Početkom devedesetih godina prošlog veka Mađarska je prva u Istočnoj Evropi širom otvorila svoja vrata stranom kapitalu u svim oblastima privređivanja, što su prve iskoristile filmadžije, koje danas pakuju kofere.
Светска финансијска криза закуцала је и на врата једине „гране привреде" за коју се дуго веровало да је ништа не може уздрмати - порно индустрије. Мађарска, земља која је након пада комунизма муњевито освојила титулу порно Елдорада и држала је у власништву готово две деценије, на путу је да под налетом нових технологија и повољнијих услова које нуде нека друга поднебља, остане без ње.
Почетком деведесетих година прошлог века Мађарска је прва у Источној Европи широм отворила своја врата страном капиталу у свим областима привређивања, што су прве искористиле филмаџије. Симболични порези за стране предузетнике, јефтина радна снага, ниски комунални и остали трошкови, као и лепоте Будимпеште, били су магнет за многе пословне људе из западне хемисфере, па тако и за порно-продуценте, да спакују своје кофере и отпочну бизнис у китњастој мађарској престоници.
Убрзо су љубитељи порнографских филмова све чешће били у прилици да се на одјавним шпицама сретну са именима која никако нису звучала западњачки, упркос томе што су та остварења и даље носила етикете познатих америчких порно продуцентских кућа. Лепотани и лепотице који су представљани као Иштван, Пирошка, Јанош или Жужа, убрзано су се наметали својим адутима и најпре стидљиво, а затим све агресивније узимали хлеб Џону, Линди, Хозеу и Лаури.
Рачуница продуцената је била једноставна: за новац којим су до тада на Западу плаћали услуге само једне извикане порно-звезде, у Мађарској су могли да плате трошкове снимања целог филма, укључујући и неколико нових али ништа мање мање атрактивних и вештих порно актера. Али, осим што су врло повољно долазили до нових лица којих је порнографско тржиште увек незасито, у Мађарској су им се за шаку долара отварала сва врата на која су покуцали: градско саобраћајно предузеће у Будимпешти изнајмљивало им је трамваје у којима су се, на запрепашћење пролазника, снимале најузбудљивије секси сцене; запослени у библиотекама журили су да се пре краја радног времена отарасе читалаца како би њихова места заузели порно-глумци; градски базени су напрасно били затварани за грађане због мистериозних „специјалних програма"...
Маштовитости редитеља нису били поштеђени ни споменик светом Гелерту на истоименом брду - симболу града, Цитадела у Будиму, Ланчани мост на Дунаву, чувена турска купатила, а пажљивији гледаоци ове врсте кинематографских остварења су на снимцима препознавали и своје омиљене кафиће, пабове и дискотеке.
Руковођени надолазећим тржишним условима привређивања и принципом „плати па клати", мађарски домаћини су новопридошлим парајлијама са Запада за потребе њиховог „голишавог бизниса" нудили у закуп све што се у ту сврху могло искористити. Помама порно-синеаста за што необичнијим местима за снимање донекле се стишала када су због покушаја да своје моделе усред дана сместе испред једне будимпештанске школе, најпре реаговали грађани, а затим и градске власти.
Ипак, ригорознија ограничења ни после тога нису уследила, па је Будимпешта све до недавно била неприкосновена европска краљица порно-индустрије. У њеним хотелима, парковима, бањама, на улицама, трговима и крововима зграда, снимало се око 60 одсто укупне пронографске продукције у Европи. У овом граду је разграната и геј порно-индустрија, па највећи део филмова намењених хомосексуалној популацији такође настаје у мађарској метрополи.
Међутим, у последње време и ова врста бизниса увелико посустаје. Први знаци да ће посао кренути низбрдо појавили су се када је интернет постао доступан најширим слојевима становништва. Јер, данас се „кључне" секвенце из најновијих порно филмова на интернету могу гледати бесплатно, а пиратско копирање је појавом нових технологила постало масовна појава. Ако се томе дода и светска финансијска криза, јасно је зашто се уместо некадашњих 300 порно филмова годишње, у Мађарској данас сними једва стотину. Тако се многи у нашем северном суседству сада с носталгијом присећају златних деведесетих, када је порно продукција чинила завидну ставку у домаћем бруто националном производу. Цифру од око 630 милиона евра, колико је износио прошлогодишњи обрт порно филмаџија (пола процента ДБП), и поред њене импозантности многи сматрају само бледом сенком добити на коју су могли да рачунају минулих двадесетак година.
Разлоге за то треба тражити и у чињеници да, оно што је Мађарска за ловце на нове порно „таленте" била деведесетих, у овој деценији постају Бугарска и Румунија, а листи повољних дестинација прикључују се и Украјина и Молдавија. Ове земље су своја законодавства добрим делом такође прилагодилe стандардима Европске уније, а трошкови секси-бизниса у њима далеко су испод оних у Мађарској. Док хонорари мађарских порно звезда већ достижу четвороцифрене износе, дотле се њихове колеге са истока задовољавају троцифреним, па чак и двоцифреним евро-новчаницама по снимљеном филму.
Међутим, све то никако не значи крах мађарског порнографског царства. Један од познатијих продуцената у овој бранши, Фернец Хопка, тврди да и даље може солидно да живи од свог заната, али није сигуран да ће то још дуго моћи уколико му држава не прискочи у помоћ. Он, наиме, од пореских органа тражи повраћај 11.000 евра, на име трошкова пословања. Израчунао је да је толико уложио у куповину инвентара потребног за снимање тврдих порнића. У трошкове је убројао стилски намештај, скупе завесе, постељину, стоне лампе, водени кревет са балдахином, и све остало што сматра кључним за успех филма.
Шеф пореске управе обећао је да Хопки да ће му вратити уплаћени порез уколико се утврди да су предмети које спомиње заиста били у функцији овог правца у „седмој уметности". Тако је екипа инспектора, међу којима има и жена, задужена да пажљиво одгледа све порниће који су изашли из Хопкине продуцентске куће и утврди да ли је оком камере заиста снимљено све оно што овај порески обвезник наводи у свом захтеву. У својим привом коментарима, порески контролори кажу да су већ исцрпљени од бесомучног анализирања сваког кадра, јер се у њима најмање види ентеријер:
- Задатак који смо добили је одвратан. Деведесет одсто сцена у тим филмовима је чист секс, а ми треба да чекамо када камера скрене лево или десно, да бисмо евентуално проценили да ли су тепих или завеса чији се крајичци виде, вредни онолико колико је порески обвезник навео. Али, закон каже да се мора проверити мора где је отишао новац и ми то беспоговорно чинимо - каже Мелинда Сарваш, финансијска инспекторка. Она у друштву својих колега по службеној дужности пажљиво гледа секси-вештине Хопкиних изабраника, а посебно оно на чему и око чега демонстрирају своје умеће.
Да ли међу филмским фаворитима овог продуцента има полицајаца, не зна се поуздано, али је једна мађарска полицајка управо добила отказ због улогe у порно филму. Наочиту Будимпештанку Ливију Ковач, иначе узорног полицијског позорника, један колега је препознао у порнићу који је преузео са интернета и случај одмах пријавио претпостављенима.
Осим адута којима ју је природа обдарила, полицајка у секси-сценама користи и службену униформу, пендрек, лисице и револвер, што је посебно разбеснело њене шефове. Ливија се, међутим, ни једног тренутка није двоумила да ли да призна да је на компромитујућим снимцима заиста реч о њој. Реагујући на образложење о отказу у коме јој је замерено што је на непримерен начин користила службену униформу и укаљала морални лик полицајца, она је спремно одговорила да је са платом од 400 евра месечно мађарски полицајац већ понижен од стране државе и да оно што је она урадила није никакав грех у поређењу са корупцијом у којој су огрезле многе њене колеге. Осим тога, Ливија каже да јој је ова афера донела огромну популарност и мноштво нових улога, тако да ни мало не жали за одузетом полицијском значком.
За то време, свакако најпознатија порно звезда мађарског порекла, легендарна Ћићолина (Илона Шталер), после више деценија проведених на трону светске порно-индустрије, живи крајње повученим животом у свом стану у будимпештанском насељу Кебања. Како сама каже, интензивно покушава да уђе у тајне компјутерске технологије, настојећи да у рачунару свог сина блокира могућност приступа порнографским сајтовима.
- Он је још млад за ту врсту радозналости, а не би било ни згодно да у овој фази одрастања види маму у неким позама које не би могао да схвати - каже педесетпетогодишња Ћићолина, која се потпуно посветила одгајању сина.
После неуспеха да се на изборима докопа посланичког места у мађарском парламенту, бави се јогом и медитацијом, одлази у теретану, а почела је да пише и мемоаре. Посебно поглавље у њеним рукописима биће исповест о томе како су је мађарске тајне службе својевремено ангажовале да шпијунира богате и утицајне људе са Запада. Један од њих био је и син иранског шаха Резе Пахлавија, од чијих се поклоњених драгуља ни данас не одваја.