Dajte deviza, lova nek se toči

Odavno ne slušam domaće medije onolikoj meri kako sam to radio nekada. Internet, pa onda mi lepše da slušam nešto što je nedostupnije. Govorim o radiju, kao svojoj prvoj ljubavi.

U Hrvatskoj što-šta aktuelno, a cele godine se priča o turizmu: I mislim da cela Hrvartska i živi za turizam. Znate kako to biva, radio stanice u turističkim mestima emituju samo ili gotovo samo opuštajuću muziku, voditelji i voditeljke su im vedro raspoloženi. To sam video i u nekim mestima u Srbiji gde očekuju turiste i od turista žive. Čak i zagrebačke radio stanice, dakle grad koji je, da budem ciničan, udaljen od mora isto kao i Čačak, govori o turizmu, kao da su Banski dvojri na obalama Jadrana. Hrvatska je, čini mi se dok slušam, svesna da državni proračun mogu da napune najvećim delom turisti, ili što ga više pune oni, manje će morati privreda i ostali koji u Hrvatskoj ostaju cele godine a ne samo tih turističkih meseci. I ljudi se lome od reklairanja svog turizma. Šest meseci - šest meseci. Tri meseca - tri meseca, ali puni se državni budžet. Imaju i oni deficit, znam i slušam, ai ja sada govorim o trudu da se promoviše ono što se ima.

A mi se jako volimo porediti sa njima. I kako kod nas stoje stvari? Ovde bi u Srbiji svaka vlada i ova demokratska i one preddemokartske volela da im državni budžet napune EXIT i Guča, Sve zajedno deset dana, cirka (što rekao „drug Raja“ u filmu „Tito i ja“). Pa, mislim, da je cela država Srbija zemlja kosmonauta, ne bi mogli da za deset dana uberu porez da bi država funkcionisala godinu dana samo od toga.

Skoro sve što pogledate u Srbiji mediji će proglasiti za „spski brend“. Mislim da bi zemlja sa toliko potencijalnih brendova morala malo lagodnije da zaokružuje fiskalnu godinu. Ili makar da se trudi. Ovde se ne vidi trud. Nego, eto mi imamo, a vi turisti, ako se setite setite se...

Dakle, samo pitanje da li mi sami dajemo sve od sebe ili čekamo da nam Guča i EXIT daju kompletne sebe (dakle svoje zarade) da bismo namakli za budžet?