NIS prolece 2008
Hodajuci nogu pred nogu ulicama kojima sam milion puta prosao, uocavam nepoznate mi detalje na fasadama, mirisem rascvetane jorgovane i otkrivam stare table sa zaboravljenim imenima ulica. Smejem se sam za sebe jer mi pade na pamet da prolece najjace utice na ludake i samoubice. U samom centru grada, ispred nekada najvislje zgrade, davno propale "Autokuce", primecujem masu sveta. Tu su i policijska i sanitetska vozila i par kamere lokalnih televizija uperenih ka nebu. Gledam i ja na gore i nista ne vidim.
"Amerikanac! Alo amerikanac."
Tu je pored mene, u kladionici ista ekipa kao i zadnji put, pre cetiri godina, kada sam tuda prolazio. Janca buregdzija sedi u svom cosku popunjava tiket, Djurica nervozno setka primajuci dojave preko telefona, Blizanc, Sule i Vojca igraju remi. Spoljni svet ih se ne dotice, kao da je vreme stalo.
"Imate li bre vi kucu? Pre 4 godine sam vas ostavio u istoj poziciji kako vas sada zaticem."
"Ooo... Gospodin Amerikanac. Kad si dosao?" Ustaje Vojca covek da se pozdravi.
Ni ne stizem da odgovorim eto ga Janca buregdzija:
"Brate u telo si mi isti, ali si se u glavu ugojio. Ubuckao si se."
Strongman: "Ma bio sam kod Aleka zubara. Sav sam otecen."
Sule: "Ma dobra hrana u Amerikama."
Strongman: "Citao sam u Majami Herald da ti sanitarna nasla malo sira u burek. Je l' istina?"
Janca: "Nema sanse. Ja ne stavljam sira uopste."
Blizanac: "Ajde da se kladis imam siguricu za tebe."
Strongman: "Ma zabole me da se kladim. Ne interesuje me fudbal."
Blizanac: "Pa kladi se na skakaca. U 80% slucajeva samoubica skoci. To su ti sigune pare."
Janca: "To je onaj sa dugom sedom kosom sto dolazio u teretanu.."
Sule: "Ma ne bre. Ovog znam sa akademije. Poludeo covek mlad. Misli da je Zagor te nej. Ima neku tezgicu na bulevarsku pijacu."
Vojca: "Ne lupajte gluposti. To je bre onaj izbeglica sto prodaje kikiriki na utakmicama. Ja kad vam kazem."
Tek tada mi postaje jasno da su kamere, policajci i nepristrasna domaca publika dekor u mogucem poslednjem skoku nekog jadnika. Saznajem da mu je robu oduzela inspekcija i da je ocajan. Sa njim na krovu je po sluzbenoj duznosti nas drugar Goran policajac. Saljem SMS na vrh "Autokuce":
"Je l' da te cekam dole da pijemo kafu?"
Stize odgovor:
"Da"
Blizanac: "Kazi mu da gurne ovog..."
Vojca: "Nema nista od toga. Vidis da Djurica nije ni preparkirao kola. A on uvek ima dobre dojave."
Sule: "Daleko je. Pa nije spajdermen... Kako se bese zove onaj slepi mis?"
Strongman: "Nesto na b..."
Janca: "Betmen."
Vojca: "Na kurac te metnem."
Janca sa beogradskim naglaskom: "Bas si nevaspitan."
I dok mi obnovismo sve sto se rimuje sa delovima tela i kohabitacijom proneo se glas da spustaju samoubicu u pokusaju. Svi spontano krenusmo ka ulazu zgrade da vidimo ko je skakac. Goran Barun mi klimom glave daje znak da ga sacekam dok sa bolnicarom izvodi "skakaca" koji je malo zbunjen mlakim aplauzom objektivne niske publike koja je, ocigledno, ocekivala vise. Koristeci fintu telom Blizanac je uspeo da zaobidje policajca i pridje dovoljno blizu da da svoj doprinos situaciji:
"Pu picka ti materina nevaspitana. Zbog tebe izgubi' 100 evra. Pa skoci b'e! Budi covek jednom u zivotu, a ne da ti se smeju ljudi..."
Odlazim sa Barunom, gde drugde, u obliznji "Nest", sa sifrovanim imenom "nas kafic". Dok pijemo espreso saznajem najsitnije detalje ove nesvakidasnje price...
NIS 21. Jul 2009:
Strongman: "Nego Vojco sto si se obuk'o ko moja keva da te obukla."
Vojca: "Mnogo sam bolestan. Imam rak."
Strongman: "Daj ne seri lepo te pitam."
Vojca: "Imam rak limfnih zlezdi. Ako se ne desi cudo gotov sam. Lekari kazu da sam septembra cao."
Strongman: "Daj da nadjemo drugog lekara... Dobro je uvek da imas drugo misljenje."
Vojca: "Ma ja sam cao... Sta ima kod tebe? Kako su deca?"
NIS 2. Avgust 2009:
Umro je Vojca Covek, kako su mi javili.
