Prošle nedelje, obišle smo tri porodilišta: GAK pri KBC Srbija, i dva vanbolnička porodilišta - u Lazarevcu i u Rumi.
Dok su nam na ulazu u Front pretprošle nedelje hteli vaditi bris, na ulazu u Višegradsku umal' mi ne izvadiše krv ("A što ste vi tako bledi?"). Dok su nas u Frontu ufalčovali u mantile, kape i kaljače, u Višegradskoj smo na tu standardnu opremu dobile i - hirurške maske.
Moram priznati da je Višegradska bila sve samo ne ono što sam očekivala. Očekivala sam "Front II", samo veći. A naišli smo na nešto sasvim suprotno. U Višegradskoj su blagosloveni velikim prostorom, te nema osećaja skučenosti kao u Frontu. Nema ni toliko mnogo "strogo zabranjeno" natpisa na svakom ćošku, kao u Frontu. (Što ne znači da stvari nisu strogo zabranjene, jel. Samo znači da su zabrane mnogo lepše i kulturnije sročene. I to je nešto.) I u Višegradskoj postoje svi neophodni uslovi za privatnost, u slučaju da se opšta politika promeni, te prisustvo oca porodjaju postane norma. Trenutno je ta mogućnost, odlukom komisije za intrahospitalne infekcije od 3. aprila 2009. godine, potpuno ukinuta.
Kad me već krenulo poređenje Fronta i Višegradske, da kažem još i to da je od 10 porođajnih boksova u Frontu prilikom naše posete bio zauzet jedan, a u Višegradskoj - svi. Čak smo imali problem što nijedan jedini nije slobodan, jer nismo uspeli da ga slikamo za "Mapu porodilišta".
Apartmani na odeljenjima su u Višegradskoj mnogo prostraniji, lepši i topliji nego u Frontu. I duplo jeftiniji (4.830 dinara dnevno). Inače, Višegradska je "under construction" već izvesno vreme. Renovira se odeljenje po odeljenje, sprat po sprat. Delovi koji su renovirani stvarno izgledaju super.
Bili smo na odeljenju neonatologije gde smo videle bebice u inkubatorima teške 500, 600 grama... Bilo je to vrlo dirljivo. A mene je najviše dojmila činjenica da je načelnica neonatologije svaku od njih imenom oslovljavala ("Ovo nam je Tamarica, ovo nam je Sofijica...)
Da se vratim na početak posete. Pre obilaska porodilišta dočekao nas je načelnik dr Ljubić, i s njim se zadržasmo u prijateljskom razgovoru, koji je - kad dođosmo do teme epidurala - pretio da preraste u nešto drugo.:-) Sva sreća te je on šarmantan i tolerantan, te je na naše provokacije odgovarao osmehom i komentarom: "Slatke ste!":-) Od njega saznasmo i da se procenat epiziotomije u Višegradskoj smanjuje, a od njega čuh i prvo suvislo objašnjenje zašto mobilni telefoni nisu dozvoljeni u porođajnoj sali. Kaže čovek: ometaju rad medicinskih aparata. Dođem posle kući, i ko svaka šuša krenem da guglujem, i stvarno nađem istraživanja koja potvrđuju mogućnost da upotreba mobilnih telefona ometa rad medicinskih aparata. Samo se pitam, ko svaka šuša što se pita, jel: da li rad aparata ometaju samo mobilni telefoni pacijenata, ili to važi i za mobilne telefone lekara? O tome nismo razgovarali ovom prilikom, možda neki drugi put...
***
Vanbolničko porodilište u Lazarevcu ima oko 200 porođaja godišnje, a u Rumi oko 150. Zahvaljujući tako malom broju porođaja, ovde smo naišli na mnogo veću fleksibilnost kada je reč o mnogim procedurama, kao i na mnogo humaniji tretman porodilja. U Rumi porodilju može da prati na porodjaju bilo ko koga ona odredi. U Lazarevcu ne, ali utisak je da bi se lako dali nagovoriti. Za sad se dešava da se, s vremena na vreme, radoznali i dovitljivi očevi popnu na drvo koje se nalazi tik uz prozor porođajne sale, pa eto, tako prisustvuju porođaju.:-)
Procenat epiziotomija u Lazarevcu je oko 30%, u Rumi oko 20%. U Lazarevcu nam rekoše da im se za 25 godina nije desilo da se neka epiziotomija koju su oni uradili inficira ili pukne, ali da im neretko dolaze žene koje su nakon porođaja otpuštene iz drugih beogradskih porodilišta, sa problemima te vrste, koje onda oni rešavaju. Oba porodilišta imaju elektronske pumpice za izmazanje, koje žene redovno koriste, kao i sterilizatore za iste. U Lazarevcu smo zatekli četiri porođene žene kako leže u sobi, dok je u petom krevetu do njih ležala trudnica kojoj su počele kontrakcije, te tu s njima provodi "prvo porođajno doba", dok je one hrabre i pružaju joj podršku pred finale porođaja. Škola roditeljstva i psihofizička priprema u Lazarevcu su jedne od boljih u Srbiji. Dugo smo razgovarale sa babicom Draganom Kojić koja vodi školu roditeljstva i psihofizičku pripremu. Ta žena čuda pravi, organizuje trudnice da ostanu u kontaktu i sastaju se i nakon porođaja, da pružaju jedna drugoj podršku, koju ona naziva "Majka majci". Kancelarija joj je oblepljena slikama majki i beba koje su kroz njenu školu prošle, kompjuter pun slika sa zajedničkih sastanaka. Jedino kuka što nema internet u kancelariji. A nema ga zato što nama fiksnu telefonsku liniju. Kaže, tako bi volela da trudnice - koje često stanuju jako daleko - ne moraju da se cimaju i dolaze da bi je nešto pitale, već da može emailom da im odgovori. A ja se mislim: njoj čovek ako bude dao interenet, ta ima da napravi podršku "Majka majci" preko email grupa, foruma, ma čuda žena ima da smisli, ubeđena sam... Takav joj temperament, takva joj narav... Samo kad bi joj neko dao internet... Jel ima neko lud da bi joj dao interent za kancelariju?
Za razliku od Lazarevca, u kome smo zatekli četiri porodilje s bebama i petu trudnicu s kontrakcijama koja čeka veliko finale, dok su još dve u međuvremenu nahrupile na vrata s puknutim vodenjacima, u Rumi smo zatekli - potpuno prazno porodilište. Priča koja stoji u korenu te tužne činjenice, kao da je iz stripa izašla.
Ruma ima tri ginekologa, koji rade u primarnoj zaštiti, ali i porađaju u vanbolničkom porodilištu. Tj, tako je "u teoriji". U praksi, 90% porođaja obavi dr Smilja Lončar (koja je u momentu naše posete bila na godišnjem odmoru, te stoga i prazno porodilište), 10% porođaja drugi ginekolog, a treći jednostavno - odbija da porađa. Svaka trudnica koja kod njega dođe, dobija uput za Sremsku Mitrovicu, bila rizična, nebila rizična (a ti dokaži da nije rizična, ako možeš). Neće, čovek, jednostavno da porađa, pa Bog! (A s obzirom na takav stav, mislim se - bolje i da ne porađa! Ali greota da zauzima radno mesto nekome ko bi porađao.) S obzirom da zbog malog broja porođaja porodilištu u Rumi preti zatvaranje, molili ga da to ne radi, da umesto u Sremsku Mitrovicu sve normalne trudnoće prebaci na koleginicu koja hoće da porađa... ali, on neće ni da čuje. Kaže: i treba da zatvore porodilište! I ne može mu niko ništa. Diktatura proleterijata, što bi rekli.
Ova dva vanbolnička porodilišta jesu najbliža ideji PRIRODNOG POROĐAJA na koju smo mi do sada naišle. Procenat epiziotomija mali; epidurala nema, ali se bolovi ublažavaju masažom; otvorenost za omogućavanje prisustva druge osobe porođaju; na pitanje "Da li bi porađali u kadi?" uglas i s entuzijazmom odgovaraju: "Naravno!"; kuvarica u Rumi kaže da nema tipičan jelovnik, jer kuva ono što još žene kaže da bi volele da jedu; ...
... podrška dojenju izuzetna... drugim rečima, vanbolnička porodilišta su korak od "kuća za porađanje", ili čuvenih "ambulatnih porodilišta" koji se spominju u Stragetiji za unapređenje položaja žena. Bolja su varijanta od kućnih porođaja, zato što ipak imaju ambulantna kola koja u roku od 10 minuta prevoze trudnicu u bolnicu, u slučaju da nešto pođe naopako. A bolja su za prirodan porođaj i od bolnice, kada je trudnoća u najboljem redu, jer ono što se po bolnicama radi prirodu nije videlno ni kroz prozor.
Prema još zvanično nepotvrđenim podacima, u Srbiji ima 16 vanbolničkih porodilišta i 42 bolnička. Nekako se mislim da bi možda upravo od njih trebalo početi povratak prirodnom porođaju, zato što su mu tako blizu! Ova dva su porodilišta prilično pohabana, te im treba rekonstrukcija od podruma do tavana. Ali upravo u tome leži mogućnost njihovog pretvaranja u KUĆE ZA PORAĐANJE, a ne bolnice. Mislim, takođe, da ih nikako ne treba zatvarati, već lepo renovirati i otvoriti mogućnost da žene iz velikih gradova, koje su zapele za prirodni porođaj koji na njihovoj teritoriji nije moguć, mogu u njih doći bez obzira što ne pripadaju njihovoj teritoriji. A takvih žena ima, i javljaju nam se s vremena na vreme s pitanjima: "Kako da se u tom i tom porodilištu izborim da mi ne daju indukciju/stimulaciju i ne rade epiziotomiju?". Na šta mi odgovaramo sa: "Vi po zakonu na to imate pravo, a kako da se za to izborite - ne znamo."
Ili, pak, na teritoriji Beograda izgraditi "vanbolničko porodilište" koje bih ja preimenovala u "kuću za porađanje", za žene iz Beograda koje imaju normalne trudnoće i žele prirodan porođaj. Eno onolike livade pored Doma zdravlja u bloku 44, zvrji potpuno prazna!
Sve to shodno Strategiji, jel, koja predviđa kućne i ambulantne porođaje.
Šta vi mislite? (Naročito ako radite u Ministarstvu zdravlja.:-)
***
"And now for something completely different", što bi rekli Montipajtonovci:
Spartanka_Afrodita objavila svoj prvi blog: Kao vetar
ALBATROOOOOOOOOSSSSSS!!!!!!
