Cлава џексонске Богородице

Неколико година сам био редован посетилац у Џексон, Калифорнија. Први пут сам налетео тамо случајно (или судбински, зависно од вашег погледа на живот), ишао сам уствари да видим највеће дрвеће на свету у оближњем националом парку. Пола године касније већ сам се вратио у прву од многих посета тамношњој српској православној заједници. Наравно ту не долазе само Срби, већ и многи други – Црногорци, Бокељани и Американци који су пришли православљу кроз српску цркву. Комуникација је на енглеском, скоро сви осим старог и пензионисаног Оца Миладина Гарића (с којим сам се сликао) веома слабо користе српски језик.

Срби и други су почели да тамо долазе у време Златне грознице као рудари. То је било у време када су Босна и Бока Которска биле аустријске земље. Интересантно је да на двојезичним српско-енглеским спменицима по правилу пише на енглеском да су покојници рођени у Аустрији, а на српском пише да су рођени у Српској Боки или Српској Херцеговини.

Најстарији човек сахрањен на српском гробљу је рођен 1827 године! Вероватно је дошао у Џексон као зрио човик. Има тамо и католика али на посебном гробљу – са Талијанима.

На славу Иконе џексонске мајке Божије (12. јула црквеном календару, или 25. јула по новом) многи Американци долазе на литургију и литије. Редовни посетиоци су амерички монаси из оближњег манастира "Св. Германа од Аљаске", који је удаљен на четири сата брзе вожње. На фотографијама је монах Николај (онај седи са икооном – он је инааче пореклом бруклински Јеврејин, онај црни који држи икоону са њим је искушеник Мајкл, који је ирског порекла).

Икону џексонске мајке Божије је донео у Џексон блаженоупокојени Владика Николај Велимировић. То је рад руске светогорске братије из манастира Св. Пантелејмон. Оснивачи џексонске цркве су рударски емигранти и нарочито Отац Себастијан Дабовић. Отац Себастијан је основао више православних цркава у Америци, мисионарио је непрестано од Јапана до Србије скоро педесет година, и на крају се упокојио у манастиру Жича 1941 (Србија).

Интересантно је да су српски рудари оснивали братства по Америци – нешто налик на масонска удружења. Срби се данас окупљају само око цркве. Из Џексон потичу неки српскоамерички милионери који су оставили велике задужбине.

У Џексон сам упознао људе који су пета генерација америчких Срба. Углавном не говоре српски, и само понешто разумеју. Боље познају црквенословенски којим певају у црквеним хоровима, али и то се мења у обновљеној литургији која је на савременом српском. У оближњем граду Ејнџелс Кемп (Аngels Camp) такође постоји лепа српска рударска црква са гробљем. Трећи град у којем су живели Срби је Сатерс Крик (Sutters Creek), тамо нисам био.

1922. године се десила велика трагедија у руднику Аргонаут у којој је велики број српских рудара погинуо, отуда и споменик њима.

Чтец Драган Стојановић има сина Николаса и ћерку Кристину који су као деца-глумци глумили у филму „Апостол“ са Роберт Дувалом. Ђакон Трива је бивши полицајац из одељења за наркотике. Свештеник Стефан Тумбас, ђакон Трива и чтец Драган су ожењени Американкама несрпског порекла, али које су све пришле православљу. Оне схватају улоге попадије и ђакоонице веома озбиљно – у складу са хришћанским учењем (за разлику од великог броја српских попадија и ђаконица које као да нису заинтересоване за хришћанско учење – ван кухиња).

Мило Радуловић, човек у кревету кога смо посетили у болници после славе, je бивши амерички пилот српског порекла који је био невина жртва Макартијевих антикомунистичких чистки само због тога што су му родитељи били из источне Европе; његов случај је био тема познатог филма „Good Night, and Good Luck“ у режији и продукцији познатог глумца Џорџ Клунија. Мило Радоловић је прележао мождани удар и опорављао се у болници Ескатон, али следеће године су упокојио. Можете гугловати његово име.На фотографији, поред Мила Радуловића су искушеник Доналд, Отац Симеон и Отац Николај, сви су Американци несрпског порекла.

А црквено звоно, које ми је показао чтец Драган, је завештао отац Николаj, који је Србин из Мисури, и који је постао Владика Аљаске и Алеутских острва у оквиру Америчке православне цркве тј. руске цркве у изгнанству. Рођен је у Америци, али студирао је у Београду у време Аве Јустина Поповића (1970-тих).

Можда све ово звучи компликовано, али тако је.

Позз.