Kako srediti svoje dvorište

"Il faut cultiver notre jardin."
                              Volter

Dvorište je danima unazad bilo predmet moje lenje muke. Veliko je; severozapadni deo strm, sa trulim drvcetima šljive koja nikad nije rađala, samo štrcka neku smolu, i sa nekoliko pozaklanih vrba koje su iz revolta naizrasle još sto puta iz tih negdašnjih svojih glavnih vratova. Na sredini je glavno poprište dvorišta - tu je najravnije i tu se sve glavno uvek i dešava. Tu se, zbog minulih radova i nemara nakupilo nekakvog šljunka koji su kiše razudile tako da je zarastao u ovogodišnju travu, izgledao ružno i nepopravljivo jer ko će sad poizdvajati ga iz trave i sakupiti i podsećao je na to kako neke stvari izrastu u muku samo zato što im se u pravom momentu nije posvetilo malo pažnje. Trebalo je taj šljunak skupiti na gomilu. Onomad, kad je se tek stvorio tu. Ispod kuće, gde su bile košnice (hobi koji je obećavao), sad se nakupilo neke gvožđurije koju je trebalo odgoniti negde, prodati. Za mnoge od tih stvari bih se zaklela da ne znam odakle uopšte potiču niti kako su se tu našle. Možda neke ne razaznajem od rđe. Takvih stvari se uvek nakupi po dvorištima. I one su zarasle u ovogodišnju travu i čitava stvar se već mogla podeliti u zone koje se mogu i one koje se ne mogu propisno pokositi nego su zarobljene u đubre.

Ponekim danima bih se budila u uverenju da ću, ukoliko budem zapela čitavog dana, uspeti da dvorište dovedem u red u jednom dahu. Jašući na svojoj žutoj energiji u obliku zmaja. I onda bih počela da po dvorištu kupim neke papire, kutijice od šibica, ambalaže od odavno nepostojećih slatkiša i ratluka u kojima već žive neke bube koje ja uznemiravam tim svojim postupcima, a čija je svekolika telesna providnost bila rezultat položaja u kom je zgužvana kesica Roki bombona započela svoje truljenje. Tja, svako sređivanje ima svoje neimenovane žrtve. Tako bih radila neko vreme, a onda bih prestala, sela i držala prljave ruke dugo na kolenima ispružene napred zato što me isuviše mrzi da ih operem, a i sve mislim da ću nastaviti sa radom.

Sutradan ponovo sakupljam razbacane stvari ishabane štipaljke, neku gumu, trenutke u kojima sam bila skot, plastične flaše, šnale davilice, sat koji sam jednom bacila kroz prozor jer nisam uspela da ga pokvarim i nervirao me je, suvu travu sa pokošenih delova, kamenje, drva. Problem je i taj što nemam čime da sečem korov, nemam kosijer ni sekiru, ništa! i onda zato opet stanem. 

Cela stvar se otegla i sela mi na mozak gde je već bila gužva. Fizički posao čiji su vidni rezultati imali za cilj da blagotvorno deluju na uspostavljane unutrašnjeg mira otišli su dođavola, a žuti zmaj je bio negde parkiran i pravio se da me ne poznaje i da me čak nikada pre nije poznavao, a kamoli da sam ga jahala. Pizda.

To je trajalo neko vreme.

A onda sam pronašla način kako da sredim dvorište.

Nadajući se da će mi večna fascinacija paljenjem, gorenjem i utihnjavanjem vatre jednog sa gomile papira doneti uobičajenu kratku zabavu, kresnula sam šibicu i prinela je prelomljenom kartonu legendarnog praška za ručno pranje rublja, Biljani. 

Koliko para toliko muzike.

Vatra je bila golema i moćna i pedantno je lizala do tada prikupljenu gomilu đubreta. Kada se jednom razbuktala, moje je bilo da ne dozvolim da se ugasi.

Kako sam samo hranila tu vatru. Služila sam je, zažarenih obraza i dijaboličnoga pogleda, bez pogovora, trčeći mahnito u sve delove dvorišta, prinoseći joj hranu i čupajući od fizičkoga sveta svog dvorišta da bih dobila prah, siv, jednačit i izjednačujuć, sakupljen na površini kruga crne rupe nad kojom je delovala vatra, a koja je progutala sve đubre iz dvorišta. U dahu, za kratko vreme, dok sam služila njena razjapljena usta. 

Izgorelo je i staklo i prazne konzerve i staro gvožđe i kiša i svež korov i ekseri i neke aluminijumske tištilice što se kače na unutrašnje brazde mozga i zmajevi pizde i izdajice jedne koji su neka vrsta gasa po sastavu. 

Tako sam sredila dvorište hraneći vatru.

Posle sam pepeo pokupila i bacila po dvorištu, rasula sam ga svuda. Tako opet bude plodno tle.

Vatra, to je proizvodnja događaja.