Huxley v. Orwell - mrtva trka

Hvala ti
edit> Sada sam gledao, udavio sam te i sa onim Morisonom, nadam se da ne zameraš . ali ti si kriva , imaš neki opasan" talenat" za asocijacije, (pa sve i da neću , moram )
A i lepo mi je kod tebe , pa eto tako.
Neću više , obećavam

s upadljivim deficitom empatije,

Dubina i iskrenost naše komunikacije ne zavisi od sredstva, nego od nas.

Govorila sam o situacijama u kojima imamo izbor, a pribegavamo ovim, manje licnim nacinima. Da ne kazem - skrivamo se iza istih. Pa onda i tu postoji izbor. Radije cu ti cuti glas, nego primiti od tebe sms. Naravno, sve to pod uslovom da mi znacis.

Meni su Orvel i Haksli kao dve strane istog novčića. Tamo gde prestaje jedan, nastavlja se drugi. A obojicu ih opasno prepoznajem svaki put kada uključim TV.

Rekao bih samo očiglednije, po prirodi stvari...
Zanimljivo o NSA (dobrim delom zaduženi za orvelovske zabrinutosti, zanimljivo gledanje/slušanje ili čitanje kako kome odgovara)...

i odgovarajuća muzika

Oduvek sam smatrao da je pogrešno shvatati Brave New World kao antiutopiju (bez obzira na Hakslijeve namere). Mislim da je ključna greška što ljudi gledaju na taj Vrli novi svet kroz prizmu današnjeg sistema vrednosti.

skapirao sam da može da postoji i drugi ugao gledanja, koji, čini mi se, bolje ''stoji''.

Postoji jedna ključna razlika između sveta u 1984 i Vrlog Novog; ljudi u vrlom novom svetu su srećni, u '84. nisu (što se može reći za Orvelov svet iako nigde nije eksplicitno navedeno).

"Sve dok se, na kraju, detinja svest ne poistoveti sa onim čemu ih učimo, a zbir naučenog ne postane detinja svest. I ne samo detinja. U odraslih takođe - i to doživotno. Svest koja rasuđuje, želi, odlučuje - sazdana od ovih ideja!" Ali te ideje su naše ideje! Direktor je gotovo vikao u svom likovanju. "Ideje koje određuje Država." On udari pesnicom po najbližem stolu. "Iz čega proizilazi..."
Glasovi ga nateraše da se okrene.
"Forde gospode!" reče on izmenjenim tonom, "eto probudio sam decu."

šta je bitnije? biti slobodan ili biti srećan?

a vodi nas i do: da li je chovek srecan ako nije svestan da je sreca samo iluzija?

Međutim, ako malo razmisliš, primetićeš da ti je i sada sloboda ograničena, a da ti to uopšte ne smeta da se osećaš srećnom.

Pa čuj - i mašine nam odgovaraju. Ima interakcije, a ta interakcija ih na neki način oživljava. I to je zabavno.:)

A kad se sa nekim nađem na piću i krene da vadi dva tri telefona - i da regularno na svaki odgovara - presedne mi piće.

Razlika u odnosu na danasnje orvelovske i hasklijevove svetove je u tome sto je popravljanje egzistencijalnog standarda i tehnologija (pre svega na zapadu) omogucila skoro svima da budu deo tih svetova. Danas skoro svako ima ulaznicu za te svetove dok je kroz istoriju veci deo stanovnistva bio toliko obespravljen i nemocan da je smatran potpuno nebitnim cak toliko ne bitnim da se cak ni totalitarni rezimi (bilo orvelovskog ili hasklijevskog tipa) nisu njima bavili.

Realnost vs. Orwell: 1:0
Realnost vs. Huxley 1:0

bili su na dobrom putu ali ih je ralnost zasenila

U analizi društveno-socijalnog napretka ( ili nazadovanja) i ostvarenja globalne političke nadmoći njihove pretpostavke pokazale su se nepogrešivo točnima.
Zato je jako bitno postaviti pitanje zašto su dvije tako naizgled oprečne teorije u praksi zaživjele, odnosno doživjele potpuno ostvarenje ?!

Kad se najmanje budete nadali .

П.С. Знам да касним, МРНС, али овакви су постови су разлог што ми Блог недостаје кад нисам при Интернету.