Giljotina propisa, NALED i SRP

Srbiji je potrebna sveobuhvatna reforma propisa i administrativnih procedura. Organizacija civilnog društva NALED je u junu 2008.godine pokrenuo akciju Iz Lavirinta čiji je cilj identifikacija administrativnih prepreka za privređivanje u Srbiji. Pomenuću prva dva značajna rezultata postignuta uz dobru komunikaciju i saradnju sa državom:
- Ukinuta je posebna procedura za dobijanje PIB-a prilikom registracije preduzeća
- od nove godine, godišnji finansijski izveštaji će se podnositi samo na jednom mestu umesto na tri
Prvo o ovim poboljšanjima.

Srbija je napravila veliki pomak u pojednostavljenju procedure osnivanja preduzeća osnivanjem Agencije za privredne registre (APR) i prevođenjem sudskih registara kao i opštinskih registara preduzetnika na jednu centralnu lokaciju. Em smo vreme potrebno za osnivanje preduzeća sveli na minimum (5 radnih dana a često i kraće), em smo postigli veliku transparentnost i mogućnost uvida u podatke preko interneta. Donedavno je bilo da nakon registracije preduzeća prilikom koje dobijate matični broj, morate da odete u odgovarajuću Poresku upravu i tamo podnesete zahtev za PIB (poreski identifikacioni broj) kopirajući dokumentaciju koju ste dobili u APR-u. Ta procedura je trajala duže od procedure osnivanja preduzeća. Te procedure više nema. Sada vam se prilikom osnivanja preduzeća, pored matičnog broja, odmah dodeljuje i PIB. Ovo je postignuto boljom organizacijom državne uprave, komunikacijom između Poreske uprave i APR-a i povezivanjem njihovih kompjuterskih sistema. Ogromna ušteda u vremenu, papiru, živcima kako samih privrednika tako i državnih službenika.

Do sada smo imali praksu da se godišnji finansijski izveštaji (bilans stanja, bilans uspeha, statistički aneks ...) podnose: NBS (Narodnoj banci Srbije), Poreskoj upravi i APR-u. Izgleda da su ih oni i obrađivali nezavisno jedni od drugih. Ni ove prakse od nove godine neće biti. Godišnji finansijski izveštaji će se podnositi samo APR-u.

Državna administracija je velika, konzervativna, inertna i pruža veliki otpor promenama. Ne samo kod nas, već svuda u svetu. I retko, gotovo nikada, se ne reformiše iznutra. Otpori su suviše veliki. Prvo otpor samih ljudi bilo kakvim promenama, što je dobro opisano u knjizi "Ko je maznuo moj sir" (Who moved my cheese). A onda i nameran otpor i opravdan strah ljudi koji kroz smanjenje potrebna administracije mogu izgubiti posao. A važan je i efekat gubitka mogućnosti za korupciju, direktno zainteresovanih. Jednostavni i transparentni propisi su najbolji lek protiv korupcije.

Iz svih ovih razlog, inicijativa mora da dođe spolja. Ona mora da dođe od strane vlasti, tj. političara. Državna administracija nije vlast, odnosno nije politika. Da bi političari pokrenuli promenu moraju da imaju svest o potrebi za promenom i da znaju šta treba da urade. Pored toga, a ovo je takođe svuda u svetu, moraju da imaju i politički razlog za nju. Postoje razni razlozi koje ne želim da diskutujem u ovom tekstu. Jedan od razloga koji je važan i dostupan građanima je podizanje svesti birača i pritisak, odnosno prilika za političare da preuzimajuću inicijativu grade birački kapital. Mediji imaju važnu ulogu u ovom procesu.

Do nedavno se čak nije ni znalo koliko raznih propisa ima, što je priznaćete pomalo neverovatno. Znači niste mogli ni da saznate koju sve "kapu" morate da imate da bi radili po zakonu. Da li ste znali da Poreska uprava sama ne zna za sve propise koje primenjuju razni delovi te iste Poreske Uprave?

Veliki problem je i to što se mnogi zakoni pišu tako da ostave prevelik prostor propisima za uređenje određene materije. E tu je i raj za birokratiju i nepotrebno administriranje. Ne postoji ni zakon koji bi to na neki način ograničio. Na primer, da neki organ države ne može da traži od građanina da mu dostavlja dokument koji ima neki drugi organ države, odnosno da vas šeta po šalterima. Npr. zašto kod izdavanja lične karte podnosite izvod iz matične knjige rođenih policiji, kada ga policija već ima, jer vam je već izdala ličnu kartu? Ili uverenje o državljanstvu kod vađenja pasoša, kada vam policijska uprava kojoj se obraćate izdaje i uverenje o državljanstvu? Ili izvod iz APR-a ne stariji od 3 meseca, ili ... Mnogo ovoga se odnosi na uvođenje elektronske uprave.

NALED nije državna organizacija, već nezavisna organizacija civilnog društva. U junu 2008.godine je u okviru projekta Iz Lavirinta i nakon kampanje prikupljanja predloga i odabiranja najboljih, izdala Sivu knjigu o predlozima za eliministanje i poboljšanje propisa. Ja sam kao član saveta NALEDA učestvovao u izradi Sive knjige. Tekst Sive knjige možete pronaći na priloženom linku.

Nezavisno od ovog projekta čiji su inicijatori privrednici uz podršku američke i kanadske ambasade, Vlada Republike Srbije je usvojila strategiju regulatorne reforme u okviru koje se predviđa sprovođenje Sveobuhvate Reforme Propisa (SRP). Projekat SRP je pruzeo predloge iz Sive Knjige projekta Iz Lavirinta i u uneo ih u svoju bazu podataka predloga. Kao što rekoh, dva veoma važna predloga su već usvojena, jedan već realizovan. Prvi korak ovog projekta je bio inventar propisa i taj korak je završen. Rezultate možete pronaći na njihovom linku.

NALED ima blog na kome možete pročitati do sada podnete predloge i podneti nove predloge. Tamo možete naći predloge koje su predložili privrednici, predloge kao što su:
- ukidanje putnih naloga - nepotrebna zaostavština iz socijalizma
- jedan šalter za prijavu i odjavu radnika - ko god je ovo barem jednom radio, zna o kakvoj se noćnoj mori radi
- urazumljivanje nerazumnog poreskog prekršajnog postupka
itd.

Preporučujem svima koji se susreću sa nepotrebnim procedurama i propisima, da ostavljaju svoje komentare i preporuke. Možete da komentarišete i već podnete predloge. Dragoceno bi bilo da ostavljate svoja iskustva sa pojedinim propisima i susretima sa državnom administracijom. Iz ovoga ne izostavljam javna preduzeća monopoliste: od komunalnih do telekoma. Masivnost je važna. Vaši predlozi će biti pročitani i preuzeti, u jednom delu ili u celosti zavisno od njihovog kvaliteta koji ocenjuju ljudi zaduženi za to u NALEDU. Nakon preuzimanja za njih će biti lobirano i kod države i u okviru SRP projekta.

Nadam se da ćete poverovati u ozbiljnost NALED-ovog tima i njihovu iskrenu želju da unaprede klimu za poslovanje u Srbiji. A i ne košta vas mnogo. Malo vremena da podelite vaša iskustva i možda i podnesete neki novi predlog.