska pala na grobove mucenika, zrtava ideologije koja mu je bila u dusi.

Pitanje je da li je on to i napisao.
A ubijanje drugih ljudi nikada nije bila njegova ideologija.

Činjenica: On je kritikovao Jevreje. Nije mogao znati da će se pojaviti neko ko će nad njima napraviti genocid.

Pitanje je da li je on to i napisao.

Libkonz, prijatelju dragi,
ja sam, u osnovi, dobrodusan covek.

Neprijatno mi je da Te teram da i dalje branis neodbranjivo.

Zato, prepustam vl. Nikolaja Sudiji u koga je verovao

Libkonz, prijatelju dragi,
ja sam, u osnovi, dobrodusan covek.

Neprijatno mi je da Te teram da i dalje branis neodbranjivo.

Doktore, baš si me nasmejao.
Uglavnom, zadovoljstvo je raspravljati sa ljudima kao što ste ti i Vojislav, koji znate saslušati i argumente druge strane. Mada, na kraju smo ostali kao "Pačija škola" : "al se nisu pomakli dalje od početka"
Pozdrav!

„Ипак се мора одати признање садашњем немачком Вођи, који је као прост занатлија и човек из народа увидео да је национализам без вере једна аномалија, један хладан и несигуран механизам. И ево у 20-ом веку он је дошао на идеју Светога Саве, и као лаик подузео је у своме народу онај најважнији посао, који приличи једино светитељу, генију и хероју.“

briljantno, verovatno je ovim izjednachavanjem hitlera sa sv. savom stekao reputaciju sveca kod domacih vernika

Dr M

Posle citata koje smo na ovom blogu videli, mogao bih da zamerim Biljani Srbljanovic preteranu blagost.

Upravo tako.

dunja73

To je glavna osobina dogme, bilo koje!" ovo jasno

Samo bih molila da mi na jedno jedino pitanje odgovorite

Da li zbog Crkvenih " dogmi " ne treba verovati u Boga ?

Bog je jedan a razne crkve i verske zajednice upravo dogmama štite svoj povlašćeni položaj u društvu.Suprotno Hristu koji je propovedao iz ubeđenja, ovi ubeđuju da bi mogli naplaćivati propovedanje.
Pnaj ko iskreno veruje u Boga ne treba mu posrednik.
Juče ste napisali kako je skupljana humanitarna pomoć u Nemačkoj tokom rata na prostoru bivše SFRJ, verovatno znate i Vi da se mnoga sveštena lica nisu baš ponašala na način kako to dilikuje, međusovno su se svađali a bilo je i problema oko pronevere skupljenog novca.
Da se ne lažemo, i sveštenici su ljudi samo što više od ostalih po službenoj dužnosti i u crkvenim odorama glume da si svi pošteni i humani, da su im svi ljudi isti, da su im sve religije za poštovanje.
Odavno su oni shvatili šta je biznis a o asketizmu ni govora nema.

NIKOLAJ VELIMIROVIC O EVROPI:
"Propasce kao Kopernaum.I tamo gde su njene ponosite kule,bice mravinjaci.I gde su njeni bulevari,bice trnjaci i zmijinjaci.I tamo gde je sada sramno kliktanje protiv Hrista,bice bukanje buljina i vrisak sakala.Jer,kad misljase Evropa da je kulturna,onda podivlja.I kad misljase da sve zna,onda oglupi.I kad misljase da je vrlo jaka,onda bese nistavna kao paucina...Aj,braco moja,osamnaesti vek je otac devetnaestog veka,a devetnaesti vek je otac dvadesetog veka...Srbija je sused Evrope,ali Srbija nije Evropa.Neka pomogne Evropi ako hoce,ali neka se ne uleva u Evropu i ne gubi u Evropi.Recju:neka bude s Hristom,neka se hvali Hristom i nicim vise,pa ce se nebesna svetlost prosuti pred njom na putu.I znace kuda ide.Videce svoj pravi put.Neka proslavlja Hrista od sad kao i do sad,i nece se postideti.Amin."
"A ti,Srbijo,kuda si posla za Evropom?Ti nikad nisi isla njenim putem i nikad za njom.Ti si imala svoju misao,svoga Gospoda i svoj put.Nazad,na svoje,ako hoces da se spases i zivis.Sa tudje bljuvotine vrati se svome Hristu,i On ce te osvetliti i spasiti.Amin."
"Ne moze Balkan stajati izmedju Istoka i Zapada,nego iznad jednog i drugog,da svetli i jednom i drugom!"

NIKOLAJ VELIMIROVIC O ZIDOVIMA:
"Za cudjenje je da su se Evropejci,krsteni i miropomazani,potpuno predali Zidovima,tako da zidovskom glavom misle,zidovske programe primaju,zidovsko hristoborstvo usvajaju,zidovske lazi kao istine primaju,zidovska gesla kao svoja primaju,po zidovskom putu hode i zidovskim ciljevima sluze."
"Sva moderna gesla evropska sastavili su Zidi,koji su Hrista raspeli:i demokratiju,i strajkove,i socijalizam,i ateizam,i toleranciju svih vera,i pacifizam,i sveopstu revoluciju,i kapitalizam,i humanizam."

i kao dodatak:

NIKOLAJ VELIMIROVIC KROZ POSMRTNI GOVOR SVOM LJUBIMCU, DIMITRIJU LJOTICU:
"Bog da prosti dusu Dimitrija Ljotica!Vo vjek i vjekova,Amin!Nije mrtav Dimitrije Ljotic.On sada pripada citavom srpstvu.On sada pripada nebeskoj Srbiji.A mrtvi su jaci nego zivi.On je sada jaci nego kad je bio ziv.On je sada jaci nego kada je bio ziv i sputan.On sada jos vise radi i poseduje vise snage.On tek sada radi.Hvala mu!"

Suprotno Hristu koji je propovedao iz ubeđenja, ovi ubeđuju da bi mogli naplaćivati propovedanje.

Ova rečenica mi smeta :

Prema pisanju same Biblije Bog je bio samo u strogo ograničenom broju susreta sa: Adam, Mojsije i Enoh i ni u jednom opisanom susretu nema propovedi.

Bog ne propoveda - jer nema ni potrebe za tom radnjom i suprotno je svemu što znamo o Bogu.

Stanovište koje zauzimaš se odnosi na Isusa Nazarećanina koji u tom momentu (propovedanja) nije imao status Boga.

dragan7557 cerski

libkonz

Činjenica: On je kritikovao Jevreje. Nije mogao znati da će se pojaviti neko ko će nad njima napraviti genocid.

Ti stvarno veruješ u to?I da te podsetim da su za Jevreje već u predratnoj Jugoslaviji postojale kvote za upis u škole i univerzitete.A dolazile su i izbeglice iz Nemačke u to vreme i to jevrejske.

Da se ne lažemo, i sveštenici su ljudi samo što više od ostalih po službenoj dužnosti i u crkvenim odorama glume da si svi pošteni i humani, da su im svi ljudi isti, da su im sve religije za poštovanje.
Odavno su oni shvatili šta je biznis a o asketizmu ni govora nema.

Apsolutno da je tako
zato je potreban dobar izvodjac radova , Future Art, koji bi na svim etazama ,staru i korodiralu istalaciju podjednako dobro
doveo u stanje i stvorio atraktivan prostor za sve zainteresovane , i one "manje zainteresovane"
i korozije se resio putem modernih tehnologija , jer nju "smirglanjem" i "zastitom premazivanja " samo zakratko prkrivamo , ona je opet "tu" nakon nekog perioda..

Pnaj ko iskreno veruje u Boga ne treba mu posrednik.

Bog je u srcima onih koji ga traze..

Stanovište koje zauzimaš se odnosi na Isusa Nazarećanina koji u tom momentu (propovedanja) nije imao status Boga.

Na Isusa se odnosi jer on je propovedao. Bog nije propovedao a njegov sin dok nije razapet jeste.Onda su njegovi u;enici nastavili sa propovedanjem vere u Boga i to radilki iy ube]enje a ne da dođu u neko mesto i prvo traže da im se isplati honorar i napojnica kao što rade ovi što danas prepredaju.

Crkveno ucenje je netolerantno zato sto u njega ili verujes ili ne verujes. Nema tu rasprave!

Mislim da se ovde meša tolerancija sa nečim drugim. A to drugo je (ne)razumevanje. Možeš ti da budeš tolerantan i prema nekome koga ne razumeš, čak i ne želiš da razumeš. Npr. američka demokratija toleriše diktature gde odgovaraju njenim interesima. To ne znači da će komunizam ili fašizam, pa bila šta što nije demokrate-republikanci u skorijoj budućnosti smeti nešto da znači u samim Sjedinjenim Državama.
Inače mislim da je crkvena tolerancija uglavnom iznuđena.
Što se tiče tolerancije Eizo je imao odličan blog o tome.

A ono što je vladika pisao o Evropi mi deluje onako gotivno

mnogo manje monolitna nego onda, više se oseća diverzitet mišljenja i stavova

Kako je to lep način da se kaže da je blog postao jezivo nazadan, politički, ideološki i intelektualno.

Inače, tumačiti bilo koju angažovanu dramu bez uvida u vreme u kom je nastajala je čist promašaj. Tako je i ta Biljanina kritika (sasvim opravdana, što se mene tiče) emotivnija i grublja jer je pisana TADA. Danas bi, siguran sam, to uradila daleko elegantnije. Jer njene drame su sve samo nisu banalne.

I naravno da je lik obojen "antagonizmom i ekstremizmom", a na koji način bi trebalo bojiti fašiste, sa ljubavlju i pažnjom? I to u drami koja je suštinski jedan politički pamflet? Naravno da ne. Sama forma je radikalna, pa takav mora biti i odnos prema likovima. Da je odabrala da piše o njemu na drugi način, tj. da nije pisala političku, angažovanu dramu, i njen odnos prema likovima bi bio drugačiji. Stoga, kritike bi trebalo uputiti angažovanoj drami u celini, ne Biljani Srbljanović per se.

wukadin

A ono što je vladika pisao o Evropi mi deluje onako gotivno

Aha, super frajer taj vladika. Malo je voleo Hitlera i malo je bio antisemita, malo je mrzeo Evropu, malo je mrzeo demokratiju, ali je bio baš onako čovek od boga, što se kaže. Ne bismo nikako smeli prema nacističkom simpatizeru biti negativno nastrojeni.

nabrajujući potom među pronalascima teleskop, mikroskop, železnicu, parnu fabriku, mašine za plivanje pod vodom, za letenje u vazduhu... ()

juu, šta li bi reko tek za kompjuter

Dakle, ti u ovom tekstu nekritično (uz jedva reda radi kao malo pominjanja njegove kontraverznosti) govoriš o njemu da bi kritikovao drugu krajnost kojoj je pribegla BS, da ni jedno od vas dvoje ne mogu da doživim kao iole objektivno. Zato se ne osećam delom Srbija u kojima vi živite. Što, naravno i dalje ne znači da ne treba da razgovaramo, koliko god se može civilizovanije. Najlakše je svađati se, vređati ili ćutati. Teško je pričati i biti pristojan.
Možda bi bilo bolje da si objavio neki svoj kritički tekst o NV i na taj način nam pokazao razliku između kritičkog i kritizerskog posmatranja, ovako...

E, potpis!
Uze mi reči iz usta i tipki tastaturnih:)

Malo je voleo Hitlera i malo je bio antisemita,

Antonači, da je to istina ne bi ga Nemci držali u pritvoru od kad su ušli u Srbiju, nego bi ga pustili da propagira svoje misli.

Vi ste ljudi veoma iskljucivi. Ko nije za crkvu taj je odmah za pola pota i staljina!
Ko nije sa vama taj odmah krvni neprijatelj? Jesam li ja negde ikada rekao da su gore pomenuti bili tolerantni i dobri?

Eh, upravo to - krajnja isključivost. A txt počinje kritikom isključivosti BS. Znači stvar je samo strane, ne metoda - što definitivno ne upada u kategoriju duhovne veličine, niti u tolerantan dijalog.

Kao što takođe duhovnim velikanom ne mogu smatrati antisemitu i veličaoca hitlera, džaba mu poezija ne znam kakva - i priče kako je antisemitizam tek delić!!?? njegovog opusa - taj opus svakako ne krasi duhovna veličina - jer ti "delići" ukazuju upravo na uskogrudost, isključivost i malenkost dotičnog.

Kanonizacija takvog lika u sveca ne znači reći da mu fina poezija i koješta - znači proglasiti kompletan mu lik i delo UZOROM - je li on to? Je li kompletan mu lik i delo smatrate uzornim? I jeste li se u okviru crkve, zbog kontroverznosti koju i sami pominjete, bunili zbog proglašenja NV svecem?

Sva moderna gesla evropska sastavili su Židi, koji su Hrista razapeli: i demokratiju, i štrajkove, i socijalizam, i ateizam, i toleranciju svih vera, i pacifizam i sveopštu revoluciju, i kapitalizam i komunizam. Sve su to izumi Židova, odnosno oca njihova đavola

Svetac?!! Uzor?!! Duhovna veličina?!!

Čoveku smetala i higijena, manija kupatila, i tolerancija svih vera, i kapitalizam i komunizam i mikroskop i podmornice i izumi ini - a ja treba da kažem: jes kontroverzan čika, ali zbog lepe mu poezije i bogoslovskih dela (takođe prožetim antisemitizmom i antimodernizmom potpunim) aj da ga učinimo svecem!!??

Zašto zaista verni unutar SPCa gube kompas po ovom pitanju i nisu u stanju da kritikuju postupke svoje crkve? Ili su makar mnogo tihi u tome? Već se zadovoljavaju time da kažu Ajd jest ima tu i toga, ali to delići - meni su ti "delići" tako skandalozni da ih ne bi oprostila nikome i prećutala - a ne liku koji je svecem proglašem!

Druže član,
Vaš omiljeni junak Staljin je sam stucao 30 miliona proletera bez kapital i kavurme. A koliko sam ja razumeo gospoidin Knežević je napao dramu Biljane Srbljanović, tojest umetničko delo. Ako smo kao društvo za toleranciju onda treba i da razumemo umetničku slobodu.Naravno da umetnička dela nisu istorijska istina već viđene tog umetnika. Lično smatram da je taj Nikolaj vrlo mračan lik ali u Srbiji je stanje morala na visokom nivou pa svi mračni likovi su na visokoj ceni.

libkonz,
Donekle se slažem sa tobom samo si izostavio slučjno da spomeneš Staljinovo oduševljenje sa istim likom.

libkonz,
Donekle se slažem sa tobom samo si izostavio slučjno da spomeneš Staljinovo oduševljenje sa istim likom.

Da, kažu da je on toliko oduševio Staljina da mu je trebalo dugo da poveruje da ga je Hitler napao.
A bilo je pristalica Hitlera i u Britanskoj kraljevskoj porodici.

vracarac92

A sta je sa tolerancijom prema drugim verama, prema ateistima, prema gresnicima, prema svakome ko se drzne da dovede u pitanje dogmu?

Mogao bi ovde do sutra navoditi primere netolerancije crkava. Milosrdje je samo sastavni deo licemerja koje je u osnovi religije.

............a crveni su to bez problema usvojili i dodatno razvili.........
Diktatura proleterijata na celu sa KP je bio vrhunac netolerancije i obracuna sa neistomisljenicima.

Proleterijat je uvek brojniji od šačice tajkuna i profitera koji su postali krupni kapitalisti i diktiraju sve u državi.
Logički gledano, kakva je to diktatura ogromne većine nad manjinom u kojoj je veliki deo lopovski. Odnosno, da li je bolja diktatura manjine nad većinom.A licemerja ima uvek više tamo ko je u situaciji da vlada, a svako vlada u svoju korist pričajući narodu i ubeđujući ga da je to u njegovom interesu, kao oni preuzimaju odgovornost.
Pa i kod tih Vaših omiljenih crvenih bila je diktatura manjine nad većinom u partije i po stepenu te diktature su se i razlikovale IEZ od SFRJ a SFRJ posle 1953. od one neposredno posle rata.

libkonz

Malo je voleo Hitlera i malo je bio antisemita,

Antonači, da je to istina ne bi ga Nemci držali u pritvoru od kad su ušli u Srbiju, nego bi ga pustili da propagira svoje misli.

To je još bizarnija stvar - ne samo što on jeste bio nacista, nego je ono antisemitsko smeće Kroz tamnički prozor napisao uhapšen, u logoru! Koliko slep i zaveden možeš biti da pišeš pohvalno o ideologiji čoveka koji te drži u zatvoru?

Uostalom, koji deo onog citata iznad nisi shvatio: Sva moderna gesla evropska sastavili su Židi, koji su Hrista razapeli: i demokratiju, i štrajkove, i socijalizam, i ateizam, i toleranciju svih vera, i pacifizam i sveopštu revoluciju, i kapitalizam i komunizam. Sve su to izumi Židova, odnosno oca njihova đavola...

Sve i da ne znamo ništa, ali ništa o njegovoj životnoj priči i njegovih desničarskim shvatanjima, ovaj citat iznad bi bio dovoljan da ga kvalifikujemo kao tvrdokornog antisemitu.

To je još bizarnija stvar - ne samo što on jeste bio nacista, nego je ono antisemitsko smeće Kroz tamnički prozor napisao uhapšen, u logoru! Koliko slep i zaveden možeš biti da pišeš pohvalno o ideologiji čoveka koji te drži u zatvoru?

To i jeste poenta. Ja stvarno ne znam, pa pitam onoga ko zna: sa kolikom sigurnošću se može reći da je to Nikolaj stvarno napisao? Meni baš ne pije vodu priča da je on nešto napisao 1944 za vreme zatočeništva u logoru, a to su pronašli Austrijanci i objavili 1981, u vreme kada on više nije bio živ, pa i nije mogao ništa demantovati.
Ta knjiga jeste vodilja srpskim neofašistima, pa me baš zanima odgovor na moje pitanje.

To i jeste poenta. Ja stvarno ne znam, pa pitam onoga ko zna: sa kolikom sigurnošću se može reći da je to Nikolaj stvarno napisao? Meni baš ne pije vodu priča da je on nešto napisao 1944 za vreme zatočeništva u logoru, a to su pronašli Austrijanci i objavili 1981, u vreme kada on više nije bio živ, pa i nije mogao ništa demantovati.
Ta knjiga jeste vodilja srpskim neofašistima, pa me baš zanima odgovor na moje pitanje.

To što je napisano u toj knjizi uopšte nije različito od onoga što je Nikolaj govorio i pisao pre zatočeništva, možda sročeno na manje suptilan način. Verujem da niko i ne razmatra da je to falsifikat upravo zbog tog ideološkog kontinuuma koji postoji. Da je to neki nagli zaokret u njegovom razmišljanju, ja bih shvatao sumnje, ovako - ne.

Ne mislm da sam se sa tekstvom svrato na neku poziciju. Pogledajte i moje prethodne tekstove o VN, tako ćete dobiti širu sliku na kojoj poziciji stojim.

Читам (мање више) редовно што пишете овде на блогу, али сад коментаришем само овај текст. Текст у коме сте Николаја Велимировића назвали "духовним великаном", текст у коме сте написали "Свима је јако добро познато дело и лик Св. Николаја...", текст у чијем сте уводи написали да је жељу да га напишете испровоцирао "драмски памфлет" чији "тон и начин има облик фикције и антиклерикалне пропаганде" а "поприма размере вербалне тираније"... Такав текст мени личи на сврставање. Наравно, Ви ћете сада рећи да се ипак нисте сврстали, па да не би смо све свели на "јесам - ниси" комуникацију предлажем да ту тему оставимо отворену, нека свако донесе закључак. Претпостављам да овакав текст ипак искаче из позиције на којој ја верујем да стојите.

Мада за крај поново (последњи пут) износим своју збуњеност "зашто сте се данас сетили текста од пре годину дана о драмском тексту од пре деценије?". Овај драмски текст, колико је мени познато, игран је јако кратко пре десетак година и од тада не више.

vracarac92

Писмо Еле Трифуновић, рођена Најхаус Св. архијерејском синоду СПЦ

Contrary to popular perception of Velimirovic as somebody who was actively engaged in saving Jews from Nazi-occupied Serbia, only one such action has any basis in history. Ela Trifunovic, born Neuheus, wrote to the Serbian Orthodox Church in 2001, claiming that she had spent 18 months hiding in Ljubostinja monastery where she was smuggled by Velimirovic, guarded and later helped move on with false papers.

In a speech in 1939, Velimirovic claimed that Serbs were of Arian race "by blood". In the same speech he talked of tribes of "poorer race and lower faith".(Speech for 550th Vidovdan, 28 June 1939 in Ravanica Monastery).

In a treatise on Saint Sava, he expressed his admiration for Hitler by comparing him to Saint Sava. He said that Saint Sava had already done for the Serbs what Hitler was doing for the Germans. (See "Nationalism of Saint Sava", in Collected Works of Nikolaj Velimirovic (Vladimir Maksimovic: Belgrade 1996), page 36.

Adolf Hitler decorated Nikolaj Velimirovic in 1935 for his contributions to the restoration of German military cemetery in Bitola in 1926. Contrary to some claims that the order was returned in protest at German aggression in 1941 (see letter 'Poveli ste se za mišljenjem Filipa Koena' in Danas, 27 July 2002), some of Velimirovic's supporters mentioned it as a way of pacifying Germans after Velimirovic's arrest.

In an interview given in the United States in 1953, Velimirovic claimed that he was the spiritual gray eminence behind the nationalist and collaborating extreme-right Zbor organization. The military arm of that organization (SDK - Srpski Dobrovoljacki Korpus - Serbian Volunteers' Corps) was fighting against both Partisans and Chetniks in WWII and was responsible for numerous civilian executions in Serbia of both Serbs and other nationals (Jews, Roma, etc.) When the leader of Zbor, Dimitrije Ljotic, got arrested in 1940 by old Yuogoslav government, Velimirovic wrote a letter to the PM, Dragisa Cvetkovic, protesting this. Velimirovic attended Ljotic's funeral in 1945 and spoke very positively of him even though it was already known that Ljotic was collaborating with the Germans. He spoke of Ljotic as of "ideologue of Serbian nationalism".

. Он је био велики пријатељ и побратим са Владиком доктором Николајем Велимировићем. Када је избио рат, после краћег времена, Владика је оцу наредио да бежи и да спасава живот, а нас као његову породицу - моју мајку Маргиту и мене његову ћерку Елу - је збринуо тако што је рескирао и сопствени живот. Спасао нас је тако што је мајку обукао у монашку одору, а мене је стрпао у џак. Мајка и он су сели у фијакер, а мене је ставио испод ногу, и намирнице преко џака, односно мене, да би било сто мање сумњиво. Прошли смо кроз немачки обруч окупираног града и том приликом преживели велики страх и стрес све док нисмо стигли у манастир Љубостињу. Ту нас је Владика предао Игуманији по имену Варвара, која је имала пратњу, јер је била слепа.

Britanski poltron?

drug.clan

Britanski poltron?

Srbokomunisticki tupadzija.

Jer jedino tako se ove nesporno lepe i istinite reci o Shakespearu, Miltonu, Njutnu i drugim velikanima (bez obzira sta ko mislio o "svecu", a licno ne mislim posebno dobro) mogu staviti u negativan kontekst.

drug.clan

Britanski poltron?

Ma jok. Evo jos jednog citata iz vladikinog opusa:

Седамдесет година после пропасти на Косову Србија је била потпуно покорена од источних јеретика; седамдесет година после Другог устанка ослобођена Србија пала је у потпуно ропство западних јеретика. Мислимо на идејно ропство: духовно, интелектуално, морално, политичко и културно.

И кнез Милош и Љубица, па чак и Вучић, увиђали су опасност од „немачкара" али им нису могли одолети. Викали су и претили, али пробијену брану нису могли учврстити. Кнез Александар је подлегао утицају Запада безвољно и малодушно; кнез Михаило драговољно, а краљ Милан свим срцем и душом.

Турци су предали кнез Михаилу кључеве од градова, а кнез Михаило почео је предавати кључеве српске духовне самосталности Западу. Последњи Обреновићи и Карађорђевићи ту су предају довршили. И те кључеве Запад још држи у својим рукама и царује над Србијом.

Ко се бунио против те драговољне предаје Западу? Црква православна са сељачким "народом својим. Кроз цео деветнаести век свештеници српски викали су II писали: „Трули Запад! Трули Запад! Бранимо се од трулог Запада!".

Част нека је свештенству српском. Част сељачком народу српском! Срам на безглавну господу српску! Срам и на оне владаре српске, који у име Запада презреше и Српску светосавску цркву и српски сељачки народ. Како су радили онако су и прошли. Њихов крај посведочава гњев Божји и гњев Светог Саве на њима. Читајте и слушајте о страшном скончању српских владара после Кнеза Милоша и ужасавајте се од гњева Господњег.

Много су претрпели српски свештеници II српски сељаци због свог одлучног става против јеретичког Запада. Свештеници су исмевани као „русофили" и „назадњаци", а српски сељаци као „непросвећена маса", као „глупи сељаци". И то не толико од оних „немачкара", од оних калаисаних Срба из Аустрије, колико од шумадијских синова школованих на Западу. Они су били цвеће према овима. Ови су представљали бесну клику и безбожну хорду агената западне „културе", „просвећености", „прогреса". Нове потурице, још опасније од старих потурица. Све што је српско они су одбацивали као турско, а све што је турско они су презирали као азијатско. Међутим нису познавали у суштини ни шта је српско ни шта је турско ни азијско. Плиткоумни „коми воајажер" западних трговаца. Издајници већи и ужаснији од Вука Бранковића.

Au, pa ovo je nezgodno - sad si doveo druga.clana u nedoumicu - prevesces ga jos na stranu vladike i SPC! Vec ga vidim kako se odusevljava ovom antizapadnom retorikom...

Tuzna istina je: kako rece Bertrand Rasel, pokaza na filmu Milos Forman, a ima specificno srpska elaboracija toga kod Matica u ovom novom romanu "Saht", komunisticki i verski fanatizam su braca blizanci. Kao likovi u ogledalu.