Baka sa Meseca

/ 19.10.2007. u 18:48

Komentari: 90
Čitanost: 740
/
Preporuke: 31
/

Jelena Krajšić je bila najskromnija žena koju sam ikada upoznala. Jedna od onih žena koja uvek nosi sve crno: maramu, suknju, podsuknju, kecelju, blejzer, džemper, čarape... Preko svega toga kožuh, a na nogama muške, crne, gumene cipele, sa flekama od kreča i blatom iz bašte. Jedna od onih žena čije su obaveze celog života bile da kopa i da kuva, a jedino zadovoljstvo da se moli.

Jelena je uvek ćutala. I radila. Hranila stoku, kopala, sejala, brala, kuvala, spremala, odgajala... I ćutala. Mirsala%2520Solak%2520Baka.jpg

Nikada nije pila kafu sa drugaricama. Nikada nije nigde išla. Nikada nije psovala. Ni vikala. Nikoga nije uznemiravala. Ništa nije pitala ni tražila.

Kada se sa 18 godina udala postala je majka suprugovoj mlađoj braći i sestrama koji su je, što je bila jedna od njenih retkih velikih i pravih radosti u životu, uvek obožavali i poštovali.

Unuci jedinici je ispunjavala sve želje. Sve želje koje je mogla da ispuni, a da ne uznemiri muškarce.

Nije znala da piše i da čita. Znala je, ali nije htela da prizna. Nije smela da prizna.

Nije tačno znala kada se rodila.

Meso u tiganju okretala je golim rukama, prstima na kojima je debela koža pucala do krvi.

Bilo je trenutaka kada je dobijala batine.

Sedela je, dok je bila mlada, na stolici između supruga i snaje, dok je sin jedinac ležao, sve dok snaja nije primetila da joj se niz lice slivaju potoci znoja. Napad žuči. Ćutala i trpela.

Tog leta je kao i uvek neumorno kopala, jednog dana je motiku naslonila na kuću i rekla: Sada više ne mogu. U bolnici su je otvorili i zatvorili. Imala je rak svega. Ćutala žena i trpela rak svega. Samo su joj se u očima uvek valjale suzice, a sada znam zašto.

Ja sam sa Marsa, ona je sa Meseca. Isto se zovemo i prezivamo, uvek smo se obožavale, ja sam stalno i uvek postavljala pitanja, a ona je najčešće odgovarala: Hajde ćuti, torokušo, i smejala se tiho, pognute glave. Spavala sam sa njom do četrnaeste godine u kući od 200 kvadrata i sa osamnaest kreveta. Ali sam ja ipak sa Marsa, a ona je sa Meseca.

Moja baka sa Meseca.

postavite na |

Komentari (90)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Bloger je isključio mogućnost postavljanja komentara za ovaj tekst

KRALJMAJMUNA 19:02 19.10.2007

Dragutinova, Angelinina, i moja

Imao sam do skoro jednu takvu Jelenu. Samo se zvala drugačije. Isto se prezivala kao ja. I nije mi bila baka.
Rastužila si me.

Jelena Krajšić 19:39 19.10.2007

Re: Dragutinova, Angelinina, i moja

I sebe sam rastužila i razmišljam kako se tuga uopšte ne smanjuje vremenom.

Vlasta 18:29 20.10.2007

Re: Dragutinova, Angelinina, i moja

Divan ti je tekst. Iz tuge izrastu tako lepi tekstovi, to je činjenica. I čuvaju uspomenu...

marumi 19:09 19.10.2007

Zena najjace stvorenje

.....U bolnici su je otvorili i zatvorili. Imala je rak svega.....

Prica je tuzna a meni je poznat isti slucaj. Komsinica mojih drugara sa raspusta na selu, ''teta Rada'', kako smo je mi klinci zvali, pravila je najlepsu strudlu u selu gde smo mi letovali kod bake i deke. Jednog dana mi je mama rekla da su je u bolnici ''otvorili i zatvorili'' i ona je vrlo brzo preminula. Mnogo smo plakali a njen sin, koji je radio u Nemackoj i za kojim je ona mnogo ceznula, je ridao. Rasplakala me je ova prica kao moja koju licno znam. Nije sramota plakati. To je ljudski. Nije ljudski da zeni na prstima na kojima je debela koža puca do krvi. Boze nepravde!

Jelena Krajšić 10:06 21.10.2007

Re: Zena najjace stvorenje

Jeste nepravda. Da li je do Boga ili do nečega drugog nemam pojma, ali se uvek nadam da će se sve ipak nekako iznivelisati.

Spiridon 19:09 19.10.2007

eeeh bake, ta divna stvorenja

toplina, strpljenje, neznost, blagost, mudrost, hrabrost, lepa uspomena ....duga je lista

JJ Beba 19:16 19.10.2007

Baka sa Meseca

Kosmos baka
:) setno i nežno

Jelena Krajšić 22:21 19.10.2007

Re: Baka sa Meseca

Ali ne možeš da veruješ da kad razmišljam o njoj, zaista mi se čini da je iz drugog kosmosa. Iz onog kosmosa iz Odiseje. I ja sam naravno iz kosmosa ali sam negde u akciji u Enterprajzu. Kosmos baka i digitalna unuka :)

JJ Beba 22:41 19.10.2007

Re: Baka sa Meseca

Jelena Krajšić
Ali ne možeš da veruješ da kad razmišljam o njoj, zaista mi se čini da je iz drugog kosmosa. Iz onog kosmosa iz Odiseje. I ja sam naravno iz kosmosa ali sam negde u akciji u Enterprajzu. Kosmos baka i digitalna unuka :)

za kosmičku decu

Jelica Greganović 19:19 19.10.2007

Moje dve bake,

prabake, Kaja i Darinka, su bile bake za maženje. Sa grubim krilom, grube suknje...čohane, plisirane, braon, sa crnom trakom plišastom. I gumenim opancima. I povezačama, kojima su vukle pera. I mirisale su na ostavu i kolače i ručak. Imale su debele, artritične prste i noge iskrivljene teškim životom. "Ćero babina...lutko babina...babino..."
Divna priča, Jelena.

Jelena Krajšić 19:41 19.10.2007

Re: Moje dve bake,

Hvala draga, a ja se sećam kad je hladno, sednem pored bake i ugrejem se kao pored furune. Šta je to? Kakva li je to energija i snaga skrivena?

gordanac 19:51 19.10.2007

ljubav...

...i nije sakrivena i ničim uslovljena...samo postoji
A teško da među ljudima možeš naći veću snagu i poželjniju energiju od - ljubavi.
"...ko ume da voli ne bi trebalo ništa drugo da radi..." DR
A evo i jezika koje bake sa Meseca razumeju:
olovka piše srcem

Jelica Greganović 20:09 19.10.2007

Ovim bake

greju. Neiscrpno. I kad ih više nema.

Jelena Krajšić 20:58 19.10.2007

Re: Ovim bake

Zamisli da nikad ne odeš kod frizera i da ne piješ kafu sa drugaricom. Dovoljno je. A gde su sve druge muke? Uz svu ljubav zaista mislim da smo sa drugih planeta.

gordanac 21:37 19.10.2007

druge planete...

Pitanje je da li su uopšte imale izbor osim da prožive svoj život kao naše babe, u ulozi koja im je namenjena i koju su besprekorno odigrale "puneći nas" svojom sopstvenom, nesebičnom, ogromnom i nezaboravnom ljubavlju.
Neke, malobrojne njihove vršnjakinje su i tada imale - izbor. I bile su drugačije.
I to mi je prvo palo na pamet kad sam pročitala tvoj post (baška silne dobre emocije i vibracije) - napisala si pravi "politički" tekst.
O društvu koje je svojim modelima u suštini - neprijateljski raspoloženo prema ženama.
Znaš da ima sada puno proizvoda na kojima piše "user friendly", pa ima čitavih ideja i pokreta koji su "environmental friendly", a ne možeš baš lako da nađeš društvo koje je "woman friendly".
Danas, u poređenju sa životom koji je živela tvoja "baka sa Meseca", mnogo više žena ima - izbor. I spremnost da bira.I to je sjajno.
Naša generacija - odrasle žene preko 30 godina, mahom ima (ako ima sreće, pa su žive) bake koje liče na tvoju, ali se naš život (ili već i naših majki) drastično, neopisivo razlikuje u odnosu na desetine generacija žena rođenih pre nas.
Ali ne svuda po ovoj jedinoj planeti koju (za sada) naseljavamo - na mnogo mesta se ove godine rađaju devojčice koje će imati sličan kvalitet života kao tvoja baka celog svog života (i kad budu babe, ako dožive).
Izbor ustvari ima oko 10% ženske populacije (to je oko 320 milona žena), ostale ga još uvek ustvari nemaju (ili se tek bore da ga ostvare).
Mi, unuke takvih baba nosimo sa sobom celog života sve ono što su nam dale, što su nas naučile, čime su nas osposobile, sve ono što niko drugi ne može da ti pokloni, a ti treba da poklanjaš dalje....
Kad imaš babu koja je uvek "na tvojoj strani" onda "kupiš" ulaznicu za "planetu ljubavi beskrajne". Ta planeta je, nažalost, relativno retko naseljena....
Ja sam, nezasluženo i slučajno, imala i babu i dedu koji su me naučili skoro sve što znam.
Pokazali mi i trik kako možeš da imaš i "rezervne ulaznice" za njihovu planetu, za one na koje naiđeš, da im pokloniš... :))

Jelena Krajšić 22:08 19.10.2007

Re: druge planete...

Gordanac, ja imam generaciju posle nje žena koje su i dalje veoma tihe i veoma sa druge planete. Divne su i tople i blage. Prave najbolje slavonske sitne kolače koje neko može da zamisli :) Sto vrsta. Ne muče se više iako su mnogo sličnije baki nego meni. Bolje im je, ali im može biti još mnogo bolje. To je jedan veoma blag svet.

gordanac 07:33 20.10.2007

:)

...Bolje im je, ali im može biti još mnogo bolje....

Tačno tako.
Nenametljiva divota kojom postoje je jedan od razloga da se radi na tome da - imaju izbor.
Možda će izabrati isto (njihovo pravo), ali moraju znati da ih okolina neće odbacivati ako izaberu i nešto drugo, šta god, sebe radi.
Sav taj divni, blag svet koji "neke druge" uvek stavlja ispred sebe samog.
Svet bez kog mi, "neki drugi" ne bismo nikada imali - izbor.
Ili kolačiće, ili rukavice ili onaj pogled kog pokupiš zauvek jer vidiš da te gleda "spolja". a ustvari razgleda "iznutra".

Ja se još uvek smejem razgovoru koji sam imala sa babom nakon što sam joj kazala da ću studirati fiziku.
Ispekle kafu, duvanimo, a ona na to pita:
"Oš znati nešto i s rukama kad to završiš?"
Nema bolje rečenice kojom se temeljiš u realnost.

Dejan Bizinger 19:33 19.10.2007

Veoma dirljiva priča!

Hvala ti Jelena na ovoj priči, moram da priznam da me je dirnula. Imam baku uz koju sam odrastao, živi u kući odmah do kuće u kojoj žive moji roditelji. Do pre dve godine je tamo bio i moj deda. Ona je sad već zašla u godine, ali ona se duhom i dalje ne oseća da je stara, što je najbitnije. Pre mnogo godina se već izborila sa teškom bolešću sada treba ponovo da se izbori. Ona je veliki borac, u svakom pogledu, i ja joj se zaista divim.

Odrastanje bez deda i baka nije potpuno odrastanje i svakom bih poželeo baku kao što je bila tvoja i moja baka i kao što je bio moj deda. Nikad ne smemo da dozvolimo da prestanemo da ih se sećamo i na sve ono što su učinili za nas.

Jelena Krajšić 21:42 19.10.2007

Re: Veoma dirljiva priča!

Dejane, a moji svi četvoro bili divni, doduše jedan deda je malo voleo da luta i da naređuje kad dođe kući, ali i to je sve tako nekako nevino iz mog ugla. Uvek šešir i "Ljubim ruku". Da vidiš fotku, nas dvoje, on kao plastičan, ili pre drven, a ja sa pletenicama savijenim nagore, pa zakačenim, u mornarskom odelu.

Krugolina Borup 19:36 19.10.2007

Rasplaka me, ženo božja

skroz

Hemičarka 20:03 19.10.2007

Re: Rasplaka me, ženo božja

I mene. Moracu da nazovem svoju babu u nedelju...

mariopan 20:04 19.10.2007

Re: Rasplaka me, ženo božja

Divna,topla..puna ljubavi prica..ne prica nego zivot...i ja se rasplakah. Drage i nezne uspomene treba cuvati..nema zaborava..to nas zaljulja jos u detinjstvu da bi nas nosilo posle kroz zivot...sve se iz detinjstva nosi. I ta ljubav samo ceka da izbije i da se prelije jednoga dana na nasu decu..onko toplo i nezno kao sto smo je primali u detinjstvu...tome nas je naucila i zato joj hvala. Za ljubav smo svi pismeni.

Jelena Krajšić 21:05 19.10.2007

Re: Rasplaka me, ženo božja

Jaoj žene i sebe sam rasplakala. I tako ja s vremena na vreme. Samo sam vam sad i rekla.

Srđan Fuchs 04:46 20.10.2007

Re: Rasplaka me, ženo božja

Jelena Krajšić
I tako ja s vremena na vreme.

и ја исто :)

то ти је, мислим, сузе и то, као када профилтрираш ту вуспру у грудима мало од разних оптерећења и штетних утицаја, нешто као културна фабрика која има све филтере како greenpeace налаже.

AlexDunja 19:59 19.10.2007

ja sam

od svoje sve naucila:)

Kazezoze 20:19 19.10.2007

Re: ja sam

a moja je baka bila kao da je pala s marsa, a deda bio blizhe mesecu, onako samo se smeshko i bolila ga briga za sve.
a baba, prava nadzak baba... josh kad malo cugne samo vileni po kuci i sve joj smeta.
iz ochiju joj sikce vatra, a nos i obrazi joj stalno crveni, dal' od rakije ili silnoga besa - teshko je bilo odrediti.
jedino je meni i dedu bila zanimljiva, ostali su se radije sklanjali kad ona pochne da vileni iz samo njoj poznatog razloga. ja i deda se samo pogledamo pa u smeh, a babi se nos i obrazi zazhare do usijanja od besa

))

nsarski 20:10 19.10.2007

Baka i baba

Neki su imali bake, neki babe.
Ja sam imao babu. Ona je bila jako fina. Uciteljica Nemackog. I udarala mi samare kad nisam nesto znao. Ne secam se da mi je ikad dala nesto sem tih samara. Oni su primali svakog 29. u mesecu, i u "Politici" bi javili ako su tog meseca spreceni.
Bio sam mnoogo mali kada me je jednom upoznala sa jednom jako, jako starom bakom - zenom Petra Kocica. Ona me je pomilovala po kosi. Onda me je upoznala se jednom mladjom, zanimljivojom, koja je imala usku suknju i bila nasminkana. Grozdanom Olujic. Rekla je da je pisac, a ja sam mislio da je udata za oficira jer je bila sva utegnuta i videle joj se strufne.
Poslednji puta sam tu moju babu video kad mi je bilo oko 13 godina. Ona je zivela jos dugo posle toga, i znam da je jednom umrla, ne secam se kada. Ja sam tada ziveo u inostranstvu, imao sam vaznija posla. A mozda i nije umrla, mozda je samo djavo odneo.
U selu mog drugog dede, pod Kosmajem, zivi Leposava. Muze krave, pravi mi seljacki hleb kad dodjem, sir kao iz bajke. Nepismena i najpametnija na svetu. I uvek se brine kako mi je, a njoj ni 45 kila. Neki mi je dalek rod, to znam. Objasnjavala mi, ali nikako da upamtim. Samo se nadam da ce poziveti dok se ne vratim, ali mnogo je stara. Moram jos makar jednom da je vidim, jer ona je baka koju nikad nisam imao.

KRALJMAJMUNA 20:15 19.10.2007

Bravo, depilacijo.

Bravo, Nsarski.

nsarski 20:17 19.10.2007

Re: Briši Nsarski

Koju rec? mIslis ime?

KRALJMAJMUNA 20:22 19.10.2007

izbrisano

delete

Kazezoze 20:26 19.10.2007

Re: Briši Nsarski

Obriši ovo za noge. Nemam pojma zašto mi smeta.

mislish da joj depilira noge

))))))

nsarski 20:27 19.10.2007

Re: Briši Nsarski

OK, happy now?

Hemičarka 20:46 19.10.2007

Baka i baba

Moja baba odgovara baki iz tvoje price, nsarski, ali ja sam je uvek oslovljavala sa baba i meni je ta rec topla i draga. Jednostavno, nikad je nisam oslovljavala sa baka (niti bilo ko drugi).

nsarski 20:57 19.10.2007

Re: Baka i baba

Pa, to ti kazem, nekom ovako, nekom onako:) Neko od nas, kaze Andric, ima "detinjstvo od koga se posle celog zivota leci". Well, ja sam imamo fenomenalne roditelje. Ali i tu djavolju babu iz pakla.

Jelena Krajšić 21:08 19.10.2007

Re: Baka i baba

nsarski i kazezoze kad pročitam vaše komentare odmah se vratim na zemlju. a ja imala obe bake vrhunske. pričaću vam jednom. a i djedovi su bili sasvim ok.
često pomislim kad me mama i tata nerviraju: e da su vam sad tu mame i tate ne bi vi to tek tako mogli :) ja bih živela kao na dlanu.

snezana mihajlovic 06:55 20.10.2007

Re: Baka i baba

I ja sam imala babu, al je bila prava baka...ne znam sa koje planete, al' skroz drugačija od tvoje
nije ćutala, učila školu, posle druge učila,
odlično kuvala, al' nije znala da pegla (a ja verujem da je znala, nego nije volela)
nije me volela sebično...
čudna je bila ta moja baba
kladila se da će da pojede crva
kupovala mi politikin zabavnik i knjige...
spavale smo zajedno...vidi čuda, Jelena, do moje 14. godine, a onda mi je dala sobu
zajedno smo pile kafu i pušile
ona, ujak i ja...gitara i klavir... bolen mi leži
otišla mi na rukama, a sa njom otišlo i moje detinjstvo

ja volim ovakve priče, jer nas one vraćaju unazad dok strmoglavo stremimo napred
i sećajući se nekih ljudi...dragih i dobrih
ne damo im da odu
još jednom.

Jelena Krajšić 09:35 21.10.2007

Re: Baka i baba

čudna je bila ta moja baba
kladila se da će da pojede crva

Pa je l pojela? :)

snezana mihajlovic 10:42 21.10.2007

Re: Baka i baba

šta misliš?
: )

Jelena Krajšić 10:47 21.10.2007

Re: Baka i baba

Mislim da jeste, a nadam se da nije :)

snezana mihajlovic 10:59 21.10.2007

Re: Baka i baba

dobro misliš
a džabe se nadaš...

ruza26 20:18 19.10.2007

Porodica sa slike

Hvala na tekstu.
Podsetih se svoje bake, odavno je vec nema, kao ni dede (majcine nisam ni upoznala, ubilo ih u 2. sv. ratu.) Bila je pomalo gruba, nenavikla na neznost... Otac je otisao u Ameriku, nije ga ni videla. Snasao se tamo nekako, poslao "čedulju" samo za njenu mamu, ova otisla u Pitzburg, izrodili tamo jos dece, baki poslali pare za put kad je postala punoletna, ali ona se vec udala i nije otisla. Pisali su ti njeni Amerikanci, slali novac i neke pakete, secam se lutke koju sam dobila kao najstarije praunuce... sve dok je prabaka bila ziva... a onda to nekako prestalo... Smejali smo se i zadirkivali je kad nam je pokazivala slike i pricala o sestri Steli, koja je u stvari bila Stana, bratu Jovanu, sestri Kati... Bili smo pomalo i ljubomorni na te njene Amerikance, nekako nam se cinilo da delimo ljubav sa lepim ljudima sa slika... Nije znala da cita ali je nepogresivo znala cudna imena dece svojih sestara, a ni decu ni sestre nikad nije videla... Kod bake sam prvi put u zivotu popila crnu kafu. Oponasala sam mamu i njenu koleginicu pa sam trazila od bake da mi skuva crnu kafu, a kako je ona nije imala, pristala sam i na Divku (bez mleka) iz limene soljice...

Jelena Krajšić 09:39 21.10.2007

Re: Porodica sa slike

Ružo hvala vama.
Te naše nepismene žene nisu znale da čitaju ali su svašta nepogrešivo znale. Da li je to čudno ili naprotiv baš logično i očekivano, nemam pojma, ali i moja baba je mnoge stvari znala nepogrešivo - recimo znala je sve šta su pričali u filmu u kom svi govore engleski, a dole ide titl :)

angie 20:19 19.10.2007

moja baka

je bila sa Mras-kao i ja, jedina unuka, pored tri njene cerke, koje nekim sluchajem nisu zakachile virus, nasledila sam bar neke od neobichnosti po kojima je bila poznata.
Ona je za mene bila jedini autoritet ikada, jedina kojoj sam verovala sve bez ostataka, narochito njenim procenama, i jedina, na koju, sada kada je vishe nema, pomislim kada mi treba neka pomoc ili savet i kada mi je teshko.
Onda popricham sa njom negde u mojoj glavi i bude mi stvarno lakshe i kako god to zvuchalo, ja nekako znam da je ona i dalje tu za mene i da me chuva, verovatno svim onim shto mi je pruzila.

Jelena Krajšić 09:43 21.10.2007

Re: moja baka

Angie, ovo što pričaš za baku meni je bila tetka, najbolja drugarica, autoritet, tata, mama, sestra, prijatelj, ozbiljan oponent, sve u jednoj osobi. Neko je morao da nas satka, eto mene je najviše tetka tkala.

Petra Pan 20:30 19.10.2007

Torokuso!

Tako je mene zvala moja baka Ivana. 8.02.2007. otisla je na Mesec, necujno, bas kao sto je i dosla s njega!
Nemam njeno ime, ali fizicku slicnost nosim - s ponosom!

Izuzetno topao tekst!

Jelena Krajšić 09:48 21.10.2007

Re: Torokuso!

Pa znaš šta i jesmo torokuše :)
Sećam se kako je mojoj baki bilo čudno kad Dnevnik vodi osoba ženskog pola i onda je komentarisala: Vidi ovo, ova žena ne prestaje da priča :) Ja: Mora bako da priča, to joj je posao. Ona: Hajde ćuti i ti torokušo :)

koka 20:52 19.10.2007

Baka

Rasplakala sam se kao malo dete.... i setila se Ivke i Djurdje....

Jelena Krajšić 10:10 21.10.2007

Re: Baka

Koko, znam.
A još više kad sam pročitala priču koju je dole pisala neverlander o deki.

pufna 21:02 19.10.2007

jelena,

ja nisam imala bake. Obe su umrle pre nego sto sam se rodila. Moj sin nema deke.
Ostavlja to traga. Nekako si nepotpun.

Strarije zene dalmatinke su obucene kao tvoja baka, u crnini sa obaveznom maramom i nekoliko sukanja i najvece razgolicavanje je leti samo jedna crna ili neke druge tamne boje, kosulja kad se nosi neki veci teret preko ledja. A uvek se nesto nosi.
Mozda se i broj sukanja smanjuje, ali teska cojana pregaca je uvek prisutna.

Imala sam baba- tetke s mamine strane i jedna je bila seoska ''gospodja'' jer je bila udata za poglavara ( pre 2. s.r.) . Za njih u selu je zakon kad si doktor ili advokat. Dve najcenjenije profesije.
Kad je teta Mare ( tako su je svi zvali, nije dozvoljavala da je zovu baba- to je tako staracki

) razgovarala sa nekom doktorkom pozelela je da joj udeli kompliment te je rekla :''al' ste vi jedna FIJENA gospoja". Ja, klinka nasednem pa dobacim da se ne kaze fijena nego fina i popijem- '' muchi, neces me ti ucit kako cu govorit'' .

)))))
i tu bude ''basta''.
Od tad ne raspravljam sa dalmatinkama :)

Jelena Krajšić 21:51 19.10.2007

Re: jelena,

Ovakva kakva sam uspevala sam čak i sa takvom bakom da se raspravljam, samo što je to bilo tako nekako tiho, šaputalo se u četiri oka.

Moje su obe bake bile Slavonke, potpuno različite. Ali Marija zaslužuje poseban tekst... sa njom već nije bilo tako tiho, što od smeha, što od priče sto na sat, malo i vike i svega. Mislim, ako se neko pitao otkud mi gen :)

cassiopeia 21:08 19.10.2007

nisi ti Jelena sa Marsa...

...kad sa takvom toplinom pises o svojoj baki, povukla si i ti Mesecev sjaj.
A sto bi moja Bosiljka rekla, hvala ti gde čula i gde ne čula.

Jelena Krajšić 22:01 19.10.2007

Re: nisi ti Jelena sa Marsa...

povukla si i ti Mesecev sjaj

Divan kompliment. Hvala.
Žao mi samo što sam već pozaboravljala njene izreke i uzrečice. Kad sam bila klinka pravila sam se pametna pa sam je stalno ispravljala dok govori, mali uobraženi stvor :)

Biljana Srbljanović 21:28 19.10.2007

ja sam mojoj nani

napisala dramu.
znam tacno sta ti je i kako se osecas.

divno pises, jelena.

Jelena Krajšić 21:58 19.10.2007

Re: ja sam mojoj nani

I ne umanjuje se emocija. Samo stisne s vremena na vreme za grkljan, mislim umreću. Znaš već.
I hvala ti dear.

bela 22:35 19.10.2007

baka

elem, danas dodje u ER baka od 96 godina po koju je jutros na parking dosla njena prijateljica od 91 da idu u gym. Ova baka od 96 je polako ulazila u kola a ova od 96 slucajno pustila kocnicu sta li, i kola krenula , baka pala pod kola i presli joj tockovi preko obe podkolenice. Ova ispod tockova zavriskala, ova za volanom se prepala pa ga dala u rikverc .. i jos jednom joj presla preko nogu.. To nam sve prica u dahu ova od 96 dok smo je gurali na rengen..
Prica ima nastavak : APSOLUTNO NI JEDNA JEDINA SLOMLJENA KOST.
Jelena, da li ti mislis da je ova baka sa Marsa?
Ja vec 15 godina placem u jastuk pred san cesto, precesto, jer je to je prozor u svemir kada sam opet sa mojom bakom koja je istto nosila crni prsluk (sve razliciti dugmici) preko crne haljine i isto okretala sniclu golom rukom.. vreme ne pomaze, samo donese neke druge oblike- ona je u meni i kad se uhvatim da okrenem na brzaka nesto u tiganju bez viljuske, i kad kuvam paradajz na veliko u sred amerike, i kad vidim svoje dete kako trci u zagrljaj svojoj baki na aerodromu, i kad prepoznam iste pege na nadlanici kod ove bake danas..
samo. ova od danas nikako nije baka.. na stranu odsustvo osteoporoze u tim godinama (citaj savrseno ocuvana vrhunskom medicinskom zastitom koju joj jeste donela emancipacija ili kako god vec zoves taj prelazak sa marsa na mesec) i koja je zasigurno nece odvesti u situaciju - "otvorili i zatvorili" , nego kad je neko pitao koga da zovemo ona kaze advokata, on ce kontaktirati njenog sina.. ako i jeste "baka", neka druga fela, kanda..

gorran 23:26 19.10.2007

Moja baka iskače kroz prozor

Moja baka se češlja, lomim tanušnu čokoladicu "životinjsko carstvo", biram između "oranžade" i "kokte" u zdepastim bočicama... Pa onda "velika zavera" oko kupovine vazdušne puške, pa jedan kanadski srebrni dolar... Par slika - sve što ostane od jednog detinjstva.
Okolnosti su nam išle na ruku, baki i meni. "Veliki" rano odu na posao, meni škola uvek posle podne, večeri su tad bile potpuno nevažne, i tako je ceo dan bio potpuno u vlasti "nas malih", moje bake i mene. Ona već stara i bolesna, i bez nekih ozbiljnih zaduženja, i ja, dečak-školarac. Ona, koja je već videla maltene sva zla koja se mogu zamisliti, i ja, koji još nisam ni slutio da zlo uopšte postoji. Savršena kombinacija.
Ljudi poput nje više nema. Nikad se nije razbesnela, nikad nije zaplakala, nikad se nije požalila na posao. Vedrina, mir, opuštenost, i sve polako...
Nismo bili neki ranoranioci, ona i ja - ustajanje kako se ko probudi, a to bi obično ispalo oko devet. Moj jutarnji ritual bio je odlazak u samoposlugu i u mlekaru. Baka je imala više rituala - upamtio sam češljanje. Kosa je imala dva stabilna stanja - noćno, raspušteno, i dnevno, u punđi i pod maramom. Prelazak iz jednog stanja u drugo uvek mi je izgledao kao neki tajanstveni ritual, sled uvek istih dobro poznatih pokreta, koji između ostalog imaju za cilj da stvarnost iz divlje raspuštenosti sna dovedu u jedno uređeno i poznato stanje, kako bi dan mogao da počne.
Kosa joj nije bila sasvim seda, negde pola-pola, tako da je u celini imala neku pepeljasto-sivu boju. Otprilike kao moja sada...
Nisam se mnogo zanimao za priče starijih, ali s vremenom sam, sve tako napola slušajući, postao svestan mnogih zanimljivih pojedinosti o mojoj baki iz vremena pre mene. Najbitnija mi je bila priča o njenoj udaji. Ona je, naime, bila iz bogate kuće, i njeni roditelji su joj, kao što je i red, našli odgovarajuću "priliku" za brak. Za siromašnog mladića iz susednog sela koji lepo peva, njenu mladalačku ljubav, nisu hteli ni da čuju. Od nesreće koja joj je pretila spasila se u poslednji čas - bekstvom kroz prozor iz roditeljske kuće u gluvo doba u noći pred venčanje. Tako se venčala za izabranika svog srca - moga dedu, i u svoj budući tegobni život uplela trajnu - a za mene tako neočekivanu - nit romantike.
Iz ove priče ukazala su se za mene neka velika otkrića. Na stranu što se mojoj uobrazilji nametala krajnje neshvatljiva slika kako se moja baka uz pomoć konopca penje i iskrada kroz prozor (koji je, valjda pod uticajem ilustracija u bajkama, u mojoj mašti bio nekako vrlo visoko). Mnogo važnija stvar je što su se meni uz predstavu moje bake počele vezivati neke pesme, priče i izreke iz školskih knjiga. Za onu izreku "nije blago ni srebro ni zlato, već je blago što je srcu drago", bio sam duboko ubeđen da njen autor imao na umu baš moju baku i nikoga drugog.
Tako je moja baka postala moj prvi stvarni književni junak. Mislim, osoba koja postoji u knjigama, ali je isto tako i sasvim stvarna - nekako tajanstveno i neopazice prelazi tu barijeru između slova u knjizi i stvarnosti, tamo i nazad. Ovoje bilo veliko i značajno otkriće za mene, i priličan deo svog potonjeg života potrošio sam na predano posmatranje te čarolije ustajanja junaka, i raznih likova uostalom, iz mrtvih slova u čulnu punoću stvarnosti, kao i njihovog slaganja nazad u slova.
Drugo otkriće bilo je još važnije, teže i ozbiljnije. A to je da su stari ljudi isto tako mladi, i da su deca isto tako neminovno starci. I da ništa nije jednostavno ono što izgleda. Da ništa ne traje. Da ništa ne vredi... (Do ovog poslednjeg zaključka došao sam doduše malo kasnije, kad sam već imao 14, ali on je nekako logično proistekao.)
Tako su ti prevashodno monotono vedri dani kad smo moja baka i ja bili apsolutni vladari sveta neminovno prošli. Tek mnogo posle, kad nje već odavno nije bilo, i kad sam kroz brojna bolna razočaranja konačno postigao svoj mir sa neminovnošću bola i sa beznadežnošću svega postojećeg, shvatio sam tu dublju istinu. Shvatio sam njenu nepokolebljivu i nenarušivu vedrinu. Shvatio sam da smo ona i ja, i ti naši bezbrižni trenuci, tako davno nestali u treptaju oka vremena, ipak pobedili. da smo, upravo takvi kakvi smo bili, potpuno bezbedno i neosporno istiniti. Na jedan za mene bitan način istinitiji i od grča, i od straha, i od predosećanih poraza i od gorkih pobeda - od svega drugog što je posle bilo.

Jelena Krajšić 23:51 19.10.2007

Re: Moja baka iskače kroz prozor

Baka je imala više rituala - upamtio sam češljanje. Kosa je imala dva stabilna stanja - noćno, raspušteno, i dnevno, u punđi i pod maramom. Prelazak iz jednog stanja u drugo uvek mi je izgledao kao neki tajanstveni ritual, sled uvek istih dobro poznatih pokreta, koji između ostalog imaju za cilj da stvarnost iz divlje raspuštenosti sna dovedu u jedno uređeno i poznato stanje, kako bi dan mogao da počne.

Kao da opisuješ moju Jelenu. Hvala što si me podsetio.
I sve ostalo... Bezbrižnost i sklad.

nsarski 23:59 19.10.2007

Re: Moja baka iskače kroz prozor

Lepo je imati baku.

ivana23 23:54 19.10.2007

...

Dragan Vujanović 01:24 20.10.2007

Naslov (komentara) je ... suvišan

Izvrsno, Jelena. Znao sam i ja skoro istu takvu (svoju) baku. Ovde nije mesto da pišem o njoj. Spominjem to samo da bih stekao nešto veću "kompetenciju" da kažem kako sasvim, sasvim dobro osećam jednostavnost i toplinu ovog teksta, i da bi preporuka koju dajem bila potpuno "svesna". Pozdrav

Jelena Krajšić 09:50 21.10.2007

Re: Naslov (komentara) je ... suvišan

Hvala Dragane.

bravar 07:55 20.10.2007

bez naslova

Eh, te bake. Kazu roditelji: babe decu kvare. Al' ne bih bas rekla. Moje bake nisu tako zivopisne u mojim secanjima, na zalost (mozda jedna prabaka:)
Ali, zato, likovi ovih baka ovde tako su se jasno prikazali predamnom... Hvala svima koji ih se setise i podelise svoje secanje sa nama.
Bravarica sa Marsa...

Jelena Krajšić 09:51 21.10.2007

Re: bez naslova

Bravar, evo i ja koristim priliku da se zahvalim svima za divne, čudne, tople, tužne, smešne priče o bakama.

Spiridon 08:37 20.10.2007

tragedija zvana Jovan Jovanovic Zmaj

ovo bi zaista trebalo biti na zasebnom blogu. Zaista ima puno toga da se kaze o ovom coveku.

Posto ga skoro svake veceri citam svome arambasi od 2 god cesti razmisljam o njemu. Gledam kako uziva u stihovima i kako ih upija.

Mali Jova, U mraku, Kupanje, Mali konjanik, Pera kao doktor ...

Ono sto mi ne ide u glavu da je covek iz koga su potekle tako carobne pesme i tolika kolicina ljubavi je i sam ostao bez svojih najblizih u veoma kratkom vremenskom roku. Tuberkuloza.

I onda se pitam po ko zna koji put da li pravda na ovom svetu zaista postoji. Pa sto bas njemu?

sa vikipedije "Нежан и добар отац, чија су деца рано преминула".

Spira deprimiran

Jelena Krajšić 10:13 21.10.2007

Re: tragedija zvana Jovan Jovanovic Zmaj

Uh, Zmajevi uveoci su mi kad sam bila mala bili prvo ozbiljno suočavanje sa tugom i strahotom životnom. I danas mislim da mama nije baš morala to sve da mi priča tada.

Vesna Knežević Ćosić 09:01 20.10.2007

draga jeleno

hvala ti za pricu o tvojoj baki. ja ih nisam imala, al sam volela neke bake vrlo, od mojih drugara. imala sam samo jednog ujaka metuzalema, cetvrt veka starijeg od moje majke, umro je u 95. godini, pricali mi da je tog zadnjeg leta plesao valcer. zao mi je sto mu nikada nisam pokazala pesmu koju sam o njemu napisala:

MOJ UJAK

Moj ujak, Gustav Vrbanc
opasan čovek i strašan finans
obožavao je Mario Lanca
i umeo sjajno da danca.
Imao je dve žene i tri kćeri
živeo po svojoj meri
sa ljubavnicama bio je diskretan
mislim da je bio sretan.
Moj ujak, Gustav Vrbanc
večiti šmeker i super finans
rođen u Austrougarskoj devetsto pete
pričao mi je o otadžbini sa puno sete.
Kako je imao po četiri vučjaka
i kako ga muči nostalgija jaka
kako su ga voleli otac i majka
da nigde nema takvih banja i toplica
i da je mnogo teško kad ostaviš draga lica.
Moj ujak, Vrbanc Gustav
imao je čvrst stav
da kapitalista po rođenju
i životnom opredelenju
nema šta da traži u zemlji proletera i seljaka
(mnogo je cvikao od komunističkog mraka)
pa je odmah posle drugog svetskog rata
u tajnosti prešao granicu iz inata
sakriven u prastarom kamionu
i tako stupio u emigrantsku kolonu
sretan što ga nisu ukebali
a vrlo su ozbiljno vrebali.
Moj ujak, Gustav Vrbanc
bečka škola, divan za danc
celog veka bio je otmen
u biznisu obavezno frontmen
uvek zazirući od svake mafije
uspeo je da sačuva stare fotografije
na kojima on kao momak u daljinu gleda
i sav važan na Harlej Dejvidson seda
i onda po rodnom kraju zuji motorkotačem;
a ima i kako oholo pozira u uniformi s mačem
i kako je posle prvog rata vozio kola
znate ona na kurblu, otvorenog krova
i kako je u kraljevoj gardi vojsku služio
i po Evropi često kružio.
Moj ujak, Gustav Vrbanc
stari emigrant, sjajan za dans
kockar, švaler i nežni deka
pamti i danas, posle pola veka
kako je ženu izgubio, a imovinu nije spasio
i kako se tek na drugom kontinentu skrasio.
U dalekom svetu zaradio je reumu
i na računu pozamašnu sumu
moj ujak, buržuj i milioner
kanadski je penzioner.
I danas obožava Mariju Kalas
sa novom ženom ide u Dalas
vozi ogromnog linkolna
i žali se na leđa bolna
zato zimu provodi na Floridi
svog života se ne stidi.
U velikoj kući u Kanadi
(uvek je umeo dobro da zaradi)
na komodi, ispod bogorodice
stoje slike njegove porodice.
A između svih tih dragih mu lica
- starinska flaša i rakija šljivovica.
Priznajem, to me je u srce pogodilo
i strašnu misao rodilo
da ću i ja jednoga dana
zapaliti preko okeana.
I zato sam ga pitala da li zna
kakva je pa moja sudbina
a moj ujak je samo ćutao,
gledao me i suze gutao.
Oko nogu su nam se motala četiri kera
tamo, u toj zemlji dalekog severa.

Jelena Krajšić 09:55 21.10.2007

Re: draga jeleno

Vesna, videće ujak pesmu već nekako, meni je jako čudno da pomislim da neće.
Eto ja nemam ujaka, samo bar jedno deset tetaka. Žene na sve strane, šta ćeš.

Dejan Stanković 09:55 20.10.2007

:-)

mnogo sam slab na staramajke.

Jelena Krajšić 09:56 21.10.2007

Re: :-)

I ja Dejane.

Vlasta 13:13 20.10.2007

Poezija moja JK,

lepo, baš lepo. Patetični smo, ali neka smo. Ja sam sa jednim parom bake i deke odrasla u dvorištu, a drugi su mi živeli daleko u inostranstvu. Sada su svi u onostranstvu. Ona daleka baka, oma, koju sam viđala jednom godišnje ili jednom u dve godine, bila je prava Švabica, moderno obučena, kratko ošišana, vesela, otresita, uvek u nekim ludim pantalonama koje bih joj danas sigurno skinula da nosim. Zvala me je Vlajka. Kada je umrla, mama je otišla po nju i vratila je u bokalčetu, da je sahranimo u njenim Karlovcima. Neću nikad zaboraviti taj zvuk bake u urmi. Kao pesak. Ali sam ih bar dugo imala. Moja se ćerka rodila bez jednog dede, mog ćaleta, i sada stalno traži da joj pričam kakav je bio, a ja, ni posle sedam godina, ne mogu, ne da mi knedla u grlu. Izem ti knedle.

Jelena Krajšić 09:58 21.10.2007

Re: Poezija moja JK,

Šta da ti pričam o knedlama, kad sve znaš. Patetika, ne patetika, knedla hoće da me udavi s vremena na vreme.

Vlasta 11:22 21.10.2007

Re: Poezija moja JK,

Ko ih nema, nešto nije u redu sa njim. Znači da osećamo, dišemo, volimo, pamtimo...

neverlander 18:38 20.10.2007

bake su cool, ali moj deka rules:)

Moje bake su uvek bile brizne, ispunjavale svaku zelju, urgirale kod roditelja za raznorazne gluposti... prave bake.
ali deke - e to su bili carevi!
tatin otac - tih i miran, cuvao nas je , mazio i pazio i kada smo porasle. njegove tri unuke. uvek je bio tu za sve. divno jedno bice.
a drugi deka - ljudina, galamdzija i sprdalo. sisao sa planine, dosao u grad da zavrsi zanat i polako, kada je vec imao 35 magistrirao. otac mu bio stalno pijan, majka malo drvena i stalno ljuta. nikada o njima nije pricao. a unuke je cuvao najbolje na svetu. vodio nas svuda, ucio da volimo prirodu, budio ujutru rano da "docekamo sunce", ucio da budemo jake, da se nikada mnogo ne zalimo nego da samo guramo napred i uzdamo se u sebe. zajedno smo resavali zadatke iz fizike i matematike, spremali se za takmicenja iz hemije...
i kada sam vec upisala fakultet, zove me deka jedno vece. kaze "ja bih sine da dodjem, da vidim kako ti je tamo"
i dodje on jednog jutra u Bg. ja ga sacekala na stanici i krenemo do moje sobe u domu.
a on sve razgleda. proverava. u jednom trenutku krene da vadi srafciger iz torbe i da ispusta vazduh iz radijatora.
kaze, mora da greje kako treba a ne da mi se tu razboljevas. proveri gajtan od resoa. ucini mu se da je neka zica previse ogoljena pa da moze nesto da mi se desi. ode deka do radnje, promeni gajtan. i tako redom... kada je cela soba proverena i dovedena u red krenem ja na vezbe a on ce kao da seta i da me saceka.
i kada smo se ponovo nasli - deka pocne da prica sta je sve saznao toga dana. rekao mi je da je pricao sa bibliotekarkom na mom fakultetu i da je cuo da visim tamo cesto. domar mu je rekao da skoro nikada ne kasnim sto je jako dobro i da tako trebam da se ponasam i kada jednog dana budem pocela da radim.
onda smo isli da nesto klopamo pa da deka krene nazad kuci. i dok je on ulazio u autobus ja trknem do kioska i uzmem mu neki sendvic i flasu vode.
moja mama ga je sacekala na stanici a on izasao iz autobusa sav naduven i uplakan.
ne moze da dodje sebi.
kaze: "eto, doziveh da me moje dete cuva i o meni brine. bice ona dobar covek, videces. srecan sam da ispade dobro dete. "
i umro je ubrzo. iznenada. moj Marsovac... svemu me je on naucio.

Jelena Krajšić 10:00 21.10.2007

Re: bake su cool, ali moj deka rules:)

Neverlander, hvala za ovu divnu priču, rasplaka me dodatno.

neverlander 19:16 21.10.2007

Re: bake su cool, ali moj deka rules:)

i mene sam dok sam pisala.
razmisljam celog dana kako smo svi srecni sto smo porasli sa takvim likovima.

fixer 18:43 20.10.2007

gde je ono slatko od belih trešanja!!??:

imo i ja babu:
ustvari: bio deda, al bio veeelika p....
godinama je pričao da me, ustvari ON rodio: a ja mu verovo:
pred babom je stalno nešto kukumavčio, sve sa pravim suzama, i sumnjivim razlozima: izgovaro se tada kao oslabile mu pantljike pa stalno kuko:
baba nas zvala: uh vi dva ugursuza, al volela nas: štaće:
inače ta baba je više bila deda: i po snazi i po svemu:
mama bi često tvrdila da je dedađura uvek više vuko na đejn, a babamilla bila tarzan:
a ja?: ja sam svakako bio ćiiita:
e sad, to kad sam bio beba: deda me nije davo u bebeća kolica, dečiji krevetac, jaslice, obdaništa itajrad:
sve me je nosio po sebi, pri sebi i prezirao bilo kakva razdvajanja, uključujući treptanje:
pričali mi posle da je jedva čeko da se probudim i da me je često krišom budio da se igramo, s izgovorom da imamo pametnijeg posla, dok je on još tuu:
uspavljivo me s pričom i pevo mi stalno - tako me i budio:
kad sam bio stasao za školu, on nije hteo da me se daa: o z b i lj n o:
moji su imali velikih problema s njim oko toga:
dedađura je govorio da: je "takva" škola:"savo kovačević", najveća propast za jedno "ovako" dete, da će me on svemu naučiti i da me treba za koju godinu upisati pravo na fakultet: ali negde u samerhilu..
e, ono čega se sasvim dobro sećam: bili su igrokazi koje smo svakog dana pripremali pred zajedničku večeru:
obično smo počinjali istom forom: pred napaćene i gladne, s obaveznim pogledom prema roditeljima, i još mnogo napaćeniju kritiku, s obaveznim pogledom prema babi:
polažemo ovu apokrifnu priču o nama - navodeći u svoju odbranu ova dva opravdanja: Teško je rastati se iznenada i konačno od onih sa kojima smo tako dugo živeli;
i drugo: smatramo da će i ovaj mali napor pomoći da se hronika naše porodice popuni i zaokruži:
onda bi usledila poneka od jučerašnjih scena iz stvarnog života: tipa:
jeeelte vas dvojica!! gde je ono slatko od belih trešanja!!??
nema ga: žrtvovano za nauku..
mooore kakva nauka bre?gde je slatko? govorte ugursuzi!!
ali, milla, ne budi gruba s detetom: učili smo juče šta je to preterivanje i šta su posledice istog:
i!!??
šta i?! dete brzo shvatilo da smo preterali.. nisu nam bile potrebne ni tri cele tegle sa slatkim, a njemu se već smučilo.. naročito sad kad vidi kako bi me ti tukla tom varljačom iz graška!! jooj!!
aj dobro tri tegle, al de su preostale tri, nesreće nijedne??!!
eeee, sklonjene na sigurno mesto: sutra se učimo na istim greškama

(naravno: ja sam igrao njega, a on sa velikim zadovoljstvom & uspehom: babu)

već odavno ne igram
i deda sam i baba: iiii p....
iiii oslabile mi pantljike nešto: malo malo pa kukam neššto

Jelena Krajšić 10:01 21.10.2007

Re: gde je ono slatko od belih trešanja!!?

Fixeru care! Šta drugo da ti kažem kad si car.

Vlasta 11:25 21.10.2007

Fixeru

care, Tarzanova verenica nije se zvala Đejn nego Džejn....manje vina, manje vina...

dracena 17:43 23.10.2007

Re: gde je ono slatko od belih trešanja!!?

Nikad neću shvatiti da li si ozbiljan ili se šališ, Fixere.
Skoro bez izuzetka tvoji tekstove su mi u početku smešni, ali u svakom postoji neko "mesto preloma" na kom se rasplačem. I nikako da shvatim gde je to mesto, koja rečenica ili reč.

Mama Mijata 13:26 24.10.2007

Re: gde je ono slatko od belih trešanja!!??:

Ljudi, nemojte vise, molim vas. Na poslu sam, ridam i smejem se u iso vreme. Gledaju ljudi...

Черевићан 20:31 20.10.2007

она више не станује овде

тишина
и опет неко куца
спорим корацима прелазим
непрегледна њива ме раздваја од врата
док ми окопане бразде ногу изврћу
прислоним усне уз ивицу тешког дрвета
и шапнем
Она више не станује овде . . .

управо овако поетеса И.К. би реаговала на овај надасве интиман састав.

mirilovic 09:00 21.10.2007

Lepo.

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 15:29 21.10.2007

na pola puta

da zacutim ili eksplodiram pod vrenjem najlepsih uspomena.
Moja baka je imala bozanstvenoviseznacne price koje smo slusali od 7 - 27 godine i uvek su imale drugaciju pouku.
Za razumevanje je neophodno pojasniti da je moja baka ucila za lekara, a kad je dosao rat, njenim rodnim Cackom su prosli parizani i pokupili je da bude bolnicarka. Nije imala izbora. Ostatak zivota je prozivela u cudnom dualizmu: Drugarica Mira kojoj su se svi obracali sa "Vi".
Evo jedne price koju smo slusali u vise navrata:
"Posle rata, bese veliki zdravstveni popis. Svi su u partizanima morali da se pregledaju. Sve devojke i zene su imale obavezan ginekoloski pregled. Ja nisam htela da me moj doktor pregleda, vec su zbog mene zvali lekara iz druge brigade. Posle pregleda - postrojavanje. Komandant brigade paradira, zastade i rece: "Cestitam drugarice Miro, Vi ste jedina nevina devojka u celoj brigadi!""
Mi smo je neizostavno pitali da li joj je za to dodeljen i orden, a ona se samo grohotom smejala.

jelena bg-ns 15:50 21.10.2007

MAJKA

Moja baka..i nije baka...ja je zovem..Majko...da to se pise velikim slovom...
Kada je ona u pitanju sve se pise velikim slovom...Ljubav,Sreca,Paznja...Milena..
Ima skoro devedeset..ostala je udovica sa 35..sa troje dece...
Svi su odlazili pristizali uvek novi....Ja kada sam otisla ostala je sama..(najmladje unuce)..zivela sam sa njom do svoje 7 godine..
Juce me je zvala...Kaze sanjala je da se penjem na neke merdevine...Sigurno cu poloziti ispit...
Kaze da je dobro..nije hladno..kada ujutru dobro nalozi..pita kada cu doci..skupila je malo para.. da mi se nadje..rekla sam joj da bi mi trebao novi "konjuktor" (kompjuter)..pa mozda mi bude valjao koji dinar...
To je moja Majka

jasnaz 21:40 21.10.2007

. najmanje-za njih .

- Vraćaj to, Sofija!
- Crni Đujane, što da vraćam: celo selo uzima. Iz švapskih...
- Ne uzima selo nego ljudi – vraćaj.
- A čime ću decu noćas da pokrijem?
- Snaći ćemo se.
- Ali...
- Odmah.

Tek stigli iz izbeglištva. U svoju kuću. Praznu.
Najmladje oko dve godine. I zatekli pelene. Onako kako su kad su krenuli – sa bebom u naručju. Ujak je imao par meseci.

- Vidiš li kako su otišli?
- Vidim.
- Sećaš li se?
- Sećam.
- Nek im je sa srećom. Svima.

Unucima je pravio ljuljaške-do-neba. Deca su mu se obraćala sa Vi.
Imali su sedmoro. Šest ćerki. Najlepše je slušati kako o njima pričaju zetovi. O raubu pred ručak, uz krastavce i rakiju. I Majka Sokinim krofnama.

Lepa su nam ova najmanjaslova, što možemo, o njima. Za nas.

sashaNS 23:28 21.10.2007

Moja baka

Moja baka je bila Majkica.Bila je potpuno drugacija od tvoje bake, a opet, u emociji
negde ista.Moja nije cutala, razvela se, ishranila troje dece, celog zivota se farbala u crveno,
prala kosu samo kod frizera, isla sa drugaricama na kafu. Pricala je price koje pamtim jos i sada.
Sa njom sam popila prvu kafu i zapalila trecu cigaretu u zivotu(vidim sada nisam jedina).Umrla je od tuge za
mojom pokojnom sestrom, koja je uvek govorila da mene voli vise.Kad joj je pozlilo ja sam bila sa njom i ona je rekla
-Nemoj ih zvati(hitu pomoc). Naravno, zvala sam ih.Pomoci nije bilo.Umrla je za tri dana.Samo se ugasila.
Vazno je da ih ne zaboravimo.

Vlasta 07:27 22.10.2007

Sećam se

ja tvoje majkice, dobra je bila, dobra. I tvoja deca imaju DIVNU baku. Pozdravi je.

Caca 13:59 22.10.2007

tri bake

Ja sam imala tri bake. Jedna je sa mamine strane, a dve sa tatine. Deda je sa svojim bratom ostao da živi zajedno na imanju tako da je pet unuka dobilo u paketu dve bake. Jednu smo zvali nana ( tatina strina), drugu baba ( tatina maćeha) , treću isto baba (mamina mama). Nana više nije sa nama, ali zahvaljujući Caki i Desi moja deca mogu da osete svu onu lepotu i snagu bezrezervne ljubavi koju sam i ja dobijala. I kad god odem u selo sa svojom svojom decom i ja postajem jedno veliko dete i uživam svakog leta u onim sitnim zadovoljstvima kao na primer kada ti bake donose u krevet šumske jagode i tople krofne. A negde su slične tvojoj baki, draga Jelena. Hvala ti za ovo podsećanje. Divno je!

dracena 20:14 23.10.2007

Istine i laži o Mesecu

„Bako, osvojili smo Mesec.“
„Bog s tobom dijete, kako se Mjesec more osvojiti?“
„Lepo, bako, ljudi napravili raketu, seli u nju, odleteli u nebo i spustili se na Mesec.“
„Lažu, dijete moje, lažu. Puvaju se i sludjuju jadni narod. Nego, dela, uzmi krišku jabuke. Jabuke su zdrave za pluća.“
„Ne lažu, bako, i snimili su kako se spuštaju. I prikazali na televiziji.“
„E, sunce bakino, ne vjeruj svakom, nego pogledaj kroz prozor... Vidiš li tamo iznad one trešnje Mjesec?“
„Vidim...“
„Pa vidiš i sama da je on sav sapunica, magla i svjetlo. I pamtiš valjda da ga vjetar svake noći razgoni i sabira, pa je nekad tanak kao tvoja obrvica, a nekad okrugao kao cijelo tvoje lice? More li se onda čo’ek nanj spustiti?“
„Jeste, ali to se samo čini tako. A kad odeš gore, on je skoro isti kao zemlja, kažu.“
„Kažu, oni, kažu, svašta! Ama im se ne mere svaka vjerovati. Nego, uzmi ti još ovu krišku, blago baki, pa da se nas dvije spremamo za počinak.“

Mama Mijata 13:38 24.10.2007

A moja baka je za sve baka.

Ozbiljno. Svi je zovemo baka. I moj sin i moje sestricine. Njihove bake (moja mama, zetova mama i svekrva) one su babe ali je baka Branka jedina baka.
Ni ovako matora ne mogu da odem od nje bez kiflica, salcica ili pite sa sirom, da mi se nadje.
Ne licim na nju, nemam njeno ime al' kazu da imam malo njenog karaktera (to mi je od majke - tako baka kaze).

Jelena, divna je prica. Podseca me na price o mojoj drugoj baki, tatinoj mami, koje se ne secam. Odselila se na Zelenortska ostrva (kako rekose u jednoj seriji) kad sam ja imala godinu dana. Ali ona nije bila baka, ona je bila moja Maka.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Jelena Krajšić

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana

B92 / Info

BG: Devojka povređena ledenicom

Kod hotela "Balkan" u Prizrenskoj ulici oko 13 časova ledenica pala na S. V. (18), koja je posle ukazane pomoći u Urgentnom...

10.02.2012 / 22:09Zvečan: Dvoje poginulo u nesreći
10.02.2012 / 21:51BiH: Doris Pak Dodikov plaćenik
10.02.2012 / 21:40Vlada odlučila, 17. februar neradan

Čitajte ostale članke...

B92 / Sport

Jovanović: Dobili smo pravog pleja

Posle pobede nad Širokim, trener Partizana Vlada Jovanović rekao je da je njegov tim napokon ima pravog organizatora igre....

10.02.2012 / 21:58Blater zabrinut zbog nameštanja
10.02.2012 / 21:40Furiozno drugo poluvreme Partizana
10.02.2012 / 21:04Izner dobio Federera, Fiš Vavrinku

Čitajte ostale članke...

B92 / Kultura

„Lokalni vampir“ dolazi na FEST

Reditelj Branko Baletić filmom „Lokalni vampir“ vratio se režiranju igranih filmova nakon više od dve decenije,...

10.02.2012 / 17:47Sarađujte sa RHCP i Beyonce
10.02.2012 / 17:41Istinita i topla priča o Žućku
10.02.2012 / 14:17Pol Makartni na Bulevaru slavnih

Čitajte ostale članke...

B92 / Biz

Grčka: Ne možemo dozvoliti bankrot

Grčki premijer Lukas Papademos obećao je da će "učiniti sve što je neophodno" kako bi spasao međunarodni paket pomochi...

10.02.2012 / 20:10CG nudi evro Deripaski za KAP
10.02.2012 / 20:04Malev otpušta 2.080 radnika
10.02.2012 / 19:29Istanbul novi Njujork za finansije

Čitajte ostale članke...

B92 / English

Davis Cup: Serbia leads Sweden 2-0

The Serbian men's national tennis team is up 2-0 against Sweden after day one of the Davis Cup World Group first round tie...

10.02.2012 / 19:17Bosnia: Council of Ministers 16 months after elections
10.02.2012 / 18:32"Triumph over organized crime close at hand"
10.02.2012 / 17:34"Zemun Clan now behind bars"

Čitajte ostale članke...

B92 / Automobili

Ulice se čiste uoči novih padavina

Iz “Beograd puta” saopštavaju da ekipe njihove Zimske službe nastavljaju da rade punim kapacitetom i da se...

10.02.2012 / 16:44Oproštaj od pokojnika iz automobila
10.02.2012 / 16:14Kako bi izgledala Slavija bez šina?
10.02.2012 / 10:47Opel Meriva sa novim motorima

Čitajte ostale članke...

B92 / Život

Fejsbuk je neodoljiviji od seksa?

Poslednja istraživanja pokazala su da jedna od pet devojaka smatra da je Fejsbuk bolji od seksa. Iako su mnogi bili šokirani...

10.02.2012 / 21:30Kada bi žena ispostavila račun mužu?
10.02.2012 / 18:32Putin dobio uzorak "praistorijske" vode
10.02.2012 / 16:40U Sibiru snimljen živ mamut?

Čitajte ostale članke...

B92 / Putovanja

Najlepše destinacije za Dan zaljubljenih

Dan zaljubljenih je doba godine kada trošite malo bogatstvo na cveće i romantične vikende; možda je najbolji način da...

10.02.2012 / 18:26Kako se životinje zabavljaju na snegu (FOTO)
10.02.2012 / 17:23Lez Ark: na francuski način
10.02.2012 / 17:03Obiđite Beograd na Dan turističkih vodiča

Čitajte ostale članke...

korisničko ime	šifra
			Zapamti me		(zaboravio sam šifru) ili Postanite korisnik