Apel na savest, pravo na život, legat za budućnost

Предлози за реформу државне популационе политике Хришћанских демократа Србије

Појединац није почео да живи све док бригу за своје личне интересе не замени колективном одговорношћу за човечанство.
Мартин Лутер Кинг

Колективна духовна атрофија, морална криза, конзументски менталитет друштва, миграције младих услед неповољне материјалне ситуације и неефикасна социјална политика владајуће елите убрзавају процес депопулације. Поражавајућа статистика наталитета у Србији не оставља много места оптимизму и даје прилично суморну слику ситуације у којој се као народ налазимо.

О крање забрињавајућем стању сведочи чињеница да у Србији сваке године нестане град величине 30000 становника а изврши се пет пута више насилних прекида трудноће. Министарство за социјалну политику утврдило је да је током претходне године у Србији рођено 30.000 мање беба него што је потребно за просту репродуктивну замену становништва. Предвиђа се, да ће се, уколико се оваква динамика настави, број становника Србије за четрдесет година смањити за чак једну петину. Нажалост, Србија по много чему заостаје за Европом па и по наталитету, будући да се по броју рођене деце налази на последњем месту.

Не желим овде писати о суморним бројкама већ о могућностима које нам могу помоћи да као народ избегнемо трагичан епилог. Пре свега, ситуацију у којој смо се нашли морамо схватити као крање озбиљну и као последњи моменат за промене.

Важно је нагласити да се овакав проблем мора сагледавати из више аспеката. Пре свега из етичко - моралног и социјално - политичког аспекта.

Етичко морални аспект

На почетку, питање абортуса као једног од битних узрока пада стопе наталитета намеће нам се као својеврсни проблем етичко моралне природе. Право на живот представља темељ свих људских права. Достојанство човека и људског живота, укључујући и оно нерођеног детета, представља неизоставну, незаобилазну ставку. Нарочито је важно нагласити фундаментално право људског бића на рођење. Етички аргумент који говори у прилог живота насупрот абортуса - смрти не полази само од премисе верских принципа већ своје оправдање налази и у природном поретку стварања, у основним концептима људских права и социјалне правде.

Право на живот не зависи од одређеног верског убеђења, већ оно представља природно и неотуђиво право које извире из достојанства људског бића. Одбрана права на живот од момента зачећа до завршетка живота, јесте одбрана достојанства људског бића. Свако сагледавање овог озбиљног питања мора поћи од јасне премисе да планирани абортус представља одузимање живота људском бићу којем је то постојање дато. Чин који дозвољава да се већ постојећем али не и рођеном људском бићу одузме право на даље постојање, не може ни на који начин бити принцип хуманости и правде.

Са друге стране, насилан прекид трудноће често долази као последица прераног ступања у сексуалне односе и недовољне едукације о контрацептивним средствима. Информација која говори у прилог томе је чињеница да је код већине жена до нежељених трудноћа дошло управо услед ослањања на недовољно ефикасну контрацепцију, попут прекинутог сношаја. Ако се овоме дода и податак да се сваки четврти абортус обави код жена која већ имају четири и више намерних побачаја ондa je сасвим јасно да је за добар део људи абортус потпуно природна алтернатива која их лишава „проблема", другим речима, као рутинску процедуру која ће их лишити сувишне одговорности, терета или „исправити направљену грешку".

Овакво поимање абортуса, као алтернативе, не само да деградира достојанство људског бића већ може оставити озбиљне физичке и психичке последице по саму жену која је извршила абортус. Поред физичких последица као што су инфекције, крварења, емболије, конвулзије и повреде грлића материце, истраживања су показала да је више од половине жена боловоло од акутних психичких поремећаја, постаборативног синдрома, најчешће разних облика депресија, код одређеног броја долазило је до анксиозних поремећаја - булимије или анорексије. Насилан прекид трудноће доводи и до емотивне дисфункционалности породице и нарушавања односа између партнера.

Услед разних гласова који се боре за права људског бића у савременом друштву, нажалост, мали је број оних који се боре за права још нерођене деце. Иако гласове тих мајушних особа не можемо чути то не никако оспорава њихово право на живот.

Као један од озбиљних фактора пада стопе наталитета, број намерних прекида трудноће може се значајно смањити уколико држава системски приступи проблему. Одговорна државна социјална политика према афирмацији и повећању наталитета треба да буде један од приоритета. Нашој земљи потребно је системско спровођење едукационих програма који ће промовисати традиционалне породичне вредности, снажне pro - life иницијативе и значајна подршка организацијама које се баве едукацијом, информисањем младих, породица и жена које су суочене са непланираном трудноћом. Ово мора постати неизоставни део нове државне популационе политике.

Потребна је јака иницијатива на очувању породице као темеља здравог друштва. Сходно томе мора се инсистирати на неопходним реформама у државним институцијама како би се смањио број развода, малолетничке деликвенције, болести зависности, насиља у породици. Хришћанске демократе Србије ће се у оквиру својих пројеката и програма трудити да допринесу институационализацији решавања ових питања.

Социјално - политички аспект

Поред значајне стопе абортуса, проблем пада наталитета без сумње представљају лоша социјална политика, економска ситуација и раст незапослености која условљавају миграције младих нараштаја у државе Западне Европе.

Свима су добро познате државне мере популационе политике које подразумевају родитељске додатке за прво, друго, треће и четврто дете. Говорећи из аспекта родитеља, иако ове мере представљају известан помак у популационој политици, јасно је да су предвиђени износи недовољни да измире трошкове које подразумева долазак новог живота на овај свет.

Износ дечијих додатака је у односу на земље Европске Уније два до три пута мањи. Потребно је значајно повећати износе једнократних родитељских додатака као и дечијих додатака. За очеве је потребно повећати број дана родитељског одсуства са 5 дана на 30 дана, јер је то период када је мајци највише потребна помоћ и подршка супруга. Потребно је озваничити занимање домаћице која би из државног буџета примала минимални лични доходак и потребно пензионо и инвалидско осигурање. Социјални програми скандинавских земаља, добри су модели на основу којих треба унапређивати популациону политику наше земље.

Важно је напоменути да ће се Хришћанске демократе Србије унутар свога политичког ангажмана залагати за успостављање економске политике социјалне тржишне привреде и социјалног капитализма по Нордијском моделу. Потребно је да се принцип слободе у светлу поверења у тржишта споји са политиком социјаног изједначавања и широким системом социјалне заштите.

Популационе политике скандинавских земаља специфичне су по томе што уважавају родитељство, а не само мајчинство. Тако је помоћ универзална и бенефиције су омогућене свима, без обзира на социјални или брачни статус. Дакле, систем заштите је усмерен и ка појединцима а не само на брачним заједницама.

Француска такође може послужити као модел. Свеобухватна заштита мајке и детета, афирмативна кредитна и стамбена политика, флексибилно радно време за мајке, бенифиције у саобраћају и бонуси приликом куповине представљају неке од мера социјалног модела који Француска већ дуго спроводи уз чврсту подршку владе.

У овом моменту владајуће елите немају спреман дугогодишњи национални план и програм за поспешење наталитета. Влада повремено доноси одређене краткорочне мере чија је улога само ублажававање последица али се не бави озбиљно отклањањем узрока. Пре свега, неопходно је да постоји национални консензус око мера за афирмацију популационе политике и да се заједничким снагама донесе дугорочан план и програм који ће бити примењиван без обзира на то ко се налази на власти.

Дефиницање јасне и дугорочне популационе политике не сме бити предмет страначких калкулација и политичких препуцавања већ мора представљати заједничку тежњу свих релеватних политичких субјеката. У питању је будућност наше земље, опстанак нашег народа и право на највеће достојанство људског бића - права на живот.