Ulje - Konkurencija

Cene ulja su pale. Drastično. Za to treba da zahvalimo kompaniji Viktorija Oil iz Šida koja je uložila novac u novu tehnologiju prerade suncokreta i time dobila fabričku cenu (sa profitom) od 71 din po litru njihovog ulja Iskon i predloženu maloprodajnu cenu od 80 din / litru. I zbog toga, zahvaljujem se u ime svih građana kompaniji Viktorija Oil i ovim im besplatno reklamiram proizvod. Iskon. Ja drugo ulje do daljnjeg kupovati neću. Zašto?

Za mene je ključno pitanje: da li smo pre ovoga imali kartel na tržištu? Ostali proizvođači, odmah posle pojave novog ulja Iskon, su preko noći srušili cenu sa 120 din na 80 din !!! Procenite sami. Da li su preko noći, onako od danas do sutra popravili produktivnost? Da li im je cena sirovina preko noći pojeftinila? Da li su postali enegetski efikansiji? Kako to da od danas do sutra mogu jedan te isti proizvod da prodaju za 1/3 jeftinije? Za jednu trećinu. Pretpostavka je da su znali da dolazi novo ulje po nižoj ceni i da su držali cenu do zadnjeg momenta, sve do jednog, pa o motivaciji procenite sami. Ovo je posao za Komisiju za zaštitu konkurencije.

Inače, konkurencija je čudo kada radi. Bilo mi je komično da vidim da su se na TV-u pojavile i reklame za ulje Dijamant pred samo pojavljivanje ulja Iskon u prodavnicama i to od lidera na tržištu :) I njihova cena je pala. E sad ne može, barem što se mene tiče. Sve i da su jeftiniji. Jedino je šteta što konkurencije nema u mnogim drugim ekonomskim oblastima u Srbiji. Ovde se radi o jednom proizvodu koji svi kupuju. Porodice troše 1-2 litra ulja mesečno. Radi se o velikom tržištu. A da ne govorim o okruženju koje isto pati od monopola.

Ono što je ovde izuzetno bitno je da je jedan učesnik na tržištu naumio da postane broj 1. Od nule. To znači da nije spreman na kompromise. Bori se za učešće na tržištu i za pobedu. Da bi se odlučili na ovakav korak, morate da znate da ste bolji od ostalih. Kako bolji? Mnogo bolji. Kvalitetniji i jeftiniji. Značajno jeftiniji. Inače nećete uspeti. Bez ovoga je nerazumo ići od nule do broja 1. A kako postajete kvalitetniji i jeftiniji? Novom tehnologijom i inovacijom. Onda znate da imate mogućnost da zavladate tržištem. Jer su drugi kilavi, zastareli, neproduktivni. Sve preko leđa građana. A kada postanete broj 1, a produktivni ste i inovativni, jako vas je teško skinuti sa tog mesta.

Na primer, ulaskom na tržište Srbije, VIP Mobile nije napravio veliku promenu. Nije ni Telenor. Tržište nije iscrpljeno, u stalnom je rastu, a pojedine kompanije nemaju značajno bolji proizvod jedni od drugih. U takvom stanju, bore se da zauzmu određeno učešće i da ne urušavaju cenu. Legitimno sa njihove tačke gledišta. Ne sa naše naravno. Jer profit npr. Telenora je potpuno nerazuman. U 2008.godini imali su prihod 364 miliona evra, a operativni profit 80 !!! Nije im palo na pamet da snize cene i bore se za veći udeo na tržištu. Kada je država uvela porez na mobilne komunikacije, sva tri operatera su ovaj porez samo svalili na građane. Ako ste imali potpisan ugovor na npr. 500 din mesečno, oni su ovaj ugovor samoinicijativno i bez saglasnosti uvećali za 10%. Ni jednom nije palo na pamet da apsorbuju deo. To vam je jasan signal da vam konkurencija ne radi baš najbolje. A i to što je broj telefona vezan za određenog operatera im daje sigurnost da nećete menjati operatera. Posao za ministarsto čiji je zadatak da obezbedi konkurenciju u interesu građana.

Ili tržište mleka. Hleba. Šećera. Cementa. U maloprodaji ...

To je zadatak ministarstava. Recimo ministar trgovine bi trebao ovim da se bavi, ne izučavanjem genetskih grešaka i pronalaženjem svih mogućih razloga zašto je situacija dobra.

Ili banke. Tržište nije zasićeno. Još uvek ne moraju da se bore za klijente. Drže nerealno visoke cene svojih proizvoda. Država nemo gleda. Zamislite samo da banka uđe na tržište i od nule odmah postane profitabilna i da je profitabilna dok gradi mrežu filijala ??? Banke ne ispunjavaju ni osnovnu funkciju za privredu zbog koje su i dobile licencu i privilegiju da građanima i privredi Srbije nude svoje usluge. Sa njihovim kamatama, nemoguće je poslovati i ulaziti u investicione cikluse. Ima mnogo stvari koje bi država ovde mogla da uradi, ali ne radi ni jednu.

U Srbiji bi sve trebalo da bude jeftinije. Zašto? Zato što su troškovi niži. Mnogo niži. Troškovi radne snage. Trškovi energije. Marže su u Nemačkoj manje, a u supermarketu radi isti broj ljudi, samo su kod nas ti isti ljudi mnogo manje plaćeni.

Nazad na ulje. Predložena maloprodajna cena ne znači da će se ulje prodavati za ovu cenu. Samo znači da sama fabrika smatra da u tih 9 din / litru ima dovoljno profita za distribuciju i maloprodaju i da bi cena trebala biti tolika. To rade svi ozbliljni proizvođači u svetu za svoje proizvode. I njima je stalo da maloprodaja ne pljačka narod nerazumnim maržama. Zbog toga su i objavili svoju fabričku cenu.

A poljoprivrednici? U interesu građana Srbije nije da cena suncokreta bude visoka. Upravo obratno. U interesu građana Srbije je da poljoprivrednici koji uzgajaju suncokret ukrupnjavaju posed, da popravljaju prinos po hektaru kako bi povećavali svoj profit i bili konkurentni. U interesu poljoprivrednika je da se organizuju u pregovorima sa prerađivačima.

Sa druge strane, nije fer da država ograničava izvoz poljoprivrednih proizvoda. Jer to nije u interesu poljoprivrednika i njihovog manevarskog prostora u pregovorima. Međutim onda treba omogućiti u uvoz. Jer time opet otvarate manevarski prostor prerađivačima. Da ponovim: interes građana je što jeftiniji suncokret kako bi ulje bilo što jeftinije. U odsustvu konkurencije proizvođača ulja, manja cena suncokreta znači više novca u džepu kartela prerađivača. Ukoliko imate konkurenciju, manja cena suncokreta znači više novca u džepu građana.

I zbog svega ovoga, još jednom se zahvaljujem kompaniji Viktorija Oil. Do daljnjeg, ja ću kupovati njihovo ulje Iskon.