Dozvoljeno marketing oslovljavanje

„Znam da je polovina novca za reklamu koje sam potrošio - bačena. Nažalost, ne znam koja je to polovina!"

Ovo je poznata replika Johna Wanamakera o reklami u tradicionalnim medijima. Prošlo je skoro 100 godina a profit internet reklame je stvorio pritisak za bolje ciljanje prilikom oglašavanja i u klasičnim medijima . Povezano sa tematikom zainteresovala me je knjiga Setha Godina - Permission Marketing. U njoj autor posvećuje pažnju ciljanoj reklami i tzv. dozvoljenom marketing oslovaljavanju.

Mnogo potrošača je otrovano "neciljanom" reklamom i trude se da je ignorišu. U kontekstu tradicionalnih medija se doduše priča o ciljnim grupama, ali to već ni blizu nije dovoljno. Ljudi su svakodnevno bombardovani velikom količinom reklama, koja nikog ne zanima, marketinški stručnjaci se takmiče, ko će više privući njihovu pažnju te na kraju dolazi do proizvodnje (i sa asepkta gledaoca, a jednako i sa aspekta "savy" marketara), reklamnog otpada.

Od kada je stigao search engine marketing marketinška moć je stigla u ruke potrošača. Surfer kod pay per click reklame dobija komercijalne informacije, povezane sa ključnim rečima, koje je zadao u pretraživač.

Naprimer, ukoliko želi da kupi telefon marke Nokia, zadaće u pretraživač ovu ključnu reč i dobiće sponzorisane oglase o prodavcima telefonskih aparata a ne o veš mašini Electrolux ili Jelen pivu. Upravo zadatim ključnim rečima u pretraživač, daje surfer dozvolu da mu se prikaže komercijalna ciljanja reklama - odnosno tzv. dozvoljeno marketing oslovljavanje. Korisnik interneta dobija reklamu ciljanu upravo na njega a oglašivač plaća tek onda, kada surfer klikne na njegov sponzorisani oglas.

 

Videćemo, da li će tradicionalni mediji znati da se prilagode novonastalom trendu i da li će ponuditi oglašivačima dovoljnu formu ciljanja, ili će sve više da gube trku u odnosu na internet reklamu.