kada se podnosi ostavka?

Danas je dan žalosti mada mnogi u Beogradu ne haju za to puštajući (pre)glasnu muziku iz kafića, zabavne programe na TV, cak je i održana trka u triatlonu kod hotela Jugoslavije ... Razmišljam o našem društvu, o solidarnosti, o sposobnosti da se uživimo i saosećamo sa nekim ko je u drugom gradu doživeo tragediju i o činu ostavke kao moralnom činu. Ostavka iliti francuski demission u prevodu ima značenje abdicirati, odreći se ... tj. dobrovoljno otići sa neke pozicije, funkcije zbog propusta koj, za rezultat, ima posledice, a koji si namerno ili nenamerno napravio. Preksinoć je u Užicu, u fabrici simboličnog naziva „Prvi partizan", poginulo je 7 - oro radnika. Ono što me je danas navelo na razmišljanje je nesreća koja se jutros desila u Ohridu gde se 15-toro bugarskih državljana udavilo prilikom potapanja broda Ilinden. Zbog ove tragedije makedonski ministar transporta i veza Mile Janakievski podneo je ostavku. Sećam se užasne nesreće kod Bioča kada se voz survao u Moraču. Tada je Ministar saobraćaja Andrija Lompar podneo je ostavku, nakon što su, prvi rezultati istrage nedvosmisleno ukazali da je "ljudski faktor" glavni krivac za nesreću. Osim njega ostavku je nakon toga podneo i kompletan Odbor Železnice na čelu sa direktorom Rankom Medenicom. Sećam se i ministra Dušana Mihailovića koji nije podneo ostavku zbog ubistva premijera, Dragana Veselinova čiji je vozač ubio katarinu na pešačkom prelazu .... Zbog nesreće u Užicu niko nije osetio potrebu da preuzme odgovornost i kao moralan čin podnese ostavku. To nije učinio ni direktor "Prvog partizana" Dobrosav Andrić, ni resorni ministri, niti bilo ko drugi u ovoj državi.

Pitanje je sad šta danas u srpskom društvu predstavlja čin ostavke. Da li je to moralni čin pojedinca koji predstavlja njegovu slabost ili je to normalna ljudska reakcija na tragediju ili aferu za koju je neko posredno ili neposredno odgovoran? Da li smo mi kao društvo, kroz dvosmernu komunikaciju, došli do konsenzusa oko toga šta je to što neko treba da uradi da bi podneo ostavku ili u Srbiji ne postoji konsenzus oko toga? Kako naći pravu meru? Da li Ministar odgovara samo za delokrug svog rada i politiku koju vodi ili njegova smena može da se zatraži i ako pogreši neko od zaposlenih u Ministarstvu? Nekako mi se čini da nemamo uspostavljene granice, tj. crvene linije kao margine koje nam pomažu da se, u tom svetu moralnog, jasnije odredimo prema postupcima ljudi na pozicijama. Mnogo je pitanja a malo debate.