Literatura

Rani Eros, čemu?

vladimir petrovic

/ 07.08.2009. u 10:41

Komentari: 323
Čitanost: 39572
/
Preporuke: 5280
/

Pokušavah da odgonetnem drugu zemlju

i ne mogoh.

Pokušavah da odgonetnem drugo nebo

i ne mogoh. (Česlav Miloš)

Da li se sećate da ste se, u ranom detinjstvu, a potom i u daljem odrastanju, zaljubljivali, s najvećom ozbiljnošću, u neku igračku, sliku ili knjigu?

Makoliko ovo pitanje izgledalo naivno, ne mora da bude tako. To u šta smo se zaljubljivali u najranijim periodima našeg života, tvrde neki psiholozi, otkrivalo je naša osećanja prema nečemu ili nekome na način koji će nas kasnije, u daljem životu, umnogome obeležiti. Do dana današnjeg. Jer, sve što jesmo i što imamo izvlačimo iz - detinjstva. Stoga bi svako od nas, dragovoljno, trebalo da malo zagrebe po svojoj memoriji, u ovim dugim, letnjim danima.

Naravno, rana erotska osećanja na koja ja aludiram nemaju, ili ne moraju imati, nečeg zajedničkog sa onim osećanjima koja se ponekad forsirana kod dece od strane odraslih, kada ih, recimo, pola u šali pola u zbilji, naglašeno usmeravaju na suprotan pol kao na nešto što je jedino važno u životu (u stilu «Boy meets Girl»/«Girl meets Boy»). Svi se verovatno sećamo tetaka koje su nas gnjavile pitanjem da li imamo devojčicu (odnosno da li devojčica ima svog dečka) još dok smo bili u - kindergartenu. Zašto su odrasli, ponekad, tako grubi i nametljivi u obraćanju deci?

Sve ovo mi pada na pamet zato što upravo čitam jednu izuzetnu knjigu Česlava Miloša (Czesław Miłosz, 1911-2004), poljskog pesnika i pisca, jednog od najvećih svetskih pesnika XX veka, dobitnika Nobelove nagrade za književnost, 1980. godine, koji je veliki deo svog života proveo izvan Poljske (najpre u Francuskoj, a zatim i SAD). U pitanju je «Zemlja Ulro» (Ziemia Ulro), u kojoj autor govori, pored ostalog, i o trima svojim prvim ljubavima, od kojih su se prve dve dogodile u ranom detinjstvu, a treća u mladićstvu, s tim što je ova treća ostala da živi u njemu do kraja života.

Prva njegova ljubav bila je, naravno, jedna igračka:

Bilo mi je šest godina i mama mi je kupila na pijaci drvenu vevericu. Životinjica, ili tačnije njen plosnati simbol, bila je izrezana od šperploče i obojena mrko-crvenom bojom. Jevtina igračka. I eto, zahvaljujući njoj dato mi je bilo da upoznam moć Erosa, tako da, nikad kasnije nisam gledao lice lepe žene, mrvljen, raspinjan iznutra ne zna se čak kakvom željom i da li željom... Ili zaljubio sam se, i moje osećanje je bilo tako vatreno, da se sad prema njemu odnosim s najvećom ozbiljnošću, i ni na pamet mi ne pada da se šalim samo zato što je bilo usmereno na smešni predmet...

Biti zaljubljen u drvenu vevericu! A zar kasnije nisam bio zaljubljen u ilustraciju, u pticu, u pesnika, u reči jednog retka vezane ritmom? Usudiću se čak da tvrdim kako je moj Eros bio ljubomoran, i nije voleo kada sam svoju ljubav usmeravao na ljudska bića, jer je hteo da me vaspita za aspolutnog slugu, koji bi bio zaljubljen u svaku stvar koja postoji, svaku za sebe i sve zajedno, kao što je, na primer, bio zaljubljen «slikar modernosti» Konstantin Gis, koga je opevao Bodler.

Druga njegova ljubav bila je jedna slika:

Jednom kasnije, u litvanskom molitveniku koji je pripadao možda ključarki Barbari, možda kuvarici Anusji, našao sam založene svete sličice, i jedna od njih me je probila strelom ljubavnog ushita. Predstavljala je Bogorodicu u plavoj odeći sa mnoštvom zlata (zlatne zvezde) i toplih tonova boje rdje.

Tako su jedna igračka i jedna slika umnogome obeležile pesnikovo detinjstvo.

Treća Miloševa ljubav bio je jedan engleski pesnik i slikar, koji je po nekima bio "daleko najbolji umetnik koga je Britanija ikada imala":

Nastavak nije usledio brzo, već negde «na polovini vremena». Naučio sam tada u ratnoj Varšavi engleski, slabo, ali već sam bio počeo da čitam pesnike. U jednoj antologogiji našao sam malo pesama Vilijema Blejka, i prepoznao sam ih: govorile su tačno ono što i ona sveta sličica, ili bile su gotovo identično s njom u harmoniji boja. Nikakve Blejkove slike tada još nisam bi upoznao i nisam ih ni mogao videti, jer su ih počeli reprodukovati kasnije. Danas, kad gledam reprodukcije, moram da priznam tačnost svoje intuicije. Blejk me je tada, u scenama ove zemlje koje slabo pogoduju detinje obožavanoj čudesnosti, vraćao mojim ranim prozrenjima, možda mome pravom ljubavnom pozivu.

Blejka sam tada primio emocionalno, ostavljajući pri tom da razumem kada sam počinjao da se pitam šta zapravo i pesme i pojedini stihovi znače, ali ta zagonetnost, potpuno drugačija nego u poeziji mojih savremenika, predstavljala je deo čari. Kasnije sam nekoliko puta pokušavao da ga razgrizem, ali predano se njima bavim tek poslednjih nekoliko godina.... Detinji Eros me je doveo k njemu, ali povodi mog intelektualnog interesovanja za njega su tako principijelni, da više volim da ih zasad prećutim....

Vilijem Blejk (William Blake, 1757-1827) bio je engleski književnik, slikar, grafičar i mističar. Ovaj svestrani (samouki) umetnik i vizionar važio je za "plahovitog branioca apsolutnog preimućstva Mašte". U slikarstvu se oduševljavao Mikelandjelom, Rafaelom i Direrom. Pravio je ilustracije starozavetne "Knjige o Jovu" i dela Džona Miltona; naročito uspešne bile su njegove božanstvene ilustracije engleskog prevoda Danteove "Božanstvene komedije". Pisao je velike religiozne i filozofske poeme, ali je literarnu slavu stekao, i to uglavnom nakon smrti, lakim i neposrednim lirskim pesmama kao što su "Pesme iskustva" i "Pesme nevinosti", kao i grafikama.

Za života, čak i pola veka posle, Vilijam Blejk je smatran čudnim i ekscentričnim, pa čak i ludakom. Svoj svet pretežno je gradio na lektiri Biblije i na delima Emanuela Svedenborga, "proroka Severa". Registrovano je da je tvrdio kako je "video andjele na drvetu jabuke", te da je bio veliki protivnik Isaku Njutnu (Isaac Newton), jer je pronalazača nove fizike smatrao "zaverenikom koji pričinjava duhovni greh".

Zašto ja pišem o ranim zaljubljivanjima Česlava Miloša? Po strani to što mi je on izuzetno zanimljiv kao književni stvaralac, njegova prisećanja su mi bliska, jer mi je mila veverica kao igračka, Bogorodica kao slika i Blejk kao pesnik, graver i mističar, makoliko su moja rana iskustva sa Erosom bila drugačija.

Vremena su se prilično promenila od vremena u kojima je odrastao Česlav Miloš.

Kao i druga deca druge polovine XX veka, ja sam imao obilje igračaka, i teško mi je da izdvojim neku za koju sam bio vezan u meri u kojoj je Česlav Miloš bio vezan za svoju drvenu vevericu, mada volim veverice.

Nisam posebno bio oduševljen ni slikom Bogorodice. Medjutim, primećivao sam da su mi se svidjale neke Bogorodice, iz mnoštva umetničkih radova na tu temu, ali to je uglavnom bila Bogorodica sa detetom - malim Isusom

Vilijema Blejka nisam upoznao tako rano, te su me drugi pesnici više "drmali". Ali veoma me je zaintrigirala vezanost Česlava Miloša za Vilijema Blejka, koja je trajala do njegove smrti.

Da rezimiram još jednom. U skromnom izobilju igračaka koje sam imao, sećam se (a ja se uvek sećam slikovno) jedne figure Indijanca sa tomahavkom. Verovatno je bio plastičan, sada to shvatam jer mi tada nije bilo važno, ali sam se dugo družio sa njim. I još se sećam svoje ožalošćenosti kada bi mi se neka omiljena igračka polomila - ispao točkić sa auta (obično to nije bivao bilo kakav autić, već Porše), skrhala se opruga ili zdrobio materijal tamo gde je trebala biti - duša igračke. Tuge li velike! S druge strane, moja prva video igrica daleko najviše me je uzbudjivala.

Što se tiče slikovnica i lepih slika, postojala su divna raznolika grafička prikazivanja za decu i odrasle, uključujući i stripove, mangu i slično. Iako su mnogi veliki umetnici pravili slike na temu Bogorodice, ona koju je voleo Česlav Miloš verovatno je bila solo slika Deve Marije. Kako mene privlači Bogorodica sa detetom, to me je najviše bila uzbudjivala predivna slika Bogorodice Odigitrije, iz manastira Hilandara.

Uvek kada bih pogledao u nju rekao sam sebi: "Zbilja je lepa, izuzetno lepa". I osetio sam da izuzetna lepota u meni pobudjuje poštovanje, poštovanje koje se izrazi kroz ćutanje i kontemplaciju. Nekako nesvesno verovao sam i osećao da je u pitanju "lepota višeg reda".

Treće, prvi pesnici koji su me istinski oduševljavali bili su Jesenjin i Lorka. Upoznao sam ih oko trinaeste godine i o tome sam već pisao u blogu "Poezija, čemu?". Tu je svakako bilo evidentnog uticaja ranog Erosa, jer sam se mnogima u mom okruženju bio "penjao na glavu" sa pesmama te dvojice. Istovremeno, tada sam počeo shvatati da postoje drugi mladići koji su bili gluvi i slepi za velika dela poezije, dobre romane, veliku umetnost, mada oni nisu nikako bili glupi; iz današnjeg ugla posmatranja, pre bi se moglo reći da su se bili koncentrisali na racionalno, konkretno, osvarivo, unovčivo. Čuće oni za Vilijema Blejka, za Albera Kamija, za Jukija Mišimu, za Tomasa Mana, jer će prilike zahtevati da ne ispadaju ignoranti u društvu, ali će oni pored dela navedenih prolaziti kao pored - turskog groblja. Ona ih nikada neće dodirivati.

Elem, nešto kasnije upoznao sam se sa Alberom Kamijem (Albert Camus), Jukijom Mišimom (Yukio Mishima) i naravno - Tomasom Manom (Thomas Mann). To je već imalo "ozbiljne posledice".

Sećam se kako i kada je sve počelo. Za svoj sedamnaesti rodjendan dobio sam Kamijevog "Stranca" (L'Etranger), jednostavnu, iako neobičnu povest koja objašnjava apsurdnost života. "Stranac" me je toliko oduševio da sam uskoro nakon toga nabavio francuski original, a zatim i prevode na engleski (The Stranger), španski (El extranjero), italijanski (Lo Straniero) i holandski (De vreemdeling). Tu sam stao. Još ih čuvam na vidnom mestu moje police sa knjigama. A za sledeći rodjendan bio sam dobio prvenac Jukija Mišime "Ispovest maske", knjigu "brutalnog lirizma, bez dvoličnosti i preterivanja". Isto, odnosno nešto veće uzbudjenje nego sa Kamijevim "Strancem". A pre svoje dvadesete godine upoznao sam i neka dela velikog Tomasa Mana (uključujući Tonija Kregera). I sa njima, a naročito sa Manom, nosim se i sada.

Koje su bile vaše prve ljubavi medju igračkama, slikama i književnim stvaraocima?

Ili vam se dogadjalo da se u detinjstvu rasplačete - od muzike (kažu da se to dogadja muzički nadarenoj deci)? Naime, za one preosetljive, svaka muzika je manje-više tužna, te može da uzbudi do plakanja.

Ili nešto posve drugo, ali sa prvim Erosovim uzbudjenjima?

Ili ništa.

Atačmenti

Asuncion by Murillo.jpg / 90.15 / KB image/pjpeg
Blejk, Bog kao arhitekta.jpg / 52.44 / KB image/pjpeg
Bogorodica Odigitrija.jpg / 48.72 / KB image/pjpeg
crvena veverica.jpg / 23.79 / KB image/pjpeg

postavite na |

Komentari (323)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Bili Piton 16:52 07.08.2009

Re: Sve bilo je

Daaaa dada

Svirao samo male ploce, tutnes unutra i on proguta i svira. Kad zavrsi, ispljune. Mos misliti decijih radosti.

Inace na baterije i predvidjen da se cima okolo kao tranzistor, moze i na plazu...

crossover 17:29 07.08.2009

Re: Sve bilo je

Bili Piton
do tad sam svoj prvi mandjadiski (identican ovakav) vec verovatno i rasturio i presao na ozbiljniju Tosku.

И ја сам имао сличан и вукљао га свуда. А после зна се, Тоска 10. :)))

marco_de.manccini 17:42 07.08.2009

Re: Sve bilo je

Јесте, јесте, грамофон. Имали 3-4 таква. Нисам их користио јер, од тих четрдесет петица, смо једино имали 2000 плоча од Цунета, Арменулићке, и компаније.

And that was not my cup of tea (да се вратим на тему).

vishnja92 17:57 07.08.2009

Re: Sve bilo je

mi smo imali gramofon-gramofon, samo mu stavis ono okruglo kad hoces da slusas 45-ce.
ovo cudo prvi put vidim :)

kada su se pojavili gramofoni na kojima se igla sama krece pa sidje na plocu umesto da skljocne onim bozanstvenim zvukom kad je povuces unazad - e tu je negde otprilike bio kraj mog detinjstva.

a o kasetama da ne pocinjem...

Bili Piton 18:06 07.08.2009

Re: Sve bilo je

crossover

А после зна се, Тоска 10. :)))

A tek ta tehnologija - nanizes ploce pa padaju jedna na drugu.....ma VRH!

Inace Alice ima hoooorny boju, vrlo, thanks for sharing.

Unfuckable 19:43 07.08.2009

Re: Sve bilo je

kada su se pojavili gramofoni na kojima se igla sama krece pa sidje na plocu umesto da skljocne onim bozanstvenim zvukom kad je povuces unazad - e tu je negde otprilike bio kraj mog detinjstva.

da, to više veze s vezom nije imalo

Hej Bili podseti me na taj rani period kada sam i po čuku vremena umeo da stojim ispred džuboksa i divim se svoj toj automatici...
mislim, pazi - ovo piše neko ko je u naletu inspiracije (sister included) pretvorio gramofon u rulet, i garant izumeo prapočetke frizbija (najbolje su letele Diskosove singlice, mada ni one sa zelenom jabukom nisu bile loše )

Bili Piton 20:39 07.08.2009

Re: Sve bilo je

Unfuckable
(najbolje su letele Diskosove singlice

Mislim da to ima veze sa tom dispanzerskom neodredjeno-plavo-zelenom bojom njihovih etiketa koje jos onako nekako radioaktivno svetlucaju u mraku....

vishnja92 20:42 07.08.2009

Re: Sve bilo je

neodredjeno-plavo-zelenom bojom

ne diraj mi kombinaciju

Bili Piton 20:52 07.08.2009

Re: Sve bilo je

Covece ovo 20 godina nisam cuo....u stvari s ove ploce imam ripovane samo "Zaboravi ovaj grad" i "Tattoo"

moram se pod hitno i time pozabaviti....

dunja73 12:30 07.08.2009

---

Ja bih se "zarozavala" kada bi krokodil uhvatio maloga JuJu ,na "Sampiona".
sanjala Olivera Tvista , plasila se uvek "zlih maceha"
pristala bih (i danas) na opciju trazenja rudnika Cara Solomona , saosecala se sa Monte Kristom ..
nikad naucila da bacim kao Drazen Petrovic , obrijala obrve listajuci "Bravo"
gradila " idealnog frajera " kroz Kazablanku.. i svih onih 6 delova 1001 -e noci spucala u prva cetiri razreda...

vladimir petrovic 15:17 07.08.2009

Re: ---

Dunja
...i svih onih 6 delova 1001 -e noci spucala u prva cetiri razreda...

Egzotično!

Kad pomenu Čarlsa Dikensa, njegovi romani o londonskim siročićima, takodje, imali su veliku čitalačku publiku u, kako to Englezi kažu, "kontinentalnoj Evropi". Sa plakanjem.

Ono o (bezazlenom) brijanju obrva ne smem da komentarišem, jer me asocira na široko brijanje drugde...

vishnja92 15:25 07.08.2009

Re: ---

Egzotično!

:))))))
jel smem da ti maznem ovu rec?

dunja73 12:30 07.08.2009

---

Vojislav Stojković 12:35 07.08.2009

Sve moje ljubavi

Voleo bih i ja da mogu, sećajući se svog ranog detinjstva, da napišem kako sam bio zaljubljen u bogorodicu ili kakvu drugu ikonu, ili bar u Mona Lizu, klavirski koncert u d-molu J.S. Baha, Lorkine pesme.. ....
Međutim, ja sam u maju ludovao za komšijskim trešnjama, leti sam bio zaljubeljen u sladoled, a zimi u toplu čokoladu.

Ne zanam, vladimire, da li se to uopšte može svrstati u ljubav?

Hebiga, šta da radim kad sam bio obično derište.

U poverenju, nisam ni danas mnogo bolji.

Unfuckable 12:37 07.08.2009

Re: Sve moje ljubavi

U poverenju, nisam ni danas mnogo bolji.

ako ti je za utehu - i Blog planira da rikne ponosito, dakle sve po starom : koliko vidim ne rifrešuje na "hronološki"

ps : ček', polako dok stignemo do Guvernante

topcat 12:42 07.08.2009

Re: Sve moje ljubavi

Unfuckable

ps : ček', polako dok stignemo do Guvernante

vladimir petrovic 14:10 07.08.2009

Re: Sve moje ljubavi

Vojislav Stojković
...da napišem kako sam bio zaljubljen u bogorodicu ili kakvu drugu ikonu, ili bar u Mona Lizu, klavirski koncert u d-molu J.S. Baha, Lorkine pesme..

Hm. Pomenuo si Mona Lizu, ali si zaboravio da pomeneš Madonu, jedan naš kolega je u nju zaljubljen više nego što čovek može biti zaljubljen u Bogorodicu Odigitriju, he, he, he...

VS
ja sam u maju ludovao za komšijskim trešnjama

Ovo je važna stvar, mogao bi blog da napraviš na tu temu.

VS
Hebiga, šta da radim kad sam bio obično derište.
U poverenju, nisam ni danas mnogo bolji.

Ovo ti je dobro. Kamo sreće da ostajemo što duže deca - u duši!

maksa83 14:15 07.08.2009

Re: Sve moje ljubavi

jedan naš kolega je u nju zaljubljen više nego što čovek može biti zaljubljen u Bogorodicu Odigitriju, he, he, he...

Edit:

Jedna cura
dva pandura
ođe mora doć' cenzura

topcat 15:23 07.08.2009

Re: Sve moje ljubavi

maksa83

ođe mora doć' cenzura

he, he, he...vidjeli smo...vidjeli
al nećemo reć

shumska 15:24 07.08.2009

Re: Sve moje ljubavi

Istina, pre neki dan sam bazao po knjižari Plato u K. Mihajlovoj, i ugledam ilustrovanu knjigu o Madoni. Autor - izvesni ovdašnji VIP bloger. Talk about obsession...

tko?

vladimir petrovic 15:25 07.08.2009

Re: Sve moje ljubavi

Edit:

Jedna cura
dva pandura
ođe mora doć' cenzura

To, a još, s druge strane, ispalo bi kao (neplaćena) reklama...

maksa83 15:26 07.08.2009

Re: Sve moje ljubavi

al nećemo reć

Tjah, eno šumska u'fat'la i citirala, tako da sad je kasno za novi početak.

crossover 16:21 07.08.2009

Re: Sve moje ljubavi

maksa83
Tjah, eno šumska u'fat'la i citirala, tako da sad je kasno za novi početak.

Јбг, касно je... видео сам :)))
А баш малопре гледам нешто њихову базу... могли би мало да смање трошкове... :))))

alexlambros 17:19 07.08.2009

pozdrav!

tko?

Madonna - Ikona sopstvenim recima by aleXandar Lambros

novi singl, play it loud ....

Unfuckable 19:45 07.08.2009

Re: znaš ti....znaš !

samo iz poštovanja prema Domaćinu neću da ti otpozdravim, ali podsetiću na onaj vic u kome su glavni junaci papagaj i penzos

shumska 14:54 09.08.2009

Re: pozdrav!

e drugari, hvala, nisam ni primetila da dobih odgovor na pitanje
(samo mi se kazalo)
thx

maksa83 13:10 07.08.2009

napa

Da li se sećate da ste se, u ranom detinjstvu, a potom i u daljem odrastanju, zaljubljivali, s najvećom ozbiljnošću, u neku igračku, sliku ili knjigu?

Pre 2 godine na Krfu smo iznajmili auto i uz njega dobili i mapu ostrva. Mapa je na sebi imala logo onog Akvalenda, a logo je crtež (dakle crtež, ne slika) zgodne devojke u jednodelnom kupaćem kostimu kako stoji i drži ruke visoko u vazduhu. Ono, kao, slatka i zgodna i sve. Moje dvogodišnje dete se nekako domoglo mape i provalio sam da se nešto dešava pošto ga nisam čuo 30 minuta. Pogledam, i shvatim da on već pola sata drži tu mapu u ruci i pilji u nju netremice. Probamo da mu uzmemo mapu da vidimo gde idemo, on krene da kuka i zapomaže tako da smo morali brzo da mu je vratimo.

Dođemo uveče u sobu i shvatimo da smo mapu negde izgubili, on traži "napu", mi - "nema Miki, izgubili smo", on u plač i kuknjavu (jebiga, zaljubio se), ja se setim da mogu da odem tamo gde smo iznajmili kola i tražim novu. Kad je čuo za tu varijantu samo me je izgurao iz apartmana (bio mi je malo iznad kolena) uz "donesi napu! donesi napu!". Ja šta ću - u devet uveče odem do njih, objasnim "tak'aitak'astvartrebamijjošjednamapa", i oni je dadoše. Odnesem mu i on zaspi sa njom, i sledećih nekoliko dana je nije ispštao iz ruke. Imao je 2 godine.

Deca su ludilo. :)

Bili Piton 13:14 07.08.2009

Re: napa

Jao, podsetio si me na Star Wars figurice koje su doduse zakacile i mene, ali mog malog bracu - fatalno. Bez Artu Ditua to nije htelo ni da spava ni da jede ni ista.

antioksidant 13:16 07.08.2009

Re: napa

Unfuckable 13:17 07.08.2009

Re: napa

tako sam se ja sa 4 u fulu zatelebao u neku cicu od dva'es i nešto (krasna cica je to bila !) pa sam je svud okolo pratio na diskretnoj udaljenosti po beogradskom kampu sa sve nekim mačem od neke trske, čega li - ako ustreba - jbg tada je glavna faca bio Ajvanho, razumljivo

Spiridon 13:32 07.08.2009

Re: napa

pa sam je svud okolo pratio na diskretnoj udaljenosti

bilo pa proslo, ti si svoje posteno odlezao ...

dragoljub92 13:46 07.08.2009

Re: napa

Spiridon
pa sam je svud okolo pratio na diskretnoj udaljenosti

bilo pa proslo, ti si svoje posteno odlezao ...

uvek se pitam što se ljidkinje ovako zacene ,el zato što nemaju šta da vide na očekivanom mestu

maksa83 13:53 07.08.2009

Re: napa

antioksidant

TO JE TA!!!

Edit: Zdra'o Snajka!

Unfuckable 13:57 07.08.2009

Re: napa

daj ko ima ploter da opalimo neki skromni bilbord za Kimija

maksa83 14:01 07.08.2009

Re: napa

daj ko ima ploter da opalimo neki skromni bilbord za Kimija

Ma jok, prošlo ga, pre neki dan mi iskopali slučajno tu mapu i pokazali mu, potpuno je iskulir'o, kao "ko? moi? jesemiznamoodnekud?". Dečaci.

vladimir petrovic 14:13 07.08.2009

Re: napa

Maksa
Deca su ludilo. :)

Samo, za ovakve slučajeve, narod kaže: Iver ne leti daleko od klade!
Verovatno je tvoj sin - tvoj sin!

rapunzel 15:19 07.08.2009

Re: napa

@ maksa
mi svi kupili maice sa tom slikom:))))

vishnja92 14:58 07.08.2009

e Pizone

Sećam se kako i kada je sve počelo.

ja bezala sa nacrtne u skolsku biblioteku (osim kad sam bezala u "Veronu" ili SKC) i tamo mi teta Nada otkrila Foknera - bila sam fascinirana, procitala u dahu onih 6-7 knjiga i na kraju kupila komplet (umesto planirane haljine. posle na maturu isla u farmerkama).

Fokner mi nije ostao ni upola drag kao neki drugi (tacnije - veoma sam ravnodusna) ali se secam sa kakvom strascu sam ga citala tada. bila sam sva u tome.

Za svoj sedamnaesti rodjendan dobio sam Kamijevog "Stranca" (L'Etranger), jednostavnu, iako neobučnu povest koja objašnjava apsurdnost života.

a sada da zapevamo

dragoljub92 15:02 07.08.2009

Re: e Pizone

Fokner mi nije ostao ni upola drag kao neki drugi

dok ležah na samrti-neprevaziđeno

rapunzel 15:22 07.08.2009

Re: e Pizone

Fokner

rekvijem za iskušenicu i divlje palme - neprocenljivo!

mada sam se ja relativno skoro (pre jedno 10g.) zaljubila
u Dovlatova i ne pušta me!
znači li to da sam još u ranoj mladosti?

dragoljub92 16:00 07.08.2009

Re: e Pizone

rapunzel
Fokner

rekvijem za iskušenicu i divlje palme - neprocenljivo!

mada sam se ja relativno skoro (pre jedno 10g.) zaljubila
u Dovlatova i ne pušta me!
znači li to da sam još u ranoj mladosti?

све ово је бука и бес

vilovuk 15:56 07.08.2009

William Blake

i rani eros (ovo 'rani' tek da se prikačim na temu). Zapravo ovo je Blejkov erotic dream:

Crkvicu videh svu od zlata,
U koju niko ne smede ući.
Mnogi stajahu ispred vrata
Pobožno, plačno tugujući.

I videh zmiju pred kandilom
I pred belim stubovljem vrata:
Gmiže, i silom, silom, silom,
Raskidala je šarke od zlata.

I po bajnome podu, celom
Od rubina što vatru lije,
Vukla je svoje sluzavo telo
Sve dok na beli oltar nije

Otrove svoje izbljuvala.
Na blagi hleb i čista vina.
Tako se okretoh i usred kala
Legoh između blatnih svinja.

Kao amater, a i leto je, mogu sebi dopustiti tu drskost da ustvrdim
kako je ovaj prevod bolji od originala

(vidi na Googlu: I saw a chapel all of gold).
Prevod su uradili, davno, Miodrag Pavlović i Ljubomir Simović.
Nastavljajući sa drskostima ustvrdio bih da je Pavlović preveo a Simović onda prepevao;
mlađani Simović, full of passionate intensity (... silom, silom, silom - raskidala je šarke od zlata).

vladimir petrovic 16:29 07.08.2009

Re: William Blake

Vilovuk
.. Blejkov erotic dream

Dobrodošao!

Dobar izbor. Pravi Blejk, mada ja sebe ne ubrajam u "blejkovce", one koji su eksperti za Velikog majstora.

Ja sam se divio Česlavu Milošu što se divio Vilijemu Blejku...

vilovuk 16:44 07.08.2009

Re: William Blake

Dobrodošao!

Bolje vas našao!
Meni je Blejk ne toliko Majstor koliko provalnik, kroz vremena, sve do nas

vladimir petrovic 16:50 07.08.2009

Re: William Blake

Iz serije: Bog kao arhitekta!

dragoljub92 18:05 07.08.2009

Re: William Blake

vladimir petrovic

Iz serije: Bog kao arhitekta!

самсе ви масонирајте овде па после буде дргољубе овооно

Predrag Brajovic 21:01 07.08.2009

Вилијам Блејк

Лето је. Требало би да тролујем, к'о сав нормалан свет. Али не да ми се. Због Блејка и Милоша.

Наславнија песма Вилијама Блејка је Тигар. Овако почиње у оригиналу:

Tyger! Tyger! burning bright
In the forests of the night,
What immortal hand or eye
Could frame thy fearful symmetry (изговор за ово symmetry код Блејка је симетрај; он није био темељито образован, а и његов енглески имао је неке примесе уличног говора)

А остатак је овде.

Ја сам то био превео овако:

Тигре, тигре, севу пламни,
У шумама ноћним, тамним,
Какво око, рука рада,
Сазда тебе страшног склада.

Наставка се не сећам напамет, али ниједан превод на српски за који знам, па ни овај мој, није успешно пренео добошарски звук целе песме…

Неважно… Својевремено сам о Блејку и овој песми написао текст. Ево како је он изгледао:

ТИГАР

„У лудилу овог човека има нечег што ме привлачи више него духовно здравље лорда Бајрона и Валтера Скота”, писао је Вилијам Вордсворт. Иза ове рђаве медицинске дијагнозе крио се Вилијам Блејк, један од најзанимљивијих песника прошлих векова и недуго Вордсвортов савременик. Оцена његовог духовног здравља није престрога: шта, уосталом, рећи за човека који је тврдио да је разговарао са анђелом, једино њему видљивим, који се шетао међу косцима, да је другом приликом на дрвету опазио целу чету херувима који су свакој грани давали сјај, а потом, ако бисмо ове визије могли одбити песнику на младост, одрасли Блејк погурао је ствар још даље, и препричавао како је гледао када се са самртне постеље душа његовог брата кроз таваницу запутила пут неба, пљешћући рукама од радости.

Но оставимо по страни ове бизарности једне биографије и једног ума. Оно што је ипак занимљивије јесте чињеница да је песник Вилијам Блејк у извесном смислу претеча романтизма, али и многих других интелектуалних струјања која су се смењивала годинама после његове смрти. Међу његове несуђене дужнике треба убројати, рецимо, Карла Густава Јунга, као и социјално-левичарски оријентисану књижевност, потом распусну децу цвећа – поклонике сексуалних слобода, али и борце против меркантилног ума данашње технологизиране цивилизације, која све размерава шестаром профита и разума. У ствари, Блејк је задуго био шире непознат књижевник, све негде до почетка двадесетог века, када је заслугом првенствено америчких проучавалаца једном за свагда постао део литерарне историје. Он је и данас песник малобројне публике, па тражити у њему извориште овако разнородних струјања јесте претенциозан задатак. Биће пре да се ради о томе да је овај бард, стварајући особен филозофско-песнички свет, слутио многе наше бољке још у трену њиховог зачетка.

Замршена симболика Блејкових дела довела је до тога да се чак и његови наизглед најпрозирнији редови с муком тумаче. Такав је случај са Песмама невиности и искуства, које делују најприступачније. Док код појединих песама постоји опште слагање да описују, рецимо, сексуални чин – стихове насловљене „Црквину видех од злата сву” објашњава један Блејков цртеж, где је на нагом женском телу нацртана хришћанска капела тамо где треба да се налази вагина – за друге нема таквих очевидних разрешења. Најславнија песма из ове збирке, Тигар, написана у хипнотичком ритму, налик је каквој дечјој песмици. (Треба претпоставити да је ова песма била намењена и певању, јер је сâм Вилијам Блејк био склон да своје песме углазби, и изводи их у традицији ондашњих уличних свирача.) Како год било, и поред тога што се рачунало на једну ширу публику, наизглед дечје једноставни стихови Тигра подразумевају вишезначност несвојствену популарној поезији. И тим је необичније што је овој песми пошло за руком да задобије толику славу.

Њених шест строфа напросто су пресликавање једног дела старозаветне Књиге о Јову. Треба се присетити да тамо Господ као најјача разрешења за смисао Јововог страдања нуди Левијатана и Бехемота, две исконске форме живота уобличене из аморфне масе током настанка света. Те древне животиње, у стварности каткад с правом поистовећене са крокодилом и слоном, јесу демонстрација Божје моћи, показна вежба чудеса стварања и покоравања материје облику. И стога, ко је Јов да наум онога који тако господари доводи у сумњу, запитавши се о смислу свога страдања? Његово је да свет прихвати у свој његовој пуноћи, па чак и са страшним Левијатанима и Бехемотима. А то је управо оно што је опчињавало Блејка: то да се свет прихвати, а у том свету и чудесна форма тигра. Али не тигра као оличења хтонског зла и крволочности, већ тигра као оличења стварања, у којем нам је пружена прилика да током времена, признавши свет и његове супротности, продремо до његове дубље, вечне суштине. И у њој ослободимо властиту душу.

Па зато, као што Господ запиткује Јова: „Јеси ли ти створио Бехемота и Левијатана?”, тако и Блејк у свакој строфи пита читаоца ко је тај који нам је подарио страшни тигров склад? А најважније: да ли је то онај исти који је створио и Јагње? Што се тиче Блејка, његов одговор, иако неизречен, свакако је потврдан. А свако од нас за себе треба да дâ властити, и, уколико он буде попут Блејковог, тако прихвати супротности света у којем живимо. А у том помирењу, по Блејку, лежи нада за властито избављење. Одакле? То је већ предуга прича…

И овде се текст, по сили новинског простора који је за њега био предвиђен, том приликом прекидао. Нисам никада стигао да напишем да је Блејк веровао како уметност може да нас избави из Земље Улро, у којој живимо на најдоњем нивоу наших интелектуалних способности, сред искварених слика коју она носи: привида моћи и свезнања науке, деформисаних основа друштва, лажи нашег морала, усред вечитог окајања наше заблуделе људскости, верујући у обмане које нам се пружају као истине…Земља Улро, дакле, јесте овај наш материјални свет у коме живимо умртвљени од своје боље и стварније природе, чекајући Спаситеља који ће нас из тог сна пробудити.

Отуда се и Милошева књига зове Земља Улро, јер описује његово лично настојање да искорачи ван граница ове нама, по Блејку, додељене земље.

За крај, један од примера како је све то код Блејка требало да изгледа донео је Виловук с песмом Црквицу видех од злата сву. Ономе ко се није досетио, или му, напросто, није било стало да се претерано труди (напокон, лето је, сад иде лаганија литература…), ова песма, да поновим, говори о сексуалном односу и оном што га прати; несумњива симболика црквице из ове песме дефинитивно је разрешена у Блејковим цртежима код којих је на месту женског полног органа осликана црква. Претпостављам да се читалац за даље тумачење може и сам снаћи…

Ономе ко се докопао и ових мојих завршних редова једно велико хвала на стрпљењу; онима другима следи једно непрочитано извињење, уз опаску како је неки пут јако тешко одолети да се не распричаш о нечем до чега ти је стало…

vishnja92 21:18 07.08.2009

Re: Тигар

hvala.

(i evo nedelje koju je vredelo proziveti, konacno je dobila taj status, sirota)

ps -

gordanac 21:18 07.08.2009

Тигар, tigar,...

...уз опаску како је неки пут јако тешко одолети да се на распричаш о нечем до чега ти је стало…

Najbolji si, Брајовићу Предраже, kad si "samo slabi čovek koji ne može odoleti..."

Još, Brajoviću, još...popusti, poklekni, ne odoli
Давај есеј, давај!

Земља Улро, дакле, јесте овај наш материјални свет у коме живимо умртвљени од своје боље и стварније природе, чекајући Спаситеља који ће нас из тог сна пробудити.

Треба се присетити да тамо Господ као најјача разрешења за смисао Јововог страдања нуди Левијатана и Бехемота, две исконске форме живота уобличене из аморфне масе током настанка света. Те древне животиње, у стварности каткад с правом поистовећене са крокодилом и слоном, јесу демонстрација Божје моћи, показна вежба чудеса стварања и покоравања материје облику. И стога, ко је Јов да наум онога који тако господари доводи у сумњу, запитавши се о смислу свога страдања? Његово је да свет прихвати у свој његовој пуноћи, па чак и са страшним Левијатанима и Бехемотима. А то је управо оно што је опчињавало Блејка: то да се свет прихвати, а у том свету и чудесна форма тигра. Али не тигра као оличења хтонског зла и крволочности, већ тигра као оличења стварања, у којем нам је пружена прилика да током времена, признавши свет и његове супротности, продремо до његове дубље, вечне суштине. И у њој ослободимо властиту душу.

Брајовићу, Брајовићу, опет си први почео! :))

400 000 znakova o ovome imam i znam i - sve ih ćutim.
Eto, i ja ću - odoleti.
Ostati Galadriel...

vladimir petrovic 21:37 07.08.2009

Re: Вилијам Блејк

Predrag Brajović
Отуда се и Милошева књига зове Земља Улро, јер описује његово лично настојање да искорачи ван граница ове нама, по Блејку, додељене земље.

Evo kako sam Česlav Miloš objašnjava Blejkovu "Zemlju Ulro":

"Ulro je reč pozajmljena od Blejka. Ona označava krajinu duhovnih patnji kakve trpi i mora da trpi unakaženi čovek. Sam Blejk nije živeo u Ulrou, mada su tamo već živeli naučnici, pristalice Njutnove fizike i filozofi, kao i gotovo svi slikari i pesnici. Kao i njihovi naslednicu u devetnaestom i dvadesetom veku, sve do dana današnjeg".

Ovaj blog, što se podrazumeva, napisan je zbog Česlava Miloša, ne zbog Vilijema Blejka.
Premda se može izvlačiti ona paralela - prijatelj moga prijatelja je - meni prijatelj, he, he, he...

Edit: Podsećam da je Miloševa knjiga, mada pod naslovom pozajmljenim od Blejka, kompleksno štivo u kome je Blejk samo jedan od protagonista (ostali su Svedenborg, Mickjevič, Česlavov rodjak Oskar Vladislav Miloš, kao i Vitold Gombrovič). Naročito mi je bilo važno i da vidim kako je Miloš pisao - o Gombroviču.
Naravno, Blejk je, sam za sebe, zanimljiva ličnost. Hvala na eseju o njemu. Ali, ponavljam, mene je zanimalo zašto se Miloš zanimao za Blejka, kao što sam negde već rekao.

Unfuckable 21:50 07.08.2009

Re: Вилијам Блејк

uuuu, evo ih...
ode troll u propas' sad smo ga na - he - ba - li

Predrag Brajovic 22:55 07.08.2009

Re: Вилијам Блејк

vladimir petrovic
Ali, ponavljam, mene je zanimalo zašto se Miloš zanimao za Blejka, kao što sam negde već rekao.

Зато што Блејкова Земља Улро управо спаја оне горе побројане, прилично различите ауторе. Сви су они у њу "помало" завирили: од Сведенборга, од кога је Блејк штошта преузео, преко Оскара Милоша, чија "социјална филозофија" такође зазире од предела Улроа, до Гомбровича, који је маске појединца (код Блејка spectre, ако се добро сећам) и притиске које друштво врши на индивидуу тумачио у Блејковом маниру. (Необично, не могу да се сетим да је Гомбрович икада писао о Блејку; као да га није познавао. Хммм, мораћу да проверим чим се вратим и истресем песак из ушију и косе.)

Иначе, ја сам овде и сад у блаженом друштву Далај ламе, који доноси душевни мир, али није тако дарежљив када је конекција у питању, тако да сам немоћан у много чему. А, ето, пало ми је на памет да би неко требало да нешто напише о паприци, јер је то у складу са летом, а не да се бавимо, као ти, озбиљним темама. Само да се докопам правог кабла и пометем паучину од Секе, па, рецимо, да се напише неки здрав блог, препун Ц витамина, с насловом: Паприка, црвена...

mirelarado 23:13 07.08.2009

Re: Тигар

vishnja92
hvala.

Хвала и од мене, Предраже.

Predrag Brajovic 23:47 07.08.2009

Re: Тигар

горданац
mirelarado
vishnja92
hvala.
Хвала
Пиши!!!

Хвала и Вама, или, како је то јуче оригинално рекао онај прави Владимир Петровић Пижон после утакмице: "Публика је била наш дванаести играч!!!"

vilovuk 00:18 08.08.2009

Re: William Blake

Vraćam se iz grada i gle: Brajović se dao isprovocirati!

Iskren da budem - i priželjkivao sam da se Brajović javi, ili Mirelarado, ili neko drugi od prevodilaca,
pa da se tako spektar uživanja letnjih proširi slatkišima sa prevodilačkog stola, na primer.

Deo komentara koji se odnosi na pesmu Crkvicu videh svu od zlata:

ова песма, да поновим, говори о сексуалном односу и оном што га прати; несумњива симболика црквице из ове песме дефинитивно је разрешена у Блејковим цртежима код којих је на месту женског полног органа осликана црква. Претпостављам да се читалац за даље тумачење може и сам снаћи…

ja bih ovako precizirao (na osnovu pesme: crtež nisam video):
crkva je nesumnjivo žena, odnosno žena je crkva u hrišćaninovoj simboličkoj percepciji;
Blejk provaljuje u crkvu, i sebi liči na svinju, kad se zadovolji (a i pre toga, što i ne mora biti loše:
svinje uživaju, svim bićem, svom snagom, od srca!).
Na Blejkovom crtežu, vrata crkve su istovremeno i vrata žene.
jesam li pogodio?

gordanac 20:34 08.08.2009

prepis...

Predrag Brajović:
...уз опаску како је неки пут јако тешко одолети да се на распричаш о нечем до чега ти је стало…

ja:
400 000 znakova o ovome imam i znam i - sve ih ćutim.
Eto, i ja ću - odoleti.

(ali - tzvrtz!

)
Zato što nije on bez razloga mački dao ime Behemot (a to je, jednom davno, bilo isto što i Leviatan, a posle više nije tako bilo...)
..i zato pišem svoj prepis ovde, o - ćutanju zveri, jer "sve zveri što su sa mnom samo moje su zveri..."

O ĆUTANJU

Ćutanje je jedna beskrajno zanimljiva reč. I još zanimljiviji proces (ili "stanje" ) koje mnogi od nas žive (ili se "u njemu" nalaze). Muškarci ćute više nego žene, odrasli ćute više nego deca, ponekad imate nepogrešiv utisak da ljudi umeju da "agresivno ćute" (koliko god to bilo besmisleno reći, možda), često se drugim ljudima (na poslu, recimo) "prećute" razne stvari koje "naviru" da budu izrečene, dešava se da ćutnja nastane i zato što se nema reči ili se ne ume ništa reći, postoje i "opasne ćutnje" kad se znaju stvari koje ne smeju biti izrečene, sama reč "ćutnja" kao imenica ili kao glagol ("ćutati" ) ima veoma raznoliku upotrebu. (ćutnja, ćutanje, ćutati, oćutati, zaćutati, prećutati, .....). U jeziku koji je nekad bio "srpsko-hrvatski" i za koji lingvisti (razni, kojima bi bilo "pametnije da ponekad ćute" ) tvrde da su dva potpuno različita jezika, dakle u današnjem hrvatskom, reč se izgovara kao "šutnja", a "ćutim" se upotrebljava isto kao "osećam" (što je slučaj sa još nekim slovenskim jezicima). I ta upotreba tako mnogo otkriva o ćutnji! Upućuje na stanje koje postoji u stvarnosti, (jer ga ne bi bilo u jeziku da nije tako), da o svojim (sopstvenim) osećanjima najčešće - ćutimo. Ponekad - zauvek. A postoji i - paradoks ćutnje, jer je katkada ćutnja potrebna i neophodna da bi se sačuvala sva krhkost stvari koje "ćutimo".

Ono što ćutimo, o tome najčešće ili skoro stalno - šutimo. (jasnije je na hrvatskom ).

O ćutanju postoje poslovice, citati i mudre izreke, od "ćutanje je zlato", preko "dok ćutiš, ti si vladalac svojih reči, kad progovoriš - one vladaju tobom", pa sve do "ponekad je bolje ćutati nego progovoriti i otkloniti svaku sumnju o sopstvenom neznanju". Ljudi kao da su izgradili - kult i kulturu ćutnje, umesto (meni se čini logičnim) - kulturu govora i izgovaranja svega što "ćutimo".

Koliko je šašavo to što su ljudi sami sebi nametnuli "zakon emocionalne ćutnje", vidi se iz činjenice da samo ljudi (od svih šarenih i divnih živih bića na planeti) imaju sposobnost govora. A koriste ga da ga - ne koriste. Da ćute o svemu i svačemu o čemu bi trebalo da govore i govore i govore....

Ćutnja je povezana i sa slobodom, jer postoje ljudske zajednice koje zakonima zabranjuju da se o nekim stvarima slobodno govori, naredba o "opštoj ćutnji" u nekom društvu označava to društvo kao diktatorsko, ne-slobodno, mračno, neprijateljsko prema ljudima. I ljudi "dižu revolucije" zbog takvih stanja.

A onda sami, svojom voljom, sobom, nametnu sebi "šutnju" za većinu stvari, događaja i ljude koje "ćute" (opet je jasnije na hrvatskom ), ili za sve ono što "ćute" sami od sebe, zato što su takvi kakvi su.Zbog toga postoje i "tragične ćutnje" koje umeju da razjedaju kajanjem što ćutnja nije prekinuta, što osećanja nisu pretočena u reči, a biće koje sve to treba da čuje - više ne postoji nigde, osim u našem sećanju.

Muškarci i žene imaju neobično mnogo problema, teskoba, tužnih trenutaka zbog nesporazuma o različitosti "muške" i "ženske" ćutnje. A različite su, potpuno. Srela sam mnogo nesretnih ljudi koji nisu uspeli da se o toj "razlici ćutnje" - sporazumeju. Naučiti i umeti poštovati tuđu "šutnju" ponekad je najviše čime dokazujete koliko duboko "ćutite" vaš međusobni odnos.

Ćutnja ("šutnja" ) je i dvostruka reč. Ona ume i može da bude napad i odbrana, strah i hrabrost, snaga i nemoć, svetla i tamna, svašta može da bude dok neprozirno pokriva sve ono što "ćutimo" o sebi ili svetu oko nas.Ćutnja ume da bude jedno od mnogih i beskrajnih značenja čežnje, kao što, jednom prekinuta, može da jasnije opiše sve do tada postojeće i to mnogo bolje i tačnije nego sve posle nje izgovorene reči.

I - postoji najdragocenija i najređa "vrsta ćutnje" (za kojom, mislim, većina nas ćutke čezne), to je ćutnja između dvoje ljudi, savršena, potpuna, bez ijedne trunke nesporazuma o čemu se, zašto i kako - ćuti. Ćutnja kojom, kao magijom, sasvim razumeš (pojmiš, upiješ, usvojiš, osetiš, "ćutiš".....) neko drugo ljudsko biće, sve ono što on jeste i što bi voleo da nije. Čarobna "šutnja" o potpunoj razmeni svega što se "ćuti". Oni koji umeju, onda od takve "ćutnje" naprave svojevrsne "poetske istine" koje najčešće služe kao "hrana našim čežnjama da se ipak govori sa onima sa kojima se uspostavlja to savršeno stanje razumevanja u ćutanju".

Silina kojom takva vrsta ćutnje preplavi sve ono što mislimo i osećamo, obično od nas pravi - bolje ljude. Neki ljudi onda to i ljubavlju zovu, ali čini mi se da je "šutnja" o takvom "ćutanju" veća od svega što ljudi o ljubavi - najčešće ćute.

Unfuckable 20:39 08.08.2009

Re: prepis...perfektan

gordanatz pa je l' uredu ovako da me štresiraš na subotu noć ?!
treba ovde da se uneredim (a, Supermode, a ?) od plakanja pa svi da mi se smeju ?

mali ali nedostojni dodatak :
ja najvolem kada se nešto izlupetam kod Vlaste a ona mi samo kaže, onako smireno
"šuti...ne govori"
na to padnem, uvek

ps : postoji i neki pojam koji se zove "ćutanje administracije"

gordanac 20:45 08.08.2009

idi, bre!

Nemoj sada da dodam i "prepis o nerazumevanju"

bauer. 16:18 07.08.2009

...

Koje su bile vaše prve ljubavi medju igračkama, slikama i književnim stvaraocima?

Ili vam se dogadjalo da se u detinjstvu rasplačete - od muzike (kažu da se to dogadja muzički nadarenoj deci)? Naime, za one preosetljive, svaka muzika je manje-više tužna, te može da uzbudi do plakanja.

Ili nešto posve drugo, ali sa prvim Erosovim uzbudjenjima?

Ili ništa.

Jedna Maja. Posle sam se zaljubljivao u svaku devojcicu sa kojom mi se sretne pogled, cini mi se. Igracaka znam da sam imao ali mi nekako nisu ostale u secanju.

njanja_de.manccini 16:19 07.08.2009

eros

ja sam kao devojcica od 2 godine bila zaljubljena u jednog decka zorana od 3 godine ciji je tata bio vojno lice pa kad su se preselili kad sam ja bila 3 godine htela sam da crknem. puklo mi srce nacisto. a on ni da se okrene i kaze zbogom...
otiso za novi sad...
ko zna gde je sad
po njemu sam krstila svoju mladju sestru - zorica. eto ceo zivot se secam njega

dugo se nisam zaljubljivala u decke od straha da me ne napuste...sta ti je trauma iz detinjstva. bolje su bile knjige i ploce. mark twain i janis joplin...

marco_de.manccini 18:12 07.08.2009

Re: eros

ма добро си урадила што си се отарасила зорана. најгори су.

dragoljub92 18:22 07.08.2009

Re: eros

marco_de.manccini
ма добро си урадила што си се отарасила зорана. најгори су.

jes vala marco pravo zboriš

marco_de.manccini 18:37 07.08.2009

Re: eros

видиш како је после паметно прешла на марка

sta ti je trauma iz detinjstva. bolje su bile knjige i ploce. mark ...

Biljana 77 17:05 07.08.2009

Svaki smislen odgovor

zahtevao bi od svakog od nas po jedan novi blog. Igračka - jedna lutka, doneta iz Grčke. Plavuša u teget kompleticću. Jedina stvar koja me privukla u čitavoj robnoj kući prepunoj igračaka u Solunu. kasnije je dobila dečka, lutka, donetog sa nekog putešestvija ćaletovog po Evropi, kupljenog na benzinskoj pumpi, plavokosog i obučenog u zeleni kombinezon. I večna tuga što nisam imala lego kocke i ni jednu barbiku. Slike - Rembrandt, Noćna straža, bogtepita zašto, tek obožavala sam je. A knjige.. kao dete zaljubljenik u mitologiju, svu moguću, malo kasnije i u romane o Divljem Zapadu.. A onda TOLKIN!
edit: na tog lutka nalikovala je moja prva ljubav iz vrtića- Bojan. Nikad mi se posle toga nisu sviđali plavi momci.

vladimir petrovic 17:35 07.08.2009

Re: Svaki smislen odgovor

Biljana
Nikad mi se posle toga nisu sviđali plavi momci.

Jadni plavci.

Biljana 77 18:31 07.08.2009

Re: Svaki smislen odgovor

plavci

Uh..ti mi se tek nikad nisu sviđali...

miloradkakmar 18:43 07.08.2009

Kamen i Kazanova

Za svoj sedamnaesti rodjendan dobio sam Kamijevog "Stranca" (L'Etranger), jednostavnu, iako neobučnu povest koja objašnjava apsurdnost života.

Ja sam za 18. rođendan od najmalđeg strica / strikana / dobio "Memoare Kazanove " , jednu knjigu sam nekom pozajmio i još mi je ne vraća.

A, prva igračka bila mi je kamen. Znam i sada gde je ako nisu nešto na tom mestu izgradili. Prepoznao bih ga. Meni je ličio na vuka.

Podsticajan tekst , Vladimire.

vladimir petrovic 18:52 07.08.2009

Re: Kamen i Kazanova

Kami versus Kazanova.
Razliciti su putevi! Neko u tim neznim godinama dobije stivo sa primesama apsurdnosti zivljenja, neko dobije hedonisticko stivo, o ovozemaljskim uzivanjama, he, he, he

Milorad Kakmar
A, prva igračka bila mi je kamen. Znam i sada gde je ako nisu nešto na tom mestu izgradili. Prepoznao bih ga. Meni je ličio na vuka.

Zanimljivo. I ja mnogo volim kamen. Svaki put kada sam na moru (u Istri) ne mogu da odolim sakupljanju kamencica i kamenova sa obale, u kojima vidim odnosno prepoznajem mnoge figure (kao sto ti pominjes vuka).

marco_de.manccini 20:53 07.08.2009

фројд и летење

Не знам шта бих рекао о оном фројдовском ставу, да је сваки објекат и могући објекат љубави. Не сећам се таквих играчака и предмета из детињства.

А драга књига из детињства? Кестнеров ”Летећи разред”. Прочитао много пута, скоро да ми је постало жао што не идем у интернат.

Unfuckable 20:57 07.08.2009

Re: фројд и летење

Кестнеров ”Летећи разред”.

a "Emil i detektivi ?"
ima blogera koji su dobijali nagrade za "usmeni prikaz dela po izboru"

i "Dobar vetar plava ptico" je bila sjajna
i mirelarado već spomenu - Sjenkjevič
i "Petnaestogodišnji Kapetan"
ih...

Bili Piton 20:58 07.08.2009

Re: фројд и летење

marco_de.manccini
А драга књига из детињства? Кестнеров ”Летећи разред”. .

To (zacudo) nisam nikada procitao - a kazem zacudo zato sto pouzdano znam da imam bar tri razlicita izdanja Emila i detektiva - koje sam ne zna se koliko puta iscitao :)

scabies 21:26 07.08.2009

Re: фројд и летење

Кестнеров ”Летећи разред”.

Citala, ali da me ubijes ne mogu niceg da se setim...

marco_de.manccini 21:51 07.08.2009

имена! имена!

ali da me ubijes ne mogu niceg da se setim...

прави човек за рад у илегали.

Unfuckable 22:56 07.08.2009

šampanjac poslužen

u prvom činu morao bi početi da dejstvuje u trećem.

Čestitam VIP Pižone !

vishnja92 23:07 07.08.2009

Re: šampanjac poslužen

:))))))))))))))))))))))))))))))))))

marco_de.manccini 23:10 07.08.2009

Re: šampanjac poslužen

Честитке и од мене.

Овај наш Б92 Забавник је све разноврснији и бољи.

mirelarado 23:18 07.08.2009

Re: šampanjac poslužen

:)
Честитам ВИП, Владимире! Више него заслужен!

topcat 23:32 07.08.2009

Re: šampanjac poslužen

WOOOW!

Čestitam!

(šta je ovo zadnjih dana...neke velke akcije...)

topcat 23:48 07.08.2009

Re: šampanjac poslužen

I ovdje da dodam - bravo za deĆke.

Unfuckable 00:05 08.08.2009

Re: šampanjac poslužen

heh, zipa duet, majkomila Pižonu će pozli !

Bili Piton 00:25 08.08.2009

Re: šampanjac poslužen

Cestitke!!

miloradkakmar 00:44 08.08.2009

Re: šampanjac poslužen

VIP , čemu , Vladimire !

VIP - Vladimir I Petrović
Čestitam !!!!

topcat 00:48 08.08.2009

Re: šampanjac poslužen

miloradkakmar

VIP - Vladimir I Petrović

Vladimir Izidor Petrović.

mirelarado 01:37 08.08.2009

Re: šampanjac poslužen

topcat
miloradkakmar

VIP - Vladimir I Petrović

Vladimir Izidor Petrović.

Владимир Изидор Петровић Пижон - ВИПП!

Blade Runner 02:59 08.08.2009

Re: šampanjac poslužen

vladimir petrovic 03:09 08.08.2009

Re: šampanjac poslužen

Mirelarado, Topcat, Visnja, Unfuckable, Milorad Kakmar, Bili Piton, Marco de Manccini, Blade Runner i drugi
- iskreno zahvaljujem na cestitkama.

Naravno, the last but not the least, posebna zahvalnost urednistvu Bloga B92.

sybil 06:17 08.08.2009

Re: šampanjac poslužen

pridruzujem se cestitkama.

vladimir petrovic 07:09 08.08.2009

Re: šampanjac poslužen

Sybil
...pridruzujem se cestitkama

Hvala. Za tebe jedan japanski zeleni čaj

vishnja92 09:39 08.08.2009

Re: šampanjac poslužen

Mirelarado, Topcat, Visnja, Unfuckable, Milorad Kakmar, Bili Piton, Marco de Manccini, Blade Runner, Predrag Brajovic i drugi
- iskreno zahvaljujem na cestitkama.

za bar troje sa tvog spiska pouzdano znam da piju pivo

vladimir petrovic 10:46 08.08.2009

Re: šampanjac poslužen

Višnja
za bar troje sa tvog spiska pouzdano znam da piju pivo

Moguće (ja se sećam samo za Anfa). Ali...

Šampanjac je vrhunsko piće za prave proslave i piju ga i oni koji obično ne piju vina.
Uostalom, šampanjac nije vino. On je božansko piće....

S druge strane, mene bi bilo nekako sramota da ponudim (obično) pivo... Ipak, ispravljam propust (nadam se da ne upadam u novi?) tako što nudim courvoisier cognac, koji se toči već od 11 h pre podne

vishnja92 10:58 08.08.2009

Re: šampanjac poslužen

unf, Predrage i ja pouzdano, mada ima jos sumnjivih... hvala na konjaku :)

(sampanjac bas ne pijem nikako, za razliku od vina)

topcat 11:35 08.08.2009

Re: šampanjac poslužen

vishnja92

(sampanjac bas ne pijem nikako, za razliku od vina)

se đoramo - ja ne pijem konjak?

(uzeh 200 čini mi se.

Re ionako sad ne stigne jer slavi kod margos)

NNN 14:19 08.08.2009

Čast mi je

pridružiti se (i uzvratiti) čestitkama

vladimir petrovic 14:59 08.08.2009

Re: Čast mi je

NNN
...pridružiti se (i uzvratiti) čestitkama

Hvala.
Moja čestitka tebi na dobrom izboru vina i krivine, he, he, he...

Blade Runner 03:11 08.08.2009

A na temu

dragoljub92 12:15 08.08.2009

Re: A na temu

Blade Runner

to je jedini pisac kog bih voleo da ga nikad nisam pročitao

vladimir petrovic 14:54 08.08.2009

Re: A na temu

Dragoljub
to je jedini pisac kog bih voleo da ga nikad nisam pročitao

Na moje naivno "zašto" voleo bih da čujem tvoje mudro (ali kratko) "zato".

Jer, mnogi od nas su odrastali uz Hesea. Zdravo odrastali.

dragoljub92 15:07 08.08.2009

Re: A na temu

vladimir petrovic
Dragoljub
to je jedini pisac kog bih voleo da ga nikad nisam pročitao

Na moje naivno "zašto" voleo bih da čujem tvoje mudro (ali kratko) "zato".
Jer, mnogi od nas su odrastali uz Hesea. Zdravo odrastali.

prerano ,teško,podeljeno,mučno
pod točkom ,zapečatilo
ne čitati ga pre 60e