Jedan dan...One day...Svaki dan...Everyday...

Aleksandar Rapić септембар 1 у 7:52 по подне Šaljem ti linkove moja dva video rada koji predstavljaju svojevrsni autoportret nastao u ambijentu u kome živim i radim. Oni su i predložak za izložbu koju nameravam da postavim, a koja će pored projekcije ova dva rada obuhvatiti i postavku kompjuterskih printova pojedinačnih frejmova iz videa. Dimenzije printova su veličine do 100x70 cm. Radovi su finalizovani prošle nedelje i u sklopu njihove prezentacije su i komentari i utisci prijatelja sa fejsbuka i čitaoca bloga na B92 koji je postavila moja koleginica pod nazivom "Jedan dan u senci". Sadržaj tih komentara treba da predstavlja osnovu za predgovor u katalogu.

Selica Nena

август 23 у 11:32 по подне

Rad je... Zadihala sam se gledajući. Nikad mi ne bi palo na pamet da tako posmatram.
Toliko ograda, onih ušuškanih, koje te nekad prosto guše svojom lepotom. Opšta mesta naših života, zar ne? Dom, porodica, roditelji... A onda granica, rekla bih svesno postavljena! Surovo precizna i nepromenljiva. Dovde idem! Ili, dovde vas puštam da mi se približite? Malo li je celom dijagonalom? Možda ste očekivali neku slabu tačku? Neee, jer znam da je i preko te granice isto, i tamo čekaju prepreke, ali je to moje! Onaj JA u kog nećete zaviriti, makar bio isti kao i ono što vam svakog trenutka, kao sebe, pokazujem? I svakako ćeš utonuti u strukturu, s koje god strane da se nađeš? Je l' to, zapravo, život?
Pa oni ožiljci na zidu! Od njih mi se napravila knedla u grlu i bukvalno osetila bol.
I znaš, imala sam (i još je prisutan) utisak da si zarobljen. Prosto kao da tražiš izlaz iz mraka i odustaješ (rezovi), pa opet tražiš! Osetila sam ti umor i potištenost, i još nešto - svesno odlaganje izlaska na svetlost! Neverovatno koliko me je potreslo. Došlo mi da rastrgnem one zavese. Aleksandre, proderi se, izađi na svetlo, razbij nešto, bar onu sitnu žicu pokidaj!

P.S. Sad mi treba nešto žestoko, a to mi se retko dešava!

Dejan Dejanovic

август 23 у 9:47 по подне

hej rapo..............
sjajan je rad, vrlo je lepa ideja i jako lepo je snimljeno..............
samo, imam osecaj da mi nesto klima u prvom delu................
malo mi je ritam brz, narocito u trecem kadru na 00.18.........
rez je jak, a kadrovi su vezani uz velike kontraste u nijansama i pokretu............
ako bi taj kadar koji je vrlo kratak i sa malo pokreta stavio negde drugde............
mozda bi dobio malo umereniju dinamiku...........
svi ostali pre kreveta su vrlo lepi i prozracni, sa finim pokretima, al taj mi bas nekako bode oci...............
malo mi je i zvuk mozda smetao.............
ali u drugom delu sa prozorom i senkama cveca se potpuno popravio utisak............
ono sa teksturom zavese je fenomenalano..............
zavrsnica, treci deo, sa brzim senkama mi je odlicna takodjer.............
i za to nemam nikakve zamerke :).................
mozda jedino tekst na ekranu................
meni nije smetao ali zna da skrene paznju sa slike, buduci da je statican..........
jer sa druge strane imas vrlo nezne i suptilne pokrete senki i svetla............
ovo su samo neke stvari koje sam primetio, neke na prvo, neke na drugo i trece gledanje...............
te ne moras nista da uzimas u obzir ozbiljno, niti kao sugestiju..............
sledi samo svoj osecaj i instikt..............
sve u svemu, svidja mi se mnogo :)..................
samo napred sa salonom..............
veliki pozdrav...............
deki

Igor Jimmy Stanic

Данас у 9:03 пре подне

...slusaj
...kume
...pogledao sam tvoj film
...i necu da ti pricam sada kako je super, uber itd., itd...
...jer pravo da ti kazem, mogu samo da nagadjam i grebem ispod ta tri minuta da nadjem neku tvoju poruku, jer ovaj film to ima, a ja cisto sumnjam da "prolaznost zivota" i tome sl. izlizane fraze imaju mesta u diskutovanju o tvom filmu...
...izvini sto sam direktan, ali moje vidjenje, tj. moje dozivljavanje tvog dela izvlaci iz mene samo jedan utisak: ovo je trominutna prica o tebi, tvoja vizija atmosfere i okruzenja iz kojeg ti hoces da pobegnes sto pre i sto dalje...
...ti hoces da se izvuces iz ovog kreativnog zatvora zvanog Indjija u zemlji seljaka na brdovitom Balkanu...ona nema sta da ponudi ljudima kao sto si ti...pa cak donekle i ja i moja bivsa, sadasnja i buduca zena itd., itd.
...pojma nemam da li sam ja bilo sta uklavirio, ali da li je to ustvari i bitno, to moras da mi kazes ti, jer film u meni budi takvo osecanje, a cim nisam nimalo ravnodusan, znaci da si ipak uspeo...
...kume, zahtevam repliku...
...i ti jesi pravi umetnik...

 Sanja Hajdarevic септембар 1 у 8:19 по подне Videla...
OK...
Dobro je, ali je dosta i naporno, što predpostavljam da si i hteo, ima mi prizvuke starih filmova iz tridesetih godina naravno prošlog veka...Jedan minimalistički pristup, igra svetlosti i senke, i utisak očekivanja da će se nešto desiti ili pak ništa.
Saša predložiću budućem galerijskom savetu,
javljam ti se...
Hvala,
Pozdrav,
S.

 Aleksandar Rapić септембар 1 у 8:28 по подне Upravo tako, radovi sa sobom nose teskoban prizvuk i namera mi je da kroz jedan motiv koji se neprestano ponavlja (zrak svetlosti i senka) dozvolim gledaocu da tu teskobu potvrdi ili opovrgne kroz lični doživljaj. Zato su mi bitni komentari posmatrača...interesantno je da su neki od njih u svemu pronašli i lepotu trenutka...samoću koja podstiče...

 Sanja Hajdarevic септембар 2 у 9:21 пре подне Svakako, slažem se...kao i sve u životu može da se posmatra dvojako kao + i -, kroz teskobu proizilazi mir,ali to opet zavisiod kontakt sa publikom, ne samo kao posmatrača već i da dosegne u emocije umetnika, kreirajući sopstvenu...naravno.

12:44pmSonja

vidla sam rad

pito si za mišljenje

12:46pmSonja

sviđa mi se vizuelno , asocira me na fotografiju

ima jedna mana kod mnogih video radova pa je i u ovom

tvom

nekako mi nedostaje epilog nekakav završetak logični

al da opet nebude banalno

samo mi ništa konkretno nepada na pamet za rešenje pa ko da ti nisam ni rekla

Aleksandar

moj rad nema kraj ni početak...poenta je da se ponavlja i ponavlja i...kao zrak Sunca...iz dana u dan isto...

12:48pmSonja

a emocije...aha

da i to sam kontala

pa ok

a što se emocija tiče

htedoh reći

da mi nekako ceo rad odiše usamljenošću

najviše

ima i neke romantike kroz tu estetiku, onako , može se reći da je lep rad

samo je usamljenost meni nekako upečatljiva

eto

*  *  *

Pročitajte komentare na moj video rad pod nazivom "Jedan dan...One day...", nastao 2009. godine. Komentari su postavljeni na blogu moje koleginice i prijateljice Snežane Živković i ovom prilikom joj se zahvaljujem.