Mesec i ja....

Noć duga.Misli se prepliću i ne dozvoljavaju mi da zaspim.Čvrsto zatvaram oči, ali umesto sna dobijam niz slika, kao da je neki nemarni fotograf pobacao slike moga života.Toplo je i prosto se gušim od vreline vlažnog vazduha.U kući svi spavaju.Pomislih, il' me to neka griža savesti mori te ne mogu da zaspim , ili...

Izadjoh na terasu...mesec pun , lepo se izdigao iznad vrhova visokih borova i mami me svojim sjajem.Nešto me u grlu steglo i ...moram da izadjem, da prošetam.U spavaćici, bez upaljenog svetla, spustih se do dvorišta.U dvorištu bazen, pod mesečinom i sam se pretvorio u okruglo ogledalo.Ne razmišljajući, strgoh sa sebe odeću i reših da se pridužim mesecu.Hladna voda klizila je niz naježenu kožu, ali mi je prijalo.Svaki deo mene je uzavreo , ali sada nekom drugom vrstom vreline.Zatvorih oči, i s osmehom zaronih duboko, puštajući da mi hladna voda zaledi misli i ne dozvoli im da se roje.Izronih naglo, krenuh ka ivici bazena, rukom cedim kosu i puštam da voda mi klizi niz telo, kad...oči u oči, čovek preda mnom stoji, duboko diše i...bez glasa pruža ruke.Prepoznah ga i...leptirići mi u stomaku krenuše na niže...da li je moguće da u istom momentu dva bića , na sasvim različitim mestima misle o istom...i eto...sada su tu.Momenat ćutnje, čežnje,straha, želje,nadanja,borbe i očaja...Utisci su bili obostrani.Spustih pogled, i već sledećeg trenutka, ostali smo sami...mesec i ja....