SIONSKI PRIORAT

      U Nacionalnoj biblioteci Francuske u Parizu sacuvana je knjiga Tajni disijei u kojoj se na vise mesta govori o jednoj misterioznoj i veoma staroj tajnoj organizaciji pod nazivom Sionski priorat.

      Osnivanje Sionskog priorata datira jos iz 45. godine n.e. u Francuskoj. Sve do svoje smrti ovom tajnom organizacijom je upravljala Marija Magdalena (zena Jesua ben Josifa, tj. Isusa Hrista). Cilj te tajne organizacije je bio ocuvanje judejske kraljevske loze, odnosno iz nje nastale Merovinske dinastije.

      Priorat je delovao u najvecoj tajnosti sve do 1152. godine, kada mu kralj Luj VII javno dodeljuje velike zemljisne posede u Francuskoj, Spaniji, Italiji i, naravno, Palestini.

      Grupa monaha iz Kalabrije, po preporuci Sionskog priorata, dolazi u Francusku gde dvadesetak godina pripremaju krstaski pohod na Jerusalim, koji biva vec 1099. osvojen. Tako Jerusalim dobija prvog evropljanina za kralja, branioca Svetog groba. Po nekim zapisima na brdu Sion se gradi velicanstveno zdanje Opatija koja postaje sediste Sionskog priorata.

      1956. godine (n.e.) sluzbeno je zaveden Sionski priorat u policijske knjige i dostavljen primerak njegovog statuta tj. pravilnika. Iz njega se ni na koji nacin ne moze zakljuciti o kakvoj se organizaciji radi. Po Pravilniku Sionski priorat ima i drugi naziv - Viteski red katolickih ustanova i pravila nezavisnog i tradicionalistickog saveza.

       Citajuci Pravilnik stice se utisak da se radi o nekoj izuzetno strogoj i posvecenoj katolickoj organizaciji. Ono sto stvara zabunu je to da Sionski priorat gotovo od svog osnivanja, zvanicno nastupa u duhu i skladu s rimokatolickom crkvom, a da se u stvarnosti nikada nije odrekao svog cilja - vracanju na presto naslednika Merovinske dinastije tj. naslednika Davidove loze.

        Interesantno je da je adresa na kojoj je Sionski priorat zaveden nepostojeca.

        Evo nekoliko imena clanova Sionskog priorata:

Tomas Beket (veruje se da je pisao pod pseudonimom Viljem Sekspir), Sandro Filipepi (tj. slikar Boticeli), Leonardo da Vinci, Isak Njutn, Viktor Igo, Klod Debisi, Zan Kokto... 

      Sionski priorat se od svog osnivanja smatrao, u odnosu na hriscanstvo, prvenstveno jereticko-gnosticka organizacija koja i danas deluje.

      Namece se logicno pitanje. O CEMU se ovde zapravo radi?