Audicija za ulogu zivota

Kad su me kao malog pitali sta bih voleo da budem kad porastem, odgovor je uvek bio isti. General u penziji. I nije to slucajno…

Postoje ljudi koji u zivotu grabe. Novac, karijeru, slavu…klikere. Ja nisam od tih. Uvek sam hteo ‘leba bez motike. Zapocinjao sam svasta, zavrsio nisam skoro nista. I lepo mi je. Bar do skoro bilo.

Onda sam zapao u neke sulude misli, poceo glupavo da razmisljam o nekoj tamo buducnosti i tako tome. Kao ja cu sad da se zenim, pa cu tu neku decu da pravim, pa neku kucu da gradim…i u toj gomili nabacanih misli spoznah groznu istinu. Jebem ti zivot, ja odrastoh…

Doslo mi samo od sebe, i srusilo sva moja dosadasnja ubedjenja. Prosto kao pasulj. Probudim se jedno jutro, pogledam u ogledalo i vidim nekog matorog tridesetdvogodisnjeg konja…odraslog konja. I to je sve. Nikakva filozofija, nikakva romantika, fantastika. Zbilja.
 
Ako svoj zivot prebacim u polje sedme umetnosti, kapiram da sam prosao sve i svasta. Bio sam i statista, i kaskader, i sporedna uloga. I evo dogurah do glavne muske, a imam bogami i glavnu zensku ulogu. Jedino reziser nikada necu biti, to je mesto za sve nas smrtnike nedostizno…Sad samo ostaje da mi reziser odozgore da scenario, pa da vidim da li glumim u komediji, trileru ili tragediji.

Ima u svemu tome i neceg lepog. Mislim, bio sam klinac, i duze nego je trebalo. Prosao sam sta je trebalo proci, odsanjao sam sta je trebalo odsanjati. Dobro, nisam spavao sa tri crnkinje u kucici pored mora, ali sta je tu je. Sad mi predstoji ono u cemu je sustina zivota…produzetak vrste, surovo receno…

Gadno je to i tesko – pruziti svojoj deci ono sto je meni bilo pruzeno. I jos malo vise. Ali potrudicu se. Obecavam. Odgovorno tvrdim, kao odrasla i sazrela jedinka. Casna Titova…

I onda se vratimo na pocetak. Da me sad pitate sta bih voleo da budem kad sam vec odrastao…duboko bih se zamislio, kako to samo odrasli umeju. Namrstio bih celo, stavio naocare na pola nosa, i znacajno pogledao u prostor. Uzdahnuo bih, i zrelim glasom dao isti onaj odgovor kao i kad sam imao sedam godina…

Neki ljudi se rode kao cvrcak, a neki kao mrav. A ja sam se rodio kao general u penziji. I tacka.