cekajuci ememefa

prvo treba znati sta se od ememefe ocekuje? vecina ce reci novac i to je ok. taj novac bi trebalo da se upotrebi za devizne rezerve, predstavnici nase vlasti bi ga rado upotrebili i za popunjavanje (sve vece) rupe u budzetu (moze i to ali ne kad i kako kome padne na pamet). ali treba shvatiti da je najveca stvar koja se dobiaj sa aranzmanom sa ememefom taj sto se dobija nezavisni revizor kome svetski investitori veruju.

procedura je sledeca: ememef kaze dobicete X para pod sledecim uslovima ... (pa isporuce spisak). tu se malo pregovara, izboksuje se malo vise para za socijalne slojeve stanovnistva, obrazlozi se malo veci budzetski deficit, obeca se privatizacija par javnih preduzeca, potpise aranzman i svi se razidjemo.

onda nasi lepo cekaju uplate (novac stize u transama) i obicno skroz zaborave sta se pricalo sa ememefom (to su pregovori) i sta se obecalo (to su uslovi pod kojima se potpisao aranzman). a ememef uporno dolazi, pa radi neke analize, pa daje neke izvestaje. a u tim izvestajima pise pre svega kako se vlada srbije (tacka dgovornosti) odnosi prema svojim obavezama (obaveze - ono sto je obecano da se sprovede). na osnovu tog odnosa (a lako se meri uporedjuje se spisak obecanog sa spiskom ispunjenog) pre svega se donosi odluka da li se pusta sledeca transa para. ali te izvestaje citaju ljudi po belom svetuu koji novca imaju (investitori) i koji bi zeleli da ga imaju jos vise (zamislite bezobrazluka).

jedini nacin da se ima vise novaca sutra nego se ima danas je da se novac investira. bilo gde na planeti. mozda cak i u srbiji. ako se postuju zakoni, ako se ispunjava obecano... sto da ne?

ali ipak se sada ememef ceka zbog para. budzet ima rupu. rupa u budzetu znaci razliku izmedju prihoda i rashoda (i to onu negativnu razliku). te rupe nisu bas neuobicajene. narocito u doba krize (a kriza je, bez obzira sta se prica). a nasa je (rupa) poprilicna.

rupa obicno nastaje kada se trosi vise nego sto se stvara. to se i kod nas desilo. rupa se obicno krpi ili na teret buducnosti (pozajmljivanje) ili proslosti (rasprodaja). to se i kod nas desilo (vise ovo drugo - zovemo je privatizacija). imalo je to neke logike jer svaka reforma kosta (sto je jedino sigurno) ali je plan (ako ga je bilo) bio da reformisani budemo u stanju da ponovo stvorimo viskove za neke buduce generacije. o tom planu drugi put.

poenta je da je islo nekako dok je imalo sta da se prodaje a onda smo porodicno srebro (vredniji deo) sveli na eps, telekom, nis i to bi bilo to. istovremeno dosla i kriza pa su se i investitori malo stisli (sram ih bilo, bas kad nama treba).

i sad bi smo malo da se zaduzujemo. od ememefa za pocetak (ima naznaka da ce i kinezi i rusi malo da se isprse sto je lepo od njih).

procese selekcije kome se daju novci uvek definise onaj koj novce daje. i uslove pod kojim ce novac dati. a obicno se i uslovljava na sta ce se novac potrositi (vid zastite da ce novac biti vracen). prvenstvena zelja onoga sto daje novac je da zaradi (bezobrazluk). ememef ima neke druge (proklamovane) ciljeve. novac se daje ekonomijama u razvoju kojima je potreban da bi se restruktuirale. zato se i daje pod povoljnijim uslovima (manja kamata, duzi rokovi vracanja, grejs period...) ali se uvodi jedna vrsta kontrole i postavljaju uslovi koji ememefu predstavljaju pokazatelje da je sistem reformisan (obicno se zahteva smanjenje budzetskog deficita, manja socijalna davanja, privatizacija javnih preduzeca...).

opisano podseca na situaciju koja bi se desila kada bi propalom studentu, koji je procerdao sav novac koji je dobio za skolovanje, u pomoc pristigao stric iz ameriku i pozajmio mu neke pare da nastavi skolovanje  ali bi poceo da proverava da li ovaj daje ispite, da li redovno ide u krevet...

iritirajuce ali u koga su novci bira pravila igre.

e sad dolazimo do toga zasto je ovaj dolazak ememefa znacajan. u par sledecih nedelja/meseci ce se ispregovarati sa ememefom mnoge znacajne stvari. dinamika privatizacije preostalih javnih preduzeca (a prvenstveno i sta ce biti privatizovano). ispregovarace se ogranicenja u buducim socijalnim davanjima. ispregovarace se poreska politika ove drzave (ugrubo strategija)... ispregovarace se otprilike na sta bi trebalo da lici ekonomija ovog drustva.

i preuzece se obaveze (obaveze znaci da ce neko nesto ispunjavati).

i jos jedna stvar. proces ispunjavanja preuzetih obaveza, kao i odluka koje se obaveze preuzimaju u nekom trenutku za neke stvari prolazi i kroz republicki parlament. to je ona zgrada u kojoj sedi izabranih 250. sedi, razmislja, raspravlja i odlucuje. a medju njima je izabrani djuro peric. poznat po tome sto se u parlamentu oglasio sa pitanjem "ko je tompsonu dao dozvolu da peva u beogradu"? sto je saznao iz novina (kurira istina ali hajde). ispostavilo se da skladatelj nije nastupao u beogradu na savi/dunavu nego u biogradu na moru pa se poslanik smirio u svojoj zestini (jer greske odgovornih nije bilo) ali...

zar vas nije malo strah toga sto ce djuro da odsedi, osmisli, raspravi i odluci?

Dugotrajno robovanje i rdjava uprava mogu toliko zbuniti i unakaziti shvatanje jednog naroda da zdrav razum i prav sud njemu otančaju i oslabe, da se potpuno izvitopere. Takav poremećen narod ne može više da razlikuje ne samo dobro od zla, nego i svoju sopstvenu korist od očigledne štete". Ivo Andric

edit: bojan budimac predstavlja YES MEN