Ministre, ovo je bezobrazluk!

Dragi moj ministre,

Dakle, ja sam u šoku. Apsolutnom i totalnom. Da se statistika pegla od vajkada, kako u svetu tako i kod nas - ma, to mi je jasno. Ali da mi peglamo statistiku tako da to svaka šuša koja zna da gugluje može da otkrije, e pa to mi je totalni šok, dragi moj ministre. To vređa inteligenciju. Morala sam uzimati šećera i vode da se povratim!

Evo šta vam je ova šuša juče i danas izguglovala:

- Dok godišnjaci Republičkog zavoda za statistiku i Instituta Batut tvrde da je u 2007. godini u Srbiji umrlo 0 (nula) porodilja, Gradski zavod za zaštitu zdravlja u svom statističkom godišnjaku tvrdi da su SAMO U BEOGRADSKIM USTANOVAMA (mada su porodilje iz unutrašnosti) umrle njih 2 (dve).

- Dok godišnjaci Republičkog zavoda za statistiku i Instituta Batut tvrde da su u 2004. godini u Srbiji umrle 2 (dve) porodilje, Gradski zavod za zaštitu zdravlja u svom statističkom godišnjaku tvrdi da je SAMO U BEOGRADSKIM USTANOVAMA (mada su porodilje iz unutrašnjosti) umrlo njih 6 (šest).

Podataka za vaše čuvene, omiljene godine s niskom smrtnošću (2000-2003) (koje je Studija pomenuta na prošlom blogu izvukla iz konteksta i prezentovala kao trenutno stanje stvari) na sajtu nema, pa ne mogu da vidim koja je razlika između Batutovog jednog smrtnog slučaja u 2002. godini, i eventualnog izveštaja GZZZ. Ali, dragi moj ministre, sva je prilika da vam ni tih pet godina s niskom smrtnošću apsolutno ničemu ne vrede, jer imaju mnogo niže podatke od realnih.

I pre nego što počnete da mi mrsite oko različite metodologije i različitih izvora informacija, odmah da vam kažem da ja to znam. RZZS i Batut rade po Prijavama smrti. GZZZ radi na osnovu izveštaja iz zdravstvenih ustanova.

A znate šta SZO kaže?

Prvo, kaže da zna da postoje ovakve razlike, najčešće, kažu, u zemljama Istočne Evrope (pa, nisu ni oni vesla sisali!).

A onda još kažu da ako postoji razlika u ove dve vrste izveštaja, SZO-u treba da se dostave ONI KOJI IMAJU VEĆI BROJ prijava maternalne smrtnosti.

(A za radoznale, evo gde to kažu: otiđite na http://data.euro.who.int/hfadb/ , pa kliknite "Select parameters", potom izaberite "Mortality based-indicators", a u okviru njih "Maternal deaths per 100000 live births", od zemalja kliknite "Serbia", od godina kliknite koju god hoćete - program trpi do 30, i potom rezultate možete da vidite pod "Tables" i "Table A", a pomenuto objasnjenje dobicete ako kliknete "Definitions").

Zašto mi lažemo i SZO i, još važnije, zašto lažemo sebe, dragi moj ministre?

Dalje, zašto lekari u porodilištima na Prijavi smrti pišu jedno, a na izveštajima koje dostavljaju lokalnim institutima za javno zdravlje pišu drugo? Da li je njima ikad iko objasnio kako se kodira maternalna smrtnost? Ako nije, zašto nije? Ako jeste, zašto nisu zapamtili?

Evo mi danas emailom ljubazna gospođa iz RZZS objašnjava zašto dolazi do razlike, a to što mi ona objašnjava samo mi potvrđuje da naši lekari koji rade u porodilištima NE ZNAJU ili NEĆE DA ZNAJU kako treba da se popunjava Prijava smrti kada im žena umre u porodilištu. Naime, shodno dobijenom objašnjenju, oni šifriraju direktan uzrok smrti, recimo: sepsa. A SZO jasno, krajnje jasno moj dragi ministre, kaže da se svaka smrt trudnice i porodilje do 42. dana po porođaju mora računati pod maternalnu smrtnost, bilo da su uzroci direktni ili indirektni.

Ne znam kako vi reagujete na to kad vidite da se statistika ofrlje radi, ali pošto znam da volite statistiku, pretpostavljam da se nervirate bar koliko i ja. I evo me, razmišljam, kako bismo mogli popraviti stvar? Mislim, očigledno je da sve ove podatke o maternalnoj smrtnosti koji su objavljeni do sad - treba proveriti. Jel tako tako je. Mislim, lepo je imati lepu statistiku, ali ako je ona samo lepa, ali ne i tačna, imamo samo kontraefekat! Lepa statistika uljuljka lekare, udari im direktno u glavu, umisle da su ko švajcarski lekari, i da nema šta oni više tu da uče i rade i usavršavaju se, već treba švajcarski lekari da dolaze kod nas na plaćene časove! Pa onda izađu pred kamere, pa lupetaju ko Maksim po diviziji, navodeći te "lepe" podatke, i poredeći nas sa Švajcarskom. Ništa dobro iz toga ne može izaći.

Pošto ja ŽELIM i MORAM da verujem da vi pojma niste imali kako naši lekari po porodilištima popunjavaju Prijave smrti, tj. u kojoj meri slučajno ili namerno greše kada to rade, evo me gde se iz petnih žila (braneći se od besa i nagona za nabijanjem nekoga na kolac) trudim da u celoj ovoj priči budem konstruktivna.

Htela sam, ministre, da vam predložim jednostavnu proveru grubih greški u statistici maternalne smrtnosti. Takozvanu: seljačku varijantu, papir-po-papir. Mislim, ova sofisticirana što se do sad radila očigledno ne daje dobre rezultate, tako da mislim da je ovde spas isključivo u seljačkoj varijanti. Evo kako:

Sve prijave smrti i sve prijave rođenja (živorođenih, kao i mrtvorođenih) slivaju se u Batut, ako sam dobro razumela, i to u papirnoj formi. Stoga bih ja predložila da se uzmu sve prijave smrti od svih uzroka svih ženskih osoba reproduktivnog doba (od 15 do 49 godina starosti) za 2007. godinu (a to će vam biti tu negde oko 2000 smrti, ako je suditi po podacima objavljenim za 2005. i 2006. godinu), pa onda ukrstiti imena i prezimena tih ženskih pokojnica sa imenima i prezimenima majki koje su navedene na prijavama dece rođene između 19. novembra 2006. i 31. decembra 2007. godine.

Tako ćemo iz onih početnih 2000 žena umrlih od svih mogućih uzroka, doći do određenog broja žena koje su 2007. godine postale majke, pa potom umrle. Ovom proverom nećemo obuhvatiti trudnice koje su umrle tokom trudnoće, ali Bože moj, ne može se sve odjednom. Međutim, Sanju Simić bismo - ovim metodom - morali naći! Kao i ove dve druge žene, koje citira GZZZ u svom godišnjaku, a koje su se očigledno zagubile na isti način. A nekako slutim, dragi moj ministre, da ćemo ih naći mnogo više. I ako se to desi, onda vam nema druge nego da sazivate novu nacionalnu konferenciju stručnjaka iz naših porodilišta, pa da malo vičete, lupate šakom o sto i nabijate na kolac. (Ako treba pomoć - tu sam. A valjalo bi i medije pozvati. Rekoh vam već jednom, a evo vam opet kažem: bez medijske hajke ništa, oni se ni vas ne plaše, ni Boga se ne plaše, samo se medija plaše!)

Za kraj bih vas samo još molila da, ako usvojite ovaj predlog za proveru, ne delegirate da istu urade opet neki stručnjaci. Mene ako pitate, najbolje bi bilo da to uradi tim od cirka dve osobe: neko sa Batuta i, evo na primer, ja. Mnogo babica, beba kilava, ministre, ne trebaju tu nikakve radne grupe, dovoljan je dvojac bez kormilara. I pre nego što moju velikodušnu ponudu da gratis radim posao koji bi trebao da radi neko ko je na budžetu odbijete uz obrazloženje da su podaci o umrlima i rođenima poverljivi, odmah da vam kažem da ću da potpišem šta god treba, da se nad Biblijom zakunem da ću čuvati privatnost osoba čije ću podatke čitati, ma ni Haškom tribunalu neću da kažem, makar me u tamnicu stavili! A da bilo kojoj "radnoj grupi" koja bi ovo radila bez mene, verujem - ne mogu. Dakle, ili ja ili potop!

Eto, ministre, to vam je moj predlog. Da ukrstimo te podatke časkom, pa da dođemo do bar približno tačne stope maternalne smrtnosti.

Šta kažete?

Mislim, ne morate vi da usvojite ovaj predlog. Uopšte ne morate. Možemo ko i do sad, da pustimo lekare u našim porodilištima da "ulepšavaju" Prijave o smrti kako bi maternalna smrtnost izgledala fino. Ali, u tom slučaju, ima šta ne može, rečju:

- NE MOŽE da se toleriše citiranje tih podataka kao dokaz da je maternalna smrtnost niska ili da opada.

- NE MOŽE da se toleriše poređenje tih podataka sa podacima koji dolaze iz Švajcarske ili bilo koje druge zemlje Zapadne Evrope ili razvijenog dela sveta.

- NE MOŽE da se toleriše da SZO ostane u neznanju, da ih niko ne obavesti da objavljuju netačne podatke.

Šta ćemo, dragi moj ministre?

Hoćemo da prebrojimo to kako valja, seljačkom varijantom papir-po-papir, pa da vi SZO pošaljete tačne podatke, ili nećemo ništa da brojimo, a ja da im javim šta prostim guglovanjem svaka šuša ovde može ustanoviti?