Izvukla sam celo leto sa starim pasošem, u Novom Sadu se vadila da sam prekratko tamo da bih i pokušala da se potrudim oko novog, spakovala sva neophodna dokumenta u koferče (oko njih se prethodno potrudila osoba koja poznaje koga treba tamo gde treba, jelte), prošla potom kroz nekoliko zemalja a da nikoga nije zanimalo ni da mi pogleda pasoš ni da se upita o roku njegovog važenja - a znate ono da, ako hoćete preko neke grane, pasoš mora da važi još najmanje šest meseci. I lepo sam sve to po hiljaditi put zaboravila, da bi me jutros štrecnula vest o mogućem produženju važenja starih pasoša. Štrecnula u smislu - vreme je za posetu konzulatu...
Istovremeno, prelećem ovih dana poslednjih desetak transkripata Peščanika jer se sprema knjiga, a preletanje je i podsećanje na zbivanja u Srbiji od marta do juna (gde smo ono stali, kod Miladina, Rusa, Roma, Kosova, MMF-a?... a da, sada smo u Kini), neka vrsta zagrevanja pred novu sezonu ne samo Peščanika nego i daljih političkih čuda u Srbiji, koja će, slutimo, biti sve veća i veća.
I baš danas, nakon što sam pročitala tu vest o pasošima i setila se svojih dokumenata u koferčetu, zalomilo mi se da čitam transkript emisije od 16. aprila ove godine, kada je sociolog Ivan Kuzminović iz Helsinškog odbora za ljudska prava govorio o - koferčetu i pasošima, čiji je zajednički elemenat, znamo svi, SPS. No, drago mi je što mirne duše mogu da vam kažem: ovo je lako štivo, nasmejaćete se. Iako, paradoksalno, nije nimalo smešno.
Ivan Kuzminović (Peščanik, 16.04.2009):
Ta ljubavna veza, strast između DS i SPS trebalo je da bude, kao, dobra vest. Treba videti godinu dana nakon formiranja vlade kako to u praksi izgleda. Evo samo dva primera, dva potpuno off-primera iz života. Ovaj protest kamiondžija tamo oko Čačka - znači, postoje te neke dozvole koje kamiondžija mora da ima da bi obavljao međunarodni transport i postoji tržište tih dozvola. To tržište kontroliše, čoveče, Mrkonjić i neki njegov opskurni pomoćnik ili državni sekretar ili zamenik, šta li je, i zna se tarifa. Znači, spakuj 10.000... Sve što ima veze sa SPS zove se koferče, spakuj 10.000, spakuj Dačićevih 100.000 u koferče. Znači, spakuješ koferče i dobiješ dozvolu. Pazi, to je jedna od verovatno stotinu ili hiljadu stvari, hiljadu poslova koje SPS sada obavlja o sopstvenom trošku. To vam je kad Mrkonjić drži infrastrukturu. 
Drugi primer je policija. Odem ja kao svaki pošteni, a i malo budalasti građanin da registrujem svoje deset godina staro vozilo u policijsku stanicu Zemun. Kao i svake godine uzmem jednu knjigu, gurnem iPod u uši, ali me je ovaj put omeo jedan događaj - ispred jednih vrata potukle se tri osobe, baba od preko 80 godina, jedan čiča od oko 70 i nešto, i jedna mlađa žena od 35-36 godina. Potukli su se u redu za novi biometrijski pasoš i ličnu kartu, zato što su u tom redu stajali od 4 sata ujutru. I onda su došla dva pandura marke pozornici i počeli su tu nešto da ih vuku, a ja stvarno spadam u onu osetljivu kategoriju, kad vidim policajca da vuče babu, gotovo, odmah se bijem. Sad ja tu nešto uskočim, oni se deru na mene, pa neka žena, neka šinterka, zovu je šef, počne da se dere na nas - šta je, stoko, gde ste navrli?! Otkrijem da u policijskoj stanici Zemun u stvari postoje dva reda, imaš red A gde se ovi biju, i imaš red B. Pojavljuje se u redu B jedna žena i kaže - dobar dan, ja sam direktorka te i te osnovne škole, ovo je moj sin, ovo je njegova devojka, ovo je komšijsko dete, ovo je moj muž, mi smo došli, imamo zakazano za pasoš. Ovi se tuku, a ovde možeš lepo da zakažeš! Tu se ja malo promuvam, ispostavi se da su u zemunskoj policijskoj stanici napravili poseban sakriven budžak gde ljudi dolaze preko veze i završavaju svoje poslove. Ja sam sedeo od 2 po podne tog dana do 8 uveče i onda sutradan od 10 ujutru do 6 po podne i brojao sam koliko ljudi ulazi preko veze.
Pazi šta sam našao - u ovom redu A, gde stoje normalni građani, oni dnevno prihvate između 70 i 80 zahteva, znači, toliko živih duša uđe za ličnu kartu i pasoš. Na ovom drugom mestu, gde se zakazuje ako si direktorka osnovne škole, lekar ili član SPS od osnivanja, em se završava dosta brzo, em tu prođe između 120 i 140 ljudi dnevno. Eto ti reforme po SPS-u, to je to - jesmo uveli sistem?, je l' biometrijski? Pa, šta sad hoćete? Ali, da se razumemo, ovde je stoka, kako reče ona veterinarka zvana šefica, a tamo su građani, tako će nas oni podeliti. SPS nema demokratski potencijal da shvati da smo svi mi građani isti, oni su napravljeni 1990. godine u tom duhu da su oni nešto posebno, baš kao i sva ta aparatura i aparatčići oko njih, a da smo svi mi drugi - bagra. Pričao sam čak sa ljudima iz ovog prvog reda, pitao sam ih - pa, dobro, je l' vi znate da tamo idu ljudi preko veze? Znaju. Naviknutost naših građana na mazohizam je jedna toliko besprekorno funkcionišuća mašina da ti njima ne možeš ni da objasniš da se krši neko njihovo pravo. Ne možeš da nađeš još jednog čoveka u redu s kojim ćeš da odeš da se žališ. Ne, eto, to ti je reforma, to ti je SPS i to ti je lična karta, to ti je Dačić i to ti je koferče.
______________
Budimo praktični; da bi stvari išle brzo i bez suvišnih komplikacija (posebno onih mentalnih), molim da me se, u slučaju da neko zna, obavesti: da li u našem konzulatu u Cirihu postoji red B i da li u njega primaju lektor(k)e? ;)
Blogovi autora
- Gde je nestalo pismo? (0)
- Marš na Drinu, drugi put među blogerima (105)
- You gotta smoke when you read this blog (73)
- Beogra(n)d (64)
- Stranac u Beogradu (219)
- Childhood memories (33)
- Kondicional (159)
- Dokle više Medojević?! (92)
- I Evropa i region i Kosovo (192)
- Boban Anđelković (1952-2010) (9)
- Ratko Mladić u Crnoj Gori! (93)
- Silovanje - updated & peticija (64)
- IZBOR PATRIJARHA – IZBOR PAPE (3) (76)
- Ima nešto u tom što me nećeš (105)
- Čestitke Hrvatskoj! (125)
- Alo, alo! (74)
- Mutanti u nama (46)
- Minare od švajcarske čokolade (322)
- 3 x 2 = 2 x 3 (40)
- What's the news? (38)
Najnovije VIP blogeri
- Javna rasprava o Beogradskom sajmu i Generalštabu
Đorđe Bobić - Gde je krenuo Saban
natasa_tasic_10 - Davimo Beograd iliti DB
Ivan Blagojevic - Oda Drustvenim Naukama
Spiridon - OTVORENO PISMO MINISTARSTVU ZDRAVLJA
razmisljam - Dovidjenja, gospodine Bobicu!
angie01 - Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic
Najnovije blogeri
- DUB PUB: Stepping Out From The System
docsumann - Majstor za ljuljaške, klackalice, tobogane i ... II DEO
Filip Mladenović - ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Društvo (4)
- Život (4)
- Moj grad (2)
- In memoriam (2)
- Muzika (2)
- Zdravlje (2)
- Literatura (2)
- Eksperimenti u blogovanju (2)
- Gradjanske inicijative (2)
- Gost autor (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org