Moji svedoci

Naucila sam ovo u jednom losem filmu. Dvoje sporednih karaktera imaju kratak susret u jednom baru. Na pitanje zasto joj je stalo do najvaznijeg karaktera u filmu, ona odgovori da su njih dvoje obecali jedno drugom da ce biti svedoci njihovih zivota. Trajno prisustvo i dokument postojanja onom drugom. Preduzimljiva kakva jesam, ili iz nekog drugog nedostatka, ja belezim svoj zivot sama.

Nepristojna

Kao lepljiva ljuska zelenog oraha
tmurni dani su se uvukli pod nokte
nezreo sok je curio niz kosu
i jauk se zaglavio
ispod najnizeg levog rebra
Danas su me napunili glasovi koje volim
Slusala sam ih kako pricaju
smeju se, brinu i opet se smeju
Dajte mi jos, trazila sam, napunite me
dok me ne zaboli ova potreba
za ljubavlju i smehom
tako nepristojna

Dali su mi sve sto su imali

Lepi glasovi koji prosipaju price
kao da ih mrve
Tople ruke su ih utrljale u obraze
Uz ruzicaste jagodice stigle su i obojene misli
Sada su mi i usne jarko crvene
i ako zagrizem u voce iz cinije
ostavicu tragove po platnu
Ozivece mrtva priroda, bas kao i ja
Umazacemo se zajedno
i cele noci slikati apstraktne slike
po stvrdnutim ostacima ruznih dana
i nepokrivenim delovima tela
Veceras se usudjujem jedino
da virim kroz prste
na ovu scenu moje gladi

Trudni decak

Prosla sam jutros pored
jedne mlade Kineskinje
Bila je delikatna i trudna i pozelela sam
da joj dotaknem stomak
Ne za srecu
samo da ga osetim
Ovo joj je prvi put
vidi se po nacinu na koji lebdi
Hoda sa brigom
kao da nije sigurna da joj nece ispasti
Novi zivot
i stomak
I kako da ga sacuva
Bila sam ljubomorna na njen prvi put
I ovaj osecaj je moj
prvi put
Zagrcnuta emocijama gledala sam
kako meni raste stomak i u njemu oluja trudnih zelja
Utrcala sam u javni WC i odlila vishak
Nikome nije nista bilo cudno
Od pocetka kanalizacije
u nju se sliva sve sto se nema gde sakriti
Potom sam opet uhvatila korak sa njom
na malom rastojanju
Imitirala sam kako hoda
Tako je spora
Kasnim

Naisle smo na par crnih tinejdzera
Vezbali su break-dancing routine na uglu
Ona nije zastala ali ja nisam mogla da odolim
Decaci se nisu obazirali na mene i druge prolaznike
i ja sam osetila kako se mi se kosti razmestaju
iz trudnoce u elasticni talas pokreta
Da sam decak
nosila bih bezoblicne pantalone i saplitala se
o sopstvena stopala
Svaki put bi me iznenadila snaga mojih udova
i savitljivost volje
Ne znam sta bi dalje bilo
jer ne mogu da uhvatim nacin na koji se krecu
a sve u meni zeli da budem kao oni
Fluidna
I trudna
Ljubomorna
Prepuna
Sve sto nisam
I ono sto jesam
Da nista ne ostane
za druge

Slike grada

Ljudi kriju usamljenost kao da je ruzna
Ruznocu ne mogu zadrzati i
pustaju je na ulicu da
posmatra igru dece
i sedi pored umornih beskucnika
Deca se smeju i pokrivaju oci rukama
I lepota jutra ih iznenadi
opet, i opet
Kamioni peru ulice
Lazi se spremaju za posao
podeljene u velike i male
ambiciozne i prosecne
Majke koje su
zalutale u pogresnu bajku iz belih
satenskih cipela i
sampanjcem umrljane haljine
Ocevi u krizi
Mlade zene koje misle da je lepota hrabra
Stariji muskarci koji znaju da nije

Kelnerice sa
lepim imenima i umornih nogu
popiju po casu vina krajem dana
i na putu kuci
uvek podignu pogled ka nebu
Kroz otvorena vrata
duz ulica
dopire preglasna muzika
Uteha se toci
iz metalnih buradi i staklenih flasa
sa zvucnim imenima
Na visokim potpeticama vesto
balansiraju velika iscekivanja
Odolevaju svim dijetama
i kipe kao pofesionalni osmeh
na reklami za tudji zivot
Ljudi pricaju i smeju se
preglasno
Kokteli i feromoni igraju partiju saha
protiv usamljene veceri
koja uvek daje damu prednosti

Tisina ceka ispred
televizora sa iskljucenim tonom
Pokretne slike stvaraju guzvu
i kad si sam
U osvetljenim sobama porodicnih zivota
emocije sinhronizovano gube
Protiv vremena
i umora
i gladi
i
grada punog ljudi

Put oko sveta

Na vestima samo
obecanja politicara
i dela ubica
Ljudi vise nisu hrabri
Zlocinci i ludaci
jedini slede sudbinu
korak za korak
Ostali sede i cekaju nastavak

Rekao mi je neko nedavno
da ce mi kupiti kartu za
put oko sveta

Da li bih otisla...?

Na TV-u, kad pretrpis vesti,
kazu da je svet bogatih svuda isti
Samo je jos beda autenticna
Duz siromasnih ulica,
prodaju se i kupuju iznosene cipele
tela dece
hrana cudnih ukusa
majice od papira
obziri... sve extra large
Visak se otima
i svako planira samo sledeci obrok
Policija i Bogovi zalaze neredovno
Poneki turista zaluta

Arhitektura bede je uvek iz boljih vremena
Ravnodusna na propadanje
i neosetljiva na mirise
nikad ne gubi strpljenje
dok se mizerija
prosipa po stepenistima
i lepi za zidove
Umesto svezeg maltera renesanse
ima vrisak neprihvatanja
i muziku protesta
Promena je odmah iza ugla
poput lepog makroa
Ultimativni prodavac jeftinih snova
Ti i ja, baby
Mi imamo buducnost
Povescu te na put oko sveta

Primitivno i matematika

Sapucem besmislena pitanja
kad nas ostave same
Najvise sebi
Sve je ovo vec vidjeno, ali nikad nece biti
kao tvoja ruka na mojim ledjima
Duzinom prstiju meris cija je glad koze veca
Primitivno i matematika, dragi moj
Izmedju struka i zakrivljenog prostora kukova
leze potopljena plodna pirincana polja
Tu su, uronjeni u moshus i monsunske kise
musko-zenski ratovi sklapali primirja i ponovo zapocinjali
Veceras, oruzje se baca preko ivice mog kolena
Tu lezi druga ruka, krisom a naocigled svih
prstiju cvrsto zagrljenih butinama
Mogla je poci navise, tim putem su mnogi prosli
ali nije htela
Izmedju tvoje dve ruke ja govorim sve tise
i treperim kao svetionik upaljen po prvi put
Ti zmuris
Ako ova noc oko nas samo uzdahne
to ce biti previse