VIDEO SAM TITA 88 PUTA!

VIDEO SAM TITA 88 PUTA.

a evo te i na slici:

Puno bolje bi za tebe bilo da si manje gledao u Tita, a više u čitanke, sveske, vežbanke...

има томе . . .уочавам себе на травнатом паркету партизановог стадијона међу раздраганом масом слецких беџбача, док. . . .горе
kао нанебу , у ложи
a неким нестварним светлом обасјан назире се
вољени
Херојски Лик
Друже Тито ми Ти се кунемо . . бејасмо млади идејом понети, веровасмо у невероватно и неразумевасмо наше старе који су мрмљали , . . јебовасон

Najbolje, najstudioznije i najobjektivnije, po mom mišljenju o Titu je pisao profesor sociologije politike Todor Kulić. Evo što je kazao u intervju "Vremenu" od 14. februara, 1999. godine, a što po meni najbolje odslikava Titovu političku i istorijsku ulogu. Samo tri četiri pitanja iz obimnog intervjua...

Odabrali ste da u knjizi poredite Tita sa knezom Milošem i Pašićem. Da li se moglo praviti i neko drugo poređenje?

Po mom mišljenju, Miloš, Pašić i Tito su tri najkrupnije ličnosti u istoriji ovog prostora. Sva trojica pripadaju dubokoj balkanskoj oslobodilačkoj strukturi. Na tom prostoru Srbi su imali najveći potencijal oslobodilačke kulture i imali su nešto što drugi narodi nemaju - kosovski oslobodilački mit, uporediv sa značajem Ilijade ili germanskim Nibelunzima. Sva trojica bila su u strukturi tog oslobodilačkog mita - u kom vođa oslobodilac zahteva neograničenu poslušnost. To su komponente koje povezuju i Miloša, i Pašića, i Tita. Povezuje ih, takođe, neobično promišljena diplomatska i politička okretnost koja je, po mom mišljenju, skopčana sa sposobnošću razumevanja vlastitog iskustva. Pašić se obrazovanjem nešto uzdizao, ali je balkanska politička haotična situacija kod sve trojice oformila izvanredan politički refleks i refleks traženja saveznika. Kako je Slobodan Jovanović rekao, opisujući Miloševu politiku: "Krivudao je kao guja kroz kamenjar". Ja mislim da se na Tita ta slika može primeniti još i više.

Karakteristično je za svu trojicu da pored sebe nisu trpeli sposobne ljude. Da li se ta osobina može podjednako rasporediti na političke sudbine sve trojice, ili je za raspad Jugoslavije posle Titove smrti značajnije to što je generacija političara koja je rasla u njegovoj senci pokazala neuporedivo nesposobnijom?

Nijedan od njih trojice nije trpeo rivale, ni Miloš Karađorđa, ni Pašić Stojana Protića, ni Tito nekoga ko bi mu bio ravan. To nije specifičnost balkanskih, to je osobenost svih vladara. Dosta uprošćeno, za Tita bi se moglo reći da se oslanjao na samostalne, sposobne diplomate, i na poslušne generale. Đilas izrazito tvrdi da Tito nije bio ni zlopamtilo ni osvetoljubiv kao Staljin, mada je bio sujetan. Od Miloša i Pašića odvaja ga to što je njegov odnos prema imovini bio drukčiji.

Mit o siromaštvu i skromnosti komunističkih vladara širio se oko svih: drug Staljin nema ništa - osim Sovjetskog Saveza?

Staljin je bio asketa. Askete su na vlasti opasnije nego bonvivani. Tito je, naravno, imao sve. Međutim, upravo zato što nije pripadao kategoriji asketskih vođa, Titove čistke bile su manje brutalne - osim obračuna sa "informbiroovcima" - nego u drugim komunističkim zemljama, a pogotovu nisu bile nalik na iracionalno-paranoidne Staljinove čistke. Okolnost da je Tito bio bonvivan ogleda se i u njegovoj političkoj praksi: čak i kad su bile brutalne i energične, čistke su zavisile od političke kulture podvlašćenih izvršilaca.

Sa iskustvom iz proteklih deset godina, može se čuti da je Tito mnogo šta u svoje vreme dobro radio - na primer, da je znao koga i zašto drži u zatvoru, naročito kad se baci pogled na neke od političkih lidera u eksjugoslovenskim republikama?

To je pravilnost u strukturi ovdašnje oslobodilačke političke kulture - današnje žrtve sutrašnji su izbavitelji. Onaj ko izađe iz zatvora na Balkanu automatski stiče politički rejting po onoj novozavetnoj strukturi žrtva-izdajnik-spasitelj. Kada je Aleksandar Karađorđević bio u dilemi da li da strelja Apisa ili ne, bilo je u njegovoj okolini razumnih ljudi koji su mu savetovali: "Veličanstvo, samo ne u krv! Jer ćete dočekati sutra da pozdravljate Apisove kosti sa balkona svog dvorca". On se tog saveta nije držao i Apisa je učinio mučenikom, čije je nasleđe stalna pretorijanska zaverenička struja u vojsci. Tito takođe o tome nije vodio računa. Svi njegovi bivši zatvorenici nikli su, kao pečurke posle kiše, u obliku političkih vođa u višepartijskom režimu.

Чланак је из НИН-а, па кога не мрзи да чита...

http://www.nin.co.yu/pages/article.php?id=32982

А није ли и Титов лични лекар написао књигу "Ко сте ви, друже председниче" или нешто тако слично ?

a davno je to bilo - onog mimohoda, kad je Sadam Husein stao pored izlozenog Tite i stajao tako, i stajao, svi cute, a on stoji, i stoji, ne trepce, pa jos stoji - mislim da je stajao jedan dobar sat. Protokol se uzvrpoljio, drugi drzavnici cekaju na red, a ovaj ne mrda. Ah, kakva su to vremena bila!

Kristofer, lik iz knjige "Čudan dogadjaj sa psom u neko doba noći" ima sličan stil pisanja.

sve ti je oprosteno!

Jedan Pionir

P osten
I skren
O dan
N apredan
I strajan
R adan

Bio je na stepenistu Skupstine, a mi smo bili u parku preko puta dovedeni organizovano sa skolom. Mahao nam je.... Bio je skroz obucen u belo.... Iznenadio sam se kad sam provalio da ima narandzastu kosu.....