AleXandar Lambros
Tokom devedesetih akademske studije na temu Madoninog scenskog izraza, te njene veze sa seksualnim i etničkim manjinskim grupama, uticaj na modu i feminizam, bile su toliko brojne da se odomaćio izraz "studije o Madoni", kao o jednoj od disciplina u okviru širokog multidisciplinarnog naučnog polja koje obuhvata sociološke, kulturološke i studije o medijima.
До тренутка када је Мадона кренула на своју трећу (а другу планетарну) турнеју, ви сте о њој већ морали имати формирано мишљење - они који прате и занимају се за кретања у савременој култури, поделили су се у два табора - ватрене обожаваоце и исто тако ватрене оспораваоце. Ова подела није се задржала само на нивоу такозваних обичних, анонимних фанова, већ се пренела и на виши, академски ниво - у ову прву категорију уврстили су се књижевници Норман Мајлер и Ерика Џонг, Камил Паља, Вуди Ален и Стинг, да поменемо неке, док се у супротном табору нашло доста њених колега, пре свих Мик Џегер, Витни Хјустон (која је изјавила да ће подавити своју децу ако буду слушала Мадону), Роџер Вотерс из Пинк Флојда и Џони Мичел и, без дилеме, целокупан католички клер са папом на челу. Марлен Дитрих (чији је Мадона велики фан и чијим се имиџом и сценском персоном и сама у више наврата надахњивала), помирила је супростављење ставове (не разјаснивши коме од ова два табора припада), једном крајње здраворазумском примедбом: "Пева лоше и веома је вулгарна, али наступ јој је беспрекоран. Публика никада не греши".
Било како било, током деведесетих, академске студије на тему Мадониног сценског израза, те њене везе са сексуалним и етничким мањинским групама, утицај на моду и феминистички покрет, биле су толико бројне да се одомаћио израз "студије о Мадони", као о једној од дисциплина у оквиру широког мултидисциплинарног научног поља које обухвата социолошке, културолошке и студије о медијима. (На интернету, чак, постоји и сајт који се бави тумачењем ваших снова, у случају да сте сањали Мадону!).
У паузи две турнеје Мадона је издала два албума и снимила два филма. Албум
I'm Breathless један је од најслабије продаваних у њеној каријери (ипак, као и такав, нашао се на другом месту најпродаванијих албума у Америци у 1990. години), што је зачуђујуће не само због тога што је на њему један од њених највећих хитова уопште (
Vogue), већ и због тога што је реч о врло софистицираном попу надахнутим екранизованим стрипом
Dick Tracey. Албум је дао само два сингла, што је испод сваког стандарда кад је о Мадони реч.
Међутим, са албумом Like a Prayer из марта 1989. који је дао чак шест синглова, Мадона дефинитивно напушта терен чистог попа, денса и забаве.
"Смели стихови, амбициозна музика, Мадона не само да тражи да буде озбиљно схваћена, она то захтева. Like a Prayer вас неће одмах освојити, он је пре егзорцистички него забаван", написаће критичар угледног музичког магазина Rolling Stone. Ово је, све до American Life, њен најличнији албум, који је циницима дао повода за коментар да своју каријеру дугује чињеници што није отишла код психоаналитичара. На њему је Мадона брутално искрена поводом свог развода, амбивалентних осећања према оцу и бола због раног губитка мајке. И, мада су песме наглашено личне, њихова тема је довољно универзална да дирне готово сваког слушаоца. А насловна нумера, толико често оцењивана као бласфемична и антикатоличка, заправо је на један готово средњевекован начин надахнута потребом за Богом. Видео спот за насловну нумеру у коме Мадона љуби црног светитеља, доживљава стигматизацију и игра у комбинезону на пољу пуном запаљених крстова, остаће упамћен као једно од њених најконтроверзнијих видео остварења - компанија Пепси је одустала од спонзорства Blond Ambition турнеје и раскинула је уговор за рекламну кампању а спот је једно време био забрањен у Италији где је наишао на жестоку критику и противљење Ватикана.
- наставља се -
2. Apostol telesnog jevanđelja link
3. Širak: Madonna je genijalac link 
/
10.08.2009. u 23:51
