састав на тему . . . какосусе борећи изборили малтежани
манир понашања мене складатеља повремених трућ трућ причица које (Вам) постирем указује ми подуго већ да ову која ће уследити не пропустим да измислим јер историјска је ,одзаправо .
елем,
Naxxar ( на ветру - прим.прев.) невелико је место повисоко усред Малте лоцирано ,а у самоме центру крај повелике цркве ( дело значајног локалног архитекте Динглија) ,палата је ( данас музеум) имена Parisio и пред њоме попрсје задњега власника маркиза Џона Шиклуне . пребогат , упокојиосе 1970 .палата је током векова минулих мењала и намену и изглед а данас личи на француске дворце са множином просторија те предивном баштом (копија версаја) унутар зидина ,фонтанама,а закрешти и који паун. по зидовима безброј фамилијарних портрета, мобилијар оригиналан ,оклопа породичних ,те мачева, пушака, ко плеве вазни ,музичких инструмената ,а на једном зиду поглед привлачи родовник породични који се растего тамо до . . .
година је 1565 мај 18 , 7оо витезова 
крсташа заблиндираних у тврђавици Сан Елмо подно полуострвцета облика свињоглавог.
шеф им , jean parisot de la vallette.
око њих по мору бродова турских млого бре , начичканих , причасе 40 хиљада билои, агресије жељних .шеф им адмирал Dragut ,се звао.
и тако . . . .рокају они се , рокају , лете ђулад топовска тамоовамо , много их промаши ,ал једна погађају вазда .заинтересује се поменути de la valete , jean :
- тко то тако добро нишани однаши поагресору?
одгорошему углас:
- неки Шиклуна .
ома Поменутог постави Jean за хоровођу топничке филхармоние тврђавице 
и док си реко барутно пуњење дошо и осми септембар исте године , а турци споловљени бројем ,потонуо им и главни кома-дант па како више нико није имао да преосталој руљи потписије путне налоге ,насисише једра и правац кући, констатујући у хору:
- јебо опсаду ,мош и изгинути ако те она луда Шиклина унишани стопом.
после оваке победе ред је било и наградити оне које се истицаше ,а de la valletta је по том био познат као широке руке .одреди Он Шиклину за Главног зверача околиша тврђавициног ,како никакве неправилности по пучини неким случајем неби биле уочене .и још приде му даде пар десетина лично предатих турака којима се одљуљања помору стомак окрено натрашке ,да му добровољним радом подигну кућицу са околишем ,ди оће помалти ,
- немарим , рече главни Jean
закључи Шиклина да је боље подаље од воде ,јер часом неко доплива па оће да се мачује до кобног завршетка ,те се упути умалту и на једном брдашцету уз црквицу невелику закуца 4 ступца у правоуганик пристојних димензија те рече турским добровољцима
- е сада је навама да се зидарски покажете , јебо ратовање.
ето то је историја. данашњицу поменух с почетка ове жваке, па да је наставим
хоровођа Шиклуна порода не остави те након њега бригу над повећом кућом уз саму црквицу у Нашару преузеше му браћа . захваљујући њима, религиозним, током наредних векова тај објекат поста residence by the Jesuit Community. Умеђувремену су се Шиклине родбински повезали са италијанским ноблес фамилијама и једна, Ta'Brija, одигра битну улогу но даВас сад негушим породичним међупрцима, углавном половицом 19 веку поново се у поменутој кући евидентирају Шиклине (Baroness of Tabria) а у лику Marquis Giuseppа Sciclunе се појављује обновитељ давно стеченог поседа. Стари објекти се преправљају, дограђују се нови , обликује огроман врт по узору на версај и углавном 1906 г палата Парисио поприма данашњи изглед.
задњи маркиз Џон и поред тога што је ,причало се, малко загледао дечаке локалне, оставио је иза себе две кћери ,од којих старија Кристијана преузе , након очеве смрти 1970 уз помоћ својег мужа лована лорда Ramsay-a бригу над дедовином.кренуше наново грађевински радови , пицнуше палату сам' тако ( радови трајали деценију ) и пре неку годину отворише је за туристичке посете. дворане и собе са оригинал ентеријером плене поглед намерника, посебно врт са егзотичним биљеми
рунделама хибискуса - ма уистину версај у минијатури.ипак оно где посетиоци остају патосирани је понуда у marquis's coffee шоп -у ,у којем се ето ија случајем нађох. Наиме недељу малтези посвећују фамилији и ретко мешају странце у ту шему, но данас ми се посрећило даме колега са посла позове на породични недељни ручак у ресторан што је посве неуобичајено за овдашње јер су на лови малко тежи.ал напунио 40 г, а ако смо вазда заједно на послу учинило му се то прилика за част. Баш му фала.
Да, и још ово
Muffie је надимак садање газдарице овог прелепог здања. довукла је она овамо особље из Рица париског да обуче локалне куваре и послугу како треба радити да те гост не посети само једном.и успела. за ручак се има најавите десетак дана раније.преовлађују талијански и малтешки специјалитети,па док од аперитива до слаткиша доспеш места у стомаку за још ко нађе алалму. без обзира дал има и пантљичару .ако се томе придода и поглед са терасе поменутог кофи шоп-а прекорундела ,језера и комплет баште , онда вам уистину и нетреба ништа него да резервишете следећи термин доласка код насмешеног брке, шефа параде јела.
богме онај Шиклина од пре пар векова добро нанишанијо шта да потрефи уносно својим потомцима.
алалму.
