Polje kao nijedno

/ 13.08.2009. u 13:25

Komentari: 13
Čitanost: 764
/
Preporuke: 16
/

Već šest godina, roditelji ubijene dece u Goraždevcu čekaju pravdu. Ne čekaju sreću dečjeg osmeha, ne prave tortu za rođendane, ne nadaju se unucima... čekaju običnu ljudsku pravdu.

Već šest godina ubice njihove dece mirno se šetaju Kosovom. O čemu se radi? O nesposobnosti međunarodne policije, o nameri da se do krajnjih granica zaplaši preostalo srpsko stanovništvo na Kosmetu?!

Zvanična Srbija će i ove godine uputiti proteste međunarodnoj zajednici, ali sve će to da ode u vetar. Predstavnici Euleksa će da obećaju da će učiniti sve da pronađu krivce, tzv. premijer Hašim Tači će naliti neki novi temelj za kuću povratnika, slikati se i sve će da se slegne za nekoliko dana. Ništa konstruktivno neće biti urađeno da bi se osigurala bezbednost za preostale Srbe na Kosovu, oni će nastaviti da žive u atmosferi nasilja i nerešenih računa, a vlastima u Beogradu će poslužiti samo kao paravan za parole o privrženosti nacionalnom ponosu.

Razmrsiti kosovski čvor je posao za naredna pokoljenja i stvaranje normalnih odnosa biće nezamislivo teško. Zločini nad civilima su bili strašni, a suočavanje sa njima tek predstoji i Srbima i Albancima. Koliko Beograđana je uopšte spremno da priča o sedamnaestoro albanske dece zakopano u masovnoj grobnici u Batajnici? Koliko Albanaca je spremno da prihvati odgovornost za zločine OVK terorista? Ima li nade za normalan život? Ko će da preuzme odgovornost i započne ozbiljne razgovore, pa makar i sa crnim đavlom, da bi Srbi na Kosovu mogli da izađu iz geta?

Pre nekoliko godina sam pokušavao da objasnim jednom strancu šta za nas Srbe znači Kosovo... i te pijane večeri smo se svađali do duboko u noć, nije mu bilo jasno zašto se Srbi ne odreknu Kosovo... Nisam mu pričao o tapijama, manastirima, demografiji, pričao sam mu o duhu jednog naroda i neizbrisivom žigu. Ispričao sam mu priču o jednom od najvećih srpskih pesnika, inače Rumunu iz jednog sela pored Vršca. Citirao sam mu Vaska Popu i najlepšu pesmu o Kosovu polju.

Polje kao nijedno

nad njim nebo

Pod njim nebo...

Nije shvatio šta mu govorim, a mislim da nikad i neće.

Dj.O.

postavite na |

Komentari (13)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

vanja.t 13:51 13.08.2009

милан ракић, на газиместану

...

Данас нама кажу, деци овог века,

Да смо недостојни историје наше,

Да нас захватила западњачка река,

И да нам се душе опасности плаше.

Добра земљо моја, лажу! Ко те воли

Данас, тај те воли. Јер зна да си мати;

Јер пре нас ни поља ни кршеви голи

Не могаше другом свесну љубав дати.

И данас, кад дође до последњег боја,

Неозарен старог ореола сјајем,

Ја ћу дати живот, отаџбино моја,

Знајући шта дајем и зашто га дајем.

margos 14:05 13.08.2009

Re: милан ракић, на газиместану

Jedna od najlepših patriotskih pesama.
Hvala. :)

****
Davno sam pročitala 'kada će biti pronađen lek protiv kancera? - onda kada više ljudi bude umiralo od njega, nego što od te bolesti živi '. Bojim se da je primenjivo na pitanje mira na Kosovu i uopšte Balkana, pa možda i Planete - mnogo ljudi živi od ratovanja, proizvodnje i prodaje oružja, narkotika, viza, pasoša, potvrda, dokumenata, kriza, zavoja, opreme za i opreme protiv, lekova za i lekova protiv...itd itd itd... - a malo ih je spremno da se toga odrekne i stvori mir.

vanja.t 14:43 13.08.2009

Re: милан ракић, на газиместану

Bojim se da je primenjivo na pitanje mira na Kosovu i uopšte Balkana, pa možda i Planete - mnogo ljudi živi od ratovanja, proizvodnje i prodaje oružja, narkotika, viza, pasoša, potvrda, dokumenata, kriza, zavoja, opreme za i opreme protiv, lekova za i lekova protiv...itd itd itd... - a malo ih je spremno da se toga odrekne i stvori mir

слажем се, чини ми се да смо последњи рат на косову изгубили управо у једном таквом економском аранжману међународне заједнице и албанаца.

мислим да су те околности за нас као појединце дате и да их у кратком року не можемо мењати, тј да им се морамо прилагођавати, али на који начин? информација о људима који живе у гетима, а периодично су мета за одстрел - је постала најобичнија вест или тв прилог који пратимо уз кафу или вечеру, а онда пређемо на остале вести.

нема везе што су срби (за оне којима то баш толико смета), људи су а поготово кад су у питању деца. како је могуће да то мирно гледамо? паралелно иде, рецимо кампања (с пуним правом!) да се заустави насиље у породици, па се апелује на родбину и комшије да реагују и позову полицију ако примете тако нешто у свом окружењу - а кога људи из косовско метохијских логора (енклава, лепше звучи) да позову?

не дозвољавамо насиље на улици, стадионима (с правом!), поготово не према мањинама (и опет с пуним правом!) - али ако је то насиље на улици у гораждевцу или јужној митровици? ако је мањина српска?

нобеловац марти ахтисари сматра да су срби као народ криви и да морају да плате цену,
ок, заслужили смо, али колико смо још дужни? ја сам заинтересован да солидарно са људима који на косову и метохији живе у логорима солидарно отплаћујем дуг!

shumska 15:08 13.08.2009

Re: милан ракић, на газиместану

evo kako se rodoljubiva poezija Milana Rakića može "uglazbiti"

vanja.t
...

Данас нама кажу, деци овог века,

Да смо недостојни историје наше,

Да нас захватила западњачка река,

И да нам се душе опасности плаше.

Добра земљо моја, лажу! Ко те воли

Данас, тај те воли. Јер зна да си мати;

Јер пре нас ни поља ни кршеви голи

Не могаше другом свесну љубав дати.

И данас, кад дође до последњег боја,

Неозарен старог ореола сјајем,

Ја ћу дати живот, отаџбино моја,

Знајући шта дајем и зашто га дајем.

margos 18:15 13.08.2009

Re: милан ракић, на газиместану

нобеловац марти ахтисари сматра да су срби као народ криви и да морају да плате цену,

Budala je svak onaj, pa makar bio i Nobelovac, ko smatra da je jedan narod za nešto kriv.

U nerešavanju 'kosovskog pitanja' uvek je bilo mnoštvo činilaca. Jedno od pitanja je bilo da li treba sačuvati teritoriju ili sačuvati ljude. Kako ja vidim, i jedno i drugo, a posebno ono treće - sačuvati i ljude i teritoriju - bilo je unapred osuđeno na propast.

Čini mi se da je solidarnost takođe osuđena na lični primer - na ono što radi Ninoslav Ranđelović, na ono što radi Vračarac sa Delijama, na mnogo pojedinačnih i ličnih akcija - jer ako se leka država koja je i bezlična i troma i prepuna pojedinaca u vlasti koji su zabavljeni ličnom korišću, i to malo solidarnosti i dobra će izostati.

Da, tužno je što nam je važnija gej parada i nego istorija i nasleđe, tužno je da se apeluje da prijavimo policiji nasilje u komšiluku, a nasilje izvršeno nad nama i ono koje se i dalje vrši nad delom stanovništva, nemamo kome da prijavimo.

vracarac92 20:01 13.08.2009

Re: милан ракић, на газиместану

Budala je svak onaj, pa makar bio i Nobelovac,

A i ta nobelova nagrada je dovedena u pitanje posle pisanja nemackih medija o "cudnim" uplatama na racun ahtisarijeve fondacije od strana pojedinih albanaca.

vanja.t 21:44 13.08.2009

Re: милан ракић, на газиместану

Čini mi se da je solidarnost takođe osuđena na lični primer - na ono što radi Ninoslav Ranđelović, na ono što radi Vračarac sa Delijama, na mnogo pojedinačnih i ličnih akcija

ja sam zadivljen postupcima ljudi koje navodiš - posebno ninovim,
voleo bih da ljudi na kim znaju da imaju podršku, osim porodice i izuzetnih pojedinaca i nekog šireg entiteta kome pripadaju

16.-22.mart 2004. sam proveo u vojsci na redovnom odsluženju vojnog roka u elitnoj jedinici koja je 98. i 99. provela u metohiji, gde su nam i bili položaji u slučaju opasnosti; nakon kapitulacije ti vanredni položaji su bili u kzb-u - a jedinica je uredno, celo nasilje nad sopstvenim narodom posmatrala na tv-u uz marendu.

niko nije za rat, šiptarsko nasilje je posle 7 dana zaustavljeno diplomatskim sredstvima (kako i treba), ali moje mišljenje je da je tada cela vojska trebala da se nađe uz samu granicu već 17.ujutru (kao faktor odvraćanja i podrške) i da diplomatija pošalje poruku međ.zajednici da zaustavi nasilje istog dana do 12:00 ili ćemo ga zaustaviti mi do kraja večeri, pogrom ne bi trajao 7 već jedan dan, bar moj bataljon je bio više nego spreman

margos 01:27 14.08.2009

Re: милан ракић, на газиместану

ali moje mišljenje je da je tada cela vojska trebala da se nađe uz samu granicu već 17.ujutru (kao faktor odvraćanja i podrške) i da diplomatija pošalje poruku međ.zajednici da zaustavi nasilje istog dana do 12:00 ili ćemo ga zaustaviti mi do kraja večeri, pogrom ne bi trajao 7 već jedan dan, bar moj bataljon je bio više nego spreman

Da, da je iko imao smelosti da za takav čin preuzme odgovornost.
Na žalost i mi smo divljanje po kosovskim bogomoljama gledali preko tv-a :(((

vracarac92 14:00 14.08.2009

Re: милан ракић, на газиместану

posebno ninovim,

Nini je zaista uradio ogroman posao.
Svaka mu cast.
Skidam kapu.

miloradkakmar 16:13 13.08.2009

Mislim

i osećam isto kao i juče.

gbls 18:23 13.08.2009

Stranci

Nije shvatio šta mu govorim, a mislim da nikad i neće.

Aj sto stranci ne mogu da shvate, nego sto mi imamo i svoje strance kojima se "ne isplati" da shvate...

Milan Karagaća 21:37 13.08.2009

Prava pitanja

Razmrsiti kosovski čvor je posao za naredna pokoljenja i stvaranje normalnih odnosa biće nezamislivo teško. Zločini nad civilima su bili strašni, a suočavanje sa njima tek predstoji i Srbima i Albancima. Koliko Beograđana je uopšte spremno da priča o sedamnaestoro albanske dece zakopano u masovnoj grobnici u Batajnici? Koliko Albanaca je spremno da prihvati odgovornost za zločine OVK terorista? Ima li nade za normalan život? Ko će da preuzme odgovornost i započne ozbiljne razgovore, pa makar i sa crnim đavlom, da bi Srbi na Kosovu mogli da izađu iz geta?

Ovo je ključno ako se želi stvarno razmrsiti taj čvor i da konačno shvati da su nam važniji oni koji sada žive i treba da žive na Kosovu nego zaklinjanje u mitove u predizbornim kampanjama.
Treba koristiti svaku priliku kao povod da se insistira na pronalaženju i kažnjavanju krivaca, a najveći zločin je zločin nad decom i pucanje u decu koja se bezbrižno kupajui igraju.
Preporuka za tekst.