Partizan sam, tim se dičim!

Pravio sam šopsku salatu i hladio bugarsku mastiku sa mentom, dok sam čekao dvojicu drugara da stignu. Iako RTS u pola osam vuče na drugu asocijaciju, nas je vukao drugi program javnog nam servisa. Ja i drugari smo ponovili okupljanje od pre nedelju dana, nadajući se da Partizan i Zvezda neće ponoviti svoju lošu igru od tada. Mada, moram da priznam, sa mnogo manje nade i očekivanja, posle ostavki, pretpostavki, javora i barova,...
Gutljaj hladne mastike mi je još bio na pola grla kada je Obradović odličnim centaršutem pronašao Dijaru, a ovaj školski poslao loptu gde joj je i bilo mesto. Usledio je muk voditelja i publike i u trenutku nisam znao da li je gol, ili je sudija dosudio ofsajd ili poništio gol. Tek kada su igrači počeli da se raduju, slow motion pred mojim očima se vratio u normalu i shvatio sam da je to to. Gol u gostima koji nas je vraćao u igru! Dok smo još komentarisali šta se desilo i na trenutke prebacivali kanal da vidimo šta radi Zvezda, Brana Ilić je gotovo prekopirao akciju, šut i gol kakav je postigao u revanšu protiv Rila i... mastika u čaši nije mogla dugo da se zadrži! Partizanova igra je obećavala da do kraja iznenadjenja neće biti, i nija ga bilo, osim ako Partizanov come back ne smatramo iznenadjenjem!
Zvezda je u medjuvremenu iskoristila penal, a onda na kraju poluvremena jedan od naj...ludjih/smešnijih/neočekivanijih/izvoltenapoklon golova koje sam video u skorije vreme i sa velikih dva gola otišla na odmor! Sjajno poluvreme za naš fudbal, četiri postignuta gola, Partizan u Ligi Evrope, Zvezda na korak od nje!
Avaj, položaj zvezda se u drugom poluvremenu promenio, sa njim i položaj Zvezde. Uostalom, špricer je zamenio mastiku, pomfrit se pridružio šopskoj. Gol u mreži je srušio Zvezdine proevropske tendencije. Još jedna Pirova pobeda!
Nije li doduše Zvezda igrala samo po ustaljenom šablonu domaćih političara: želimo u Evropu, kao ravnopravni igrači, i za to imamo znanja i snage, makar u obećanjima pred izbore, pardon, utakmicu; ko ne veruje da možemo dalje, nema šta da traži na našem stadionu i u našem timu; postignemo po neki gol koji nam ulije nadu, pa onda glupom reakcijom i sopstvenom greškom primimo jedan; ako na kraju i trijumfujemo, Evropu ostavljamo za (neku) sledeću sezonu!