Flekava

Ko     se    sunca   krije   ,  bolje  da  ga nije      , stara    ,     narodna  umotvorina  ..

Osecamo  svi   kako   je  se  klima   promenila   tj  kako  se   lagano  iz  godine  u  godinu   menja   .Ni   Sunce   nije  kao   sto   je   nekad   bilo    .Tacka  .  I  ovo  mora  ,  hteo  ko  ili  ne   da  se   shvati   bas    u  bukvalnom   smislu   . 

Secam   se   nekih  sesirica    i  belih   kapica    kao   skroz  mala   ,  koje  su   mi  "naturali "   na  glavu   dok  bih   bila   negde  u  setnji   sa    roditeljima   i  uvek   mi  je  bilo   vrucina  i   secam  se   da  sam   to  nerado  nosila   .  Kao  kec  na  desetku     se   pojavio  neki   decak  Petar    iz   sela   kod   moje   nane   koja   me   cuvala    dok  mama  i  tata   rade    koji  je  znao   "sto  puta " u  danu  da  prodje     pored   mene   dok  se  igram   ,  i  da  mi   onako   elegantno  "smakne"   sesiric  ili  da   ga    povuce    meni  preko   lica  i  pritom   da    pobegne  zacenjujuci  se  od   smeha  ...

Pero  je  bio  pravi  "arambasa"   ,  rodjen  je  na  selu   ,  sa   7   godina   radio  sve  poslove   "kao  mator"   imao   pravi  zoloski  vrt   ,  od   psa  , maca  ,  zeceva , zabu  jednu  , i  pri  tom   njegovi  roditelji  su   ziveli  na   selu  i  posedovali  domace   zivotinje   od  -do  .   Pero   je  oduvek  (  tako  su   ga  komsije   zvale  )   bio   star  -  mali    ,  za  njega  nije   postojalo  neosvojivo   drvo  ,  sa  pet   godina   je   kad  niko  ne  vidi   uzimao  ocu  kljuceve  i  vozio   kola  ,  jahao  konja  ,  ma  pojma  nemam   sta  on  nije  radio ,za  razliku  od  mene   koja  sam   bila  "dedina   princeza"   i  u   dedinoj   vikendici   posedovala    svoj     mali  "raj"    sastavljen   od   knjiga  ,  ploca    cak  i   jednog  magnetofona  sa  mikrofonom    (  kad  je  ujak  hteo  da  baci  dao  meni  )  pisace  masine  "licno  moje" ..  Pero    u  tim   svojim   "pohodima  "  na  mene     najcesce  je  imao   neki  stap  ili   motku  sa    kojom   bi  mi    zadizao   haljinice  ili    suknjice   i   naravno   kapica   je   morala   da   fijukne  negde   na  "ledinu"  .Izbegavala   sam  da  se  zalim    nani  i  dedi  jer   sa  sigurnoscu  bi    usledila  zabrana   druzenja  i  svake   vrste  konverzacije  sa   "arambasom"  a   nije   mi   se  po  cenu   izivljavanja   i   svega  ostalog     odricalo  zadovoljstva   da     vidim  malo  tele  ,  da   milujem   malo  jagnje  tek    pristiglo   na   svet...

I  tako   "mic  po  mic"   suknjice   su  zamenile    pantalone  ,  a  kapa  :"  Pa  ko  jos   nosi   kapu  ,  sem  nekih   " peča   i  smotanih   "   govorio   bi  Pero   i  plazio  jezik  na  mene  ..

 Odlazeci     sa      mamom  i  tatom   na   more   ,  i   uprkos   tadasnjih   jako  nizih   temperatura  nego  danas  (  sto  imamo  )      i  uprkos   maminih  pogleda    uprtih   u  neku  od  "mazalica"   i    standardnog      "   idi  pod   suncobran   ili  u  hlad"    dogadjalo    se    ,a  i   ne  zaboravlja   se  tako  lako    ,    da    me   to   sunce   dohvati  i  "opali"     po  ledjima   ..Onda   sledi   noc   .  Dok   ovo   pisem    osecam  negde     u  daljini    jos  uvek   miris    jekoderma    ..

Kasnije   kad   sam   se   "zadevojcila"      gledale   smo   koja  ima   najbolju  boju   kada  se  vrati  sa  mora   ,  pa  kojoj   "najduze  traje"  pa    bela  majica   da  to  jos   vise   dodje  do  izrazaja..Meni   je    Zoka  inace   Romkinja   "skidala  kapu"  na   boji  ..naprimer..

Sve   to    da      bi  izgledalo   "tako  "   je  pratila   ponekad    velika  patnja     na   suncu   , opekotine   ,  ulje    maslinovo  za   koje   neki  i  danas   danji   tvrde    da    se   "najbolje  tamni"   (  ja  ne  delim   to  misljenje      )  ,a   opet  kod   mene   sve  te  hrabrosti  ne   bi  ni  bilo   ,  da  u  mojoj  podsvesti   nije   uvek   bio   prisutan   onaj  Pero     koji  se  smejao   mojom   kapama   i   pravio   grimase   na   mene.. Pa  sta  kad   njemu  nista  "ne  fali"    sta  sam  ja  to  pa  kao  drugacija  ??

I  tako     pre   par   godina    Zvijezda    me  je   dotukla    ,  u   hladovini   ,  pod   zastitnim    30   faktorom     i  to  na  Kubi   .   Ovoga  puta   za  cilj  nisam   ni  imala  "preplanuce"    jer   su  se  vremena   promenila  ,  kao  i  klima  ,  pa  te  ozonske  rupe,    a   i   trend   "biti   i  ostati    beo"   .    Par   meseci     kasnije po  povratku   za  Nemacku     ,  i  kada   je  sva  boja   otisla   jer   tamo  hteli  ili  ne  hteli    tamnite     brzinom  za  nepoverovati   ,    na   mome    licu      u  predelu  jagodica    pojavile   su  se  one    "fleke  "   sasvim   obicne   ,   nista  posebne    ,ali    sunceve   fleke  .  Verovali   ili  ne   ,  obijala  sam  pragove    raznih   salona   i  uglavnom   dobijala   odgovore   da    sve   vrste   fleka   najnovije   metode   uspesno   skidaju  ,  ali  samo  ovu   vrstu   proizvedenu   Suncem   ,  nazalost   jos   ne  ..Naravno  postoje  neke  jako   skupe  metode   koje   apsolutno  ne  garantuju       pozitivan   ishod   i  nisu    za   ovu  tridesetogodisnjakinju   preporucljive,  moglo  bi  se  ,  ali     moglo  na   nekoj    Gospodji     deceniju   starijoj  ,  naprimer..itd..

Evo   skoro   sedam   godina  ,  one    ulogovane   na    mom  licu   ,  doduse    ne  tako  upadljivo   ,ali   prisustvuju   tj   ne   odsustvuju..Pre   par   godina   ,  kupujuci    nesto  od   povrca   na  pijaaci   u  mom   gradu   ,  u  masi   i  navali  naroda   petkom   ujutru   ,  kroz    rupice   izmedju    bostana   (lubenica   i  dinja)   ugledah   dva   dobro  poznata   oka  .I  ona   su   mene   zapazila  .  Nisam   pomislila   da  je  to  neki  tatin    kolega  ili  poznanik   iako    odokativno   bi   se   "sacovala"    pripadnost    generaciji   sa  pocetkom  petice   ,a    ne   sedmice  .Moj    temperament    mi  odmah   podize  ruku  i  ja  mahnuh    nekome   kome   su  bore    urezale   lice  ,  nekome    kome   je   koza   toliko   ostarila   ,  nekome    kome   okolina   Atine   nije   rodna   gruda   ,  nekome    koga   niko  nikada   nije   obukao   u  belo  ,  objasnio   cemu   kapa    sluzi   ,  niko   namazao  kremom  ,  nekome    koga   su   hvalili   i   nazivali  "cudom  od  deteta"   pri    obavljanju   letnjih   seoskih   poslova   sa   grabuljama   u  ruci    ..Nekoga   koga  su    zaplasili  da    ce    izgledati   kao   neki   "smoto   "  ako  ne  daj  Boze     koristi  negu    i  proseta    kapu  ...

Zalutam  neki  put  sa  ovim   mojim   "  zenetinama"    u  tajne     seksipila   preplanulog  tena   i  tela  ,  a  poneke  od   njih   redovne   su  u     solarijumu  .   Nemaju   jos   fleke  ,a   i  ne  znaju   Pera   .   Ustvari   cini  mi  se   ,   da   je  jednostavnije   ne  znati  Pera   i   ne   razmisljati  previse   unapred  .  Sad   i  danas   .   Zato   bih   linkovala   ovo   :

http://www.nacional.hr/clanak/63636/video-suncanje-u-solariju-opasno-kao-i-pusenje