Beba ili leba – pitanje je sad

Mame, mame… Em ste uživale taaada, em ćete, kad ih rodite, uživati čitav život u njima, em – da vam to finansira drugi…! E, pa – neće moći! No pasaran! Ne ako se ja pitam.

Da ne radite kad ste nezaposlene, i to još dok morate da održavate trudnoću…, eeeej! Da se baš ni malo ne potrudite da u isto vreme na dva mesta budete - mirno ležeći, kako nalaže medicinska struka i jurcajući od firme do firme, kako nalaže… ko god; da ne zasučete rukave i ne privređujete i dok se porađate. A naše prababe i praprababe i praprapra… su mogle! Leva ruka - drvo, desna ruka – drvo, ooooooop!, da društvu vojnika ili miraždžiku, pa nazad u njivu. A koje se dete nije moglo tako održati, pa… šta se tu moglo? Znali smo čika Darvina, pa se stvar nekako poravnala. A vi, gde je vama Darvin sada? Sve neka civilizacija, pa lekari, pa prava, pa ljudska prava, pa… budibogsnama. Sve svileno i razmaženo, do daske.

Eeee… drage, drage mame… pa znate li vi za ikakvu crtu? Imate li vi ikakvu meru ili ste rešile da svojim nerazumnim ponašanjem i prekomernim zahtevima ojadite i narod i društvo, i to baš ono koje se bori protiv bele kuge, a za povećanje nataliteta. Da nas sve, onako, đuture, uvedete u stečaj, sve držeći se nekakvih tamo lekarskih nalaza i preporuka; vodeći više računa o tim malim kmekavcima nego o opštem dobru. A sutra će, ionako, da vam dušu pojedu, i pitaćete se šta vam je trebalo da sve ostale i sve ostalo zabatalite njih spašavajući.

Trudničko bolovanje ste otvorile po jednom zakonu, onom koji vam je garantovao “frtalj leba i kilo čvaraka mesečno” tokom čitavog bolovanja, pa biste da tako i ostane. Pazi, molim te! A mi, šta sa ovim drugim zakonom da radimo? Što smo ga uopšte i donosili, ako ne možemo da ga odmah isprobamo, i na vama koje kači onaj i na onima koje kači ovaj? Ako ne možemo da u praksi vidimo kom opanci kom obojci sa njim. Alo, bre…, što ste tako na kraj srca, dajte malo da se i mi poigramo. A beba će biti i biti. Pa ako baš vi i koju izgubite jureći u x-tom bebećem mesecu za poslom - nije greda. Biće drugih. Nije važno čijih. Sve su one naše, i svi ih mi, sve njih - volimo. I mi njih, da.

Jer, drage naše mame, ne može baš sve da se ima. Zato i postoje podele svega i… svega. A u ovoj, mislim da je najpravednije: zakon narodu, bebe mamama, “đange” u kasu, a mir u kuću.

Priznaćete, nije fer da vama baš sve lepo dopadne i sve nužno pripadne, zato opredelite se: ili beba ili leba.

Marina Šinko, psihološkinja