Perpetuum mobile ekonomisti

Danas je ekonomista dr Zoran Popov, jedan od autora našeg penzionog sistema, gostovao na vestima B92 i izneo perpetuum mobile ocene dostojne svih najboljih teoretičara besplatnog ručka. Postoje ozbiljne šanse da broj penzionera dostigne broj zaposlenih. Trenutni rezultat je 1.650.000 penzionera prema 1.850.000 zaposlenih. A za pogoršanje ovog rezultata će nam biti kriv MMF. Jer traži da racionalizujemo državnu upravu, zdravstvo i školstvo, i da reformišemo penzioni sistem !!! Da je ovo rečeno od strane Đure samoupravljača, ja bih razumeo. Ovako je strašno.

Jer, kako reče gospodin Popov, ako budemo slušali MMF i njihove nepametne predloge, ukidanje viškova će dovesti do otpuštanja ljudi što će dodatno smanjiti broj zaposlenih i time pogoršati odnos penzionera i zaposlenih !!!! Nisam mogao da verujem. Prvo sam bio ljut, a zatim pomalo obeshrabren i tužan. Ako ovako govori autor penzionog sistema ... A kako bi bilo da država zaposli još jedno 200.000 nepotrebnih i time direktno podigne zaposlenost? Ne moraju ni da dolaze na posao. Samo jednom da uzmu platu. Da li bi ovo popravilo situaciju?

Ponoviću još jednom anegdotu iz žiovota Miltona Friedmana kada su ga u jednoj od prepetuum mobile država poveli da pogleda kako grade puteve. Na gradilištu je bilo mnogo ljudi koji su radili sa lopatama. On je pitao vrle rukovodioce zašto ne koriste mašine. A oni su mu odgovorili da ovako sa lopatama postižu visoku zaposlenost. On ih je onda pitao: "A zašto im onda ne uzmete lopate i date kašičice?"

Istom ovom logikom, ekonomije ne bi trebala da teži povećanju produktivnosti, jer to dovodi do smanjenja zaposlenosti. Neproduktivinije kompanije za isti proizvod trebaju više ljudskog rada, odnosno više zaposlenih. A to je dobro za odnos penzionera i zaposlenih.

A onda u istom dahu, ekonomista nam govori da je problem u tome što nam ekonomija ne generiše radna mesta. A što li? To nam nije rekao. Da nije možda zato što ovi ogromni viškovi, neefikasna administracija, ogroman teret penzija, neracionalno školstvo i zdravstvo, ugušiše privredu? Da nije možda to?

Pa nam onda još objasni da reforma penzionog sistema nije ni potrebna. Jer je on po modelu sličan i nemačkom i švedskom, a i oni imaju probleme. Tako da on i ne vidi da treba nešto menjati. Treba samo privreda da nam proradi !??? A ima li neka razlika? Neka suštinska razlika?

Da li su njihovi penzioni fondovi prazni? Jer naš jeste. Mi uopšte nemamo fond. Naš fond, fond u koji su ulagali današnji penzioneri, je pojela državna politika devedesetih godina. Tih devedesetih godina, propala nam je ekonomija. Progutale je sankcije, inflacija i potpuni raspad države. Tako da fonda nema.

Međutim, obaveze su ostale. Upravo one su i definisane tim zakonom. A kolike su te obaveze?

Godišnji izdatak Srbije za penzije je oko 4 milijarde evra. 4.000.000.000 evra. I tako svake godine. To je kao da ste dužni 80 miljardi evra uz kamatu od 5%. 80.000.000.000 evra. Godišnji izdatak na penzije vam je kao kamata na ovoliki dug. Ovo je naravno pojednostavljenje računice, ali suština nije daleko od ovoga. E toliko je država dužna svojim građanima. To je najveći dug države, samo što je skriven. Sav drugi dug države je patuljak prema ovome.

I kako plaćamo kamatu na taj dug? Jer ne plaćamo dug, samo kamatu. Da bi počeli da smanjujemo i sam dug treba DA REFORMIŠEMO PENZIONI SISTEM. Pa na teret privrede. Svaki zaposleni i poslodavac izdvajaju iz svoje plate. Svi mi građani. To izdvajanje zovemo DOPRINOSI. Mada to u stvari nisu doprinosi već čist porez. Jer doprinos je kada doprinosite penzionom fondu, koji onda raspolaže sa tim što ste vi doprineli, pravi da to što ste doprineli raste, pa da ima novca da vam isplaćuje penziju kada ostarite. Država ovaj novac uzima sa leđa privrede i plaća svoj najveći dug sopstvenim građanima.

Pod ovim dugom i "doprinosima" kojima se dug finansira, kao pod "doprinosima" za zdravstvo se guši privreda. Njen beg je u sivu ekonomiju. Jer bruto plata je opterećena sa 47.8%. OVO JE NERAZUMNO. Niko u svetu ovo ne bi plaćao. Ni Nemci. U svim uspešnim ekonomijama sveta imate progresivan poreski sistem. Kod nas imamo regresivan. Do 5x prosečna plata, plaćate 47.8%, a posle 20%. Pa kada ministarka Dragutinović počne o ovome da priča (priznajem nemušto, bez osećaja za emocionanlu javnost i generalno nerazumevanje progresivnog poreza, a i nedopečeno) digne se kuka i motika protiv njenih predloga. A čitav normalan i uspešan svet ima progresivan poreski sistem.

A kolika je ta siva ekonomija koja je pobelga od nerazumnog poreza? Procene su 30-40% GPDa, odnosno oko 10 milijardi evra.

I šta da radimo? Pa samo nam se govori. Privreda treba mnogo vremena da dovede do zapošljavanja. Ovo ide kroz rast GDP-a i ide sporo. Privreda se ne stvara iz vazduha. Privreda se ne stvara demagogijom ministra ekonomije o tome kako će država oporaviti propala preduzeća svojim investicijama ili gradnjom skijališta državnim parama ili ... Izgradnja privrede ide polako u povoljnom investicionom okruženju koje mi nismo. Znači ovako neće brzo. Imamo li neku rezervu? Pa pogledajte kolika nam je siva ekonomija. Da bi je suzbili treba nam:

reforma poreskog sistema

reforma penzionog i socijalnog sistema.
 

a onda i jaka, nekorumpirana i dobro organizovana administracija praćena dobrim zakonima i ovlašćenjima za suzbijanje sive ekonomije.

Gospodin Popov ovo ništa ne vidi. On i sam kaže da ne zna najbolje šta da radimo u ovoj situaciji. Jer njegov penzioni sistem je dobar. Imam ja predlog: kada ga sledeći put pozovu, da im se zahvali i kaže da ne zna šta da se radi. I da ne dolazi na televiziju. Ili još bolje, da ga ne zovu. Morao bi voditelj bolje da zna.

Prilažem vam link na intervju.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=09&dd=09&nav_category=9&nav_id=380535