Антологија балканске поезије HAEMUS

Vladimir B. RSS / 09.08.2009. u 04:26

 


 

papoutsakis1.jpg

 Χρήστος Παπουτσάκης (Ханија 1934 - Атина 2009), semper gratae memoriae

 

 

Прошлог марта, Грчка је изгубила једног од достојних баштиника оног најбољег у свом народу, а Срби остали без искреног пријатеља.

 

Христос Папуцакис, архитекта по струци, престао је да се бави архитектуром да би се посветио публицистици. Анти, атински политички недељник који је водио и уређивао пуне 34 године, постао је институција грчког јавног живота и незаобилазна ставка у научним библиографијама. У његовој редакцији окупљали су се како најугледнији грчки интелектуалци, тако и прогресивни млади људи, и ту, у једној мирној уличици атинског Колонакија, господин Христос провео је највећи део свог века, окружен поштовањем колега и сарадника и помно пратећи каприциозну грчку политичку сцену. Многи Грци доживели су гашење часописа Анти 2008. као симболичан крај периода „метаполитефси", промене државног уређења која је уследила после пада пуковника и обликовала нову, европску Грчку. Лист је наставио да излази на интернету.

 

aimos20003.jpgОpus magnum г. Христоса Папуцакиса јесте Антологија балканске поезије, на којој је интензивно радио пуних петнаест година. Антологија је замишљена као збирка поезије свих балканских народа, преведена на све балканске језике и објављена у свим балканским земљама. Названа је Haemus, по латинском имену планине Балкан (Хем), од грчког Аἷμος. То централно узвишење, „центар који нам непрекидно измиче" рекао би Фуко, дели све балканске народе, али их истовремено и окупља око себе, упркос сталном „бегу од Балкана" (једна од главних црта идентитета сваког балканског народа, према Тодоровој, јесте управо инсистирање на томе да он није балкански, а сви око њега то јесу). Почетна идеја потекла је од бугарског неохеленисте, преводиоца и писца Стефана Гечева, коме је књига и посвећена. Осмишљавање и реализацију пројекта преузело је на себе удружење „Пријатељи часописа Анти" на челу са господином Папуцакисом и координаторком Андијом Франдзи, професорком Универзитета у Солуну.

 

У процесу настајања Антологије, Атина је имала само техничку и координативну улогу. Избор писаца, песама, писање пропратних текстова и напомена у потпуности је препуштен уредничким комисијама - групи истакнутих књижевника и антологичара сваке земље. Они су изабрали десетак песника и представили сваког од њих са по неколико песама, а затим су све песме преведене на све балканске језике. На пројекту је сарађивало више од сто књижевних стручњака и преводилаца с целог Балкана. Српско-црногорску комисију сачињавали су Миодраг Перишић, Михајло Пантић и Васа Павковић, у сарадњи са српским ПЕН центром.

 

Антологија се састоји од седам поглавља, свако за по једну земљу: Србија са Црном Гором, Албанија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Грчка, БЈР Македонија и Румунија. Свако поглавље почиње дужим уводом о песништву народа на који се односи, а прати га народна песма са карактеристичним мотивом повратка из мртвих, која се у различитим верзијама среће код свих балканских народа (код Срба носи наслов Браћа и сестра, код Грка је позната као Песма о мртвом брату). Затим следе песме праћене кратком биографијом и фотографијом аутора. Преводиоци за српско издање били су Наиље Маља Имами (албански), Мила Васов (бугарски), Зоран Мутић (грчки), Душко Новаковић (македонски) и Илеана Урсу (румунски). Обухваћен је период од 1800. године до данас.

 

На самом почетку књиге налази се кратка белешка о животу и делатности Риге од Фере, грчког писца и револуционара који је први артикулисао сан и визију Балкана као простора мира, сарадње и разумевања. Чувена је његова изрека: „Ко мисли слободно, добро мисли". За белешком следи одломак из Ригиног Борбеног марша, песме буднице (Θούριος) састављене 1796. године као позив свим народима Балкана за ослобођење од султанове тираније. Ригина чувена „Карта" искоришћена је и као мотив за омот књиге.

 

Читалац ће имати прилике да у Антологији нађе на једном месту окупљене ауторе који дају пуну слику о високим достигнућима поезије с простора Балкана: од сугестивног, снажно имагинативног румунског песника Ђелуа Наума до обожаване у Бугарској Јелисавете Багрјане, од задивљујућег сензибилитета родоначелника новогрчке поезије Дионисија Соломоса до рефлексивних лирских слика Фатоса Арапија. Неки од најзначајнијих балканских песника први пут се појављују у српском преводу. Други су одавно прешли националне границе и већ су донекле познати српској публици: такви су Кавафис, Елитис, Еминеску, Тристан Цара, Исмаиљ Кадаре и још неки. Неки босанско-херцеговачки и македонски писци такође су, разуме се, познати у Србији, али књижевноисторијски наративи представљени у антологији надокнађују историјске дисконтинуитете у међусобном познавању. Идеја се и састојала у томе да се поезија представи онако како се представља у матичним земљама; односно, да се бар за тренутак, и кроз поезију, погледа очима других.

 

У избор српске комисије ушли су Стерија, Његош, Лаза Костић, Војислав Илић, Јован Дучић, Владислав Петковић Дис, Црњански, Растко Петровић, Васко Попа, Иван В. Лалић и Стеван Раичковић. И поред упадљивог одсуства песникиња, резултат је занимљив пресек српског песништва, а одлука да се истакну песници који су доскора били занемарени у књижевном канону освежава традицију српске антологије.

 

Антологија балканске поезије изашла је на албанском, бугарском, грчком, румунском, српском и босанском језику; једина разлика између последња два је писмо. Књига је графички уређена и одштампана у Атини. Треба посебно истаћи изванредне способности Маргарите Бусуни-Јанопулу, која је с пуно пажње преломила текст на свим језицима. Књига је технички израђена беспрекорно, на више од 500 страна, на луксузној хартији, са фотографијама и ликовним мотивима из балканских земаља. У Грчкој је већ изашло треће издање, књига је наручена за библиотеке Европског парламента и наишла је на одличан пријем у свим балканским земљама у којима је представљена.

 

Родом из Ханије, Христос Папуцакис носио је у себи нешто од свог родног Крита. Имао је његову човечност, његову храброст, његову духовну независност, хумор и интелектуалну снагу. Не само његова потпуно грчка физиономија, очи које су остале бистре и сјајне до последњег тренутка, него и све што је он говорио, волео и веровао, било је грчко, било је критско. „Оно мужевно у осећањима, и високо у стремљењима", како је то једном изразио други велики Грк, нобеловац Одисеј Елитис, и сам рођен на Криту.

 

Сигурно је да ово дело неће још дуго бити превазиђено ни по захвату, ни по квалитету, ни по љубави оних који су иза њега стајали. Како je говорила Мелина Меркури, Крићани су помало надљуди.

 

 

 

мр Владимир Бошковић

Универзитет Харвард



Komentari (22)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

miloradkakmar miloradkakmar 17:09 09.08.2009

Kanda

sam i ovde prvi!

Značajn i veliki poduhvat za poeziju balkanskog prostora, naroda i kultura.


У избор српске комисије ушли су Стерија, Његош, Лаза Костић, Војислав Илић, Јован Дучић, Владислав Петковић Дис, Црњански, Растко Петровић, Васко Попа, Иван В. Лалић и Стеван Раичковић. И поред упадљивог одсуства песникиња, резултат је занимљив пресек српског песништва, а одлука да се истакну песници који су доскора били занемарени у књижевном канону освежава традицију српске антологије.


Slažem se sa izborom i konstatcijom da manjkaju pesnikinje. Međutim, moram da primetim da je ponovo izostavljen , zaboravljen Lukijan Mušicki. Mislim da je učinjena velika nepravda prema ovom velikom srpskom pesniku.
BebaOdLonchara BebaOdLonchara 17:20 09.08.2009

Re: Kanda

Slažem se sa izborom i konstatcijom da manjkaju pesnikinje.

pa o Balkanu je rec, right? zar nije logicno sto manjkaju zene.kao.pametne?
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 17:48 09.08.2009

Re: Kanda

eh bre bebo što si takva pa ljudima kažeš istinu u oči.
nego šalu na stranu ja preturih katalog moje biblioteke da nadjem ovu knjigu al nema je kod mene. moram pod hitno da naručim kod naših selectora da ovo nabave. imamo veliku kolekciju sa balkana al ovo nemamo. baš me zanima dal je prevedena i na engleskom?
odličan post!
Vladimir B. Vladimir B. 20:58 09.08.2009

Re: Kanda

miloradkakmar
sam i ovde prvi!

Značajn i veliki poduhvat za poeziju balkanskog prostora, naroda i kultura.

Dobrodošli! Ne samo prvi, nego i najprvi, jerbo mi je ovo prvi tekst na blogu :)


Slažem se sa izborom i konstatcijom da manjkaju pesnikinje. Međutim, moram da primetim da je ponovo izostavljen , zaboravljen Lukijan Mušicki. Mislim da je učinjena velika nepravda prema ovom velikom srpskom pesniku.

Slažem se da je Lukijan veliki pesnik i da je nepravedno zapostavljen u istoriji srpske književnosti uopšte. Maštam o nekom novom izdanju njegovih sabranih pesama, pa s leve strane original po starom pravopisu, a na desnoj prozan prevod na savremeni srpski. Snovi moji...

Јегда же с вами горнија аз проиду
предјели, ким же страстно ми жаждет дух,
предајте мја премилу Флакку,
с њим отдохну по мојем Сабиње...


Morao sam :) Ih što mi fale stara slova sad :S
Vladimir B. Vladimir B. 21:03 09.08.2009

Re: Kanda

BebaOdLonchara
pa o Balkanu je rec, right? zar nije logicno sto manjkaju zene.kao.pametne?

Sad sam pogledao, i većina drugih zemalja u Antologiji takođe nema žena. Šta ćemo, tak'a nam prošlos', patrijarhalna...

I hvala na linkovanju
Vladimir B. Vladimir B. 21:06 09.08.2009

Re: Kanda

njanja_de.manccini
šalu na stranu ja preturih katalog moje biblioteke da nadjem ovu knjigu al nema je kod mene. moram pod hitno da naručim kod naših selectora da ovo nabave. imamo veliku kolekciju sa balkana al ovo nemamo. baš me zanima dal je prevedena i na engleskom?


Nema je na engleskom, to je specijalno za balkanske narode :) Ako je za biblioteku, mislim da je bolje da se naruči iz Atine, pošto je tamo štampana.

odličan post!

Hvala
vladimir petrovic vladimir petrovic 18:10 09.08.2009

Pesma spaja

Dobar omaž (hommage) H. Papucakisu.

Iako lično nisam veliki ljubitelj pesničkih (i drugih) antologija, nisam protiv njihovog izlaženja.
Ujedno, smatram pomalo besmislenim sva pitanja u stilu - zašto je neko izostao, zašto nema više pesnikinja i slično.

miloradkakmar miloradkakmar 19:49 09.08.2009

Re: Pesma spaja

vladimir petrovic
Dobar omaž (hommage) H. Papucakisu.

Iako lično nisam veliki ljubitelj pesničkih (i drugih) antologija, nisam protiv njihovog izlaženja.
Ujedno, smatram pomalo besmislenim sva pitanja u stilu - zašto je neko izostao, zašto nema više pesnikinja i slično.


Mislim da nije besmisleno , jer se antologije ne priređuju svaki dan. Ako su odraz jednog vremena i prostora onda to treba i da budu , ukoliko nisu " pravljene " po određenim kriterijumima.
Vladimir B. Vladimir B. 21:14 09.08.2009

Re: Pesma spaja

vladimir petrovic
Dobar omaž (hommage) H. Papucakisu.

Hvala, taj čovek je zaslužio i mnogo više od toga. Divno je bilo videti nekoga ko se svim snagama trudi da uradi dobru stvar.


Iako lično nisam veliki ljubitelj pesničkih (i drugih) antologija, nisam protiv njihovog izlaženja.
Ujedno, smatram pomalo besmislenim sva pitanja u stilu - zašto je neko izostao, zašto nema više pesnikinja i slično.


Možda ne baš besmislenim, uvek je dobro da se o svemu prodivani, ali slažemo se da je nemoguće napraviti izbor koji bi zadovoljio svakog čitaoca i stručnjaka. Jedna od dobrih stvari u nauci o književnosti je što nema "konačnih istina".
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 00:30 10.08.2009

Re: Pesma spaja

vladimir petrovic
Ujedno, smatram pomalo besmislenim sva pitanja u stilu - zašto je neko izostao, zašto nema više pesnikinja i slično.

Тачно...

Ја, рецимо, од оне наше једанаесторице свакако бих тројицу изоставио јер их сматрам пуким епигонима европске поезије. Потом, антологије су увек притешњене својим обимом, периодом на који се односе, личним наклоностима итсл. (као да другачије може бити...). Надаље, она српско-црногорска комисија, како је горе именована, није унела ниједног црногорског песника. Ја бих предложио у ту сврху, на пример, М. Бећковића, који има још једну антологијама несклону особину: жив је. Док сви они првотимци горе јесу покојници.

С радошћу дочекаћу издање песама Лукијана Мушицког, "двојезично", које ће, можда, баш наш домаћин да изради. Не због тога што мислим да је Мушицки запостављен; напротив, он у српској књижевности има место какво му одговара. Већ због тога што таквих темељитих, савесних, вредних издања наших писаца у овдашњој науци о књижевности болно недостаје, тако да данас ни један Црњански нема своја сабрана дела са критичким апаратом. (Да не спомињем да речници савременог српског језика још увек почиња са речју абаџија. Стварно, колико нас зна на шта се она односи?)

Узгред, будући да је ова вредна антологија непрофитно издање, очигледно замишљена својим творцем да буде спона између балканских народа, требало би је ставити на интернет, сваком на послугу...
Vladimir B. Vladimir B. 21:56 13.08.2009

Re: Pesma spaja

Predrag Brajovic
Надаље, она српско-црногорска комисија, како је горе именована, није унела ниједног црногорског песника. Ја бих предложио у ту сврху, на пример, М. Бећковића, који има још једну антологијама несклону особину: жив је. Док сви они првотимци горе јесу покојници.

Eto Njegoš je iz Crne Gore. U tim srpsko-crnogorsko-bosanskohercegovačkim igrama bez granica, bivalo mi je često žao Grka koji su pokušavali da razumeju u čemu je razlika (neko se požalio što je Šantić u odeljku BiH), koliko ima ukupno jezika, naroda i pisama, da li treba da štampaju odvojeno crnogorsko izdanje, ili objedinjeno srpsko-bosansko-crnogorsko... Da li je Njegoš srpski ili crnogorski pesnik? Ili samo pesnik?

Inače Stevan Raičković je bio živ dok se Antologija sastavljala, ali nije dočekao objavljivanje.

С радошћу дочекаћу издање песама Лукијана Мушицког, "двојезично", које ће, можда, баш наш домаћин да изради. Не због тога што мислим да је Мушицки запостављен; напротив, он у српској књижевности има место какво му одговара. Већ због тога што таквих темељитих, савесних, вредних издања наших писаца у овдашњој науци о књижевности болно недостаје, тако да данас ни један Црњански нема своја сабрана дела са критичким апаратом.

Mušicki je nedavno dobio izdanje izabranih pesama u SKZ, ali savremenim pravopisom. Slažem se da nedostaje filoloških izdanja srpskih pisaca, nadajmo se da će ih biti u budućnosti.
gordanac gordanac 20:30 09.08.2009

---

Hvala za podsećanje...

Mile Perišić

S nadom da mi nećete zameriti, samo mala beleška o jednom od mojih sjajnih drugova:

"Anđeo istorije, dnevni poslovi"
Vladimir B. Vladimir B. 21:22 09.08.2009

Re: ---

gordanac
Hvala za podsećanje...

Mile Perišić

Nema na čemu :) Dobro ste me podsetili, odoh da stavim link u tekst.


S nadom da mi nećete zameriti, samo mala beleška o jednom od mojih sjajnih drugova:

"Anđeo istorije, dnevni poslovi"

Ne samo da ne zameramo, nego puno zahvaljujemo! To je bio jedan od najboljih "nusprodukata" ove knjige -- što je spojila mnoge izuzetne ljude.
radojicic92 radojicic92 22:10 09.08.2009

...

opet nestadose Miljkovic i Nastasijevic tz tz tz



ima li Kazantzakisa kricanina?
gordanac gordanac 22:51 09.08.2009

Re: ...

radojicic92
opet nestadose Miljkovic i Nastasijevic tz tz tz...)


Yep
Bar ima Vasko Popa
(ne može izgleda odjednom, nikako...)
Vladimir B. Vladimir B. 23:02 09.08.2009

Re: ...

radojicic92

ima li Kazantzakisa kricanina?

Nejma, on se nije toliko isticao kao pesnik. Zato ima recimo Manolisa Anagnostakisa Solunjanina
radojicic92 radojicic92 23:12 09.08.2009

Re: ...

gordanac
radojicic92
opet nestadose Miljkovic i Nastasijevic tz tz tz...)


Yep
Bar ima Vasko Popa
(ne može izgleda odjednom, nikako...)

a ovu dvojicu sve nekako mimoidje, valjda su tako hteli
radojicic92 radojicic92 23:15 09.08.2009

Re: ...

Solunjanina



e pa onda mora i engleski prevod, sta fali da citaju i ovi sto nisu balkanisch
AlexDunja AlexDunja 01:37 10.08.2009

Re: ...


e pa onda mora i engleski prevod

si cito vaska na engleskom?
:)))
radojicic92 radojicic92 02:06 10.08.2009

Re: ...

AlexDunja

e pa onda mora i engleski prevod

si cito vaska na engleskom?
:)))

ne pada mi napamet:)
Biljana 77 Biljana 77 15:15 10.08.2009

Крићани су помало надљуди.

Po svemu što pročitah ili odgledah do sada o njima, mogu da se složim. Ni ovaj primer ne odudara.
Vladimir B. Vladimir B. 21:10 13.08.2009

Re: Крићани су помало надљуди.

Ni ovaj primer ne odudara.


A ni ovaj:

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana