Čovek - u mudrim izrekama i stvarnosti

Čovek- kako to gordo, a ponekad gorko, zvuči.

Mnogo je mudrih izreka o čoveku, ali je i mnogo onoga što sam čovek radi devalvirajući čoveka u sebi.

"Neki su Darvina bukvalno shvatili pa od svakog majmuna očekuju da postane čovjek."

Čovek je najsavršeniji, ali ne  savršen, oblik života nastao na zemlji, a neki se pitaju da li je savršenstvo ili greška prirode. Ako zamislimo da je 4,5 milijarde godina Zemljine istorije sabijeno u jedan normalan zemaljski dan, onda život počinje veoma rano, već oko 4 ujutro, sa nastankom prvih jednostavnih jednoćelijskih organizama, a zatim ne napreduje dalje narednih 16 sati.Tek negde oko pola devet uveče pojavljuju se prve morske biljke , praćene sa 20 minuta kasnije prvim meduzama.Neposredno pre 22 časa na kopnu počinju da niču biljke. Ubrzo zatim , s manje od 2 sata do kraja dana, slede prva kopnena stvorenja.Zahvaljujući blagotvornom vremenu koje je potrajalo nekih desetak minuta , do 22,24 Zemlja je već prekrivena karbonskim šumama a pojavljuju se i prvi krilati insekti.Dinosaurusi se pojavljuju neposredno pre 23, oo i već u 21 minut do ponoći će nestati a započeće doba sisara.Ljudi se pojavljuju u minut i sedam sekundi pre ponoći.Čitava naša pisana istorija . u tom rasponu, ne bi trajala duže od nekoliko sekundi, a jedan ljudski vek bio bi samo tren.” Bil Brajson:“Kratka istorija bezmalo svačega“

Danas na Zemljiživi više od 6,5 milijardi ljudi- 61% u Aziji, 14% u obe Amerike, 13% u Africi i 12% u Evropi. Preko 2,5 milijardi ljudi živi u gradovima.

U čoveka se kunu i njime bave religije, nauke, ideologije ali još uvek se nije uspelo da dostigne takav nivo svesti da većina ljudi svoju sreču vide u tome koliko su usrećili drugih a ne u ravnodušnosti za njihove nesreće.

Čovek se i  razlikuje od svih drugih živih bića jer ima razum i zato životinja nikada ne može biti čovek ali koliko čovek može biti životinja , to ni sam ne može zamisliti. Čovek je jedino živo biće koje se svesno priprema za organizovano uništavanje pripadnika svoje vrste, a još nije uspeo demantovati da je da je čovek čoveku vuk više nego što je vuk vuku vuk.

Svi ljudi zajedno nazivaju se čovečanstvo ili ljudski rod, i nije to prosti zbir jedinki već zajednica koja ima svest o tome, a da li je i zašto razum ponekad pomućen i kako ga održavati bistrim.Čovek je ovladao neslućenim znanjima i veštinama, prirodom i silama prirode, ali još nije samim sobom. "Najveći posao čoveka sastoji se u tome da zna šta sve mora da uradi da bi bio čovek."

Vredi ponekad o tome razmišljati, a mudre izreke mogu nam pomoći. a evo samo nekih koje govore o čoveku:

v     "Čovek je zaista kralj životinja, jer njegova svirepost nadmašuje njihovu. Mi živimo od smrti drugih. Mi smo hodajuće grobnice!"

v     "Nikako ne mogu dokučiti da li je čovek ukras svijeta ili greška prirode."

v     "Čovjek koji može pobijediti druge - jak je; čovjek koji pobijedi sebe - svemoćan je."

v     "Čoveka ćete najbolje upoznati ako ga posmatrate kako se ponaša kad se nešto deli besplatno."

v     "Ako prihvatiš izgladnela psa i nahraniš ga, on te neće ujesti. To je razlika između psa i čoveka."

v     "Od svih Božjih stvorenja, samo se jedno ne može potčiniti i vezati na uzicu. To stvorenje je mačka. Kada bi se čovek mogao ukrstiti sa mačkom to bi njega unapredilo ali bi unazadilo mačku."

v     "Je li ljudožder napredniji ako jede viljuškom i nožem?"

v     "Sve treba posvetiti čoveku. Samo ne druge ljude."

v     "Većina ljudi su ubice jer ubijaju čoveka... u samom sebi."

v     "Čovek je čoveku vuk."

v     "Čovek nije tvorevina okolnosti; okolnosti su tvorevina čoveka."

v     "Ljudi stare, ali ne sazrevaju."

v     "Čovek je više čovek po stvarima koje prećutkuje, nego po onima koje kaže."

v     "Gdje su među ljudima granice? Nema u čovjeku ni Vlaha ni Turčina. Postoji samo golema ljudska bijeda i nevolja. Jednako i vlaška i turska."

v     "Razuman čovjek prilagođava se svetu, nerazuman čovek uporno pokušava da svet prilagodi sebi i tako celokupan progres zavisi od nerazumnog čoveka."

v     "Ljudi se hiljadu puta više trude da steknu materijalno nego duhovno bogatstvo, mada je sasvim sigurno, da našu sreću stvara ono što jesmo, a ne ono što imamo."

v     "Čovek je po prirodi politička životinja."

v     "Dobar čovek se zastidi čak i pred psom, a loš ni pred samim sobom."

v     "Čovek je ovladao prirodom pre no što je naučio da vlada samim sobom."

v     "Čovek je uvek slobodan na nečiji tuđi račun."

v     "Iskustvo oduvek pokazuje da svaki čovek koji ima vlast u rukama ima predispozicije da je zloupotrebi. On će ići tako daleko, dok ne naiđe na ograničenja."

v     "Ne znači da je pas dobar ako glasno laje. Isto tako ne znači da je čovjek dobar ako je vešt na rečima."

v     "Spavam i sanjam da sam leptir koji spava i sanja da je čovjek koji spava i sanja da je leptir."

v     "Čoveku treba otprilike 2 godine da nauči da govori i otprilike 50 godina da nauči da ćuti."

v     "Čovek nije nikad tako nesrećan kao što misli, ni tako srećan kao što se nadao da će biti."

v     "Beskorisno je čoveku sa predrasudama dokazivati neopravdanost njegovih predrasuda."

v     "Jeste li primetili da čovjek koji je neobično rastrešen u krugu svojih podređenih nikada nije rastrešen pred svojim pretpostavljenima."

v     "Nije važno šta čovek treba da čini ili ne treba da čini. Važno je ono što čovek čini."

v     "Čovek nije nikad tako lep kao kad moli za oproštenje ili kad sam oprašta."

v     "Nikad čovek ne može da kaže onoliko mudrosti koliko može da prećuti ludosti."

v     "Veliki čovek postavlja stroge zahteve na sebe; mali  čovek ihpostavlja drugima."

v     "Praštajući, čovek se uzdiže iznad onih koji ga vređaju."

v     "Čovek je gospodar reči koje nije izgovorio, ali je rob onih reči koje su mu izmakle."

v     "Čovjekovu prirodu mogu izmijeniti samo dvije stvari; novac i žena."

v     "Pametan čovjek naći će vodu i u pustinji, a budala će kraj rijeke umreti od žeđi."

v     "Živi kako možeš, kad ne možeš onako kako hoćeš."

v     "Kad svi misle isto, znači da niko ne misli dovoljno."

v     Pametan čovek primećuje sve. Glupi ima za sve poneku zamerku.

v     Čovek nikada nije tako nesrećan kao što misli, ni tako srećan kao što se nadao da će biti.

v     Čovek je tvrdji od kamena, a slabiji od jajeta.

v     Čovek zeli da je od svakoga bolji, a od sina da je gori.

v     Čovek se pozna u tri slučaja: u jelu, u bogatstvu i u pijanstvu.

v     Dobrom čoveku sve dobro stoji.

v     Ko ljude ne sluša, ni čovek nije.

v     Kad čovek tone i za vrelo gvoždje se hvata.

v     Učini čoveku sto puta dobro, a jedanput ne učini... Sve je zaboravljeno.

v     Zver zvera, ptica pticu - čovek čoveka jede.

v     Pametni ljudi uče se na tudjim greškama, budale na vlastitim.

v     Što mi kažeš - nek mi bude, što mi želiš - nek ti bude.

v     Bolje je nemati, nego otimati.

v     Čovek ima dva uva i jedna usta - da bi govorio upola manje nego što sluša.

v     Dajemo savete, ali - pružamo li dobar primer?

v     Ako želiš da bude  mudar, nauči da  razumno pitaš, pažljivo slušaš, mirno odgovaraš - i prestani govoriti kad se ništa više nema reći.

v     Ako govoriš, neka tvoje rieči budu vrednije od tvog ćutanja.

v     Što je čovjek mudriji i bolji, više primećuje dobro u ljudima.

v     Čovek se probija dok je mlad. Kasnije pazi da se mladi ne probijaju.

Naravno, ima mnogo drugih i još mudrijih i bolje sročenih izreka, ali ove sam smatrao dovoljnom osnovom za diskusiju i razmišljanje o sebi samima i ljudima oko nas.Zapravo sve izreke o životu, sreći, ljubavi, mržnji, bogastvu, ratu, mudrosti, istini i...se odnose na coveka.