Mala škola crtanja

Sinopsis: kako kaže jedna sjajna knjiga o crtanju na kraju svakog poglavlja - crtajte, crtajte i samo crtajte. Ukoliko ne verujete da je ovo dovoljno onda možete pročitati i tekst. Opširan je za nešto što se zove mala škola, ali u glavama su velike predrasude i zablude, i premnogo ih je, pa kad vam nije dovoljan navedeni savet, onda će možda biti ovo ispod sve. Inače, i naravno, ovaj naslov je još jedan oksimoron - nema tu mesta školovanju, Altamira je jedan od nebrojenih primera...

Uvod i terminologija

Ne postoje ljudi koji znaju i oni koji ne znaju da crtaju. Postoje samo ljudi koji crtaju i oni koji ne crtaju. Izuzetak su likovi koji misle da znaju da crtaju. To je jedna nesrećna vrsta ljudi, oholih do gluposti. Nema šta da se zna u tome da povlačiš liniju po površini tako da ona ostavi trag. Potreban je zaista ozbiljan hendikep pa da ti ovo ne uspe.

Ukoliko rečenicom na vrhu teksta neko želi reći da bi voleo da zna da crta ljude, životinje, kuće ili predmete, tu opet nema šta puno da se zna: svetlost pada na svet oko nas, odbija se od njega, putuje u naš mozak kroz naše oči, mozak nervima šalje informaciju mišićima u ruci i oni pomeraju crtaljku po papiru. U ovoj jednostavnoj šemi nema šta nedokučivo da se zna, samo ima da se crta.

Tokom crtanja razviće se motorika, aktiviraće se mišići šake i ruke za koje nismo ni znali da ih imamo (moguće upale), i vremenom crtanje može postati uživanje. Jedino što može da omete ovo uživanje jeste naš mozak i način na koji on obrađuje jednostavne informacije i način na koji se opterećuje naučenim glupostima. Tada se pojavljuju, u crtanju, sasvim zalutali termini: liči, perspektiva, tačno, lepo, ružno, krivo, pravo, bravo i njima slični. Zašto je to sve tako?

Kada dete, na primer, nacrta elipsu levo i elipsu desno i elipsu u sredini, ono zna da je jedno mama, drugo tata, a treće on. Njega ne zanima šta na koga liči, već koga predstavlja.

Onda u školi, ako ne i pre, zahtevamo od dece da zaborave na značenja, već da razmišljaju o ličenju, o lepom, o glupostima. S obzirom da nemamo dovoljno profesora koji mogu da im pomognu da malo uobliče svoje linije u onom trenutku kada i sama to požele, i da nisu sva deca podjednako zainteresovana da od nečega što je bila igra stvaraju sebi još jednu oblast učenja, ona lagano zaboravljaju na crtanje. Mi im objasnimo da ne znaju da crtaju.

Sva je sreća te mnoga deca ipak nastavljaju da igraju za sebe, iako njihovi koraci ne liče na flamenko, valcer ili sambu, i nastavljaju da pevaju za sebe i ne znajući šta je terca, triola ili druga, treća, peta oktava. Ali, jednako tako mogla su i da crtaju za sebe. Šteta.

Dakle, ukoliko ste napravili veliku pauzu u crtanju, sposobni ste da vidite ovaj tekst pred vama i da pomerate miš računara, onda ne postoji nikakav razlog da ne crtate, ako želite. Ako ne želite onda bar ćutite i nikad ne izgovarajte rečenicu poput one na vrhu. A mala škola? Evo male škole...

Mala škola crtanja

Crtež - Ima pametnjakovića koji će vam pominjati linearne i osenčene crteže, i tako neke gluposti. Ne zanima vas ovo! Ne zanima vas da li uopšte postoji bilo kakva kvalifikacija crteža (među nama - ne postoji). Ako vam je neka kvalifikacija crteža potrebna dovoljna vam je ova - postoji crtež koji je neko nacrtao i crtež kojim neko pokušava od majke i tetke da iznudi kompliment, ili da ga proda, ili da jebe nešto, ili da ljudi misle kako je on talentovan i lep i pametan i slično. Imate papir pred sobom, crtajte po njemu, to je sve. Nekada ćete se zaustaviti na jednoj liniji, nekada na tri, nekada ćete sate provesti nad njim, istim.

Položaj tela - Nikako ne crtati na radnom ili trpezarijskom stolu ili dnevnom stočiću ili stolici ili bilo kojoj drugoj nepokretnoj površini. Problem sa ovim površinama je u tome što će šaka i podlaktica ležati na njima (jer su previsoko ili su prenisko ili predaleko pa se oslanjate na njih). Tako će ruka biti lenja, onda ćete crtati iz šake, to jest ne pomerajući je s mesta, što dalje neminovno vodi ka rotacionim potezima, i naposletku - izostaće pravo uživanje povlačenja slobodnih linija.

Ruka - Najidealnija površina je ona koju držite na krilu. Tako će lakat biti slobodan i cela ruka će činiti jednu celinu sa šakom. Crta se iz ramena, ne iz šake. Ukoliko laktom napravite lep kružni potez on će se, preko podlaktice, šake i crtaljke, preneti i na crtež. Šaka nije obavezno sve vreme u istom položaju u odnosu na podlakticu, ali cela ruka bi trebalo da prati liniju koja se pojavljuje na papiru. Zapravo, kada imate površinu u krilu, celim telom učestvujete u crtanju, a to je lepo.

Crtaljka u šaci - Crtaljka treba da bude dugačka. Ukoliko crtate kratkom olovkom više ćete energije gubiti na njeno držanje nego na crtanje. Potrebno je i da crtaljka ipak malo slobodnije viri iz šake kako biste videli prostor oko mesta gde se tog trenutka rađa linija. Naravno, pošto nikada ne treba bacati olovke, kada se skrate od zarezivanja zalepite ih ili ugurajte u telo starog flomastera il nešto. Pisaljku ispuštajte više ili manje iz šake kada vam treba oštriji ili tuplji ugao i to je sve. Zarezivanje olovke možete znatno odložiti ukoliko je u šaci rotirate - skoro uvek će postojati neko mesto na njenom grafitnom vrhu koje će dati oštrinu ili mekoću kada vam je potrebna.

Šaka nad podlogom - Nikada ne obarajte šaku kao oni pametnjakovići što senče držeći olovku kao dete ili primati kašiku (palac vam je dovoljno razvijen). Nekada vežbajte i tako što odvojite šaku sasvim od podloge ili olovku skoro sasvim ispustite iz nje i držite je skoro samo vrhovima prstiju.

Radna površina - To može biti namenski isečena ploča, skinuta drvena vratanca od komode, u nuždi može i plitka fijoka okrenuta naopačke (ukoliko joj dno nije neravno naličje lesonita)... Izbegavajte plehove za kore za torte, poklopce od šporeta i druge metalne površine jer su po prirodi hladne i previše tvrde pa se gubi mekoća papira i dodira crtaljkom po njemu.

Savet - Zapravo najprijatnije je kada koristite podlogu od drveta. Sasvim je ugodna šperploča sa bukovim furnirom debljine 8mm, 50x70cm - lagana je, jeftina, lepo će stajati u krilu, možete nekad crtati i na većim formatima, ima optimalnu tvrdoću i vremenom će se nakupiti grafitom i lepo mirisati (ja volim taj pomešani miris grafita, drveta, papira i tuša ponekad), a i zvuk je lep...

Papir - Bar godinu dana ne kupujte posebne papire: crtajte na poleđini kalendara, po promotivnim blokčićima, na preostalim praznim stranama starih svesaka, preko starih crteža, na poleđini crteža, preko ispisanih nepotrebnih papira, po računima za komunalije i kovertama Mladinske knjige, po kartonskim ambalažama svih vrsta, od cipela ili paste za zube, koje vam ne trebaju...

Savet - Kupujte jedino one sveske što koštaju oko 20 dinara, A5 formata, mekih glupavih korica, bez linija. Tako će vam svi papiri stajati uvezani, neće biti svuda po sobi, jeftino je, brzo se sklopi i skloni kad neko naiđe ako vas je sramota da vidi šta radite, možete sebi da zadate za jedan dan da bar kružnicu jednu, jaje, elipsu, nacrtate na svakoj strani cele jedne takve sveske (ako ikad zaista uradite ovo, a ja to i dan danas nekad radim, skontaćete još neke važne stvari u crtanju)...

Crtaljka - Crtajte svime što ostavlja trag po papiru: ako vam se istupi olovka toliko da više ne ostavlja nikakav trag okrenite je i crtajte onom farbom koja inače služi za grickanje, ili prljavom gumicom (ukoliko na vrhu olovke postoji gumica), crtajte hemijskim olovkama koje ste dobili na promocijama, maznuli kod prijatelja, u banci, u kancelariji direktora, crtajte starim flomasterima, zidarskim olovkama, svime, svime što ostavlja traga (uvek imajte na umu savet Zuka Džumhura studentima koji se žale da nemaju pribor: Ekserom! Ekserom!)...

Gumica - Nemojte slučajno da držite gumicu u istoj prostoriji u kojoj crtate. Razlozi su brojni: ne postoje pogrešne linije, kad crtate flomasterom, markerom, hemijskom ili tušem ona vam neće vredeti, ako crtate olovkom dovoljno dugo po jednom papiru rukom ćete ionako sve vreme brisati ono što ne docrtavate iznova i iznova - ideja svega je da crtate, ne da briskate (da li se u pevušenju po kući vraćate na prethodni stih kad god pogrešite ton ili takt? da li uvek znate da ste pogrešili? da li imate kriterijum za to? da li vas ovo uopšte zanima ili vam je lepo kad pevušite?).

Jednoboj - Na primer, crtate na jednom listu samo narandžastim flomasterom, onda tako na 20 listova, onda se iznervirate kako da njim negde postignete intezitet, a onda kad se sasvim, i nekoliko puta izmaltretirate, pa kad u ruku uzmete olovku ili crni flomaster, na nekom budućem crtežu, videće se prethodni trud, verujte - ili ćete bar osetiti katarzu.

Višeboj - kada iscrtate par svesaka jednobojnim crtežima onda se malo opustite uz dvobojan ili pun kolorit na jednom papiru, ali uvek, i za pet i deset godina crtanja, vraćajte se jednobojnim crtežima, a najčešće crnoj (iako crna zapravo nije boja, al to nas sad ne zanima).

Koliko crtati - Dok ne zaboli ruka pa još neko vreme posle toga. Šalim se, mada ne sasvim. Crtajte onoliko koliko želite, ako želite, to je sve.

Strah - Crtanje nije hodanje po žici. Čak i kada linija ne krene onim putem kojim ste zamislili da će ići - vi nećete pasti, stolica vam je sigurna ispod guzice. Ukoliko neko naiđe pa vidi šta radite, nije kao da vam je uleteo u kupatilo ili u spavaću sobu. Ukoliko vam je ovo ipak podjednaka ili veća neprijatnost, crtajte kad nikoga nema u kući ili se zaključavajte. Razlika između pevušenja čoveka bez sluha i crtanja neveštog crtača samo je u tome što ovaj drugi ostavlja za sobom trajni crno-beli trag (ako vas neko snimi kako pevate uvek možete okriviti kvalitet uređaja). Sve svoje crteže možete bacati, ili kriti. U svakom slučaju važno je da ne zijate u stare, eventualno im se vratite na svakih tri ili šest meseci, ili godinu, i videćete razliku. Videćete da sad ne crtate lepše - crtate slobodnije, ili, bez pleonazma - počeli ste da crtate.

Publika - Da li pitate za mišljenje nekoga kako mu zvuči vaše pevušenje? Naravno da će nekada da se pojavi želja da pokažete nekom svoje radove. Neka to bude neko ko neće ni reč reći: ni lepo ni ružno ni krivo ni ništa slično. Zato mu ih i ne tražite pogledom. Najjednostavnije je da neki crtež okačite u svojoj sobi. Ako je to neki stari ram onda niko neće ni primetiti, a i ako primeti, već je navikao da ružni i krivi crteži stoje u ramovima. Nemojte slučajno da ste uramili neki svoj crtež, bar prvih pet godina. Ako to hoće da uradi neko drugi nek uradi, ali vi to ne smete da radite. Kad to uradite postajete pametnjaković, a pametnjakovići ne crtaju.

Čemu ovo? - Ničemu posebno. Samo da linkujem u glavi onima koji mi kažu da bi voleli da znaju da crtaju, ili onima koji mi kažu da baš znaju super da crtaju, ili onima koji kažu čuo/la sam da si talentovan za crtanje, pa što ne pokušaš nešto sa tim da uradiš?... i sve tako nekim likovima. Ili da linkujem, zaista, onima kojima malo treba da procrtaju...

Praktične vežbe

Kako nacrtati čoveka? - Kod crtanja čoveka najvažnije je... Šalim se. Ako vam nije bizarno izgledao ovaj podnaslov onda niste pažljivo čitali tekst.