Krivična dela u privredi i tužilačka istraga

Naš krivični zakonik je neadekvatan kada se radi o krivičnim delima pribavljanja protivpravne koristi u privredi. Em je konfuzan, em ostavlja velike rupe. Pored toga, zaprećene kazne su blage i samim tim rokovi zastarevanja kratki. Kad tome još dodamo sistemsku nemogućnost tužilaštva da vodi istragu, izmakli smo ljudima koji treba da štite društvo od ovog raka koji ga izjeda, tlo pod nogama. Na današnjem dnevnom redu skupštine je predlog izmena i dopuna krivičnog zakonika.

Član 238. se tiče zloupotreba ovlašćenja u privredi i on sadrži sve tri karateristike ove oblasti krivičnog zakona: konfuzan, nepotpun i blag. Postoje poboljšanja u predloženim izmenama. Važna dopuna je da je za krivična dela iz člana 238. za imovinsku vrednost od preko 15 miliona dinara zaprećena kazna od do 12 godina zatvora čime se rok zastarevanja pomera na 15 godina.

Mnogo bi se moglo pisati o problemima iz prakse, o krivičnim delima iz današnje prakse koja su slabo pokrivena ovim ili drugim članovima. Od povezanih lica, do proboja pravne ličnosti, zloupotreba zakona o privrednim društvima, nepoštovanja zakona o platnom prometu, deviznom poslovanju ...

Prilažem objašnjenje o poreklu krivičnog dela Zloupotreba ovlašćenja u privredi, koje možda delimično objašnjava zašto ima takve karakteristike. To nikako ne objašnjava zašto do danas to nije promenjeno.

   Кривична дела против привреде су уведена у наше кривично законодавство Кривичним закоником ФНРЈ из 1951.године, а кривично дело Злоупотреба овлашћења у привреди сада предвиђено чланом 238. Кривичног законика, први пут се инкриминише Законом о изменама и допунама Кривичног законика, донетим 30.јуна 1959.године.

 Ово кривично дело је уведено након престанка административног управљања привредом, у условима друштвене својине и појава самоуправних друштвених односа и организација удруженог рада.

 У суштини, увођење ове инкриминације било је мотивисано жељом да се сузбију „друштвено-корисне малверзације", као неупоредиво мање друштвено опасно понашање у односу на кривично дело злоупотреба службеног положаја, с обзиром да је у привредном пословању у суштини долазило до „преливања" друштвене својине из једног правног субјекта у други, па је био интерес заштите друштвене својине од тачно набројаног, незаконитог и неправилног рада одговорних лица у привредним субјектима.

          Прописивање посебног кривичног дела злоупотреба овлашћења у привреди, праћено је и блажим санкционисањем оваквог противправног понашања у односу на кривично дело злоупотреба службеног положаја, као мање друштвено опасно кривично дело.

 Према тадашњем законском решењу, кривично дело Злоупотреба овлашћења у привреди из чл.231в Кривичног законика је извршено када одговорно лице у привредној организацији, које у намери прибављања противправне имовинске користи за привредну организацију у којој је запослено, за другу привредну или друштвену организацију или за политичко територијалну јединицу, ствара или држи недозвољене фондове у земљи или иностранству, или састављањем исправа неистините садржине, лажним билансима, проценама или инвентарисањем, или другим лажним приказивањем или прикривањем чињеница противправно прибавља од заједнице средства или средства којима располаже, користи противно њиховој намени или на други начин теже повреди овлашћења у погледу управљања друштвеном имовином.

          И у Кривичном закону Републике Србије из 1977. године, предвиђено је ово кривично дело, које се састојало о предузимању неких од алтернативно предвиђених радњи извршења од стране одговорног лица у организацији удруженог рада, која врши привредну делатност или другом друштвеном правном лицу које врши такву делатност, у намери прибављања противправне имовинске користи, за организацију удруженог рада, односно друштвено-правно лице у коме је запослено, за другу организацију или друштвено политичку заједницу, с тим што је законска новина била извршење још једног облика радње, а то је у вези са извршењем пореских обавеза или у вези са плаћањем других дажбина, ускраћивање средстава које представља јавни приход, док је као квалификовани облик овог дела, предвиђено особито тешки случај, у виду наступања штете великих размера.

 Изменама Кривичног закона Републике Србије од 03.12.1990.године, са почетком промена имовинско-правних односа и изједначавањем друштвене и приватне имовине, дошло је и до измена у формулацији овог кривичног дела, па уместо да кривично дело Злоупотреба овлашћења у привреди из чл.139. може да изврши само одговорно лице у организацији удруженог рада, које врши привредну делатност или другом друштвено-правном лицу који врши такву делатност и које у намери прибављања противправне имовинске користи за организацију удруженог рада, односно друго правно лице у коме је запослено, за другу организацију или друштвено-политичку заједницу предузима таксативно набројане радње у тачкама од 1 до 5, сада кривично дело може да изврши одговорно лице у предузећу или другој организацији у којој врши привредну делатност, без обзира на власничку структуру правног лица, које у намери прибављања противправне имовинске користи за организацију у којој је запослено, за другу организацију или територијалну јединицу, предузима радње које су и раније биле предвиђене у тачкама од 1 до 5 става 1 овог члана.

 Дакле, напуштањем концепта самоуправног социјализма, дошло је и до промена у бићу овог кривичног дела, па је у појам одговорног лица у смислу овог кривичног дела, укључен и оснивач приватног предузећа и друго одговорно лице у приватном предузећу.

 Актуални Кривични законик у чл.238. иде корак даље, па као извршиоца означава и предузетника.

Teško se oslobađamo istorije ovog krivičnog dela u našem društvu. Još uvek je slabo razumevanje razlike između zloupotrebe službenog položaja i zloupotrebe ovlašćenja u privredi. Kako je pre sve bilo društveno, i direktori preduzeća su imali službeni položaj. To danas više nije slučaj. Te je ostao nesklad između ova dva krivična dela. Više se ne dopunjuju već odnose na dve potpuno različite situacije. Neverovatno je da se Zloupotreba ovlašćenja u privredi odnosi na pribavljanje protivpravne koristi za pravno lice, a ne i za fizička lica, a kod zloupotrebe službenog položaja obratno.

I kakvog uopšte smisla ima razdvajati pribavljanje protivpravne koristi za fizičko lice, pravno lice u kome si zaposlen ili ovlašćeno lice i neko treće pravno lice u slučaju privatne svojine. Na drugom kraju svih tih pravnih lica su fizička lica. U sociijalizmu, dok je sve još bilo naše, da službeno lice opštine na primer pribavi korist pravnom licu je bilo normalno. Često i protivpravno kršeći važeće propise. Danas nije normalno, već kriminal. Da zaposleni u društvenom preduzeću malo zaobiđe propise, namesti bilanse, iil u dogovoru sa inspektorom nabudži nešto za saglasnost, što direktno pogoduje pravno lice u kome radi, jeste bilo protivzakonito, ali ne i neki veliki greh, pa se mnogo blaže sankcionisalo. A danas? Naš važeći krivinčni zakon je i dalje u ovim okvirima.

Članovi oko stečaja su potpuno neadekvatni. Nedostaju krivična dela iz svakodnevne prakese.Kazne za nesavestan rad u privrednom poslovanju su niske, a samim tim i rok zastarelosti, itd.

Sve ovo poziva na drugačije normiranje Krivičnog zakonika za ovu celu oblast i ozbiljan i javan rad na ovome.

Pitanje zastarevanja je pitanje pravne sigurnosti. U uređenim društvima, pravna sigurnost prevedena na razumljiv jezik znači da kada obavite neki pravni posao, znate da nakon izvesnog vremena, taj pravni posao više ne može biti doveden u pitanje. Međutim, ovo je za uređena društva. Za neuređena društva koja se uređuju odnosno koja su u tranziciji, pravna sigurnost mnogo više znači da kada sebi nezakonito pribavite neku imovinu, nakon izvestnog vremena, niko više ne može krivično da vas progoni. Sama činjenica da je po članu 238. do sada bila zaprećena kazna do 8 godina znači da je rok zastare bio 10 godina, što znači da se krivična dela počinjena pre 1999.godine više ne mogu procesuirati. Ona su sa te strane pravno sigurna.

Par reči o tužilačkoj istrazi. Bila je najavljivana, pa odgođena zbog nedostatka organizacionih kapaciteta, pa ... I onda je prestao razgovor o ovome. Mislim da je koncept istražnog sudije i istraga koju samostalno sprovodi policija, neadekvatno, posebno za privredni kriminal. Istraga mora da bude tužilačka. Tužilac, koji štiti javni interes, mora da ima sredstva istrage u svojim rukama da bi uspešno podizao optužnice i vodio sporove. Za neke akcije tužilaštva je potrebno sudsko odobrenje. Potrebni su stručnjaci koji dobro razumeju ekonomsku suštinu poslovnih "poteza", kompjuterska opremljenost, odlično razumevanja bankarstva, korporativnog organizovanja, spoljnotrgovinskog poslovanja, offshore kompanija, metode izbegavanja poreza ... Policija ih, čast izuzecima, nema.

Dokazati krivično delo u privredi nije laka stvar. I ne treba da bude. Posao dokazivanja krivice koje je na tužilaštvu i treba da bude težak. Poslati nekoga u zatvor je velika stvar. Ali barem tužilaštvu treba dati alat da mogu da rade svoj posao. Jasniji zakon, nezavisnost tužilaštva i tužilačka istraga su minimum. Inače smo kao društvo odgovorni za stanje u kome se nalazimo.

Moram da priznam da sam zakasio sa ovim tekstom. Tek sam pre par dana saznao da su izmene i dopune krivičnog zakona u skupštinskoj proceduri. Za javnu raspravu nisam čuo. Danas sam čuo da je danas na dnevnom redu za raspravu. Međutim, bolje ikad nego nikad. Možda u nekoj narednoj izmeni ako bude političke volje :)