Predsednikova vecera (obrada epske pesme "Knezeva vecera")

Sinoc mi je prijatelj poslao modernu (aktuelnu) verziju epske pesme Knezeva vecera koja se u skladu sa politickim desavanjima u Srbiji zove  "Predsednikova vecera". Autor je Mihailo Medenica, nekadasnji novinar Politike a sada press magazina.

Mili bože, čuda velikoga, kad se šćaše u zemlji Srbiji,

u Srbiji zakon da izglasa, da fukari ne smeš pomenuti,

nit' imena, niti prezimena, nit' lopovluk kusog i repatog!

Sabrali se pijani žbirovi i budale iz četiri stranke,

sabralo se šljama manitoga, od zlog oca i još gore majke.

Viski piju u prsa se biju, tovare se jagnjetinom vrućom,

ne bil' sklizla niz grlašca glatka, kao kamen - novinarska patka

Na vr' sovre Tadiću Borise,
od ajdučke loze demokrata,
čašu diže, pogled oborio,
od suza se sve za vazduh rv'o
- kom junaku da nazdravi prvo?!
Ako ću je napit' po mladosti,
napiću je Krkobabić Jovi!
Ti si Jovo vazda veran bio,
ne principu nego gospodaru,
pa me nemoj sutra izdanuti
mesto glasa da uvališ k..u!
Mani, brate, kilavu prostatu
i artritis i dementne faze,
no ti glasaj po savesti svojoj,
koja čini što joj drugi traže.
Odgovara Krka deli Jova,
namrštio pod kalpakom veđe
i popio četiri „brufena",
pa sad Tita viđa malko ređe.
Oj Borise, ovoga mi krsta,
petokrake zvezde i Staljina,
ako rekoh, ako i porekoh
- isto tako beše i kod Troje,
ja te sutra izdanuti neću,
povući ću amandmane svoje.
Moj „glas" imaš, mada me izdaje,
evo gutam neke „septolete",
kad ja glasah za loše zakone
i Isus je jošte bio dete.
Ukrstimo sada čaše, kneže,
ti sa vinom a ja sa sirupom,
već je evo vreme da se leže,
dremaće mi sutra PUPS za klupom.

Drugu čašu diže Boris lepi,
čašu diže, pa po stolu gleda,
kome sada valja nazdraviti,
kome od tih bledolikih beda?!
Ako ću je napit' po lepoti,
napiću je Batiću Vladanu!
Tebe Vlado ljubomorno gledam,
jesi l' čovek, jesi l' gorska vila
- jesi l' vila ili si jednorog,
kondor tica raširenih krila?!
Potpisasmo Vlado protokole,
tobož imaš još nekog u stranci,
zbratimismo naše dve partije,
oj Srbijo, kuku ti ga majci!
Ti si Vlado junak od megdana,
mogao si i s Vojom i s Čedom,
neće tebi onda teško biti
da izglasaš sve z(l)akone redom.
Reći ću ti što rekoh i Jovi,
slušaj savest kako ti nalaže,
evo tebi upravnih odbora,
evo Srblju još šarene laže.
Pridiže se Batiću Vladane,
sinu sovra ko da sunce grije,
pa pridiže i „džoni vokera",
da nazdravi ili da se bije.
Hvala tebi, despote Tadiću,
sve što kažeš slepo aminujem,
rekoh neću, al' ipak ću glasat',
higijenski na obraze pljujem.
No mi reci, glasačkog ti tela,
i Kosova i šengena bela,
reci samo da me želja mine
- glasamo li protivu istine?!
Hoće l' odsad biti stroge tajne
kol'ko uzeh s skupštinske blagajne?!
Neka bude kako biti mora,
moja stranka prisno je uz tebe,
oba člana i čvrsta načela,
a istina može da se j..e!

Treću čašu uze Tadić Bora,
pogleduje s leve strane stola,
tu mu sedi srcu najmiliji,
tu mu sedi pobratim do bola.
Ako ću je napit' po moralu,
napiću je Dačiću Ivici!
A oj, Ivo, janje moje živo,
u tebe sam gled'o ko u oca,
nemoj mi se premetnuti druže,
ti viteže konopca i koca!
U tebe se niko nije nad'o,
spremale ti dahije „maricu",
vrebali te, al' te nisam dao:
„Ne dirajte kofer i Ivicu"!
Priseti se, ako boga znadeš,
ko te hteo kad je Sloba o'šo,
priseti se kako ste nas tukli,
priseti se da bi zakon proš'o!
Ponoviću što rekoh dvojici,
i ti glasaj po svome moralu,
vele nemaš, ali znam da lažu,
u vas moral čuči u analu.
Kad poskoči to žandarsko ždrebe,
na tri lomi i astal i ruku:
„Neću, Boki, ja izdati tebe,
a mediji neka nas povuku..."!
Ti si meni vazda bio mio,
čak u onom pređašnjem ustavu,
mirno spavaj i za nas ne brini,
mi smo jarbol za svaku zastavu.
Kada sutra Slavica podvikne
da kartice ubacimo krute,
proć' će zakon ko Mlađu poštenje,
vazda tebi ja biću uz skute.

Za četvrtu Boris pođe čašu,
ljuto gleda a već duplo vidi,
podić' će je bivšemu pajtašu,
odmetniku kojega se stidi.
Ako ću je napit' po poštenju,
napiću je Jovanović Čedi!
Mili Čedo, liberalno moje,
za sve ružno sad molim oprosti,
ja te kudih, al' te ja i ljubih,
ajd' istini da lomimo kosti.
Ja te znadem, znadem ti bledilo,
podočnjake poznam ti u mraku,
ti se nećkaj, pa posle popusti,
gledaj na sve ko još jednu šljaku.
Znam da ti si šilerovskog tipa,
starog kova poslovni dečarac,
pomozi mi, tako li ti džipa,
i dupleksa, i Bebe džeparac!
Zamisli se kurjak liberalni,
mnoge taj je proš'o ofanzive,
nema časti, a nema ni obraz,
liberali od toga ne žive.
Pomoći ću ja tebi, Borise,
oću, brate, prljavih mi ruku,
nikom više na um da ne padne
da mi fotka liberalnu muku.
Jesi, Boki, ti mene prodao,
onomade kad glasaše stranka,
i prognao na tajkunske jasle
- nji'ov novac meni da je banka.
Al' se, evo, vratih s Mikonosa,
čujem glase većina ti tesna,
znaš tarifu mojega ponosa,
izdali me i Žarko i Vesna.
Kuraži mi znaš i sam ne manjka,
na meti sam zlonamernih ljudi,
odsad 'oću kad me ko pogleda
- da se seče, ne da mu se sudi.
I još samo ovo da ti kažem,
ali ćuti i nikom ni reči,
kad god zinem tako masno slažem,
ja sam sebi od Srbije preči!

Zadnju kaplju zavetnoga pića,
diže Boris da nazdravi vikom,
finansijskom čudu od mladića,
na čoveka što podseća likom.
Ako ću je napit' ni po čemu,
napiću je Mlađanu Dinkiću!
Moj Mlađane, moja živa rano,
moja p.co sa dva i tri lica,
za tebe je pisan ovaj zakon,
da te čuva bolje od „lisica".
Mnoge ti si oborio vlasti,
da si stručan na licu ti piše,
uvek ti si držao do časti,
resor manje ili resor više.
Glasači ti statistička greška,
partija ti ko od luka veza,
al' se Mlađa vazda zadnji smeška,
može Mlađa svakoga da zeza.
Ne ustaje sa sovrice Mlađa,
neće knezu da podigne čašu,
pogled'o ga ko izveštaj s berze,
uvređenu izigrava snašu.
Davno sam ti govorio, kneže,
udri raju, stisni je za gušu,
šta njih briga šta to mi činimo,
satri bandi i telo i dušu.
Nisi hteo tada da me slušaš,
jošte si me kudio za Krišta
da vratimo štono nije naše,
pa da za nas ne ostane ništa.
Onol'ke sam banke zatvorio,
tol'ke firme prodao na kilo,
s teškom sam se mukom izborio
da bi nama danas bolje bilo.
Al' ne strahuj od Krunske viteže,
i moje će pogurati stado,
jer Srbiji bilo bi još teže,
kada Mlađa njome ne bi vlad'o.
Oprostiću sve ti teške reči,
kajanje ti pročitah na licu,
daj Tomici još sedam mandata
i još neku u Vladi stolicu.
I da znadeš za kiparske pare,
one što je oteo nam Sloba,
naš'o sam ih, al' neću da kažem,
štekovaću tajnu tu do groba.

Gleda Boris sve svoje velmože,
zaplak'o bi, al' mu suza teška,
ko s takvima mora da nazdravlja,
gora od njih božija je greška!
Zdravo došli i zdravo mi pošli,
vlast nam čedo incestnoga braka,
ali ko to sme više da piše
- sad u doba demokratskog mraka?..