Čija je ženina materica?

Mada se čini da je odgovor na ovo pitanje očigledan, izgleda da nije tako. Prkoseći gramatici, logici i biologiji, ljudi će dati najraznovrsnije odgovore na ovo pitanje - počevši od klasičnog odgovora da ženina materica pripada fetusu, do hard-core fašističkog odgovora, otvorenog ili implicitnog, da ženina materica pripada državi. Egzotičan i ređe spominjan odgovor je da ženina materica pripada - njenom seksualnom partneru.

Posle abortusa kao uzroka bele kuge, obrađenog u prethodnom blogu, sledeća u nizu floskula o abortusu koje "dobro" zvuče a nemaju veze sa logikom i raciom je da muškarac treba da ima pravo da odlučuje da li će žena abortirati ili ne, jer fetus koji ona nosi ima 50% njegovog genetskog materijala, dakle 50% tog fetusa pripada muškarcu. Problem u zaključivanju nastaje posle ovog "dakle". Ideja da procenat učešća u genomu fetusa nekako označava procenat vlasništva nad njim samo pokazuje da ljudi koji to tvrde nemaju ni jasnu ni tačnu predstavu o tome šta je vlasništvo.

Kada čovek investira u neko preduzeće, ne očekuje da donosi odluke o njegovom poslovanju, osim ako nije kupio većinski paket akcija. Razlog zašto je to tako nije jer je nekome u trenucima dosade palo na pamet da donese neko budalasto pravilo, već zato što onaj koji više uloži preuzima veći rizik. Ako sam ja, uloživši više novca, preuzela veći rizik, onda oni koji su preuzeli manji rizik ne mogu i ne smeju da se kockaju mojim ulogom, jer ja sam ta koja najviše gubi u slučaju loše poslovne odluke.

Što nas dovodi do pitanja, koliko u trudnoću investira muškarac, a koliko žena? Muškarac investira spermatozoid, a žena jajnu ćeliju. Tu bi se oni koji tvrde da je procenat vlasništva nad fetusom jednak najradije zaustavili. Medjutim, žena investira i svoje zdravlje, i preuzima rizik njegovog trajnog oštećenja, ili u najgorem slučaju, smrti.

Ko, dakle, preuzima veći rizik? I da li onaj ko je preuzeo neuporedivo manji rizik ima pravo da se kocka tuđim ulogom, mnogo višim od svog? Niko se ne bi drznuo da potvrdno odgovori na to pitanje, a ipak floskula o pravu muškarca na odlučivanje o prekidu trudnoće nastavlja da se ponavlja. Imam jedan predlog - hajde da počnemo da koristimo to što pripadamo životinjskoj vrsti najsposobnijoj za logičko razmišljanje.